ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ

СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

УЧИТЕЉ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

КЊИГА ПРЕДМЕТА

ПРЕДМЕТИ ПРВЕ ГОДИНЕ

Табела 5.2. Спецификација предмета Студијски програм: учитељ Назив предмета: Српски језик Наставник (за предавања): Николић В. Видан Наставник/сарадник (за вежбе): Николић В. Видан, Спасић Љ. Јелена, Николић В. Милка Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 8 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање с фонетско-фонолошком и морфолошком структуром српскога језика; Систематизација теоријских основа фонетике, фонологије, морфологије и лексикологије; Упознавање с појавама у савременом српском језику – као неопходном основом да се побољша усмена и писмена језичка култура. Развијање способности говорне и писане комуникације; Упознавање с основним језичким универзалијама и назнакама општелингвистичког аспекта развоја појединих језичких појава у српском језику; Упознавање са синтаксичком структуром српскога књижевнога језика; Упознавање с правописним нормама српског књижевног језика; Примена нових синтаксичких учења у анализи сложене комуникативне реченице; Упознавање с појавама у савременом српском језику – као неопходном основом да се побољша усмена и писмена језичка култура. Развијање способности говорне и писане комуникације; Упознавање с основним језичким универзалијама и назнакама општелингвистичког аспекта развоја појединих језичких појава у српском језику. Исход предмета: Овладаност основним законитостима фонетских, морфонолошких, морфолошких, творбених и лексичким феноменима у структури српскога књижевног језика; оспособљеност за препознавање најједноставнијих поступака језичких „проблема“; умење коришћења стечених знања у савладавању граматике српскога језика. Садржај предметa Теоријска настава Наставни план обухвата програм предавања и вежби. Предавања се састоје из следећих тематских целина: фонетика, морфологија, синтакса и правопис српскога језика. Основе садржаја су: увод, фонетика са основама фонологије и лексикологија, реченица, проста и сложена реченица, конгруенција, падежи, глаголски облици; писмо, велико слово, одвојено и састављено писање, гласовне промене, интерпункција, скраћенице. Практична настава На вежбама се континуирано консултује предвиђена литература, презентира и активно учествује у дискусијама; испуњавају се одређени индивидуални, групни или колективни задаци који су предуслов да би се лакше могао пратити одређени циклус курса/предавања. Литература 1. Бугарски, Ранко (1991), Увод у општу лингвистику, Завод за уџбенике, Београд, 1991. 2. Миновић, Миливоје (1987), Синтакса српскохрватског-хрватскосрпског књижевног језика,

Свјетлост, Сарајево, 1987. 3. Правопис српскога језика, школско издање (2009), приредили Митар Пешикан, Јован Јерковић,

Мато Пижурица, Матица српска и Завод за уџбенике, Нови Сад и Београд. 4. Станојчић, Живојин, Поповић, Љубомир (2004), Граматика српскога језика, Завод за уџбенике,

Београд. Број часова активне наставе: 8 Теоријска настава: 2 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације) Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 15 практична настава 20 усмени испит 15 колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Математика Наставник (за предавања): Марковић Р. Оливера Наставник/сарадник (за вежбе): Арсовић Б. Бранка Статус предмета: обавезан предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 9 Услов: нема Циљ предмета: 1. Усвајање нових математичких појмова, као и проширивање и систематизација математичких знања до којих су студенти дошли током претходног школовања. 2. Овладавање аритметичким и геометријским садржајима неопходним за разумевање и изградњу основних математичких појмова у почетној настави математике. 3. Развијање логичког и критичког мишљења. Исход предмета: Оспособљеност студената да знања стечена у овом наставном предмету успешно користе у савладавању градива других наставних предмета који се изучавају на овом факултету, посебно Методике математике 1 и Методике математике 2; оспособљеност дипломираних студената да стечена математичка знања користе у решавању проблема из праксе. Садржај предмета Теоријска настава 1. Елементи математичке логике: искази и операције са њима; исказне формуле и таутологије; предикатске формуле. 2. Елементи теорије скупова: основне операције са скуповима; Декартов производ скупова. 3. Бинарне релације и функције 4. Алгебарске структуре: бинарне операције; алгебарске структуре с једном и с две операције. 5. Полиноми. 6. Природни бројеви: Пеанове аксиоме; сабирање, множење и степеновање природних бројева; дељење природних бројева и дељење са остатком. 7. Цели, рационални и реални бројеви. 8. Комплексни бројеви 9. Једначине и неједначине са једном непознатом. 10. Вектори и операције с векторима 11. Аналитичка геометрија у простору: права и раван. 12. Аксиоме еуклидске геометрије. 13. Подударност геометријских ликова. 14. Особине неких геометријских фигура 15. Мерење у геометрији. Практична настава Оспособљавање студената за израду задатака из области које су обрађене на теоријским часовима. Обавезна литература: 1. Кечкић Ј., Стојковић О., Кечкић С. (1983), Математика, Београд. 2. Лазић М., Малиновић Т., Мићић В., Петровић М., Томић М. (1994), Математика, Београд. 3. Марковић Р., Марковић О. (1996), Математика, збирка решених задатака, Ужице. 4. Пикула М., Марковић О. (2000), Збирка решених испитних задатака из математике, Ужице. 5. Пикула М. (2003), Математика I, Бијељина. Шира литература: 1. Петровић М. (1998), Основе наставе математике, Крагујевац. 2. Ушћумлић, М., Миличић, П. (2003), Елементи више математике I, Наука, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+3 Практична настава: 2+3 Методе извођења наставе: наставни процес се реализује углавном кроз фронтални облик рада – предавања и интерактивни облик рада – вежбе, као и кроз семинаре и консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит 25 Колоквијуми 22 Усмени испит 30 Домаћи рад, израда и одбрана 8

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Филозофија Наставник (за предавања): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Ерић Д. Миломир Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: 1) Упознавање студената са основним филозофским појмовима, проблемима, становиштима, историјским периодима и филозофским теоријама; 2) Упознавање са улогом и значајем филозофије за постављање темеља савремене науке, културе и цивилизације; 3) Оспособљавање студената за разумевање и аргументовано расправљање о различитим филозофским проблемима и становиштима, развијање културе дијалога; 4) Увођење студената у теме и проблеме најважнијих филозофских дисциплина: појам и хијерархија вредности, морално понашање и расуђивање, уметничко стварање и доживљавање, извори сазнања и границе сазнања; 5) Повезивање филозофско-теоријских увида са образовним и васпитним процесом. Исход предмета: Овладаност основним појмовима, проблемима, становиштима, историјским периодима и филозофским теоријама; изграђивање и заузимање ставова о најзначајнијим друштвеним питањима: полно, расно, национално, итд.; разумевање праваца развоја модерне и постмодерне мисли. Садржај предмета Теоријска настава Силабус чине курикулум или план и програм рада, циљеви и задаци назначеног курса/предмета, као и методе рада и обавезе студената. Наставни план обухвата број часова предавања и вежби, седмично (2 +1). Наставни програм обухвата програм предавања и програм вежби. Оба програма односе се на основне филозофске проблеме, правце, становишта, теорије и историјске периоде. У овом курсу, студенти ће се упознати са основним проблемима и подручјима филозофских истраживања, а историјски приступ пружиће им могућност упознавања и упоређивања различитих филозофских становишта и праваца. Практична настава На семинарским вежбама студенти уз помоћ професора, али и самостално, анализирају и тумаче изворне филозофске текстове, расправљају о аргументима који су у тим текстовима изложени и на тај начин подижу властити ниво разумевања и аргументованог расправљања о филозофским проблемима. Литература 1. Ђурић Н. Милош, Историја хеленске етике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Савић, М., Цветковић, В., Цекић, Н. (2004), Филозофија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Шира литература: 3. Коларић, И. (2000), Филозофска хрестоматија, Учитељски факултет, Ужице. 4. Перовић, М. (1997), Историја филозофије, Катедра за филозофију Филозофског факултета,

Нови Сад. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава:1

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 10 Усмени испит 60 Колоквијум-и Семинари-и 20

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Општа педагогија Наставник (за предавања): Бојовић П. Жана Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II други семестар Број ЕСПБ: 7 Услов: нема Циљ предмета: Стицање оперативних и стваралачких педагошких знања која су у функцији развоја способности, вежбања и изграђивања радних навика студената. Исход предмета: Студенти разумеју и критички сагледавају најважније теоријске проблеме васпитања. Садржај предметa Теоријска настава Учитељ, одлике учитељског позива, улога учитеља, особине учитеља; Васпитање, појам, значај и појавни облици васпитања; настанак, развој и основне карактеристике васпитања; могућности и границе васпитања; васпитање и образовање као основне педагошке категорије и њихов међусобни однос; васпитање у функцији развоја човекове суштине и припремања човека за живот у друштвеној заједници; васпитање и друштво; васпитање и култура; Педагогија, од првих уопштавања васпитних искустава до педагошке науке; порекло и значење термина педагогија; настанак и развој педагошких идеја; конституисање педагошке науке (XIX век); предмет педагогије; педагошке категорије и појмови; основни епистемолошко-методолошки проблеми педагошке науке; Циљ и задаци васпитања, појам, функција и формулација циља васпитања; друштвено-историјска условљеност циља васпитања; детерминанте циља и задатака васпитања; конкретизација циља васпитања, Васпитање у функцији свестраног развоја личности, васпитна подручја и њихова међусобна повезаност; физичко васпитање; интелектуално васпитање; морално васпитање; естетско васпитање; еколошко васпитање; Основне карактеристике развоја личности, општа начела развоја; опште методе и средства васпитања; специфичности васпитног рада са ученицима млађег школског узраста; Систем образовања и васпитања, појам и класификација система, систем образовања, школски систем, организација и структура школских система у свету ; тенденција развоја школских система; основни принципи система васпитања. Практична настава: Анализа утисака студената са прве педагошке праксе; упоређивање различитих схватања учитеља; утврђивање листе пожељних и непожељних особина савременог учитеља; упоређивање и анализирање различитих теорија о људској природи; особине добро (пожељно, правилно, лепо) васпитаних људи; анализирање дефиниције васпитања помоћу понуђеног модела; анализирање различитих дефиниција појма педагогија и упоређивање различитих токова педагошке мисли; разматрање различитих схватања предмета педагогије; изналажење конкретних примера за општи и посебни истраживачки приступ; конкретизација циља васпитања; анализа позиције ученика у процесу васпитно-образовног рада; израда шеме: перспектива циљева и задатака школског васпитања; таксономија васпитно-образовних циљева; вежбе у циљу разумевања епистемолошко-методолошких проблема; како користити педагошку литературу; конкретизација задатака физичког, интелектуалног, моралног, радног и естетског васпитања; Анализа школских система развијених земаља света. Литература 1. Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (2010), Педагогија, Научна књига, Београд. 2. Група аутора (Влаховић, Б., Ђорђевић, Ј., и сар. ) (1995), Општа педагогија, Учитељски факултет, Београд, стр. 7-237. 3. Група аутора (2005), Педагошки практикум, Учитељски факултет Београд-Ужице. Шира литература: 1. Ђорђевић, Ј., Поткоњак, Н. (1990), Педагогија, Научна књига, Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2+2 Практична настава:1+1 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, полемике, дебате, индивидуални рад и консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит вежбе 15 усмени испит 50 колоквијум-и 30 ......

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Општа и развојна психологија Наставник (за предавања): Радомировић Б. Војко Наставник/сарадник (за вежбе): Радомировић Б. Војко Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 8 Услов: нема Циљ предмета: Општи циљ је да се студенти уведу у област основних психолошких појмова и психичких процеса. Такође је циљ да упознају и разумеју основне методолошке приступе у проучавању личности као и стицање увида у основне психолошке оријентације. Циљ је да се студентима укаже на природу дечијег развоја, на чиниоце које утичу на развој, на емоционалне и социјалне потребе деце, на њихове могућности и способности (социјалне, емоционалне, интелектуалне и језичке). Стечена сазнања студентима треба да послуже као основа за организовање развојно добро примерене активности (у школи) које једино као такве имају подстицајно дејство на дечји развој. Исход предмета: Нивои знања: на крају курса студенти ће: схватати улогу коју психологија има у систему образовања учитеља; разумети основне стратегије истраживања у психологији; овладати основним знањима о психичким процесима; познавати основне концепте у проучавању личности; познавати специфичну разлику између развојних и неразвојних промена; познавати основе периодизације; овладати основним знањима о сазнајном, језичком, емоционалном и социјалном развоју детета; Ниво вештина: показати умеће израде и примене појединих техника за прикупљање података; препознавати и идентификовати основне законитости психофизичког развоја; моћи да уоче и идентификују у неспоредном дечјем понашању показатеље сазнајног, језичког, емоционалног и социјалног развоја. Садржај предмета Теоријска настава: Психологија као наука; методе и технике истраживања; органски основни психичког живота и развитак психичког живота; основна сазнања о психичким процесима; личност; основни појмови развојне психологије; теорије психичког развоја; периодизација психичког развоја; рани развој: телесни, моторички; сазнајни развој, интелигенција и дечје активности; емоционални, социјални и морални развој. Практична настава: Tехнике испитивања и дијагностификовање дечјег развоја; преглед теорија психичког развоја (компаративна анализа); утврђивање и описивање показатеља физичког, психомоторног развоја, развоја говора, емоционалног, сазнајног и моралног развоја деце на почетку школовања. Литература 1. Брковић, А. (2011), Развојна психологија, Чачак: Регионални центар за професионални развој

запослених у образовању, стр. 205-310. 2. Ивић, И. и сар. (1989), Приручник за вежбе из развојне психологије, Београд: Савез друштава

психолога. 3. Нешић, Б., Радомировић, В. (2000), Основи развојне психологије, Јагодина: Учитељски факултет,

11-209; 277-311. 4. Радомировић, В. (2003), Психологија, Нови Пазар: Универзитет у Новом Пазару, стр. 2-207. 5. Радомировић, В. (2005), Практикум за развојну и педагошку психологију, Ужице: Учитељски

факултет. Шира литература: 6. Ивић, И. и сар. (1997), Развој и мерење интелигенције, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 7. Смиљанић, В. и Толичич, И. (1976), Дечија психологија, Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент; кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи); консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит 15 Активност у току вежби 25 Усмени испит 15 Колоквијум-и 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Вокално-инструментална настава Наставник (за предавања): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Судзиловски М. Данијела, Ћалић Р. Маја Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ образовно-васпитног рада у оквиру Вокално-инструменталне наставе односи се на захтеве које будући учитељи треба да стичу, усвајају и поседују. Ту се поразумевају знања, способности, вештине, вољне активности, естетски и етички квалитети који су неопходни за успешну реализацију наставних садржаја из Музичке културе у млађим разредима основне школе. Исход предмета: Кроз овај предмет будући учитељи су оспособљени за реализацију наставе Музичке културе и упознати са елементима који чине садржај наставе у стручној, естетској и етичкој сфери. Музику треба да познају, воле, певају и свирају, стварају и слушају. Ови исходи захтевају неопходне основе из: теорије музике, интонације, музичких облика, познавања инструмената, хармоније, историје музике и свирања на одабраном инструменту. Садржај предмета Теоријска настава Основи музичке писмености или Теорија музике садржи елементе музичке писмености. Студенти се упознају и стичу знања о теоретским садржајима који су неопходни за музичко описмењавање, односно за читање и певање нотног записа. Кроз Музичке облике студенти се упознају са естетским законима и принципима обликовања мањих и већих музичких целина. Област Познавање инструмената упознаје студенте са поделом, изгледом, бојом и применом инструмената у музичким делима који су присутни у садржајима за слушање музике. У оквиру ове тематске целине студенти се упознају и са инструментима дечјег инструментарија. Уз помоћ Науке о хармонији студенти упознају основна правила хармонизације. Кроз Историју музике студенти се упознају са композиторима који су присутни у музичким садржајима за реализацију активности, првенствено у оквиру слушања музике. Практична настава Свирање на одабраном инструменту, репродуковање ритамских вежби, певање песмица солмизацијом и текстом, читање парлата Литература 1. Ивановић, Н. (2006), Орфејево путовање, уџбеник за III разред основне школе, Едука, Београд. 2. Стојановић, Г. (2004), Музичка култура за трећи и четврти разред основне школе, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Судзиловски, Д., Терзић, Е. (2008), Вокално-инструментална настава, Учитељски факултет,

Ужице. 4. Тајчевић, М. (1969), Основе музичке писмености, VIII издање, Просвета, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 34 Усмени испит 30 Колоквијум-и 26 Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Страни језик (Енглески језик 1) Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Љубичић М. Гордана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на енглеском језику; утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање, разговор у одељењу, разговор са вршњацима, разговор и преписка путем писане речи; развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са енглеског на српски и обрнуто; развијање код студената способности анализе текста; развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Посебна пажња посвећује се комуникацији на енглеском језику путем нових информационих технологија. Исход предмета: Овладавање стручном терминологијом и оспособљавање студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Посебан акценат ставити на упознавање студената са коришћењем основних информација путем интернета. Оспособљавање студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова, упознавање и разумевање стручних термина у литератури, праћење и разумевање штампе на енглеском језику, стручну коресподенцију. Оспособљавање за усмену комуникацију са вршњацима из других земаља, као и за рад са децом млађег узраста. Садржај предметa Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером. Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методика наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Нагласак је на развијању говорне компетенције студената и на њиховом оспособљавању да самостално преводе са једног језика на други. Друга целина је обнављање граматичких партија (слагање времена, пасив, кондиционали, партиципи, герунд, множина именица, деривација именица у енглеском језику, врсте и подела придева) неопходних за савладавање читања и разумевања текста, као и за разумевање нових говорних ситуација. Литература 1. Љубичић, Г. (2006), Енглески језик за студенте учитељског факултета, Учитељски

факултет, Ужице. 2. Љубичић, Г. (2011), English Grammar Practice Exercises, Учитељски факултет, Ужице. 3. Oxford Advanced Dictionary (2007), Oxford Press, Oxford. 4. Поповић, Љ., Мирић, В. (1999), Граматика енглеског језика са вежбањима, Завет, Београд. 5. Thomson, A. J., Martinet, A. V. (1986), A Practical English Grammar, Oxford University Press. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0+0 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испит 30 колоквијум-и 50 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Страни језик (Руски језик 1) Наставник (за предавања): Наставник /сарадник (за вежбе): Терзић В. Светлана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са начином овладавања технике читања са посебним освртом на разликовање тврдих и меких сугласника као и читањем самогласника: я, ю, е, ё, ы; Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на руском језику; Утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање; разговор у одељењу; разговор са вршњацима; разговор и преписка путем писане речи; Развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са руског на српски и обратно; Развијање код студената анализе текста; Развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Исход предмета: Овладаност стручном терминологијом и оспособљеност студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Студенти се користе основним информацијама путем интернета. Оспособљеност студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова. Садржај предмета Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером (учитељ или васпитач). Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методике наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Друга целина је фонетика и граматика која је неопходна за савладавање читања и разумевања текста, тако и за разумевање нових говорних ситуација. Из фонетике посебна пажња се посвећује правилном изговору меких сугласника и изговора самогласника који садрже јоту. Из граматике се обрађују: типови именица, компарација придева, бројеви, глаголи кретања, заповедни начин, глаголски прилози и глаголски придеви. Литература 1. Маројевић, Радмило (1983), Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 2. Пејовић, Наташа (1994), Зборник текстова и вежби из руског језика за студенте учитељског

факултета, Ужице. 3. Пипер, Предраг (2005), Граматика руског језика, Завет, Београд,. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0+0 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 50 Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Грађанско васпитање Наставник (за предавања): Златић Ђ. Лидија Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички, I семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: нема Циљ предмета: Усвајање знања и вештина којима ће се подстицати ученике на сазнања о себи и другима; подстицање ученика да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања; усвајање знања и вештина за подстицање групног рада и сарадње код ученика са вршњацима и одраслима; развијање вештина да се код будућих ученика развије свест о потреби уважавања различитости и особености; уочавање и сагледавање начина превазилажења стереотипа везаних за пол. узраст, изглед; оспособљавање ученика за ненасилно решавање сукоба; усвајање знања и вештина којима ће се ученици оспособити да разумеју неопходност правила која регулишу живот у заједници , као и њихово активно и конструктивно мењање у сагласности са потребама; усвајање знања и вештина за подстицање ученика за активну партиципацију у животу школе а да партиципација буде заснована на унутрашњој, позитивној мотивацији, а не на принуди и послушности засноване на страху; развијање знања и вештина који ће омогућити развој моралног расуђивања и неговање људских вредности код ученика; оспособљавање студента да упознају и уважавају дечија права и да буду способни да подстичу ученике за активно учествовање у њиховом остваривању; усвајање знања и вештина којима ће се развијати еколошка свест код ученика Исходи предмета: Студент зна да води психолошке радионице које могу помоћи деци да успоставе емоционалну стабилност; развио је оптималне стратегије за превазилажење непријатних психичких стања; унапредио је вештине самоизражавања и вештине комуникације којима може да подстиче самопоштовање код ученика; студент наводи и обjашњава основне принципе подстицања кооперативног рада у групи и широј заједници; практикује демократско вођство и развија осећање припадања код ученика; вешто и прецизно поставља подстицајна питања којима може да наведе децу да сагледају ситуацију из друге перспективе; уме да постави социокогнитивни конфликт у циљу реструктуирања мишљења и ставова ученика; уме да подстиче ученика да испробају ново да би учили на грешкама; уме да упозна ученике са дечијим правима. Садржај предмета Теоријска настава: Подстицање развоја сазнања о себи, сопственим осећањима, свести о личном идентитету и особености, самопоштовања и самопоуздања. Изражавање и комуникација осећања. Учење видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање других. Подстицање групног рада, сарадње са вршњацима и одраслима; Препознавање стереотипа, последица стереотипа, начини превазилажења стереотипа; Развијање појма пријатељство и моралног расуђивања; Појединац у заједници, правила која регулишу живот у заједници, права и одговорности; договарање. Заштита од насиља, ненасилно решавање сукоба. Развијање базичних комуникационих способности, пре свега вербалне и невербалне комуникације, вештина ненасилне комуникације. Развијање моралног расуђивања; Дечија права. Појам демократског вођства и демократске акције. Развијање еколошке свести. Други облици наставе (искуствено учење). Студијски истраживачки рад (анализе случајева). Литература 1. Белами, Д. (2004), 101 начин да спасемо земљу, Одисеја. 2. Група аутора (2005), Приручник за учитеље, Грађанско васпитање 3 и 4. – сазнање о себи и другима. 3. Игњатовић, С. Н (1993), Чувари осмеха, Креативни центар, Београд, 4. Игњатовић, С. Н. (2002), Приручник за учитеље, Грађанско васпитање 2 – сазнање о себи и другима. 5. Ршумовић, Љ. (1995), Буквар дечијих права. Шира литература: 1. Розенберг, М. (2002), Језик саосећања, Завод за уџбенике, Београд. 2. Група аутора (1986), Процес социјализације код деце, Завод за уџбенике. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: реализација предавања по моделу интерактивне наставе (наставне методе: популарно предавање, дискусија, методе практичног рада, радионице, одигравање – игра улога, симулирање доношења одлука, симулирање међукултурних односа; драматизација); активирани облици учења: вербално смисаоно рецептивно, учење открићем, кооперативно учење, практично учење.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 усмени испит 40 практична настава/вежбе 20 семинарски рад 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Логика Наставник (за предавања): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, II семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са најважнијим проблемима логике, филозофије науке и научне методологије; упознавање студената са значајем логике и рационалног тумачења света као претпоставке савремене науке и цивилизације; упознавање студената са различитим врстама аргументације и границама њихове примене; развијање код студената способности аргументованог и критичког мишљења. Исход предмета: Овладаност методама рационалне аргументације, формиран рационалан однос према стварности, развијена способност критичког мишљења, развијена култура дијалога. Садржај предмета Теоријска настава Предавања се односе на основне проблеме логике и елементе мишљења, као што су појам, суд, закључак, доказ и грешке у закључивању. Студенти се припремају за практичну примену основних логичких операција и методолошких сазнања, као што су: односи између појмова, проблеми дефинисања појмова, врсте и односи судова, врсте закључивања, правилни и неправилни поступци закључивања, проблеми научних метода, проблеми научне аргументације и сл. Мањо део наставе се односи на елементе филозофије науке и научне методологије, као што су појам научне теорије и хипотезе, појам научног објашњења и научног закона, појам научне методе и појам и теорије истине. Литература

1. Марковић, М. (2004), Логика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Петровић, Г. (2007), Логика, Завод за уџбенике, Београд.

Шира литература: 1. Аристотел (1970), Органон, Култура, Београд. 2. Коен, М., Нејгел. Е. (2006), Увод у логику и научни метод, Јасен, Београд. 3. Кун, Т. (1986), Структура научних револуција, Нолит. 4. Новаковић, С. (1984), Хипотезе и научно сазнање, Нолит, Београд.

Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: монолошки и дијалошки метод, метод текстуалне анализе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 20 писмени испит практична настава усмени испит 60 колоквијум-и есеј семинар-и 20

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Сценска уметност Наставник (за предавања): Поповић Ј. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички, I семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Основни циљ овог изборног предмета је упознавање студената са уметношћу позоришта, а то значи и опере, балета, кабареа, ради разумевања њиховог значаја на развој цивилизације и могућности примене стеченог знања у пракси, током будућег рада са децом. Допунски циљеви произилазе из основних и подразумевају обогаћивање основних знања из ове области ради квалитетнијег критичког расуђивања у ери изразите популарности сценских уметности Исход предмета: Студент учитељског факултета треба да познаје: процес настанка сценског дела, основне сценске жанрове, најзначајније сценске ствараоце и њихова дела. Садржај предмета Теоријска настава Будући васпитачи треба да познају: Историјски развој сценских уметности, настанак позоришта у старој Грчкој, развој позоришне уметности у старом Риму, средњем веку и у ренесанси са посебним освртом на настанак и развој позоришта у Србији; посебан акценат у настави ће се дати на развој опере и балета у Европи и с тим у вези биће приказана једна оперска представа на DVD. Садржајима из области сценских уметности омогућава се студентима Учитељског факултета стицање додатних знања и вештина ради постизања опште културе и упознавања са једном од најзначајнијих уметничких области данас која својим синкретизмом подразумева вишеструко образовану личност. Наставни план обухвата програм предавања и видео – пројекцију слајдова и филмских записа из сценских уметности у оквиру задатих часова као и редовне посете позоришту. Наставно градиво, које предвиђа програм, састоји се од више тематских целина, а то су: Историја сценских уметности; Историја позоришта; Историја опере; Историја балета; Посета позоришту; Израда скица за сцену и костим; Припрема луткарске представе. Литература 1. Молинари, Чезаре: Историја позоришта, Вук Караџић, Београд. Шира литература 2. Грант, Нил (2006), Историја позоришта, Завод за уџбенике, Београд. 3. Мисаиловић, Миленко (1996), Драматургија костимографије, Стеријино позорје и Дневник,

Нови Сад. 4. Мисаиловић, Миленко: Драматургија сценографије. 5. Мисаиловић, Миленко (2000), Креативна драматургија, Стеријино позорје, Прометеј, Нови

Сад. 6. Поповић, Бранко (2006), Сценска уметност и слободно време ученика у

продуженом/целодневном боравку, Зборник радова Продужени и целодневни боравак ученика у савременој основној школи, Педагошки факултет, Сомбор.

7. Харвуд, Роналд: Историја позоришта, Клио, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: усмено излагање; демонстрације филмске пројекције

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 15 писмени испит практична настава усмени испит колоквијум-и 30 есеј семинар-и 15 посета позоришту 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Масовне комуникације Наставник (за предавања): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, I семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: 1) Упознавање студената са основним појмовима, проблемима, методама и врстама комуникације; 2) Упознавање са значењем и значајем комуникологије и масмедиологије као темељне претпоставке савремене културе и цивилизације; 3) Развој комуникационих способности и оспособљавање студената за различите врсте комуницирања, посредством разних средстава комуникације; 4) Увођење студената у проблематику манипулације и (зло)употребе медија; 5) Примена етичких и естетичких категорија на валоризацију масмедија, итд. Исход предмета: Овладаност основним појмовима, проблемима и становиштима комуникологије; изграђен позитиван став о најзначајнијим друштвеним питањима, итд.; разумевање праваца развоја савременог друштва као и начина функционисања и деловања медија масовних комуникација. Садржај предмета Теоријска настава Силабус чине курикулум или план и програм рада, циљеви и задаци назначеног курса/предмета, као и методе рада и обавезе студената. Наставни план обухвата број часова предавања: седмично (2). Наставни програм обухвата програм предавања, која се односе на основне комуниколошке појмове, методе, технике и проблеме. У овом курсу, студенти ће се упознати са основним појмовима и проблемима комуникологије, врстама и средствима комуникације – као и методама рецепције и креације, посредством mass media. Увођење у комуникологију. Логичко–семиолошко заснивање комуникологије. Феноменологија масовних комуникација. Појам и врсте штампаних медија. Радио и аудитивна средства маскомуникација. Филм као медиј мас–комуникација. Визуелна средства маскомуникација. Утицаји, манипулација и (зло)употреба медија. Појам, структура и врсте вести (шта, ко, где, када, како и зашто). Јавност, маркетинг, пропаганда и публицитет. Едукативна функција mass media. Литература 1. Гоне, Ж. (1998), Образовање и медији, CLIO. 2. Лоример, Р. (1998), Масовне комуникације-компаративни увод, CLIO. 3. Маклуан, М. (1973), Гутембергова галаксија, Београд: Нолит. Број часова aктивне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: у извођењу наставе користе се монолошка и дијалошка метода, затим метода анализе различитих медијских садржаја.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијум-и Семинар-и 20

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Филозофија религије Наставник (за предавања): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: 1) Упознавање студената са основним појмовима и проблемима митологије и религије; 2) Упознавање са значењем и значајем религије (нар. великих светских монотеистичких религија), као темељне претпоставке људске историје, културе и цивилизације; 3) Однос вере и морала, оспособљавање студената за толерантан, културан и цивилизован однос према људима разних вероисповести; 4) Увођење студената у проблематику ремитологизације, манипулације и (зло)употребе вере; 5) Едукација студената за праћење процеса клерикализације и секуларизације религије у савременим условима; 6) Примена етичких и естетичких категорија на валоризацију богослужења, верских секти, итд. 7) Указивање на утицај који религијске вредности врше на образовно-васпитни процес као и на његову зависност од религијског и културног контекста. Исход предмета: Овладаност основним појмовима, проблемима, становиштима, историјским периодима и теоријама филозофије религије; изграђивање и заузимање ставова о најзначајнијим друштвеним питањима, развијање духа толеранције према различитим религијама и културама; разумевање праваца развоја модерне и постмодерне мисли. Садржај предмета Теоријска настава Теоријска настава се реализује према програму кроз предавања. Наставни програм се односи на основне појмове и проблеме филозофије, социологије и психологије религије. У овом курсу, студенти ће се упознати са основним појмовима и проблемима из митологије, историје религије, теологије и религијске културе разматране с филозофског становишта. Литература 1. Шушњић, Ђ. (1998), Религија I–II; Београд: Чигоја штампа. 2. Крешић, А. (2006), Филозофија религије, Филип Вишњић. Шира литература: 3. Павићевић, В. (1980), Социологија религије (са елементима филозофије религије), Београд, БИГЗ 4. Елијаде, М. (1996), Водич кроз светске религије, Београд, Народна књига/Алфа. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: У извођењу наставе користе се монолошка и дијалошка метода, затим метода текстуалне анализе. У темама које то дозвољавају користе се мултимедијални садржаји.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијум-и Семинар-и 20

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Лепо писање Наставник (за предавања): Пурић С. Далиборка Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Полазећи од става да је за учитељски позив у млађим разредима основне школе, нарочито у фази савлађивања технике писања слова и почетне писмености, неопходна метода демонстрације, потребно је да учитељ на прави начин ученицима покаже технику писања слова, као почетни услов за даљи васпитно-образовни рад. Од рукописа учитеља умногоме зависи како ће ученици савладати технику писања и ући у свет живе речи и јасног говора, што имплицитно омогућава да се остваре ефекти савремене наставе. Основни програмски циљеви Лепог писања су да се кроз одговарајућу наставу будући учитељи оспособе за једну веома важну фазу рада у настави српског језика и књижевности Исход предмета: Реализацијом наставе лепог писања студенти савлађују технику писања слова што се може сматрати почетни условом у васпитно-образовном раду са категоријом млађих ученика. Добар рукопис студента – учитеља најбоља је гаранција квалитетне наставе у првом разреду основне школе када ученици савлађују основне елементе лепог писања. Савлађивањем лепог писања стварају се добре претпоставке за функционално остваривање програмских циљева у наставној теорији и пракси. Садржај предмета Теоријска настава Развој словенских писама, историјски развој писмовних облика, калиграфије и типографије; Калиграфија и калиграфи; Методика лепог писања; Методика лепог писања у основној школи; Мала слова; Велика слова; Латиница; Цифре; Знаци интерпункције. Литература 1. Ераковић, Тадија (1995), Вратимо се лепом писању, Нови Сад, Штампарија Калејски. 2. Ераковић, Тадија (1995), Калиграфија, осврт на историјски развој писмовних облика

калиграфије и типографије, Сомбор. 3. Ераковић, Тадија (2003), Калиграфија са методиком лепог писања, Нови Сад, Будућност. 4. Пешикан, Митар, Јерковић, Јован, Пижурица, Мато (2002), Правопис српског језика,

Матица српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: метода показивања – демонстрације, аналитичка, монолошка, дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 30 писмени испит 30 практична настава усмени испит колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Хор и оркестар 1 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Ивановић К. Марија Статус предмета: изборни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских

композиција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске

хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974),

Удружење музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976),

Удружење музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд,. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКА ПРАКСА Студијски програм: учитељ Назив предмета: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Радомировић Б. Војко, Бојовић П. Жана Број ЕСПБ: 5 Услов: нема Циљ праксе: Циљ педагошко-психолошке праксе јесте упознавање студената са битним елементима организације васпитно-образовног рада из улоге учитеља и обједињавање стечених теоријских педагошко-психолошких знања са практичном педагошком делатности у школи. Исход праксе: Студенти познају битне елементе организације васпитно-образовног рада Повезују стечена знања о типовима и улогама наставника као и положају, улози ученика у наставном процесу и њиховим развојним карактеристикама. Прате и оцењују социо-емоционалну климу у одељењу. Садржај праксе Педагошки део Институционални контекст школе. Просторни, професионални и кадровски услови у којима школа ради. Облици рада и активности у школи као установи. Посматрање наставних часова. Активности, функције, улоге и типови наставника и положај, улоге, и активности ученика у васпитно образовном процесу. У току праксе студенти реализују задатке добијене из студијског предмета Општа педагогија. Психолошки део Испитивање развоја појмова. Развијање и примена интервјуа са родитељима и дететом раног школског узраста. Разумевање социјалних односа у одељењу-опсервација и праћење преко различитих скала социјалног понашања. Родне улоге у одељењу. Конструктивно решавање сукоба, учења техника децентрације. Разумевање правила игре. У току праксе студенти реализују задатке добијене из студијског предмета Општа и развојна психологија. Број часова: 50 Методе реализације праксе: самосталан рад на задацима, посматрање и анализа васпитно-образовног рада у школи, вођење дневника праксе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе – урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета Општа педагогија и Општа и развојна психологија као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 5 ЕСПБ бодова.

ПРЕДМЕТИ ДРУГЕ ГОДИНЕ

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Култура изражавања Наставник (за предавања): Николић В. Видан Наставник/сарадник (за вежбе): Николић В. Милка, Костић С. Љиљана Статус предмета: обавезни предмет, III семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положен српски језик Циљ предмета: Оспособљавање наставника (и других занимања) за јасно, конкретно и елоквентно говорно уобличавање знања, мисли и осећања; Профилисање адекватног језичког израза у различитим говорним ситуацијама и тематским садржајима (у разреду, пред родитељима, на јавним, културним и другим манифестацијама); Развијање одговорности и осећања за неговање језичке културе и чистоту језика у оквиру књижевнојезичке норме. Исход предмета: Кроз наставу Културе изражавања студенти се оспособљавају да правилно и јасно говоре и пишу, да сликовито исказују своје мисли и осећања и да овладају свим елементима изражавања и беседничког умећа. Студенти профилишу одговарајући језички израз у различитим говорним ситуацијама и различитим тематским садржајима и различитим моделима писаног и усменог изражавања. Ефекти наставе се остварују и на плану развијања језичке културе и чистоте језика у складу са захтевима књижевнојезичке норме. „Златно правило“ реторике (пример, поента, аргументација). Садржај предмета Теоријска настава Комуникација; Појам и елементи информације и комуникације; Језик као средство изражавања; Језик и говор, дефиниције језика; Усмено и писано изражавање. Књижевнојезичка норма; Култура изражавања; Значај културе изражавања у васпитању и образовању; Опште претпоставке доброг говора; Дикција. Акценат, особине и врсте акцента, неакцентоване дужине. Логички акценат. Интонација, темпо, ритам говора, паузе; Стил и стилистика. Практична настава Култура изражавања и учитељски позив, социјални аспекти говора, говор примерен физичком и интелектуалном узрасту, књижевни језик и жаргон, дијалекатски говори, елементи патологије говора. Литература 1. Лукић, Живан, Марковић, М. (2003), Култура говора, Интелекта, Ваљево. 2. Милинковић, Миомир (2004), Реторика, Учитељски факултет, Ужице. 3. Пецо, Асим (1973), Акценатска читанка, Научна књига, Београд. 4. Солар, Миливој (1971), Теорија књижевности, Школска књига, Загреб. 5. Шипка, Милан (2008), Култура говора, Прометеј, Нови Сад. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: метода показивања – демонстрације, аналитичка, монолошка, дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена Активност у току предавања 30 Писмени испит 10 Практична настава Усмени испит 20 Колоквијум-и 30 Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Књижевност Наставник (за предавања): Зорић М. Драгољуб Наставник/сарадник (за вежбе): Костић С. Љиљана Статус предмета: обавезни предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 8 Услов: нема Циљ предмета: Стицање језичке и књижевне културе (оспособљавање будућих учитеља за јасно, конкретно и елоквентно говорно уобличавање знања, мисли и осећања); изграђивање естетског погледа на свет (уочавање основних естетских чинилаца, чиниоци структуре књижевног текста, тумачење ликова, естетска функционалност форми приповедања, дескрипције); богаћење речника (адекватан језички израз у различитим тематским садржајима); развијање одговорности и осећања за неговање језичке и књижевне културе као и за чистоту језика у оквиру књижевно-језичке норме. Исход предмета: Кроз наставу књижевности студенти су оспособљени да тумаче књижевно-језичке структуре, да препознају књижевноисторијске садржаје, да су овладали елементима теорије књижевности, да уочавају битне одлике епоха и праваца. Оспособљеност студената да тумаче књижевно-језичке структуре, да препознају књижевноисторијске садржаје, да уочавају битне одлике епоха и праваца у књижевности. Један од важнијих исхода наставе овог предмета јесу стечена знања из науке о књижевности, развијено критичко мишљење и способност студената да обједињавају теоријска и практична знања. Садржај предмета Теоријска настава Теорија књижевности (стилистика, версификација, теорија жанрова, методологија проучавања књижевности); историја књижевности (усмена књижевност, стара књижевност, нова књижевност), интерпретација књижевног текста (спољашњи и унутрашњи приступ књижевном тексту, текстовне и вантекстовне везе, слојеви књижевног текста, интерпретативне методе: биографска, филолошка, психолошка, социолошка, импресионистичка, феноменолошка...); одабрана дела за интерпретацију. Практична настава Препознавање стилских фигура, метричке одлике лирских текстова, чиниоци структуре књижевних текстова, спољашњи и унутрашњи приступ, интерпретативне методе, слојеви књижевног текста. Литература 1. Деретић, Јован (1983), Историја српске књижевности, Београд, стр. 253–254, 299–303; 355–357. 2. Зорић, Драгољуб (1994), Књижевност за студенте учитељског факултета, Учитељски

факултет, Ужице, стр. 8-108. 3. Милосављевић, Петар (2006), Теорија књижевности, Ваљево, стр. 29–32, 220–250. 4. Солар, Миливој (1989), Теорија књижевности, Загреб. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошка, монолошко-дијалошка, текст-метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 15 писмени испит 25 практична настава усмени испит 30 колоквијум-и 22 ...... семинар-и 8

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Педагошка психологија Наставник (за предавање): Радомировић Б. Војко Наставник/сарадник(за вежбе): Лидија Ђ. Златић Статус предмета: обавезни заједнички предмет, III семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Опште и развојне психологије Циљ предмета: Да студенти стекну знања о психолошкој страни процеса наставе и учења. Садржај овог предмета треба да омогући да студент, будући учитељ свој рад заснива на савременим теоријама развоја, да разуме како се развија дечје мишљење и когниција и да процес усвајања знања разуме као процес активног стварања, конструисања система знања. Исход предмета: Ниво знања: на крају курса студент ће: да прилагођава комуникацију развојном нивоу ученика, њиховој способности разумевања и да у складу с тим прилагођава избор садржаја и стратегије учења и наставе; да разуме и препозна индивидуалне разлике и да идентификује евентуалне тешкоће у учењу и понашању код својих ученика – да на њих адекватно одговори, пружи саветодавну помоћ ученицима и родитељима; да развије конструктивно-критички однос према садржајима и организацији наставних програма и школских уџбеника заснованог на познавању узрасних карактеристика. Умења и вештине: разумевање психолошке природе (механизма) основних облика учења; систематско креирање школске средине у складу са механизмима основних облика учења; разумевање природе и развојног тренда основних мисаоних операција на којима се заснива процес школског учења; примена знања о интелектуалним могућностима деце као начелног критеријума за: избор адекватних наставних садржаја и њихову организацију, избор адекватних наставних метода и техника могућност идентификације даровитих ученика Садржај предмета Теоријска настава Предмет, историјат развоја и методе педагошке психологије; учење, памћење и заборављање; психолошки услови учења; психологија наставе, психологија ученика и наставника. Практична настава Теорије учења – асоцијативне и когнитивне теорије учења (упоредна анализа); механизми учења: облици учења значајни за социјални развој личности; даровитост и креативност: разликовање и уочавање релевантних бихејвиоралних показатеља код ученика; оцењивање оријентисано на исходе когнитивни стилови у учењу; метакогниција, саморегулисано учење и индивидуалне разлике. Литература 1. Андриловић, В. и Чудина М. (1985), Психологија учења и наставе, Школска књига, Загреб. 2. Вучић, Л. (2007), Педагошка психологија, Савез друштава психолога Србије, Београд. 3. Група аутора (1982), Истраживања у педагошкој психологији, Зборник 2, Савез друштава

психолога Србије, Београд. 4. Квашчев, Р. (1976), Моделирање процеса учења, Просвета, Београд. 5. Радомировић, В. (2005), Практикум за развојну и педагошку психологију, Ужице: Учитељски

факултет. 6. Шмит, В. Х. О. (1992), Развој детета, Picadilly Books, Београд. Шира литература: 1. Видовић, Визек, В. и сар. (2003), Психологија образовања, JEP-VERN, Загреб. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 1 Методе извођења наставе: предавање, кооперативни рад наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, пројекатска настава, проблемска настава.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит 15 Активност у току вежби 25 Усмени испит 15 Колоквијум-и 30 Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Социологија са социологијом образовања Наставник (за предавање): Шуваковић В. Урош Наставник/сарадник(за вежбе): Статус предмета: обавезни заједнички предмет III и IV семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са основним проблемима науке и научног сазнања, најзначајнијим друштвеним појавама, односима и процесима, главним теоријским правцима у социологији, основним карактеристикама социолошког метода и најважнијим проблемима савремене социологије. У погледу дела предмета који се односи на социологију образовања циљ је да студенти стекну неопходна социолошка знања о образовању, да упознају теоријска схватања о друштвеној улози образовања, да разумеју друштвени контекст образовања и да развију социолошки приступ у разумевању економских, технолошких, социјалних, културних и других процеса у савременом друштву и њихов однос према образовању. Исход предмета: Студенти треба да поседују знања о друштву, друштвеним односима, делатностима, условима у којима се одвија живот људи, образовању и његовој улози у савременом глобализирајућем друштву знања, као и способности за коришћење тих знања у васпитно-образовном раду са младима. Садржај предмета Теоријска настава Садржај предмета чине следеће тематске целине: појам науке, научног закона и класификација наука; предмет и метод социологије, методика и техника емпиријских социолошких истраживања; велики теоријски правци у социологији; појам, типологија и социјална структура друштва, друштвено груписање, друштво и држава, друштво и породица, масовне комуникације, социјална стратификација и социјална мобилност, друштвени конфликти, култура, друштво и облици друштвене свести, основна обележја савременог човечанства. Садржај предмета који се односи специфично на социологију образовања: социологија образовања као посебна социологија, њен настанак и развој; теоријско-методолошки приступи у социологији образовања (и васпитања); социјализација омладине; место образовања у друштву (друштвена улога и значај образовања, образовање и друштвене неједнакости, образовање и друштвена искљученост); образовање (васпитање) и други облици друштвене свести; друштвене (цивилизацијске) промене и образовање и васпитање у друштву знања; глобализација и високошколско образовање. Основна литература: 1. Ивановић, С. (2011), Социологија образовања. Београд: Учитељски факултет 2. Марковић, Д. Ж. Голенкова, З. Т., Шуваковић, У. (2009), Социологија. Косовска Митровица:

Филозофски факултет Универзитета у Приштини. Шира литература: 3. Ивковић, М., Димитријевић, С. (2010), Социологија образовања и васпитања. Врање: Аурора 4. Марковић, Д. Ж. (2004), Цивилизацијске промене и образовање. Лепосавић: Учитељски факултет. 5. Марковић, Д. Ж. (2008), Глобализација и високошколско образовање. Ниш: Универзитет у Нишу; Нови Пазар: Државни универзитет у Новом Пазару 6. Базић, Ј. (2012), Друштвени аспекти образовања. Београд: Институт за политичке студије. 7. Петровић, Ј. (2012), Огледи о образовању у Србији: поглед на скрајнута питања. Косовска Митровица: Филозофски факултет 8. Диркем, Е. (1981), Васпитање и социологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства 9. Узелац, М. (2009), Приче из Болоњске шуме. Вршац: Висока школа струковних студија за образовање васпитача. Доступно на: http://www.uzelac.eu/Knjige/20_MilanUzelac_Price_iz_Bolonjske_sume.pdf Број часова активне наставе Теоријска настава Практична настава Методе извођења наставе: предавања, групни рад, индивидуални рад, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Дидактика Наставник (за предавање): Бојовић П. Жана Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 9 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: У основне циљеве студијског предмета спадају: упознавање студената са најважнијим проблемима дидактике; оспособљавање студената за ефикасан рад у настави и ваннаставним активностима које ће битније утицати на развој ученика; оспособљавање студената да анализирају и критички процењују различите дидактичке феномене и различита дидактичка схватања; мотивисање студената за истраживање и анализу дидактичких проблема. Исход предмета: Студенти поседују знања и разумеју најважније феномене дидактике. Оспособљеност студената за уочавање и решавање дидактичких проблема у пракси. Садржај предмета Теоријска настава Садржај предмета обухвата важна теоријска и практична питања дидактике. То су проблеми, везани за Дидактику као посебну педагошку дисциплину која се бави проблемима образовања, васпитања, учења и развоја ученика у оквирима наставе: Дидактика, појам, педагошка дисциплина; Образовање, појам и значај; Васпитање, појам и његов значај у настави; Дидактички принципи; Настава, задаци наставе и структура наставног процеса; фактори наставе, ученик, наставник, наставни садржаји, Наставни план, Наставни програм; наставна технологија, Наставне методе, социолошки облици наставног рада, сазнавање у настави; Активност ученика у настави; Емоције и њихов значај у настави; Показатељи квалитета рада у настави. Практична настава Израда листе различитих дефиниција дидактике, однос дидактике и њој сродних наука, изналажење примера истраживања у дидактици, сачињавање листе различитих извора знања, изналажење примера у пракси за поједине врсте знања, анализирање програмских садржаја са становишта развоја перцептивних, изражајних, мануелних и интелектуалних способности, планирање етапа наставног процеса на примеру једне теме; вежбање у дефинисању и одређивању материјалних, функционалних и васпитних задатака у оквиру једне теме; вежбање у дефинисању и одређивању наставних метода, социолошких облика рада и наставних система према појединим садржајима Наставног програма; примери објекатске и субјекатске позиције ученика у настави, сачињавање листе идентификованих показатеља квалитета рада у настави. Литература: 1. Лакета, Н., Василијевић, Д. (2006), Основе дидактике, Учитељски факултет, Ужице. 2. Лакета, Н., Василијевић, Д., Бојовић, Ж. (2006), Дидактички практикум, Учитељски факултет, Ужице. 3. Трнавац, Н. и Ђорђевић, Ј. (2010), Педагогија, Научна књига, Београд, стр. 187-403. Шира литература: 4. Вилотијевић, М. (1999), Дидактика 1., Учитељски факултет, Београд. 5. Вилотијевић, М. (1999), Дидактика 2., Учитељски факултет, Београд. 6. Вилотијевић, М. (1999), Дидактика 3., Учитељски факултет, Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 3+3 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, полемике, дебате, индивидуални рад и консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит Вежбе 15 усмени испит 50 колоквијум-и 30 ...... семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Информатика Наставник (за предавања): Ранђић С. Синиша Наставник/сарадник (за вежбе): Арсовић Б. Бранка Статус предмета: обавезни заједнички предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: Кроз овај курс студенти ће развити информатичку свесност и писменост, која ће им користити у будућем позиву. Циљ је усвајање и савлађивање основних информатичких појмова, као и стицање искуства у раду са одређеним софтверским алатима. Циљ је да студенти стекну основна знања из најчешће коришћених софтверских алата, као и да разумеју њихову примену у контексту образовања. Циљ је оспособљавање ученика за самостални рад на рачунару, а у контексту примене рачунара у образовању. Исход предмета: На крају курса студенти ће: разумети и знати архитектуру рачунара и принцип рада рачунара; познавати историјски развој информатичко-рачунарске технологије и софтверско-програмске подршке; познавати могућности примене рачунара у карактеристичним захтевима њиховог позива и биће у могућности да исте практично користе у будућем позиву; стећи ће практично знање рада у оперативанoм систему Windows; знаће да самостално врше обраду текста и припрему за штампу у MS Word-у; знаће да врше обраду табеларних података и да врше унакрсна израчунавања у MS Excel-у, као и да креирају табеле у истој апликацији; знаће да креирају мултимедијалне презентације и други материјал у MS PowerPoint-у; стећи ће знања и умећа рада у web окружењу, умеће претраживања интернета за одређеним подацима, као и коришћења бројних web сервиса (на првом месту mail-а); знаће да креирају материјал погодан за објављивање на вебу; усвојиће навику коришћења информатичко-технолошких средстава у свакодневном раду и учењу, која ће се касније пренети на посао и наставну активност. Садржај предмета Теоријска настава Наставни план обухвата програм предавања и вежби из информатике. Модул предавања обухвата следеће тематске целине: Упознавање са основним информатичким и рачунарским појмовима; Упознавање са основним елементима рада на рачунару; Упознавање са могућностима примене информатике у другим областима; Упознавање са могућностима примене информатике у настави у основној школи; Трендови у развоју и примени информатике Практична настава Током обавезне праксе, коју студенти похађају током школске године, предочено им је да размотре и уоче ситуације у којима би могли користити и применити практична знања која су стекли кроз наставу Информатике. Литература 1. Арсовић, Бранка (2010), Софтверски алати у настави, Учитељски факултет, Ужице. 2. Арсовић, Бранка (2006), Информатика за учитеље и васпитаче, Учитељски факултет, Ужице. 3. Арсовић, Бранка (2008), Интернет – брзо и лако, без тајни, Учитељски факултет, Ужице. 4. Ранђић, Синиша, Радојичић, Мирослав (2001), Основи компјутерске технологије, Виша техничка

школа за индустријски менаџмент, Крушевац. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: Настава се одвија путем предавања и лабораторијских вежби у зимском и летњем семестру. У оба семестра се једном недељно изводе 2 (два) часа предавања и 1 (један) час лабораторијских вежби. Начин рада на предавањима и вежбама је интерактиван. Од метода наставе/учења се користе: предавање, кооперативни рад наставника и студената, а на вежбама и рад у паровима и мањим групама, као и радионичарски рад по групама. На вежбама је нагласак на самом практиковању самосталног рада студената на рачунару.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 практични део 14 практична настава 5 усмени испит 46 колоквијум-и (1 и 2) 30 ...... семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Основи природних наука Наставник (за предавања): Марковић С. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: обавезни предмет, III семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Стицање одговарајућих практичних знања и способности интердисциплинарног карактера, неопходних за реализацију наставе света око нас и природе и друштва у млађим разредима основне школе. Исход предмета: Операционализација теоријских знања из области биологије, физике и хемије. Садржај предмета Теоријска настава Материја. Сунце. Вода. Ваздух. Земљиште. Горива. Кретање. Електрицитет. Електрична струја. Магнетизам. Жива природа. Основи цитологије. Основи хистологије и органографије биљака. Биљни органи. Изданак. Лист. Размножавање биљака. Цвет. Семе. Плод. Фотосинтеза. Хемосинтеза. Дисање. Разлике између фотосинтезе и дисања. Транспирација. Животињска ткива. Органи и органски систем животиња. Основи систематике живих бића. Микроорганизми. Гљиве. Биљке. Животиње. Животиње са осовинским скелетом. Птице. Хербар. Акваријум. Тераријум. Литература 1. Грдинић, Бранислав, Цекуш, Геца (1995), Основи природних наука II, Учитељски факултет,

Сомбор. 2. Грдинић, Бранислав и сар. (1997), Упознајмо природу, Учитељски факултет, Сомбор. Шира литература: 3. Малешевић, Јово (1997), Основи природних наука II, Учитељски факултет, Сомбор. 4. Матановић, Вера (2006), Одабрана поглавља из природних наука, Београд, Учитељски

факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусије, полемике, дебате, тимски рад, групни рад, рад у тандему, индивидуални рад, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 60 практична настава - вежбе 10 Усмени испит колоквијум-и 10 семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Основи друштвених наука Наставник (за предавања): Недељковић Д. Славиша Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: обавезан, IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Да студенти стекну знања из изабраних делова историје и географије, да развију вештине и самопоуздање за примену стечених знања при обради садржаја из ових друштвених наука у основној школи, као и за примену знања у свакодневном животу. Да студенти развију способности самосталног формулисања и решавања проблема и исправне интерпретације добијених резултата, да се упознају са значајним догађајима из опште и националне историје. Оспособљавање студената да разумеју повезаност националне са регионалном и светском историјом. Упознавање студената са простором на коме су се дешавали процеси или догађаји и оспособљавање да препозна те промене, нарочито на локалном нивоу Исход предмета: На крају курса студенти ће стећи основна знања и вештине из друштвених наука (историја и географија) која су потребна за реализацију наставе из области друштвених наука у основној школи, као и за разумевање методичко-стручних предмета на вишим годинама студија. Садржај предмета Теоријска настава Појам и предмет историје. Законитости друштвеног развоја. Периодизација историје. Рачунање времена. Историјски извори. Кратак преглед историје Балкана. Друштвено економске и културне прилике на јужнословенском простору. Југословенски народи у условима великих друштвено економских и политичких промена у Европи. Стварање националних држава у Европи и настојање словенских а посебно јужнословенских народа да створе своје националне државе. Србија у прошлости. Повезаност садашњих појава са прошлошћу, месту појединачног догађаја у ширем контексту; Теоријске основе географије као науке (појам, задаци, методе проучавања). Основни физичко-географски елементи. Облик и величина Земље. Картографија (појам карте, генерализација карата, картографске методе) Друштвено-географски елементи и фактори. Становништво Србије. Насеља. Клима, рељеф, природне одлике и богатства Србије. Локална средина (методе проучавања локалне средине) Практична настава: Истраживачке методе у педагошком раду; временске ленте, мапе синхроницитета; мултиперспективност и различита тумачењима истих историјских појава; предрасуде и пристрасност у историјским тумачењима. Литература 1. Ђоровић, В. (1989), Историја Југославије, Просвета, Београд. 2. Љушић, Р., Историја за седми разред. 3. Марјановић, С., Шуица, М., Историја за други разред средњих школа. 4. Николић, К., Павловић, М., Жутић, Н., Историја за трећи и четврти разред средњих школа 5. Пешикан, А.(1996), Треба ли деци историја, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 6. Ћирковић, С., Срби међу европским народима. 7. Ферјанчић, С., Пешић, Т., Историја за први разред средњих школа. У средњошколским уџбеницима се користе претежно делови везани за општу историју. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања и анализа семинарских радова

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 30 практична настава 10 усмени испит 30 колоквијум-и 10 .......... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Основи ликовног васпитања Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Јовановић Б. Обрад Статус предмета: обавезни заједнички предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 2 Услов: нема Циљ предмета: Увести студенте у свет ликовне уметности и стваралачког мишљења. Оспособити студенте за решавање ликовних проблема и композиционих начела на практичном нивоу. Упознати их са основним појмовима ликовне културе и ликовног језика. Развијати код студената способност за опажање облика, мотива и појава неопходних за разумевање визуелних садржаја у уметности, дизајну и визуелној околини, затим за естетско доживљавање уметничког дела. Подстицати код студената креативно и дивергентно мишљење. Упознати их са основним ликовним техникама и и руковањем материјалима потребним за самостални стваралачки рад. Унапредити квалитета учења кроз игру, омогућити им да мисле и самостално долазе до што оригиналнијих и креативнијих идеја у циљу разумевања дечјег погледа на свет и њиховог стваралаштва. Подстицати студенте да негују културу рада и стваралаштва и да имају критички однос према сопственом раду као и раду других. Дозволити им да изразе емоције и осећања у традиционалним и савременим медијима и техникама. Исход предмета: Овладаност различитим ликовним техникама и самостално коришћење у раду; студенти умеју да организују и поставе изложбу уметничких радова, познају различите методе и облике наставе и учења, разумеју како се развија креативно и критичко мишљење код ученика, имају свест о културној и уметничкој баштини и потребу да посећују уметничке изложбе, умеју ликовно искуство самостално да примене у личном стваралаштву, разумеју и критички осмишљавају ликовне садржаје. Садржај предмета Практична настава Усвајање ликовног језика и ликовних техника које се могу применити у школи – практичне вежбе; цртачке технике: оловка, оловке у боји, фломастер, креда, угљен, туш, лавирани туш и комбиноване технике; сликарске технике – акварел, гваш, темпера, пастел, колаж, фреска, мозаик, витраж, таписерија, батик; графичке технике – технике високе, дубеке и равне штампе са применом графике у основној школи; вајарске технике – глина, глинамол, пластелин, тесто, жица, папир пластика, лим, алуминијумска фолија, каширани папир пластика, рад од отпадног и другог материјала. Основни ликовни појмови везани за ликовне елементе (линија, боја, површина, волумен, простор), ликовне технике и композицијска начела (контраст, хармонија, ритам, равнотежа, пропорције, композиција, рекомпозиција). Студент има обавезу да на вежбама изради мапу радова везану за решавање задатих ликовних проблема и да осмисли изложбу студентских радова. Литература 1. Bagnal, Brajan (1999), Priručnik Falken, crtanje i slikanje, Mono i Manjana 2. Jakubin, Marijan (1999), Likovni jezik i likovne tehnike, temeljni pojmovi, Zagreb: Educa. 3. Филиповић, Сања (2011), Методика ликовног васпитања и образовања, Београд: Универзитет

уметности у Београду и Klett. 4. Филиповић, Сања, Каменов, Емил (2009), Мудрост чула, III део дечје ликовно стваралаштво,

Нови Сад: Драгон. 5. Хаџи-Јованчић Невена (2000), Дечји атеље I – цртање и сликање, Београд: Завод за уџбенике

и наставна средства 6. Хаџи-Јованчић, Невена (2000), Дечји атеље II – вајање и штампање, Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, решавање проблема, индивидуални радови студената, учење по моделу, кооперативно учење у групама.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току вежби 20 Писмени испит 40 Практична настава 40 Усмени испит Колоквијум-и - Остало Семинар-и -

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Основи физичког васпитања и спорта Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Стаматовић В. Милован Статус предмета: обавезни заједнички, IV семестaр Број ЕСПБ: 2 Услов: нема Циљ предмета: Циљ је стицање неопходних моторичких знања, умења и навика из области физичког васпитања за реализацију часова физичког васпитања од I до IV разреда основне школе. Исход предмета: Стечена моторичка умења и методичка знања у вези са природним облицима кретања, вежбама, елементарним играма, основима гимнастике, атлетике, спортских игара, пливања. Садржај предмета Практична настава: Упознавање студената са садржајима и организационим структурама рада, са методиком обучавања стројевих радњи, вежби обликовања, спортских и елементарних игара, основима гимнастике, основима атлетике, вежби за развој моторичких способности, вежби са реквизитима, дечјег фолклора и плеса и другим телесним активностима који се налазе у наставним програмима за млађи школски узраст. Литература 1. Ивовић, С., Жарковић, С. (1977), Игре, Спортска књига, Београд. 2. Илић, М. (1980), Спортска гимнастика, Партизан, Београд. 3. Маринковић, А., (1980), Атлетика за најмлађе. Атлетски савез Југославије. 4. Немец, П. (1998), Елементарне игре и њихова примена, Факултет за физичко васпитање, Београд. 5. Петровић, Ј., Буђа, П., Радојевић Ј., Пелексић, В., Мекић, М., Коши, Н. (1985), Спортска гимнастика. Спортска књига, Београд.

6. Шекељић, Г. (2011), Методички приручник за обуку непливача, Учитељски факултет, Ужице. 7. Шекељић, Г. ( 2006), 150 игара са елементима кошарке, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне и испитне обавезе Поена Завршни испит Поена Уредност похађања и активност у току вежби 10

Колоквијум 50

Испит се може организовати писмено (тест) или усмено 40

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Облици изражавања и стилистика Наставник (за предавања): Николић В. Милка Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: за студенте је неопходно да су одслушали и положили Српски језик Циљ предмета: Упознавање студената са најважнијим писменим и усменим облицима изражавања; Упознавање са достигнућима модерне стилистике; Развијање способности говорне и писане комуникације; Практична примена писмених и усмених облика изражавања и практичне стилистике; Усавршавање студената за креативно мишљење и неговање сопственог стила, као и усавршавање корективног става у корективном односу према писменом и усменом изражавању ученика – као крајњем циљу нашег предмета и саме улоге васпитача и учитеља у пракси и у друштву уопште. Исход предмета: Овладаност основним законитостима културе говора и стилистичким феноменима у структури српскога књижевнога језика; оспособљеност за препознавање најједноставнијих поступака у решавању феномена у култури говора и практичној лингвостилистици; умење коришћења стечених знања у савладавању књижевнотеоријских проблема и практичној примени у методици наставе српског језика и књижевности. Садржај предмета Теоријска настава Наставни план обухвата програм предавања (у оквиру којих су и практичне вежбе). Предавања се састоје из две тематске целине: (1) писмени и усмени облици изражавања: вест, извештај, репортажа, приказ, чланак, расправа, интервју и сл. и (2) практична стилистика. Основе садржаја су: развој говорне културе, писмени и усмени облици изражавања, изражајно казивање и рецитовање, стилске вежбе, стилске фигуре, функционални стилови, лингвостилистика. Литература 1. Антош, Антица (1972), Основи лингвистичке стилистике, Школска књига, Загреб. 2. Маринковић, Јаворка, Николић, Видан (2003), Облици изражавања и стилистика, друго, поправљено издање, Учитељски факултет, Врање. 3. Солар, Миливој (1976), Теорија књижевности, Школска књига, Загреб. 4. Стилске фигуре (хрестоматија) (2010), приредио Видан Николић, Ужице, Учитељски факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације)

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 30 практична настава 20 усмени испит колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Филмска и ТВ култура Наставник (за предавања): Поповић J. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, III семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са уметношћу филма и телевизије, разумевање њиховог функционисања и могућности примене у настави; студент учитељског факултета биће посебно упознат са радом телевизијских студија и с тим у вези биће посећени ТВ-студији у граду а по могућности и један од националних телевизијских студија; у филмској уметности посебно ћемо се бавити настанком филмских жанрова почев од бурлеске – немог филма, надреализма на филму, италијанског нео-реализма, вестерна, хорор филма и слично. Исход предмета: Студент треба да познаје процес настанка филма и телевизије, продукционе односе и значај медија, најзначајније филмске правце и уметнике; студент учитељског факултета треба да буде оспособљен и за могући рад на локалним медијима и с тим у вези да поседује знања и вештине за обављање информативне делатности нарочито у спикерском раду или као новинар сарадник у оквиру културно-забавног и информативног програма. Садржај предмета Теоријска настава Садржајима из области филмске и тв културе омогућава се студентима Учитељског факултета стицање додатних знања и вештина ради постизања опште културе и упознавања са једном од најпопуларнијих уметничких области у савременом свету. Посебно ће се обрадити настанак и развој филмске уметности у Србији, почев од првих филмских остварења као што је Крунисање краља Петра Првог, па преко филма Михаила Поповића С вером у Бога, па до данашњих дана. Наставни план обухвата програм предавања и гледања најзначајнијих филмских остварења у оквиру задатих часова. Наставно градиво, које предвиђа програм, састоји се од више тематских целина, а то су: Уметност филма; Подела талената; Почеци филмске уметности; Настанак телевизије; Подела ТВ програма; Телевизија и позориште; Стилски правци на филму. Литература 1. Јовановић, Сретен (1995), Основи филмске продукције, ФДУ, Београд. 2. Јовановић, Сретен (1995), Основи телевизијске продукције, ФДУ, Београд. 3. Грегор, Урлих, Паталас, Ено (1998), Историја филмске уметности, Сфинга, Београд. 4. Кук, Дејвид А. (2005), Историја филма, 1–3, Клио, Београд. 5. Поповић, Бранко (2005), Живот је стварно чудо, Међај, бр. 55/56, Народна библиотека, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: усмено излагање; демонстрације филмске пројекције; филмови које ћемо приказати су Потера за благом, Чарлија Чаплина, Андалузијски пас, Луиса Буњуела, Оклопњача Потемкин, Сергеја Езенштајна, Крадљивци бицикла, Виториа де Сике, Амаркорд, Федерика Фелинија, Андреј Рубљов, Андреја Тарковског, Три, Александра Саше Петровића, Коса, Милоша Формана.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 30 Есеј 10 Тест (остало) 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Историја педагогије Наставник (за предавања): Николић Д. Радмила Наставни/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: Усвајање знања о развоју васпитања и педагошких схватања у историјском контексту; оспособљавање за разумевање и анализирање услова развоја педагошки појава; уочавање неопходних промена у васпитању под утицајем друштвено-економских и научно-технолошких; уочавање нужности континуитета у развоју васпитања кроз историјске епохе; оспособљавање за разумевање универзалних вредности у васпитању; оспособљавање за критичко сагледавање савремених педагошких промена у контексту историјског развоја; оспособљавање за научни приступ у разумевању васпитања и промена у васпитању; проширивање педагошке културе и лексике. Исход предмета: Усвојена знања о настанку и развоју васпитања и педагогије; разумевање међусобне условљености друштва и васпитања; развијање интересовања за бављењем историјом; оспособљеност за уочавање неопходности промена у васпитању под утицајем друштвених промена; оспособљеност за уочавање нужности континуитета у развоју васпитања и променама (реформама); оспособљеност за разумевање универзалних, трајних вредности у васпитању; оспособљеност за критичко сагледавање савремених педагошких појава; проширена педагошка култура и лексика; оспособљеност за истраживање историјских педагошких појава. Садржај предмета Теоријска настава Васпитање у првобитном друштву; Васпитање у робовласничком друштву (васпитање у земљама старе источне цивилизације – античка Грчка, старогрчки филозофи о васпитању, васпитање у античком Риму); Феудална епоха (средњовековни систем васпитања, систем ритерског васпитања, средњовековни универзитети); Педагогија у епохи хуманизма – Ф. Рабле, М. Монтењ, Е. Ротердамски; Педагошки погледи социјалиста утописта; Ј. А. Коменски утемељивач модерне педагогије; Џон Лок; Развој педагошке мисли у модерном добу (француски материјалисти, Ж. Ж. Русо и његов васпитни систем), пројекти француске буржоаске револуције); Педагошки погледи класика немачке филозофије (И. Кант, Ф. Хегел); Класици педагогије 19. века (Ј. Х. Песталоци, Ј. Ф. Хербарт, Ф. Фребел, социјалисти утописти 19. века); Педагошки правци 20. века (прагматизам, радна школа, експериментална педагогија, социјална, индивидуална педагогија); Педагошке идеје А. С. Макаренка; Представници педагошких праваца 19. и 20. века у српској педагогији. Литература: 1. Влаховић, Б, Франковић, Д. (1995), Педагошка хрестоматија, Стручна књига „Агена“, Београд. 2. Жлебник, Л. (1962), Општа историја школства и педагошких идеја, Научна књига, Београд. 3. Заниновић, М. (1988), Опћа повјест педагогије, Загреб. 4. Збирка текстова педагошких класика (1960), Савремена школа, Београд. 5. Поткоњак, Н. (2012), Педагогија у Срба, Београд: Едука, Српска академија образовања, стр. 264–268;

268–275; 336–355; 392–404. 6. Ценић, С. и Петровић, Ј. (2005), Васпитање кроз историјске епохе, Учитељски факултет, Врање, стр.

15–33; 65–80; 47–65; 159–179. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, индивидуални рад, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Писмени испит Самосталан рад (прочитана лит.) 10 Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и и вежбе 15

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Докимологија Наставник (за предавање): Николић Д. Радмила Наставни/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, III семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: Усвајање неопходних знања о докимологији као педагошкој дисциплини; овладавање основним појмовима (оцењивање, оцена, разврставање, мерење, вредновање и др.); разумевање функције оцене и проблема објективног оцењивања; усвајање знања о основним методама испитивања и оцењивања, врстама оцењивања, критеријумима и стандардима оцењивања; оспособљавање за примену и коришћење разноврсних метода и техника вредновања постигнућа ученика. Исход предмета: Усвојена неопходна знања о значају оцењивања постигнућа ученика; овладаност основним појмовима докимологије; оспособљеност за успешно коришћење и примену објективних метода и техника вредновања рада ученика; оспособљеност за коришћење критеријума и стандарда оцењивања; оспособљеност за континуирано оцењивање и примену различитих врста оцењивања у педагошкој пракси. Садржај предмета Теоријска настава 1. Теоријска питања докимологије: појам, настанак и развој докимологије; докимолошки појмови; разлози докимолошких истраживања; историјски развој вредновања. 2. Функције и компоненте вредновања наставног рада: циљеви вредновања наставног рада; друштвене и педагошке функције вредновања; праћење, испитивање и мерење, оцењивање рада ученика; компоненте вредновања; формативна и сумативна евалуација рада ученика; систем комплексног вредновања рада ученика, врсте оцењивања, нумеричко и описно оцењивање, формативно и сумативно оцењивање. 3. Проблеми традиционалног оцењивања ученика: особине ученика као фактори метријске вредности оцене; грешке наставника као фактор метријске вредности оцене; докимистички фактори испитивања и оцењивања; усмено проверавање и испитивање ученика. 4. Објективно вредновање постигнућа ученика и принципи, критеријуми и стандарди објективног оцењивања ученика; методе испитивања и оцењивања, технике, инструменти, тестови знања (типови задатака, примена теста, метријске карактеристике теста и др.). Литература: 1. Вилотијевић, М. (1999), Вредновање наставног рада, Дидактика, 3, Завод за уџбенике и наставна

средства и Учитељски факултет, Београд, стр. 353–387. 2. Гојков, Г. (1997), Докимологија, Учитељски факултет, Београд, Виша школа за образовање

васпитача, Вршац, стр. 2–119; 137–207. 3. Илић, М. (1987), Вредновање рада ученика, наставника и васпитно-образовних организација,

Економика образовања, 2, Београд. 4. Качапор, С., Вилотијевић, М., Кундачина, М. (2005), Умијеће оцјењивања, Универзитет „Џемал

Биједић“, Факултет хуманистичких наука и Међуопштински општински завод, Мостар. 5. Мужић, В. (1968), Тестови знања, Школска књига, Загреб. 6. Понграц, С. (1980), Испитивање и оцјењивање у образовању, Школска књига, Загреб. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, индивидуални рад, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Самосталан рад 20 Усмени испит 50 Колоквијум-и 10 Семинар-и и вежбе 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Елементарне игре у природи Наставник (за предавања): Шекељић В. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички, IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Циљ је упознати студенте са ванчасовним и ваншколским активностима васпитања и образовања. Стицање сазнања о специфичностима оваког вида наставе са дидактичко-методичког становишта. Исход предмета: Овладаност неопходним теоријским знањима и практичним умењима у вези са ваншколским и ваннаставним активностима. Садржај предмета Теоријска настава Начини организације путовања и боравка у омладинском хостелу. Активности у природи као вид ваншколских и ванчасовних активности. Елементарне игре на обали и води. Елементарне игре у природи. Основе обуке непливача. Кретање и оријентација у природи. Организација такмичења у специфичним условима. Полудневни излет. Повреде и прва помоћ. Организовање летњег логора. Литература: 1. Вишњић, Д., Јовановић, А., Милетић, К. (2004), Теорија и методика физичког васпитања, Факултет

спорта и физичког васпитања, Београд. 2. Живковић, З. (1979), Природа алпинизам аклиматизација и логоровање. Партизан, Београд. 3. Ивовић, С. и Жарковић, С. (1977), Игре. Спортска књига, Београд. 4. Момчиловић, М., Смиљковић, С., Малиновић, Т., Станимировић, Б. (2007), Школа у природи.

Учитељски факултет у Врању, Ниш. 5. Шекељић, Г. (2011), Методички приручник за обуку непливача, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне и испитне обавезе Поена Завршни испит Поена Уредност похађања предавања 20 Практични део 50

Испит се може организовати писмено (тест) или усмено 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Хор и оркестар 2 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Ивановић К. Марија Статус предмета: изборни заједнички, III и IV семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање.. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских

композиција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и

омладинске хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974),

Удружење музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976),

Удружење музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Андрагогија Наставник (за предавања): Бојовић П. Жана Наставник /сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Уочавање важности задовољавања образовних потреба одраслих, упознавање са системом образовања одраслих. Исход предмета: Студенти поседују знања и разумеју најважније феномене андрагогије. Оспособљеност студената за уочавање образовних потреба одраслих као и разумевање проблема везаних за основна подручја и садржаје образовања одраслих.. Садржај предмета Теоријска настава Садржај предмета обухвата важна теоријска и практична питања Андрагогије као што су: предмет Андрагогије као науке, њене дисциплине и однос према другим наукама, Образовање одраслих као цивилизацијска потреба, Савремени фактори и функције образовања одраслих; Значај знања у новим условима економског развоја; Психолошка заснованост образовања и учења (појам одраслости, особености сазнајног развоја у одраслом добу, могућности и границе учења одраслих); Учење у одраслом добу; Формално неформално и информално учење и образовање; Образовне потребе у концепцији људских потреба; Основна подручја и садржаји образовања одраслих; Организација наставе за одрасле; Специфичности наставе за одрасле; Планирање и програмирање у образовању одраслих; Образовање одраслих за самообразовање. Литература: 1. Кулић, Р., Деспотовић, М. (2004), Увод у андрагогију, Београд: Свет књиге. Шира литература: 2. Савићевић, Д. (1991), Савремена схватања андрагогије, Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, дискусија, истраживачки рад, полемике, дебате, тимски рад, групни рад, рад у тандему, индивидуални рад и консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 20 писмени испит Присуство предавањима 10 усмени испит 50 колоквијум-и 20 ......

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – ДИДАКТИЧКА ПРАКСА Студијски програм: учитељ Назив предмета: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Радомировић Б. Војко, Бојовић П. Жана Наставник/сарадник: Златић, Ђ. Лидија Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ праксе: Примена стечених знања из студијских предмета Дидактика и Педагошка психологија. Увид у различите организационе форме наставе, структуру и садржај актуелног наставног плана и програма (1-4. разреда), Годишњи програм рада школе, актуелне распореде наставних часова. Упознавање са васпитним проблемима ученика са којима се сусрећу наставници и струни сарадници у школи. Исход праксе: Разумевање процеса планирања васпитно-образовног рада у школи. Оспособљеност за уочавање и препознавање основних дидактичких елемената, принципа, метода и облика рада у организацији часа. Разумевање основних услова реализације и квалитета наставног и васпитно-образовног рада у целини. Оспособљеност за програмирање ваннаставних и других активности у школи. Разумевање важности основних педагошких и дидактичких принципа за ефикасан васпитно-образовни рад. Садржај праксе: Битни елементи организације наставе и процеса учења. Планирање у настави. Структура наставног процеса. Фактори наставе. Показатељи квалитета рада у настави. Елементи сазнавања и процес учења у настави. Подстицање развоја способности ученика у наставном процесу. У току праксе студенти реализују задатке добијене из студијског предмета Дидактика и Педагошка психологија. Број часова: 50 Методе реализације праксе: Самосталан рад на задацима, посматрање и анализа васпитно-образовног рада у школи, вођење дневника праксе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе - урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета Дидактика и Педагошка психологија као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 6 ЕСПБ бодова.

ПРЕДМЕТИ ТРЕЋЕ ГОДИНЕ

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Књижевност за децу Наставник (за предавања): Милинковић З. Миомир Наставник/сарадник (за вежбе): Костић С. Љиљана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: Стицање неопходних књижевноисторијских и теоријских знања из књижевности за децу као интегралног дела књижевне уметности; увођење студената у науку о књижевности; појам, име и дефиниција књижевности за децу; сазнавање, разумевање и проучавање конкретног књижевног дела уз примену различитих методолошких поступака; интерпретација књижевног дела са аспекта књижевноисторијског и естетског вредновања; изграђивање критичког мишљења и естетског сензибилитета: развијање љубави према књижевној баштини и традицији и књижевности као универзалној и хуманој уметности. Исход предмета: Савлађивањем програмских садржаја студенти стичу трајна и квалитетна знања из књижевности за децу као посебног вида књижевне уметности, стичу нова знања из књижевне теорије, књижевне историје и оспособљавају се за естетску и књижевноисторијску анализу конкретног књижевног дела. Они улазе тако у свет дела, изграђују способност критичког просуђивања и естетског вредновања и осећање одговорности према књижевној традицији и књижевности као универзалној хуманистичкој дисциплини.

Садржај предмета

Теоријска наставаНаставни план и програм Књижевности за децу садржи циљеве и задатке предмета (курса), методе и начин рада и задатке студената, а реализује се у оквиру предвиђених предавања и вежби. Садржај програма се реализује у два тематска и временска циклуса. Први тематски циклус обухвата поетику (име, настанак и развој, тематика, стил и језик, ликови, игра, хумор, фантастика, авантуризам) и естетску, сазнајну и васпитну вредност књижевности за децу, значајније писце и дела из стране књижевности и њихов утицај на развој европске и српске књижевности за децу. Други циклус обухвата развој српске књижевности за децу, народне умотворине за децу и писану (уметничку) књижевност за децу на одабраним писцима и њиховим делима. Практична наставаНа вежбама се континуирано консултује предвиђена литература, презентира и активно учествује у дискусијама; испуњавају се одређени индивидуални, групни или колективни задаци који су предуслов да би се лакше могао пратити одређени циклус курса/предавања.Литература 1. Вуковић, Н. (1995), Увод у књижевност за дјецу и омладину, Унирекс, Подгорица, 2. Милинковић, М. (1999), Хоризонти детињства, огледи и студије из књижевности за децу,

Учитељски факултет, Ужице 3. Милинковић, М. (2003), Девојка бржа од коња, народне умотворине за децу, Учитељски

факултет, Ужице 4. Милинковић, М. (2006), Страни писци за децу и младе, Легенда, Чачак 5. Милинковић, М. (2010), Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу, Змајеве дечје

игре, Нови Сад

6. Милинковић, М. (2012), Бајковите форме у књижевности за децу и младе, Учитељски факултет, Ужице.

7. Милинковић, М. (2012), Књижевност за децу и младе-поетика, Учитељски факултет Ужице8. Петровић, Т. (1999), Историја српске књижевности за децу, Учитељски факултет, Врање. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1Методе извођења наставе: метода показивања – демонстрације, аналитичка, монолошка, дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поенаактивност у току предавања 10 30 писмени испитпрактична настава 20 усмени испитколоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методологија педагошких истраживања Наставник (за предавања): Кундачина Ж. Миленко Наставник/сарадник (за вежбе): Компировић П. Татјана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: а) Да се студенти уведу у теорију педагошког сазнања, у логичке форме педагошког мишљења и у теорију педагошког истраживања; б) да се оспособе за самостално одређивање епистемолошких по-ставки конкретног истраживања на основу којих ће умети да израде пројекат научно-истраживачког рада емпиријско-аналитичког и акционог истраживања, да спроведу истраживање, изведу одговара-јуће закључке и напишу истраживачки извештај; в) да при сакупљању и обради података и интер-претацији емпиријских резултата самостално примењују поступке дескриптивне статистике и стати-стике закључивања. Исход предмета: Примена знања у пројектовању и извођењу емпиријско-аналитичког истраживања и оспособљеност у праћењу литературе емпиријског карактера. Садржај предмета Теоријска настава Могућност и границе научног истраживања у васпитању и образовању. Парадигме истраживања. Врсте истраживања. Реализација истраживања. Пројекат истраживања. Мерење у истраживању. Теоријска метода. Експериментална метода. Дескриптивна метода. Историјска метода. Ток емпиријско-аналитичког истраживања. Анализа садржаја документације. Посматрање са учешћем. Квалитативни интервју. Анкетирање. Процењивање и просуђивање. Социометријски истраживачки поступак. Формирање базе података. Кодирање мерних инструмената. Узорак истраживања. Мере просека. Мере варијабилности. Утврђивање повезаности варијабли. Т-тест. Хи-квадрат тест. Примена резултата емпиријско-аналитичког истраживања. Практична настава Израда пројекта истраживања. Анализа пројеката истраживања. Литература 1. Банђур, В. и Поткоњак, Н. (2006), Истраживања у школи. Београд: Учитељски факултет. 2. Кундачина, М. и Банђур, В. (2007), Методолошки практикум – вежбе из методологије

педагошких истраживања. Ужице: Учитељски факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: излагање и самостални рад.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 50 Вежбе 15 Пројекат истраживања 25

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Школска педагогија Наставник (за предавања): Николић Д. Радмила Наставник/сарадник за вежбе: Стаматовић Д. Јелена Статус предмета: обавезни предмет, V семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: Разумевање и усвајање планираних садржаја и оспособљавање за њихову успешну практичну примену; усвојена знања о школи и њеној организацији; разумевање и схватање основних законитости, принципа, метода, облика и средстава значајних за успешно остваривање васпитно-образовног рада у школи, упознавање школе као васпитно-образовне организације, њеног развоја, унутрашње организације и односа према окружењу; оспособљавање за многоструке функције учитеља у непосредној васпитно-образовној пракси (организаторска, програмерска, координаторска, саветодавна, истраживачка); развијање интересовања за продубљеније проучавање и истраживање у области школске педагогије; осмишљавање најоптималнијих садржаја, облика и метода у програмирању, реализацији, вредновању и унапређивању васпитно-образовног рада у школи. Усвајање садржаја актуелних проблема школе који су усмерени ка развоју компетенција потребних за разумевање функције и природе школе и школског образовања и за успешно професионално ангажовање у пракси школског рада. Исход предмета: Разумевање узајамне условљености друштва и школе – школског система; развијене професионалне компетенције у области педагошког рада у школи везаних за програмирање, праћење и вредновање; оспособљеност за успешну реализацију садржаја васпитног рада у школи у функцији одељенског старешине; оспособљеност за успешну сарадњу са родитељима и школским окружењем; оспособљеност за истраживачки рад у области педагошког рада у школи; оспособљеност за комуникацију са школским окружењем; оспособљеност за организовање и ангажовање у слободном времену ученика; оспособљеност за вођење педагошке документације и евиденције. Садржај предмета Теоријска настава Појам, предмет и задаци школске педагогије. Школа и школски систем. Ученик у савременој школи. Наставник у савременој школи). Структура и организација рада школе (Материјално-техничка основа рада, временски аспект организације рада, структура васпитно-образовних активности, организација активности у слободном времену, специфични облици организације рада основне школе, програмирање и вредновање рада школе, саветодавни рад у школи, руковођење и управљање школом). Школа и њено окружење (Школа и друштвена средина, културна и јавна делатност школе, сарадња породице и школе, школа и црква). Практична настава Реализација задатака везаних за: институционални контекст школе, комуникацију учитељ–ученик, организацију рада школе, ваннаставне активности школе, програми сарадње са родитељима, програми рада у одељенској заједници, саветодавни и колективни педагошки рад, педагошка евиденција и документација. Литература: 1. Илић, М., Николић, Р., Јовановић, Б. (2006), Школска педагогија, Учитељски факултет, Ужице. 2. Јовановић, Б. (2005), Школа и васпитање, Учитељски факултет, Јагодина, стр. 23–185, 201–243. 3. Николић, Р. (1994), Педагошке вредности школе у природи, Институт за педагогију и андрагогију

Филозофског факултета, Београд. 4. Николић, Р. (2005), Школа у природи – отворена школа, Учитељски факултет, Ужице. 5. Николић, Р., Јовановић, Б. (2005), Школска и породична педагогија, практикум, Учитељски факултет, Ужице. 6. Трнавац, Н. (2005), Школска педагогија I (предавања и чланци), Научна књига – комерц, Београд,

стр. 176–192, 233–310. 7. Трнавац, Н. (2005), Школска педагогија II (предавања и чланци), Научна књига-комерц, Београд, стр. 7–21. 8. Шарановић-Божановић, Н. (1984), Узроци и модели превенције школског неуспеха, Просвета, Београд. Шира литература: 1. Гашић-Павишић, С. (2005), Модели разредне дисциплине, Београд: Институт за педагошка истраживања. 2. Николић, Р. (1998), Континуитет успеха ученика основне школе, Београд: Институт за педагогију и

андрагогију Филозофског факултета у Београду. 3. Поткоњак, Н. (1999), Васпитање–школа–педагогија, Ужице: Учитељски факултет, стр. 121–127.

4. Продановић, Љ. (2008), Сарадња просветног радника са родитељима, Београд: Агенција за едукацију и услуге „Профикомп“ – Нови Београд.

5. Хебиб, Е. (2013), Како развијати школу, Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду.

6. Хебиб, Е. (2013), Школа као систем, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Београд.

Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, дебате, индивидуални рад, семинари, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Писмени испит Самосталан рад и пракса 15 Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и и вежбе 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Породична педагогија Наставник (за предавања): Николић Д. Радмила Наставник/сарадник за вежбе: Стаматовић Д. Јелена Статус предмета: обавезан заједнички предмет, VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Опште педагогије и Социологије са социологијом образовања Циљ предмета: Разумевање и усвајање планираних програмских садржаја; оспособљавање за њихову успешну практичну примену у васпитно-образовној пракси; разумевање систематизације и примена знања из области педагошких, психолошких и социолошких дисциплина у ситуацијама породичног васпитања; подстицање на шире проучавање проблема васпитања у породици; развијање педагошког мишљења и способности значајних за успешан васпитно-образовни рад. Исход предмета: Усвојена знања о савременој породици и условима васпитања деце; разумевање међусобне условљености друштвених промена и промена у породици; оспособљеност за препознавање узрока дечјег поремећеног понашања везаног за породицу; развијене способности за васпитно-образовни рад у предшколској установи, развијене професионалне компетенције за примену знања из педагошких, психолошких и социолошких дисциплина у ситуацијама породичног васпитања, развијена способност за саветодавни, дијагностички васпитни рад и развијено педагошко мишљење и способности за педагошку комуникацију. Садржај предмета Теоријска настава Породична педагогија – педагошка и студијска дисциплина. Појам, предмет и задаци, место у систему педагошких дисциплина, однос према другим наукама и специфичности научно-истраживачког рада. Савремена породица и њена васпитна функција. Промене у савременој породици и њихов утицај на њену васпитну функцију. Породичне специфичности и васпитање деце. Основне карактеристике односа у појединим типовима породице и њихов утицај на развој и васпитање деце. Друштвена брига о породици. Васпитање младих у породици. Смисао, значај, задаци и садржај васпитања младих у породици. Принципи, методе и средства васпитања. Рад са децом неприлагођеног понашања. Развијање хуманих односа међу половима и припремање за одговорно родитељство. Породица у оспособљавању деце за медије. Заштита деце у породици и кодекс дечјих права. Сарадња породице и школе. Претпоставке за успешну сарадњу, задаци, садржаји и облици сарадње. Комуникација родитељ – учитељ. Стручни сарадници у остваривању задатака у области сарадње са родитељима. Практична настава Идеје о породичном васпитању у прошлости и данас. Примери истраживања утицаја породичних специфичности на васпитање деце. Есеј „Породице које познајем“. Упознавање са основним проблемима деце без родитељског старања кроз посету институцијама. Закон о браку и породици, Декларација о правима жена, жена у породици данас. Есеј „Моја сећања из раног детињства“. Посета Саветовалишту за брак и породицу. Есеј „Како су ме васпитавали?“ Литература: 1. Грандић, Р. (2004), Прилози породичној педагогији, Нови Сад. 2. Ђорђевић, Б. (1985), Савремена породица и њена васпитна функција, ИПИ, Београд. 3. Илић, М. (2010), Породична педагогија, Филозофски факултет, Бања Лука, стр. 137–156 и 92–106. 4. Николић, Р. (2004), Школска и породична педагогија, изабрани текстови, Учитељски факултет,

Ужице. 5. Николић, Р., Стојановић, С. (2008), Породична педагогија – избор текстова, Учитељски факултет

Врање, Учитељски факултет Београд. 6. Пјурковска-Петровић, К. (1990), Дете у непотпуној породици, ИПИ, Београд. 7. Продановић, Љ. (2005), Сарадња са породицом, Едука, Београд. 8. Станојловић, Б. (1997), Породица и васпитање деце, Научна књига, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава Практична настава Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, дебате, индивидуални рад, семинари, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Писмени испит Практична настава 15 Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и и вежбе 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Основи инклузивног образовања Наставник (за предавања): Максимовић М. Јасна Наставник/сарадник (за вежбе): Максимовић М. Јасна Статус предмета: обавезни заједнички предмет, VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: претпоставља се да су студенти овладали основним знањима из педагошко-психолошких и социолошких наставних предмета. Циљ предмета: Циљ предмета је упознавање студената са концептом инклузивног образовања и специјалном педагогијом као научном дисциплином која се бави проблемом васпитања и образовања деце са сметњама у развоју; упознавање са специфичностима и законитостима психофизичког развоја у условима појаве развојне сметње, као и садржајем и моделима образовања и васпитања ових ученика; упознавање са различитим облицима ометености и моделима подршке у инклузивном образовању и васпитању у односу на примарно оштећење и секундарне последице оштећења. Исход предмета: Студенти поседују знања која ће им омогућити разумевање и анализирање педагошких феномена у контексту развоја савременог образовања и васпитања деце са сметњама у развоју. Предмет развија компетенције које укључују: разумевање социокултурних фактора који стварају индивидуалне разлике; специјалистичка знања о инвалидитету и специфичним потребама деце; знања и вештине везане за учење и поучавање које имају за циљ смањење баријера учењу и учешћу. Садржај предмета Теоријска настава: Правни и педагошко психолошки оквир инклузивног образовања; предмет и задаци специјалне педагогије; појмовна и терминолошка одређења хендикепа, инвалидности, оштећења; преглед односа друштва према особама ометеној у развоју; различити приступи у образовању и рехабилитацији ометених; увод у научне дисциплине: логопедија, сурдологија, олигофренологија, тифлологија, соматопедија и социопедија. Упознавање са системом институција за рехабилитацију деце са сметњама у развоју (рехабилитација као процес, систем и циљ оспособљавања и рехабилитација у односу на процес васпитања). Основни концепти о инклузији и креирање инклузивне праксе. Организација васпитно образовног рада у инклузивном одељењу/групи. Улога и значај васпитача/учитеља у реализацији процеса укључивања деце ометене у развоју у редован систем образовања и васпитања. Практична настава: Појмовно и терминолошка одређење термина сметње у развоју - посебне потребе. Упознавање и овладавање практичним знањима и вештинама у раду са децом са сметњама. Разлике социјалног и медицинског модела - приступа посебним потребама и образовању деце са сметњама у развоју. Спровођење истраживања, анализа случајева из литературе и праксе, писање семинарског рада, радиоoнице и групне дискусије о различитим темама из области специјалне педагогије, посете школама и институцијама. Литература 1. Ковачевић, Ј., Арсић, Р. (2010), Образовање деце са посебним потребама у редовној школи,

Учитељско друштво, Ниш. 2. Хрњица, С. (1997), Дете са развојним сметњама у основној школи, Београд: Учитељски факултет. Шира литература 1. Голувић, С. (2005), Сметње у развоју код деце млађег школског узраста, Дефектолошки факултет;

Београд. 2. Дениелс, Е., Стафорд, (2001), Интеграција деце са посебним потребама. Београд: Центар за

интерактивну педагогију. 3. Првослав Ј., Ераковић, Т. (2008), Педагогија деце са посебним потребама. Градска библиотека,

Нови Сад 4. Стојић, Т. и сар. (2010), Водич за унапређивање инклузивне образовне праксе, Београд, Фонд за

отворено друштво. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 1 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, групна дискусија, израда индивидуалних радова, семинарски рад, прикази прочитане литературе, презентације на часу

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 15 писмени испит 50 практична настава 15 усмени испит колоквијум-и ...... семинар-и 20

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 1 Наставник (за предавања): Пурић С. Далиборка Наставник/сарадник (за вежбе): Николић В. Милка Статус предмета: обавезан предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: Циљ је да студенти упознају улогу и значај наставе српског језика и књижевности у млађим разредима основне школе, као и значај рада на усвајању језика као основе за целокупно васпитање и образовање ученика; – да упознају задатке и садржај Методике наставе српског језика и књижевности; – да се припреме за образовање и васпитање ученика у стваралачком духу и да би се ученици припремали за самообразовање. Исход предмета: Овладаност предвиђеним наставним садржајима и схватање основних законитости наставе српског језика и књижевности; оспособљеност студента за сложену улогу учитеља у савременој настави српског језика и књижевности (планирање, програмирање, припремање, истраживање); оспособљеност студента за проналажење и осмишљавање најпогоднијих садржаја, облика и метода у програмирању, реализацији, вредновању и унапређивању наставе; оспособљеност студента/будућег учитеља за самостално стручно усавршавање и унапређивање сопственог рада Садржај предмета Теоријска настава – упознавање студената са улогом значајем матерњег језика у целокупном наставном процесу; – упознавање студената са програмским садржајима наставе српског језика и књижевности

(почетно читање и писање, језик, књижевност, култура изражавања); – упознавање студената са садржајима редовне наставе и посебним облицима рада (ванредна

настава, ваннаставне и повремене активности); – теоријско разматрање савремених методичких решења и конкретна реализација наставних

садржаја (држање часова); – оспособљавање студената за самостално планирање у настави српског језика и књижевности и

функционално обједињавање свих облика образовно-васпитног рада; – оспособљавање студената за самостално и организовано стручно усавршавање. Практична настава Настава почетног читања и писања; читање и анализа књижевних текстова; усмено и писмено изражавање. Литература

1. Илић, Павле (1998), Методика наставе српског језика и књижевности у наставној теорији и пракси, Нови Сад, Змај.

2. Милатовић, Вук (1998), Методика наставе почетног читања и писања, ИП Наука, Београд. 3. Николић, Милија (1988), Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, ЗУНС,

Београд. 4. Росандић, Драгутин (1974), Методичке основе сувремене наставе хрватског или српског језика

и књижевности у средњој школи, Загреб, Школска књига. 5. Смиљковић, Стана и Милинковић, Миомир (2010), Методика наставе српског језика и

књижевности, Учитељски факултет у Врању и Учитељски факултет у Ужицу. 6. Тежак Стјепко (1984), Граматика у основној школи, Школска књига, Загреб. 7. Тежак, Стјепко (1984), Граматика у основној школи, Школска књига, Загреб. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације)

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 15 писмени испит практична настава 20 усмени испит 60 колоквијум-и ...... семинар-и 5

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе математике 1 Наставник (за предавања): Шпијуновић М. Крстивоје, Маричић М. Сања Наставник/сарадник (за вежбе): Маричић М. Сања Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит и Дидактике Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања, умења и навика везаних за методичке основе наставе математике, упознавање законитости, принципа, правила, метода, облика и средстава рада, као и методичке трансформације одабраних садржаја почетне наставе математике и њихову стваралачку примену у пракси. Исход предмета: Оспособљеност студента за разумевање теоријских проблема методике наставе математике и практичну примену стечених знања у планирању, припремању, организовању и евалуацији часова математике у млађим разредима основне школе. Садржај предмета Теоријска настава Појам, предмет и значај Математике и Методике наставе математике. Циљ и задаци Методике наставе математике; Подела Методике наставе математике. Однос Методике наставе математике према другим наукама и научним дисциплинама. Историјски осврт на развој математике и методике наставе математике. Педагошко-психолошке, логичке, сазнајне и кибернетичке основе методике наставе математике. Пеанови аксиоми. Еуклидови аксиоми. Аксиоми методике наставе математике. Принципи рада. Методе рада. Облици рада. Наставна средства. Типови часова. Циљеви, задаци и садржаји наставе математике у млађим разредима основне школе. Образовни стандарди постигнућа за математику. Планирање и припремање за час. Конкретизација циљева и задатака часа. Методичко обликовање часа. Формирање и дефинисање математичких појмова. Методичка трансформација садржаја о скупу (појам, означавање, операције, упоређивање). Формирање појма природног броја (вербални, перцептивни, скуповни, бројевни, комбиновани). Почетни блокови бројева. Блок бројева до 5. Блок бројева до 10. Блок бројева до 20. Блок бројева до 100 (сабирање и одузимање). Практична настава Практична примена стечених знања у планирању, припремању и организацији часа математике у млађим разредима основне школе. Литература 1. Дејић, М., Егерић, М. (2007), Методика наставе математике. Београд: Учитељски факултет. 2. Малиновић, Т., Малиновић Јовановић, Н. (2002), Методика наставе математике, Врање:

Учитељски факултет. 3. Марјановић, М. (1996), Методика математике (први и други део). Београд: Учитељски

факултет. 4. Марковац, Ј. (2001), Методика почетне наставе математике. Загреб: Школска књига. 5. Првановић, С. (1970), Методика савременог математичког образовања у основној школи;

Завод за уџбенике и наставна средства Србије, Београд. 6. Првановић, С. (1974), Методика наставе математике, уџбеник за за VI разред педагошке

академије, Завод за уџбенике и наставне средства, Београд. 7. Правилник о наставном плану и наставном програму за први, други, трећи и четврти разред

основног образовања и васпитања 8. Уџбеници математике и Радни листови за I, II, III и IV разред основне школе. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад, дискусије, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 20 усмени испит 50 колоквијум-и 20 семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе природе и друштва 1 Наставник (за предавања): Маринковић С. Снежана Наставник/сарадник (за вежбе): Игњатовић Н. Александар Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: Циљ је да студенти знају и разумеју теорију наставе природе и друштва, да разумеју и да су овладали развијањем појмовног мишљења код ученика (друштвени и природни појмови), да могу самостално дизајнирати часове из природе и друштва и света око нас, да разумеју и практикују вештину анализе часова (критичка конструктивна анализа и секвенцијална анализа изведених часова). Исход предмета: Студенти посматрају наставни процес из угла наставе/учења; да студенти освесте све начине, поступке којима се могу активирати ученици у настави; да смисле што више решења како се ученици могу активирати у настави; да студенти схвате појам активности у настави ППД; да могу анализирати различите типове питања и задатака с позиције релевантних активности ученика и мисаоне активизације ученика; да знају које све улоге наставника постоје у оквиру наставе ППД-а; да се добро упознају и овладају са различитим методама/облицима наставе/учења; да разумеју како настаје и како се развија појам и појмовно мишљење; да разумеју та је надређени, подређени, сродни појам, да разликују појам од непојма, да науче различите технике појмовног представљања (таблица семантичких црта, дијаграми појмова, појмовне мапе и шеме); да се вежбају и да се науче да праве идејну скицу за час и сценарио за часове; да разумеју и практикују технике критичке конструктивне анализе и секвенцијалне анализе изведених часова. Садржај предмета Теоријска настава Однос наставе и учења, Положај ученика у настави, Улоге наставника, Садржај наставе ППД, Активирајући и неактивирајући задаци, Методе/облици учења/наставе, Материјално-техничка основа у настави ППД/природни, технички и друштвени ресурси, Развој појмова у оквиру ППД-а, Циљеви наставе ППД, Евалуација часова. Практична настава Анализа питања и задатака у уџбеницима ППД с позиције активности ученика, Писање сценарија, Упознавање са техником критичке-конструктивне анализе, са секвенционалном анализом, Анализа сценарија Литература 1. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001), Активно учење 2, приручник, УНИЦЕФ и Институт

за психологију, Београд. 2. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2004), Модул за мале школе и комбинована одељења,

интерни материјал, Београд. 3. Маринковић, С. (2004), Дечја права и уџбеник, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 4. Пешикан, А. (2003), Настава и развој друштвених појмова код деце, Завод за уџбенике и

наставна средства, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, решавање проблема, индивидуални радови студената, учење по моделу, кооперативно учење у групама, хоспитовање.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 60 практична настава 10 усмени испит колоквијум-и 20 ...... семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе музичке културе 1 Наставник (за предавања): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Судзиловски М. Данијела, Ивановић К. Марија Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положени испити Вокално-инструментална настава и Дидактика Циљ предмета: Циљ овог предмета је да се на основу знања из вокално-инструменталне наставе, будући учитељи оспособе за реализацију наставних садржаја предвиђених наставним планом и програмом. Будући учитељи треба да реализују наставне теме у оквиру узрасних могућности и особености деце млађег школског узраста. Они треба да одговоре и на питања везана за погодност појединих наставних тема, односно шта је предмет садржаја наставе, којим средствима, методама, поступцима и организационим формама се они реализују. Исход предмета: Будући учитељи треба да буду способни да актуализују наставни план и програм и да га реализују у односу на циљеве и задатке, да знају методске поступке, да владају формулацијом музичких појмова, користе уџбенике, приручнике и садржаје за слушање музике. У зависности од дечје осетљивости и способности за музику, будући учитељи треба да усмеравају децу да постану љубитељи музике у будућности и да се професионално или аматерски баве музиком. Будући учитељи кроз овај предмет треба да стичу знања која ће им омогућити да у току свог радног века прате промене у настави овог предмета. Садржај предмета Теоријска настава Начини обраде песме, певањем и свирањем, обрада бројалице, музичке игре, методски поступак при слушању музике (вокално, вокално-инструменталне и инструменталне музике), стварање музике Практична настава Демонстрација садржаја, теоријских садржаја, слушање музике и анализа Литература 1. Братић, Томислав и Филиповић, Љубица (2001), Музичка култура у разредној настави,

Учитељски факултет у Јагодини. 2. Ивановић, Мирјана (1981), Методика наставе музичког васпитања у основној школи, Нота,

Књажевац. 3. Ивановић, Нада (2007), Методика општег музичког образовања за основну школу, Завод за

уџбенике, Београд. 4. Стојановић, Гордана (1996), Настава музичке културе од 1. до 4. разреда основне школе,

Приручник за учитеље и студенте учитељског факултета, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 0+1 Методе извођења наставе: метода усменог излагања, демонстрације, разговора, практичних радова

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 13 Писмени испит Практична настава Усмени испит 36 Колоквијум-и 51 Остало Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе ликовне културе 1 Наставник (за предавања): Јовановић Б. Обрад Наставник/сарадник (за вежбе): Селаковић И. Кристинка Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положен испит из Основи ликовног васпитања и Дидактике Циљ предмета: Да студенти знају и умеју да дизајнирају ситуације учења везане за садржаје из ликовне културе и методике наставе ликовне културе, да се студенти оспособе за конкретизацију дидактичких захтева на ликовне садржаје у разредној настави и самостално решавање ликовних проблема, да се студенти оспособе за критичку и конструктивну анализу ситуација учења. Оспособити студенте за стваралачки рад, анализу визуелног учења, искуственог учења и конструктивистичког учења и да имају идеје за различите варијације у настави ликовне културе. Да се код студената развије способност естетског опажања. Да студенти повезују ликовни рад са литерарним, сценским изразом, звуком и покретом. Исход предмета: Оспособљеност студената за израду идејне скице за час ликовне културе, за правилну употребу метода/облика учења; имају развијену свест о културној и уметничкој баштини и потребу да посећују уметничке изложбе, умеју самостално да примене ликовне технике у личном стваралаштву и стваралаштву ученика, разумеју и критички осмишљавају ликовне садржаје; познају ликовне елементе и композициона начела. Садржај предмета Теоријска настава Методика ликовног образовања – теорија и пракса, увод у предмет ликовна култура, допринос ликовног стваралаштва појединим аспектима развоја дечје личности, основне карактеристике и специфичности развоја дечјег ликовног изражавања и стварања у односу на узраст, основне карактеристике и специфичности развоја дечјег ликовног изражавања и стварања, улога учитеља, дидактичко-методичке основе за извођење наставе ликовна култура, оквирни програм предмета ликовна култура од 1. до 4. разреда основне школе, уџбеник ликовне културе, основни ликовни елементи, ликовне технике и теме у уметности. Практична настава Вежбе садржајно следе предавања у практичном извођењу и решавању ликовних елемената и композиционих начела при осмишљавању часа ликовне културе (цртање, сликање и вајање); организација и наставе ликовне културе, писање сценарија за час ликовне културе. Након одслушаних предавања студенти полажу колоквијум, затим испит се полаже писмено и усмено а студент има обавезу да на вежбама изради мапу радова везану за решавање задатих ликовних проблема. Литература 1. Grgurić, Nada, Jakubin, Marijan (1996), Vizualno – likovni odgoj i obrazovanje, Zagreb: Educa. 2. Karlavaris, Bogomil (1991), Metodika likovnog odgoja I, Rijeka: Hofbauer p.o. 3. Дивљан, Сретко (2000), Подстицање и развијање ликовног стваралаштва ученика, Јагодина:

Учитељски факултет. 4. Филиповић, Сања (2011), Методика ликовног васпитања и образовања, Београд: Универзитет

уметности у Београду и Издавачка кућа Klett. Шира литература: 5. Арнхајм, Рудолф (1971), Визуелно мишљење, Уметничка академија у Београду, Београд. 6. Арнхајм, Рудолф (1971), Умјетност и визуелно опажање, Уметничка академија у Београду, Београд. 7. Roca, Josip (1981), Likovni odgoj u osnovnoj školi, priručnik za nastavnike likovnog odgoja i razredne

nastave, Zagreb: Školska knjiga. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 0+1 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, решавање проблема, индивидуални радови студената, учење по моделу, кооперативно учење у групама.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 20 Практична настава 20 Усмени испит 40 Колоквијум-и 10 Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе физичког васпитања 1 Наставник (за предавања): Шекељић В. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Павловић Љ. Слободан Статус предмета: Обавезни, V и VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: Студент стиче право да изађе на усмени део испита када из предиспитних активности оствари најмање 31 поен из свих активности које су предвиђена да се реализују током семестра (похађање предавања и вежби, писане припреме и колоквијум) и уколико је положио испит Основи физичког васпитања и спорта из друге године. Испит се сматра положеним уколико је студент остварио најмање 55 поена. Циљ предмета: Циљ је да допринесе стицању знања и уверења који ће омогућити формирање адекватног стручног знања и професионалног става студената према физичком васпитању и разумевању значаја и улоге физичке активности у психофизичком развоју деце. Исход предмета: Стечена теоријских и методичких знања из области физичког васпитања. Садржај предмета Теоријска настава Теоријске и дидактичко-методичке основе у физичком васпитању, анализа часа. Практична настава Стицање практичних методичких знања о настави физичког васпитања. Литература: 1. Вишњић, Д., Јовановић, А. и Милетић, К. (2004), Теорија и методика физичког васпитања,

Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. 2. Кукољ, М. (1996), Општа антропомоторика, Факултет за физичко васпитање, Београд. 3. Милановић, Љ., Стаматовић, М. и Шекељић, Г. (2008), Теорија и методика наставе физичког

васпитања, Учитељски факултет, Ужице. 4. Радисављевић, М. (2001), Корективна гимнастика са основама кинезитерапије, Факултет за

физичко васпитање, Београд. Број часова активне наставе: 45 Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 0+1 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Практична настава 10 Припрема за час 10 Одржани час 20

Испит се може организовати писмено (тест) или усмено 50

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Страни језик (Руски језик 2) Наставник (за предавања): Наставник (за вежбе): Терзић В. Светлана Статус предмета: изборни заједнички, V и VI семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: положен испит из Руског језика 1 Циљ предмета: Упознавање студената са начином овладавања технике читања са посебним освртом на разликовање тврдих и меких сугласника као и читањем самогласника: я, ю, е, ё, ы; Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на руском језику; Утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање; разговор у одељењу; разговор са вршњацима; разговор и преписка путем писане речи и интернета; Развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са руског на српски и обратно; Развијање код студената анализе текста; Развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Исход предмета: Овладавање стручном терминологијом и оспособљавање студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Посебан акценат ставити на упознавање студената са коришћењем основних информација путем интернета. Оспособљавање студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова. Садржај предмета Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером (учитељ или васпитач). Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методике наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Друга целина је фонетика и граматика која је неопходна за савладавање читања и разумевања текста, тако и за разумевање нових говорних ситуација. Из фонетике посебна пажња се посвећује правилном изговору меких сугласника и изговора самогласника који садрже јоту. Из граматике се обрађују: непроменљиве именице, скраћенице, изражавање узрока у реченици, изражавање временских односа, одричне реченице, поседовање предмета или лица, глаголски прилози и глаголски придеви са својим конструкцијама. Литература Маројевић, Радмило (1983), Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Пејовић, Наташа (1994), Зборник текстова и вежби из руског језика за студенте учитељског

факултета, Ужице. Пипер, Предраг (2005), Граматика руског језика, Завет, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 50 Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Страни језик (Енглески језик 2) Наставник (за предавања): Наставник (за вежбе): Љубичић М. Гордана Статус предмета: изборни заједнички, V и VI семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: потребно је да је студент положио Енглески језик 1 Циљ предмета: Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на енглеском језику; утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање, разговор у одељењу, разговор са вршњацима, разговор и преписка путем писане речи; развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са енглеског на српски и обрнуто; развијање код студената способности анализе текста; развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Посебна пажња посвећује се комуникацији на енглеском језику путем нових информационих технологија. Исход предмета: Овладавање стручном терминологијом и оспособљавање студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Посебан акценат ставити на упознавање студената са коришћењем основних информација путем интернета. Оспособљавање студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова, упознавање и разумевање стручних термина у литератури, праћење и разумевање штампе на енглеском језику, стручну коресподенцију. Оспособљавање за усмену комуникацију са вршњацима из других земаља, као и за рад са децом млађег узраста. Садржај предмет Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером. Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методика наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Нагласак је на развијању говорне компетенције студената и на њиховом оспособљавању да самостално преводе са једног језика на други. Друга целина је обнављање граматичких партија (слагање времена, пасив, кондиционали, партиципи, герунд, множина именица, деривација именица у енглеском језику, врсте и подела придева) неопходних за савладавање читања и разумевања текста, као и за разумевање нових говорних ситуација. Литература 1. Oxford Advanced Dictionar y(2007), Oxford Press, Oxford. 2. Thomson, A. J., Martinet, A. V. (1986), A Practical English Grammar, Oxford University Press. 3. Љубичић, Г. (2006), Енглески језик за студенте учитељског факултета, Учитељски факултет,

Ужице. 4. Љубичић, Г. (2011), English Grammar Practice Exercises, Учитељски факултет, Ужице. 5. Поповић, Љ., Мирић, В. (1999), Граматика енглеског језика са вежбањима, Завет, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испит 30 колоквијум-и 50 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Реторика Наставник (за предавања): Поповић Ј. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички, V семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Полазећи од става да су лепота живе речи и јасност говора неопходне претпоставке за успешно обављање васпитнообразовног рада, намеће се потреба за сталним усавршавањем, неговањем и развијањем говорног умећа учитеља у свим областима њиховог рада. Због тога је неопходан рад на ефикасном образовању и усавршавању технике говора, елоквенције и на стицању потребних знања и вештине из теорије и праксе говорничког умећа. Исход предмета: Оспособљеност студената за јасно, конкретно и елоквентно говорно уобличавање знања, мисли и осећања; Профилисање адекватног језичког израза у различитим говорним ситуацијама и тематским садржајима (у настави, у културним, политичким, образовним, научним и другим јавним установама, пред ужим и ширим аудиторијем, на културним, спортским, политичким и другим манифестацијама); Поседовање одговорности и осећања за неговање језичке културе и чистоту језика у оквиру књижевнојезичке норме, а у складу са елементарним захтевима учитељског позива. Садржај предмета Теоријска настава Појам и дефиниција реторике;

Настанак и развој. Платон и Аристотел, Римско беседништво (Цицерон и Квинтилијан); средњовековно беседништво; обнова реторике

Реторика и друге дисциплине; Реторика и поетика; реторика и естетика; реторика и стилистика; реторика и етика; реторика и психологија

Народна реторика Припремање говора Пет беседничких фаза по Хермогену из Тарса: inventio – проналажење доказа и сакупљање материјала; dispositio – распоређивање, селекција, материјала; elocutio – стилско уобличавање материјала; memoria – учење говора напамет; actio – држање говора праћено мимиком и гестовима Литература 1. Милинковић, Миомир (2005), Реторика са изабраним беседама, Легенда, Чачак или: Реторика,

Учитељски факултет, Ужице, 2004. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: метода показивања – демонстрације, аналитичка, монолошка, дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 30 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 30 Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Системи образовања Наставник (за предавања): Бојовић П. Жана Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни, VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: Да студенти уоче и прихвате тежњу да се наш образовни систем усавршава у складу са нашом позитивном образовном традицијом, достигнућима науке, потребама појединца и друштва и позитивним искуствима развијених земаља. Исход предмета: Овладаност знањима о суштини и значају образовног система уопште као и упознатост са образовним системима најразвијенијих земаља света и тенденцијама њиховог развоја. Оспособљеност за упоређивање и анализирање образовних система развијенијих земаља света и изналажење конкретних могућности унапређења нашег образовног система. Садржај предмет Теоријска настава Садржај предмета обухвата: појам образовног система и његов значај за живот појединца и друштва у конкретним околностима развоја људске цивилизације; Демократизација и децентрализација образовног система (принципи децентрализације, идеје егалитаризма и антиегалитаризма); Образовни системи најразвијенијих земаља света (Немачка, Италија, Јапан, Шведска, Финска Русија...) и образовни систем у Србији; Карактеристике образовних система везаних за услове образовања, популације становништва (нарочито младе генерације), материјално-техничке услове образовања, управљање образовањем и повезаност теоријског и практичног рада учесника образовања; Структура образовних система најразвијенијих система земаља света (предшколске установе, елементарна основна школа, нижа средња школа, виша средња школа, струковне студије, академске студије, докторске студије). Литература: 1. Група аутора (Влаховић, Б., Ђорђевић, Ј., и сар.) (1995), Општа педагогија, Учитељски

факултет, Београд, стр. 237-276. 2. Лакета, Н. (2010), Васпитање и школа, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, дискусија, истраживачки рад, полемике, дебате, тимски рад, групни рад, рад у тандему, индивидуални рад и консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 20 писмени испит Присуство предавањима 10 усмени испит 50 колоквијум-и 20 ......

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Пливање Наставник (за предавање): Стаматовић В. Милован Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни, заједнички, VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Циљ је упознати студенте са техникама пливања, методиком обучавања непливача, спашавањем утопљеника и указивањем прве помоћи. Исход предмета: Стечена теоретска и практична знања и умеља у вези са пливањем, методиком обуке непливача, спашавања утопљеника и указивању прве помоћи. Садржај предмета Практична настава Упознавање студената са методиком обуке непливача, активностима које се могу реализовати са децом на обали и у води. Техникама спасавања дављеника и пружање прве помоћи. Развој способности креативног размишљања у смислу решавања могућих проблема у реализацији наставе. Упознати студенте са литературом и другим изворима знања неопходним за квалитетну организацију и извођење оваквих видова ваншколских активности.

Литература: 1. Керковић, А. (1981), Пливање, Партизан Србије, Београд. 2. Стаматовић, М. (2002), Методски поступци обуке непливача, Зборник радова, бр. 3,

Учитељски факултет, Ужице. 3. Шекељић Г. (2011), Методички приручник за обуку непливача, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне и испитне обавезе Поена Завршни испит Поена Уредност похађања предавања 20 Приказ пливачких техника 50

Испит се може организовати писано (тест) или усмено 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Хор и оркестар 3 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник(за вежбе): Ћалић Р. Маја Статус предмета: изборни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање.. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских композиција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић)(1974), Удружење музичких педагога СР Србије, Београд.

Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976), Удружење музичких педагога, Београд.

Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – МЕТОДИЧКА ПРАКСА I Студијски програм: учитељ Назив предмета: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Пурић, С. Далиборка, Маричић М. Сања, Маринковић С. Снежана, Судзиловски М. Данијела, Јовановић Б. Обрад, Шекељић, В. Горан Наставник/сарадник: Николић В. Милка, Игњатовић Н. Александар, Милинковић С. Ненад, Ивановић К. Марија, Селаковић И. Кристинка, Павловић Љ. Слободан Број ЕСПБ: 8 Услов: положен испит из Дидактике; присуствовање предавањима и вежбама из следећих предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 1, Методика наставе математике 1, Методика наставе природе и друштва 1, Методика наставе музичке културе 1, Методика наставе ликовне културе 1, Методика наставе физичког васпитања 1. Циљ праксе: Посматрање, идентификовање и анализа различитих модела припреме и реализације наставног процеса у оквиру појединих наставних предмета млађих разреда основне школе. Исход праксе: Израда оперативних планова за наставне предмете и писаних припрема за наставне часове у млађим разредима основне школе. Оспособљеност за израду и примену различитих наставних средстава. Оспособљеност за планирање и извођење наставних часова. Садржај праксе: Структура оперативних планова и писаних припрема за реализацију наставе појединих наставних предмета. Израда и адекватна методичка примена наставних средстава. Посматрање, анализа и вредновање наставних часова у млађим разредима основне школе. У току праксе студенти реализују задатке добијене из студијских предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 1, Методика наставе математике 1, Методика наставе природе и друштва 1, Методика наставе музичке културе 1, Методика наставе ликовне културе 1, Методика наставе физичког васпитања 1 и воде дневник праксе. Број часова: 50 Методе реализације праксе: самосталан рад на задацима, посматрање и анализа и вредновање наставних часова, вођење дневника праксе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе-урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 1, Методика наставе математике 1, Методика наставе природе и друштва 1, Методика наставе музичке културе 1, Методика наставе ликовне културе 1, Методика наставе физичког васпитања као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 8 ЕСПБ бодова.

ПРЕДМЕТИ ЧЕТВРТЕ ГОДИНЕ

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Образовна технологија Наставник (за предавања): Василијевић Н. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни заједнички, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: Стицање одговарајућих теоријских и практичних знања и способности из образовне технологије неопходних за постојеће, али и перманентно, стручно образовање и усавршавање учитеља. Исход предмета: Операционална корелација знања из образовне технологије са стеченим знањима из педагогије, психологије, методологије педагошких истраживања, а посебно са дидактиком, информатиком и методикама (српског језика, математике, природе и друштва, света око нас, музичке културе, ликовне културе, физичког васпитања ); Правилан однос студената према наставној техници, као и савременим информационо-комуникацијским и електронским медијима; развијена информатичко-комуникациона култура студената; Отвореност и спремност за тимски рад, оспособљеност за аналитичко-критичко процењивање теоријских и практичних феномена у области Образовне технологије, како у групи, тако и самостално, као и њихову функционалну стваралачку примену у пракси; Оспособљеност студената за креирање дидактичких медија и за њихову правилну примену у свакодневном васпитно-образовном раду, како у процесу припремањa, реализације, вредновања васпитно-образовног рада ученика, тако и личног стручног усавршавања. Спремност и оспособљеност студента да самостално, континуирано прати и прикупља релевантну литературу и изворе, кључне за разумевање природних и друштвених, теоријских и практичних феномена студијског предмета, спремност да их са разумевањем интерпретира, пореди и критички процењује и са успехом обавештава стручну јавност о резултатима властитог рада. Садржај предмета Теоријска настава Образовна технологија – појмовно одређење; Предмет образовне технологије; Образовна технологија и друге науке; Наставна технологија – врсте; Наставни објекти; Учионица – наставни објект некад и сад; Дидактички медији; Технички, електронски, уређаји и апарати у наставном раду; Наставна помагала; Компјутери у наставном окружењу; Учење путем електронске мреже и електронских медија; Експертни системи; Рад у новом образовно-информационом окружењу; Наставна технологија - наставни системи (егземпларна настава, програмирана настава, проблемска настава, диференцирана настава, индивидуализована настава, хеуристичка...); социолошки облици наставног рада (фронтални, групни, рад у пару, индивидуални); наставне методе; улога и функција наставника; положај и улога ученика у компјутерски подржаној настави; Школска медијатека. Практична настава Оспособљавање студената за практичан васпитно-образовни рад уз сврсисходну, функционалну употребу аудитивних медија, визуелних, аудио-визуелних, електронских медија, комбинованих медија (електронске табле, интерактивне табле, Note book рачунара, софтвера за претрагу Интернета и размену електронске поште, Word – софтвера за израду писаних припрема, израду семинарских, дипломских, стручних и научних радова, Power Point програма за креирање мултимедијалних презентација, мултифункционалног апарата (као помоћних техничких уређаја у процесу припремања за час), наставних помагала (ласерски показивачи, фланелографи, дигиталне оловке..). Литература 1. Бранковић, Д., Мандић, Д. (2003), Методика информатичког образовања, Бања Лука, стр. 19-

33, 86-113. 2. Василијевић, Д. (2006), Усавршавање наставника на даљину, Зборник радова, Филозофски

факултет, Београд, стр. 401-413. 3. Вилотијевић, М. (1999), Дидактика 3, Београд, стр. 391-544. 4. Влаховић, Б. (1998), Школски мултимедија центар, Београд, стр. 185-200, 231-254. 5. Лакета, Н., Василијевић, Д. (2006), Основe дидактике, Учитељски факултет Ужице, Ужице, стр.

153-236. 6. Мандић, Д. (2003), Дидактичко-методичке иновације у образовању, Београд, стр. 55-120. 7. Мандић, П., Мандић, Д. (1996), Образовна информациона технологија, Београд. 8. Мијановић, Н. (2002), Образовна технологија, Подгорица.

Шира литература: 9. Безић, К. (1983), Технологија наставе и наставник, Загреб. 10. Часопис Образовна технологија. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад, дискусије, истраживачки рад, полемике, дебате, групни рад, рад у тандему, индивидуални рад, семинари, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност предавања и вежбе 10 Писмени испит 30 Колоквијум (I, II и III) 30 Семинарски рад 15 Предавања и вежбе 15

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика инклузивног образовања Наставник (за предавања): Максимовић М. Јасна Наставник/сарадник (за вежбе): Максимовић М. Јасна Статус предмета: обавезни, VII семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положен испит из предмета Основи инклузивног образовања, приложен извештај са праксе Циљ предмета: Савладавањем наставног програма студент стиче базична знања о образовању и васпитању ученика с посебним потребама и стварању инклузивног образовно-васпитног окружења Усвајајући основна сазнања из предмета студенти се оспособљавају за: правовремену идентификацију и процену потреба деце са сметњама у развоју и тешкоћама у учењу; стварање педагошких и психолошких услова за задовољење специфичних потреба и максималан развој потенцијалних способности ученика; примену прикладних метода, облика рада, техничких и других средстава у усвајању знања, вештина и навика. Исход предмета: Теоријска и практична савладаност предмета омогућиће студентима да се оспособе за многоструке улоге учитеља у процесу инклузивног образовања: иницијална образовна и васпитна процена ученика и припрема плана подршке; прилагођавање исхода и стандарда знања и вештина; организација индивидуалног рада и израда индивидуалних васпитно образовних програма за сваки облик и степен ометености; сарадња са родитељима као партнерима у инклузивном образовању; учествовање у раду тима за инклузивно образовање. Садржај предмета Теоријска настава Теоријске основе успешних дидактичко-методичких приступа у раду са ученицима са посебним образовним потребама. Идентификације сметњи и тешкоћа у развоју( успорени когнитивни развој, поремећаји говорно гласовно-језичне комуникације, тешкоће код читања и писања, тешкоће ученика у вези са сензорним активностима, АДХД, аутизам, моторички поремећаји, хроничне болести;поремећаји у понашању). Дидактичко-методички аспекти инклузивног образовања (нивои прилагођавања садржаја, методских поступака у раду, подршка на допунским часовима и секцијама, вршњачка подршка, припрема индивидуално образовних планова). Родитељи деце са сметња као партнери у образовно-васпитном процесу. Практична настава Методе рада са ученицима са сметњама у развоју (реедукација, компензација, рехабилитација). Дидактичко-методичка решења у раду са ученицима оштећеног вида и организационо-техничка решења у раду са њима. Основни облици, принципи и методе рада у процесу едукације ментално ретардиране деце. Сурдопедагошке методе рада са децом оштећеног слуха (невербална, вербална и комбинована). Израда индивидуалних развојних програма. Литература 1. Ераковић, Т., Јанковић, П. (2008), Методика корективног педагошког рада, Градска библиотека Новом Саду. 2. Попадић, Р. (2006), Специјална педагогија с методиком, Филозофски факултет Источно Сарајево. Шира литература

1. Веналаинeн, Р., Јеротијевић, М. (2010), Стратегије за подучаванје ученика са сметнјама у развоју и инвалидитетом, Министарство просвете републике Србије, Београд. 2. Дикић, С. (1997), Тифлологија, Идеапринт, Београд. 3. Јањић, Б. (2010), Збирка примера инклузивне праксе, Министарство просвете Републике Србије; Београд. 4. Стојић, Т. и сар. (2010), Водич за унапређивање инклузивне образовне праксе, Београд, Фонд за отворено друштво. 5. Ћордић, А. и Бојанин, С. (1992), Општа дефектолошка дијагностика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1 Практична настава: 2 Методе извођења настав: предавања уз примену савремених техничких средстава, вежбе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 15 писмени испит 50 практична настава 15 усмени испит колоквијум-и ...... семинар-и 20

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 2 Наставник(за предавања): Милинковић З. Миомир Наставник/сарадник (за вежбе): Пурић С. Далиборка, Димитријевић Ј. Маја Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Методике наставе српског језика и књижевности 1 Циљ предмета: – да студенти упознају улогу и значај наставе српског језика и књижевности у млађим разредима основне школе, као и значај рада на усвајању језика као основе за целокупно васпитање и образовање ученика; – да упознају садржај и задатке Методике наставе српског језика и књижевности; – да се припреме за образовање и васпитање ученика у стваралачком духу и да се ученици припремали за самообразовање. Исход предмета: Овладаност предвиђеним наставним садржајима и схватање основних законитости наставе српског језика и књижевности; оспособљеност студента за сложену улогу учитеља у савременој настави српског језика и књижевности (планирање, програмирање, припремање, истраживање); оспособљеност студента за проналажење и осмишљавање најпогоднијих садржаја, облика и метода у програмирању, реализацији, вредновању и унапређивању наставе; оспособљеност студента/будућег учитеља за самостално стручно усавршавање и унапређивање сопственог рада. Садржај предмета Теоријска настава – упознавање студената са улогом значајем матерњег језика у целокупном наставном процесу; – упознавање студената са програмским садржајима наставе српског језика и књижевности

(почетно читање и писање, језик, књижевност, култура изражавања); – упознавање студената са садржајима редовне наставе и посебним облицима рада (ванредна

настава, ваннаставне и повремене активности); – теоријско разматрање савремених методичких решења и конкретна реализација наставних

садржаја (држање часова); – оспособљавање студената за самостално планирање у настави српског језика и књижевности и

функционално обједињавање свих облика образовно-васпитног рада; – оспособљавање студената за самостално и организовано стручно усавршавање. Практична настава Са студентима четврте године организује се методичка пракса са вежбама у основним школама. Настава почетног читања и писања; читање и анализа књижевних текстова; усмено и писмено изражавање. Литература 1. Смиљковић, Стана и Милинковић, Миомир (2010), Методика наставе српског језика и књижевности, Учитељски факултет у Врању и Учитељски факултет у Ужицу 2. Илић, Павле (1998), Методика наставе српског језика и књижевности у наставној теорији и пракси, Нови Сад, Змај 3. Николић, Милија (1988), Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, ЗУНС, Београд. 4. Тежак, Стјепко (1984), Граматика у основној школи, Школска књига, Загреб. 5. Росандић, Драгутин (1974), Методичке основе сувремене наставе хрватског или српског језика и књижевности у средњој школи, Загреб, Школска књига. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+3 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације).

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 15 писмени испит практична настава 20 усмени испит 60 колоквијум-и ...... семинар-и 5

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе математике 2 Наставник (за предавања): Маричић М. Сања Наставник/сарадник (за вежбе): Милинковић С. Ненад Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Методике наставе математике 1 Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања, умења и навика за методичку трансформацију садржаја почетне наставе математике и њихову стваралачку примену током планирања, програмирања, реализације и евалуације часова математике у млађим разредима основне школе. Исход предмета: Оспособљеност студента за планирање, припремање и организовање рада и успешну методичку трансформацију садржаја математике у настави математике у млађим разредима основне школе; успешно организовање ваннаставних математичких активности; вредновање рада ученика. Садржај предмета Теоријска настава Појам, предмет и задаци Методике наставе математике 2. Блок бројева до 100 (формирање појма множења и дељења, таблица множења и дељења, вантаблично множење и дељење, комутативност и асоцијативност множења). Скуп бројева до 1000 (усмено и писмено сабирање, одузимање, множење и дељење). Скуп N. Римске цифре. Једначине. Неједначине. Изрази. Формирање геометријских појмова (линија, раван, тачка, права, полуправа, дуж, угао, многоугао, правоугаоник, квадрат, круг, троугао, коцка, квадар). Мерење и мерне јединице. Мерење дужине. Обим фигуре. Мерење површине (правоугаоника, квадрата, коцке, квадра). Мерење запремине (коцке, квадра). Мерење масе. Мерење времена. Мерење запремине течности. Разломци. Релације. Математички задаци (појам, подела, решавање). Мотивисање и подстицање ученика за рад у настави математике. Домаћи задаци. Допунска настава. Слободне математичке активности. Проверавање и оцењивање. Писмени задаци. Рад са даровитим ученицима. Настава математике у комбинованом одељењу. Практична настава Практична примена стечених знања у планирању, припремању, организовању и реализацији садржаја почетне наставе математике; евалуација часова. Литература 1. Дејић, М., Егерић, М. (2007), Методика наставе математике. Београд: Учитељски факултет. 2. Малиновић, Т., Малиновић Јовановић, Н. (2002), Методика наставе математике, Врање:

Учитељски факултет. 3. Марјановић, М. (1996), Методика математике (први и други део). Београд: Учитељски

факултет. 4. Марковац, Ј. (2001), Методика почетне наставе математике. Загреб: Школска књига. 5. Правилник о наставном плану и наставном програму за први, други, трећи и четврти разред

основног образовања и васпитања 6. Првановић, С. (1970), Методика савременог математичког образовања у основној школи;

Завод за уџбенике и наставна средства Србије, Београд. 7. Уџбеници математике и Радни листови за I, II, III и IV разред основне школе. 8. Шпијуновић, К. (1998), Организација рада у комбинованом одељењу. Београд: Институт за

педагогију и андрагогију Филозофског факултета. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+3 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 20 Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе природе и друштва 2 Наставник (за предавања): Василијевић Н. Данијела Наставник /сарадник (за вежбе): Игњатовић Н. Александар, Ристановић П. Душан Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Методике наставе природе и друштва 1 Циљ предмета: Стицање нових и проширивање стечених, теоријских и практичних знања, умења и навика остварених на Методици наставе природе и друштва 1, и њихова стваралачка примена током планирања, припремања, организације, реализације и евалуације часова из света око нас и природе и друштва у прва четири разреда основне школе. Исход предмета: Да студент разуме процес формирања и развоја појмова о природи и друштву у млађим разредима основне школе, да сазнајне капацитете и могућности ученика доводи у конструктивну везу са садржајним основама студијског предмета, да разуме и уме применити одговарајућу методику рада са учеником, као индивидуалним и социјалним бићем, на конкретним предметним садржајима; да студент показује иницијативу и спремност за тимски рад, да је оспособљен за аналитичко-критичко процењивање теоријских и практичних феномена Методике наставе природе и друштва, како у групи, тако и самостално, као и њихову функционалну стваралачку примену у пракси; развијен интерес за изучавање предметних садржаја и постојећих проблема Методике и оспособљеност за даље теоријско-емпиријско усавршавање у предметној области; спремност и оспособљеност да самостално, континуирано прати и прикупља релевантну литературу и изворе, кључне за разумевање природних и друштвених, теоријских и практичних феномена студијског предмета, спремност да их са разумевањем интерпретира, пореди и критички процењује и са успехом обавештава стручну јавност о резултатима властитог рада. Садржај предмета Теоријска настава Формирање појмова у настави света око нас и природе и друштва; Процес закључивања и развој интелектуалних потенцијала ученика; Географски садржаји у настави света око нас и природе и друштва (простор, рељеф, воде, клима, биљни и животињски свет..), историјски садржаји (национална историја, сведоци прошлости, појам времена, историјски аспект друштвених појава), социјални садржаји (појам људског друштва, друштвене групе, односи), економско-производни садржаји (привреда, гране привреде), садржаји о природи (појмовно одређење, нежива, жива природа), садржаји о култури (појам, материјална култура, социјална, духовна), саобраћајна култура, елементи васпитања за хумане односе међу половима, елементи техничког васпитања; Специфичност комбинације разноврсне наставне технологије (наставне методе, наставни системи, облици рада, извори знања..) уз мултимедијални приступ настави природе и друштва и света око нас; Аналитичко-синтетички приступ; Критичко-конструктивна анализа писаних припрема и реализованих часова студената. Практична настава Студенти посматрају и реализују припремљене часове наставе света око нас и природе и друштва у млађим разредима основне школе у складу са стеченим знањима и способностима у оквиру студијских предмета Методике наставе природе и друштва I и II. Аналитичко-критички процењују/самопроцењују практичне часове негујући тимски и индивидуализовани рад у групи. Литература 1. Василијевић, Д. (2004), Формирање појмова о природи, Учитељски факултет, Ужице, стр. 103-164. 2. Василијевић, Д. (2005), Дидактичко-методички практикум, Учитељски факултет, Ужице. 3. Василијевић, Д. (2007), Утицај индивидуализоване наставе на квалитет знања о природи,

Учитељски факултет, Ужице, стр. 71-133. 4. Лазаревић, Ж., Банђур, В. (2001), Методика наставе природе и друштва, познавања природе и

познавања друштва, Учитељски факултет, Јагодина–Београд. 5. Пешикан, А. (2003), Настава и развој друштвених појмова код деце, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд. Шира литература: 6. Врећић, Д., Лазаревић, Ж., Кнежевић (1985), Методика наставе познавања природе и друштва,

познавања природе и познавања друштва, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 7. Грдинић, Б., Ждерић, М., Стојановић, С. (1998), Методика познавања природе, Учитељски

факултет, Сомбор.

8. Цветићанин, С. (2009), Методика наставе познавања природе I, Педагошки факултет, Сомбор. 9. Матовић, М., Буквић, С. (1994), Методика наставе природе и друштва, познавања друштва,

познавања природе и биологије, Научна књига, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+3 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад, дискусије, истраживачки рад, полемике, дебате, групни рад, индивидуални рад, хоспитовање, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Усмени испит 30 Активност у току вежби 5 Практична настава 20 Дневник анализе 10 Колоквијуми 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе музичке културе 2 Наставник (за предавања): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Ивановић К. Марија Статус предмета: обавезни предмет, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: овај предмет не може да се полаже без положене Методике наставе музичке културе 1 Циљ предмета: Циљ овог предмета је да се на основу знања из вокално-инструменталне наставе и Методике наставе музичке културе I, будући учитељи оспособе за реализацију наставних садржаја предвиђених наставним планом и програмом. Они треба да одговоре и на питања везана за погодност појединих наставних тема, односно шта је предмет садржаја наставе, којим средствима, методама, поступцима и организационим формама се они реализују. У лику будућих учитеља мора да се уједини стручност, наклоност и љубав према овом наставном предмету. Исход предмета: Будући учитељи треба да буду способни да актуализују наставни план и програм и да га реализују у односу на циљеве и задатке, да знају методске поступке, да владају формулацијом музичких појмова, користе уџбенике, приручнике и садржаје за слушање музике. У зависности од дечје осетљивости и способности за музику, будући учитељи треба да усмеравају децу да постану љубитељи музике у будућности и да се професионално или аматерски баве музиком. Будући учитељи кроз овај предмет треба да стекну знања која ће им омогућити да у току свог радног века прате промене у настави овог предмета. Садржај предмета Теоријска настава Дечје музичко изражавање музиком, покретом, текстом, цртежом – дечје музичке импровизације, анализа и вредновање литературе за певање, свирање и слушање музике, емотивно-естетско доживљавање музичких дела, анализа и планирање наставног плана и програма. Практична настава Огледно предавање, анализа часа. Литература 1. Братић, Томислав и Филиповић, Љубица (2001), Музичка култура у разредној настави,

Учитељски факултет у Јагодини. 2. Ивановић, Мирјана (1981), Методика наставе музичког васпитања у основној школи, Нота,

Књажевац. 3. Ивановић, Нада (2007), Методика општег музичког образовања за основну школу, Завод за

уџбенике, Београд. 4. Стојановић, Гордана (1996), Настава музичке културе од 1. до 4. разреда основне школе,

Приручник за учитеље и студенте учитељског факултета, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: метода усменог излагања, практичних радова, разговора

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 50 Усмени испит 40 Колоквијум-и Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе ликовне културе 2 Наставник (за предавања): Јовановић Б. Обрад Наставник/сарадник (за вежбе): Селаковић И. Кристинка, Јовановић Б. Обрад Статус предмета: обавезни предмет, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Методике наставе ликовне културе 1 Циљ предмета: Да студенти знају и разумеју теорију наставе ликовне културе, да могу самостално дизајнирати часове из ликовне културе, да припреме и практично одрже час ликовне културе, да разумеју и практикују вештину анализе часова (критичка конструктивна анализа и секвенцијална анализа изведених часова), да умеју естетски да процене дечје ликовне радове, да умеју да примене уметничко дело у настави ликовне културе да би решили ликовни проблем, да знају основне правце из историје уметности и да имају елементарно знање из истих. Исход предмета: Студенти разумеју појам креативне активности у настави ликовне културе; знају које све улоге наставника постоје у оквиру наставе ликовне културе; познају и примењују различите методе и облике наставе и учења; разумеју како настаје и како се развија креативно и стваралачко мишљење код деце; умеју да праве идејну скицу за час и сценарио за часове; умеју да анализирају час ликовне културе, знају да врше естетску анализу дечјих радова, студенти знају специфичности ликовног језика и умеју да изразе личне емоције. Садржај предмета Теоријска настава Историја уметности од праисторије до данас, Однос наставе и учења, Положај ученика у настави, Улоге наставника, Садржај наставе ликовне културе, Плани и програм за ликовну културу у нижим разредима основне школе, Методе/облици учења/наставе, Материјално-техничка основа у настави ликовне културе, Развој појмова у оквиру наставе ликовне културе, Циљеви наставе ликовне културе, Евалуација часова. Практична настава Писање сценарија, Упознавање са техником критичке-конструктивне анализе, са секвенционалном анализом, Анализа сценарија, Увођење у феномена ликовне теме; однос између наставног плана и његове реализације; циљеви развоја личности у односу према циљевима хуманог друштва. Литература 1. Janson, H. W. (1994), Историја уметности, Просвета, Београд. 2. Група аутора, (2005), Нова историја уметности (Larousse), Mono/Manana, Београд. 3. Роца, Ј. (1981), Ликовни одгој у основној школи, приручник за наставнике ликовног одгоја и

разредне наставе, Школска књига, Загреб. 4. Трифуновић, Лазар (1988), Сликарски правци XX века. Шира литература: 5. Grupa autora (MCMLXVI) (1964), Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb: Jugoslovenski

leksikografski zavod. 6. Галовић, Видосава, Караџић, Бранка (1990-2009), Ликовна култура, за гимназије и стручне

школе, Завод за уџбенике, Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: практичан рад студената, монолошко-дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 40 Практична настава 10 Усмени испит 30 Колоквијум-и Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика наставе физичког васпитања 2 Наставник (за предавања): Стаматовић, В. Милован, Шекељић В. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Павловић Љ. Слободан Статус предмета: обавезни предмет, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: Студент стиче право да изађе на усмени део испита када из предиспитних активности оствари најмање 31 поен из свих активности које су предвиђена да се реализују током семестра и уколико је положио Методику наставе физичког васпитања 1. Испит се сматра положеним уколико је студент остварио најмање 55 поена. Циљ предмета: Циљ јесте оспособљавање студената за реализацију наставе физичког васпитања од I до IV разреда основне школе уз примену адекватних методичких поступака. Исход предмета: Примењивање васпитно-образовних метода у настави. Садржај предмета Теоријска настава Дидактичко-методичке основе у физичком васпитању. Анализа часа. Практична настава Реализација наставе физичког васпитања са ученицима од I до IV разреда основне школе. Литература: 1. Милановић, Љ. и Стаматовић, М. и Шекељић, Г. (2008), Теорија и методика наставе физичког

васпитања, Учитељски факултет, Ужице. 2. Немец, П. (1998), Елементарне игре и њихова примена, Факултет за физичко васпитање, Београд. 3. Шекељић, Г. (2007), Збирка 150 игара са елементима кошарке, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Присуство на предавањима и вежбама 10 Припрема за час 20 Анализа часа – физиолошки параметри 10 Одржани час 50 Анализа часа – активно време 10

Студијски програми: учитељ Назив предмета: Психологија комуникације Наставник (за предавања): Златић Ђ. Лидија Наставник /сарадник (за вежбе): Златић Ђ. Лидија Статус предмета: обавезни, VII семестар Број ЕСПБ: 2 Услов: положена Педагошка психологија Циљ предмета: Усвајање знања и вештина из области интерперсоналне педагошке комуникације; разумевање важности комуникационих вештина за ефикасну наставу и успостављање квалитетних релација са ученицима; оспособљавање будућих учитеља да у школском окружењу успешно комуницирају са појединцима и у групи; стицање искуства у улози процењивача комуникационих процеса у непосредној школској средини са ученицима; оспособљавање за планирање наставне комуникације; оспособљавање за истраживање педагошке комуникације. Исходи предмета: Студент зна да наведе и обjашњава основне комуниколошке појмове, модел комуникације и однос знања и комуникационих вештина; уме вешто, прецизно и jасно да се изражава користећи различите форме вокалне и невокалне вербалне комуникациjе у наставном и васпитном контексту; идентификује препреке и тешкоће у комуникацији и предлаже решења проблема; вешто активира слушаоце (ученике и друге); вешто слуша и користи различите начине реаговања на саговорника, разуме и интерпретира сопствене акције и акције других из различитих перспектива; вешто решава конфликте свестан личног стила у приступу конфликтима; вешто сагледава и усмерава одговорност актера комуникационог процеса; уме да планира комуникациjу тима; препознаjе врсте саговорника и планира адаптирану комуникациjу; јасно препознаје релевантне аспекте наставне комуникације. Препознаје различите контексте за примену мировне психологије( решавање конфликата) и стратегије борбе против различитих облика насиља. Садржај предмета Теоријска настава Појам комуникације и комуникационе компетентности; теоријски приступи у проучавању интерперсоналне компетенције; врсте комуникационих знакова и облици комуникације, комуникација у школском контексту и застоји у комуникацији; активно слушање, вештине вербалне ненасилне комуникације у наставној интеракцији; комуникационе вештине и технике у развоју самопоштовања ученика и наставника (децентрација, асертивност, емпатија итд); конфликти у одељењу и конструктивно решавање сукоба, развој тима; комуникација у наставним и ваннаставним ситуацијама. Практична настава Учење комуникационих вештина двосмерне интерперсоналне комуникациjе; активно слушање (парафразирање, резимирање и др); Ја-ТИ поруке у наставној интеракцији, анализа комуникационих ситуација; планирање комуникације у тиму. Литература

1. Reardon, K. (1998), Interpersonalna komunikacija: Gdje se misli susreću, Zagreb: Alinea. 2. Vangelisti, A. L., Daly, J. A., Friedrich, G. W. (Eds). Teaching Communication: Theory, Research, and

Methods, Mahwah – New Jersey – London: Lawrence Erlbaum Associates, Publishers. 3. Бјекић, Д. (2009), Комуникологија: основе педагошког и пословног комуницирања, Чачак: Технички

факултет. 4. Златић, Л. и Бјекић, Д. (2006), Комуникациона компетенција као интерперсонална контрола Зборник

радова Учитељског факултета у Ужицу, стр. 111-125. 5. Златић, Л. и Бјекић, Д. (2007), Настава комуникације у образовању наставника, Иновације у

настави, 4(30), 14-27. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1 Практична настава: 1 Методе извођења наставе: реализација предавања и вежби по моделу интерактивне наставе (наставне методе: популарно предавање, дискусија, методе практичног рада, радионице, одигравање); активирани облици учења: вербално смисаоно рецептивно, учење открићем, кооперативно учење, практично учење.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава/вежбе 20 усмени испит 40 семинар-и 30

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Моделовање у почетној настави математике Наставник (за предавања): Маричић М. Сања Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, VII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања o различитим моделима решавања математичких задатака у почетној настави математике. Исход предмета: Овладавност теоријским основама математичког моделовања и оспособљеност за успешно моделовање и решавање текстуално проблемских задатака из редовне и додатне наставе. Садржај предмета Теоријска настава Појмовно одређење моделовања у почетној настави математике. Појам и врсте модела. Фазе математичког моделовања. Логичко-комбинаторни модели (лажне претпоставке, венов дијаграм, пребројавање). Геометријски модели (модел дужи, правоугаоника, фокусног дијаграма, таблица, графова, блок дијаграма). Аритметичко-логички модели (Дирихлеов принцип, модел једначина и неједначина – линеарне, Диофантове једначине, модел инверзије); Моделовање на квадратној мрежи (магични квадрати, математика шаховске табле). Моделовање проблема мерења, превожења и пресипања. Моделовање геометријских проблема. Моделовање стохастичких појава. Методички приступ у математичком моделовању у почетној настави математике. Литература 1. Андрић, В. (2008), Диофантове једначине. Ваљево: Ваљевска гимназија, Београд: Друштво

математичара Србије. 2. Јовчић, М., Маринковић, Б. (1989), Математичко-шаховске главоломије. Београд: Архимедес. 3. Маринковић, Б. (1984), Мала збирка занимљивих математичких задатака за "изоштравање

ума", Београд: Архимедес. 4. Маринковић, Б. (1989), Дирихлеов принцип. Београд: Архимедес. 5. Математички лист, за ученике основне школе. Београд: Друштво математичара Србије. 6. Петровић, Н. (2001), Математички проблеми у причама. Нови Сад: Едука. 7. Пинтер, Ј. (1995), Математичко-кибернетичко моделовање у почетној настави математике,

Сомбор: Учитељски факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 30 Практична настава Усмени испит 40 Колоквијум-и 20 Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Акционо истраживање Наставник (за предавања): Стаматовић Д. Јелена Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са значајним својствима акционих истраживања и могућностима мењања појава у властитој пракси које се истражују; да се студенти оспособе да могу да имплементирају елементе стратегије за развој курикулума и предшколских програма; да успешно конкретизују исходе образовања и операционализују школски курикулум и успешно повезују елементе стратегије за развој курикулума и његову структуру. Оспособљавање учитеља и васпитача за ширење истраживања сопствене праксе помоћу ове врсте истраживања Исход предмета: Разумевање функције, својстава и начела акционог истраживања; оспособљеност за успешну примену акционих истраживања и мењање праксе која се истражује; оспособљеност за побољшање рационалности васпитно-образовне праксе и ефикасније решавање проблема у образовно-васпитном процесу. Садржај предмета Теоријска настава Појам, циљ, функција, начела акционог истраживања. Разлике акционог и емпиријско-аналитичког истраживања. Обележја акционог истраживања. Предности и недостаци. Акциона истраживања као критичка пракса. Врсте акционих истраживања. Методе и поступци акционог истраживања. Инструменти у акционом истраживању. Извођење акционог истраживања. Учесници у акционом истраживању. Израда скице акционог истраживања. Извођење акционог истраживања. Израда извештаја акционог истраживања. Литература 1. Кундачина, Миленко (2004), Акционо истраживање у школи. Ужице: Учитељски факултет. Шира литература: 2. Максимовић, Ј. (2012), Акциона истраживања у педагошкој теорији и пракси, Ниш: Филозофски факултет. 3. Пешић, Мирјана (1998), Педагогија у акцији. Београд: Институт за педагогију и андрагогију. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: излагање и самосталан рад.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 25 Скица истраживања 10 Усмени испит 25 Истраживање 15 Извештај истраживања 15

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Државно уређење са школским законодавством Наставник (за предавања): Поњавић А. Зоран Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са основним институтима државног уређења и законодавства којим се регулише област предшколског и школског васпитања и образовања. Студенте треба упознати са начином функционисања државних институција и месту школских институција у оквиру остваривања државних функција. Исход предмета: По завршетку курса из Државног уређења са школским законодавством од студента се очекује да зна основе права и држаног уређења. Студенти треба да разумеју и интерпретирају најосновније чињенице из ове области. Студенти треба да схвате место образовне делатности у друштву и да сазнају основе нормативног уређења положаја образовних институција и положај радника у образовању. Садржај предмета Теоријска настава Састоји се од наставе праћене видео презентацијом у оквиру 15 термина (15 седмица) по два часа, што чини укупно 30 часова. У оквиру ових предавања требају бити изложени сви основни институти из ове области. Њих чине они који су везани за: основе државног уређења и права, права деце, оснивање и рад предшколских и школских институција, права, обавезе и одговорности ученика и наставника. У оквиру предавања биће организовани и часови семинара. Литература 1. Јањић-Комар, М., Обретковић, М. (1996), Права деце, Београд. 2. Костадиновић, Д. (2005), Школско право и администрација, Београд. 3. Палачковић, Д., Поњавић, З. (2007), Основи државног уређења и школског законодавства, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: Практична настава: Методе извођења наставе: Предавања су праћена видео презентацијом у ppt формату.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Предиспитни тест знања 20 Усмени испит 40 Активност на вежбама Колоквијум-и 20 Семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Методика рада у комбинованом одељењу Наставник (за предавања): Шпијуновић М. Крстивоје Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, VIII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: Упознавање студената са основним законима, принципима, правилима, методама и облицима на којима се заснива наставни процес у комбинованом одељењу; унапређивање истраживачког рада у овој области; оспособљавање студената за унапређивање рада у комбинованом одељењу заснованом на резултатима истраживања; подстицање интересовања за проблеме наставе у комбинованом одељењу Исход предмета: Да студент на основу стечених знања може успешно организовати, изводити и унапређивати рад у комбинованом одељењу. Садржај предмета Теоријска настава Друштвени и педагошки значај школа са комбинованим одељењима. Комбинована одељења у школској мрежи Србије. Теоријске основе рада у комбинованом одељењу; недостаци постојеће организације образовно-васпитног рада у комбинованом одељењу; закони, принципи (флексибилности, учитељеве креативности и стручне аутономности, ученичке самоактивности, диференцијације и индивидуализације наставног рада, континуираног праћења индивидуалног развоја и напредовања ученика, хоризонталне и вертикалне интеграције). Правила, методе и облици рада. Модели комбиновања (ближи – удаљенији разреди). Планирање засновано на вертикалној и хоризонталној интеграцији наставних садржаја и уважавању услова у којима комбинована одељења раде. Планирање и припремање учитеља за наставу; организација рада (час, распоред часова, смена и по, смена и четврт). Практична примена стечених знања, консултације, семинарски радови. Литература 1. Lučić, K., Matijević, M. (2004), Nastava u kombiniranim odjelima. Zagreb: Školska knjiga. 2. Богнар, Л. (1982), Рад у подручној школи. Загреб: Школска књига. 3. Трнавац, Н. (1992), Мале сеоске школе. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског

факултета. 4. Шпијуновић, К. (2003), Рационализација рада у комбинованом одељењу. Ужице: Учитељски

факултет. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, дискусија

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 20 Усмени испит 70 Колоквијум-и Семинар-и

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Здравствено васпитање Наставник (за предавања): Мијовић П. Биљана Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VIII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Разумевање концепта здравствено васпитног процеса, методе рада у здравственом васпитању, здравствено – васпитна средства, социјална интеракција свих популација Исход предмета: Након одслушаног и положеног предмета студент стиче компетенције да: демонстрира схватање промоције здравља и учествује у активностима промоције здравља, компетентно разлучује и примењује едукативне методе здравственог васпитања за различите популационе групе, демонстрира квалитете здравственог едукатора. Садржај предмета Теоријска настава

- Увод. Промоција здравља. - Принципи и методе здравственог васпитања. Приоритети у промоцији здравља. - Здравствена заштита. Улога заједнице у здравственом васпитању. - Здравствени програми у промоцији здравља. Здравствено васпитање у школи. - Животна средина и здравље - Физички развој деце - Незаразна обољења деце - Епидемиолошке карактеристике респираторних заразних обољења и њихова превенција - Епидемиолошке карактеристике цревних заразних обољења и њихова превенција. - Епидемиолошке карактеристике болести које се преносе полним путем, значај и превенција - Наркоманија. Алкохолизам. Пушење - ХИВ/АИДС - Здравствена заштита школске деце - Лична хигијена. Правилна исхрана у превенцији болести - Физичка активност у превенцији болести. Ментална хигијена

Литература: 1. Симић, М. (1994), Школска хигијена. Универзитет у Крагујевцу. Учитељски факултет. 2. Шундерић, Ђ., Хошовски, Е. (1999), Хигијена и медицина за педагошки рад. Учитељски

факултет. 3. Материјали у писаној и електронској форми обезбеђен од стране наставника до издавања новог

уџбеника Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, семинари, радионице

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испит 50 колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: учитељ Назив предмета: Хор и оркестар 4 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Ћалић Р. Маја Статус предмета: изборни заједнички предмет, VII и VIII предмет Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање.. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске

хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских

композиција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974),

Удружење музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976),

Удружење музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – МЕТОДИЧКА ПРАКСА II Студијски програм: учитељ Назив предмета: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Милинковић З. Миомир, Маричић М. Сања, Василијевић Н. Данијела, Судзиловски М. Данијела, Јовановић Б. Обрад, Шекељић, В. Горан, Стаматовић В. Милован Наставник/сарадник: Пурић, С. Далиборка, Николић В. Милка, Игњатовић Н. Александар, Милинковић С. Ненад, Ивановић К. Марија, Селаковић И. Кристинка, Павловић Љ. Слободан Број ЕСПБ: 12 Услов: положен испит из: Методика наставе српског језика и књижевности 1, Методика наставе математике 1, Методика наставе природе и друштва 1, Методика наставе музичке културе 1, Методика наставе ликовне културе 1, Методика наставе физичког васпитања 1. Присуствовање предавањима и вежбама из следећих предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 2, Методика наставе математике 2, Методика наставе природе и друштва 2, Методика наставе музичке културе 2, Методика наставе ликовне културе 2, Методика наставе физичког васпитања 2. Услов за професионалну праксу: Успешно реализоване предиспитне обавезе и одржани испитни часови из свих Методика. Циљ праксе: Оспособљавање студената за самостално планирање, реализацију и вредновање наставних часова појединих наставних предмета. Реализовање свих облика васпитно-образовног рада у једном одељењу млађих разреда основне школе. Исход праксе: Оспособљеност студената за осмишљавање, планирање, организовање, извођење и вредновање васпитно-образовног рада. Оспосoбљеност за критички приступ сопственог педагошког искуства. Оспособљеност за различите улоге и компетенције савременог учитеља. Садржај праксе: Планирање, организовање, извођење и вредновање васпитно-образовног рада у млађим разредима основне школе. Број часова: 50+100 Методе реализације праксе: самосталан рад на задацима, анализа и вредновање наставних часова у складу са специфичностима појединих методика.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе-урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета: Методика наставе српског језика и књижевности 2, Методика наставе математике 2, Методика наставе природе и друштва 2, Методика наставе музичке културе 2, Методика наставе ликовне културе 2, Методика наставе физичког васпитања 2. као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 12 ЕСПБ бодова.