1

Др Мирко Бањац Др Нада Вилотијевић

УВОД У МЕТОДИКУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

- методски практикум -

НОБИН - NEI Бања Лука,

2009.

2

Др Мирко Бањац Др Нада Вилотијевић

УВОД У МЕТОДИКУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА - практикум -

Рецензенти: 1. Др Бора Станимировић 2. Др Раденко Круљ Издавач: Нове образовне иницијативе, НОБИН – NEI, Бања Лука За издавача: Доц. Др Љубомир Милутиновић Компјутерски слог: Ангелина Страхињић Штампа: Тираж: 500 примерака

3

С А Д Р Ж А Ј

I П Р О Г Р А М РАДА СА СТУДЕНТИМА ИЗ УВОДА У МЕТОДИКУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА ...........................................5 ОПШТИ ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ ....................................................................................7

IIЕВАЛУАЦИЈА РАДА И ПОСТИГНУЋА СТУДЕНАТА .................................................9 ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СТУДЕНАТА......................................................11 (ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ) ...........................................................................................11

III ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА ............................................................13

3. ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА ...............15 IV ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА23

4. ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА..............................................................................................................................................25

V МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА.......33 5.МЕТОДОЛОГИЈА МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА ...........................35 VI НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ПРИРОДА И ДРУШТВО.......................................................39

6.НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ПРИРОДА И ДРУШТВО У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ..........41 Међузависност природа и човек ...................................................................................41 Циљеви и задаци наставе природе и друштва .............................................................42 Програмски садржаји .....................................................................................................45 Тематизација наставног програма природе и друштва...............................................49

VII САЗНАВАЊЕ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА...............................................55

7. ПРОЦЕС САЗНАВАЊА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА............................57 Чулно сазнавање .............................................................................................................57 Пркатичан рад и искуство ученика као извор знања ..................................................61 Састав ваздуха ................................................................................................................62 Формирање појмова у настави природе и друштва ....................................................63

VIII НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА ...........................................................................67

8.НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА............................................................................69 ЕТАПЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА................................................................................69 НАСТАВНИ ЧАС...........................................................................................................73

IX САВРЕМЕНИ ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА .....79

9. САВРЕМЕНИ ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА...81 ПРОЈЕКТНА НАСТАВА ...............................................................................................81 НАСТАВА ОТКРИВАЊЕМ И ПУТЕМ РЕЦЕПЦИЈЕ ...............................................84 Настава откривањем и путем рецепције.......................................................................85 Карактеристике наставе путем откривања...................................................................85 Модели наставе путем откривања ................................................................................86

2.КОНСТРУКТИВИСТИЧКИ ПРИСТУП НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА.......91

4

ИСКУСТВЕНА – ВИТАГЕНА НАСТАВА .................................................................89 Уводне напомене ............................................................................................................89 Дидактички инструментаријум .....................................................................................90 Актуелизација животног искуства................................................................................91 Модели искуствене наставе ...........................................................................................91

ИСТРАЖИВАЧКИ УСМЕРЕНА НАСТАВА..............................................................94

X УВОЂЕЊЕ УЧЕНИКА У ПРИРОДУ И ДРУШТВО ................................................... 99 10. УВОЂЕЊЕ УЧЕНИКА У ПРИРОДУ И ДРУШТВО ........................................... 101 Подсјетник за посматрање биљака.......................................................................... 101 Чек листа ................................................................................................................. 103 ПОЈАМ ПРОСТОРА И СНАЛАЖЕЊЕ У ЊЕМУ............................................... 107 УВОЂЕЊЕ УЧЕНИКА У КАРТОГРАФСКУ ПИСМЕНОСТ ........................... 110 ФОРМИРАЊЕ ПОЈМА О ВРЕМЕНУ И СНАЛАЖЕЊЕ У ЊЕМУ................. 111 XI СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОСТОРА И ОПРЕМЕ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА ..........................................................................................................................1179

11. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИМЈЕНЕ ОБЈЕКАТА И МЕДИЈА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА .................................................................................................119 Интересни кутак ...........................................................................................................121 Извори знања – наставни медији ................................................................................124 Литература ....................................................................................................................130

5

I

П Р О Г Р А М

РАДА СА СТУДЕНТИМА

ИЗ

УВОДА У МЕТОДИКУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

6

7

ОПШТИ ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ

УВОД У МЕТОДИКУ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Семестар: ________VII_________

Статус предмета: обавезни

Име предавача: Др Мирко Бањац

Број кредита: ______3________

Број часова: _______2__________

Циљ курса (предмета)

Упознавање студената са развојем методике наставе природе и друштва, њеним методолошким основама и специфичностима организације наставе природе и друштва.

Предуслови за извођење курса

За извођење наставе природе и друштва потребна су знања из дидактике (положен испит из дидактике).

Садржај наставног предмета

Појам, предмет и задаци методике наставе природе и друштва. Интердисциплинарност наставе природе и друштва.

Методологија методике наставе природе и друштва. Методе истраживања. Процес истраживања. Извештај о научном истраживању.

Наставни предмет природа и друштво. Међузависност природе и друштва. Циљеви и задаци наставе природе и друштва. Таксономија наставних циљева и задатака.

Процес сазнавања у настави природе и друштва. Чулно сазнавање. Практични рад и искуство ученика као извор сазнања. Формирање појмова у настави природе и друштва.

Специфичности организације наставе природе и друштва. Етапе наставног процеса. Припремна етапа. Етапе обраде нових садржаја, утврђивања и понављања.

Наставни час и типологија часова. Иновативни модели рада у настави. Увођење ученика у наставу о природи. Сналажење ученика у простору. Формирање појмова о времену и сналажење у њему.

Објекти и опрема у настави природе и друштва. Објекти и медији у настави природе и друштва. Образовна технологија.

Вјежбе (програм)

1. Критичка анализа схватања појма и предмета методике наставе природе и друштва.

2. Циљеви и задаци наставе природе и дурштва (анализа наставних планова и програма прве тријаде).

3. Таксономија циљева и задатака у настави природе и друштва.

4. Пројектна настава природе и друштва.

5. Настава путем откривања у природи и друштву.

6. Искуствена (витагена) настава природе и друштва.

7. Специфичности органиазције наставе природе и друштва.

8

8. Формирање појма о простору и времену у настави природе и друштва.

9. Електронски медији у настави природе и друштва.

Методе и облици рада са студентима

У раду са студентима биће коришћене методе:

1. Интерактивни (кооперативни) облици рада у малој групи.

2. Пројектна настава (рад студената по идејној скици пројектне наставе).

3. Менторска настава (упућивање студената, рад по узору, моделу).

4. Микро настава (припрема микро модела од 5-10 минута у раду са студентима).

5. Излагање, расправе, дебате.

Обавезе студената:

1. Реалзација предиспитних обавеза (да прикупе 70% поена од укупног броја 100 поена).

Вредновање рада студената

1. Испит се састоји из два дијела: Обављање предиспитних обавеза и прикупљање 70% поена. Да обави континуирану методичку праксу која је позитивно оцјењена.

2. Усмени испит се састоји од сумирања резултата предиспитних обавеза и провјере знања и способности из овог предмета (писмени 15 и усмени 15 поена).

9

II

ЕВАЛУАЦИЈА РАДА И ПОСТИГНУЋА СТУДЕНАТА

10

11

ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СТУДЕНАТА

(ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ)

Име и презиме Адреса, место, улица и број, телефон

Опис активности – захтеви (стандарди) Бодови

1. Припрема излагања на групи (презентација материјала) 1. Припрема таксономије наставних циљева (разрада пример) 5 2. Анализа наставног плана и програма предмета природа и друштво 5 3. Израда модела календара природе о дјелатности људи у појединим

годишњим добима 5

4. Израда презентације излагања (рачунар, БИМ пројектор, електронска табла)

5

5. Методе и поступци сазнавања у настави природе и друштва (природно-научне методе и технике)

5

6. Увођење ученика у поимање времена и сналажење у њему 5 7. Увођење ученика у поимању простора и сналажење у њему 5

2. Практични рад студената у вјежбаоници

1. Писмене припреме за извођење испитног часа (вежбање у згради) 7

3. Вредновање и самовредновање 1. Вредновање методичке заснованости наставних часова примјеном

евалуативних инструмената скала евидентних листа, листе категорија (за хоспитовање у вјежбаоници)

5

4. Континуирана методичка пракса

1. Обављање континуиране праксе 5

5. Семинарски радови 1. Израда једног семинарског рада 7

6. Прикази радова

1. Критички приказ једне важније књиге – монографије 3

7. Анотације 1. Израда анотације за две монографије 3

7. Завршни - усмени и писмени испит

1. Писмена провјера 15 2. Усмена провјера (свођење оцјене) 15

12

13

III

ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

14

15

3. ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Појам и предмет Методике природе и друштва

Извршите анализу наведених појмовних одређења методике наставе природе и друштва и изнесите своја критичка схватања о поменутим дефиницијама.

Др Крешимир Безић предмет методике одређује на следећи начин: "По свом предмету методика спада у ред педагошких дисциплина јер је и њен предмет Одгој и образовање у најширем смислу ријечи, као и свих других педагошких дисциплина" (Безић, 1973., стр. 5).

Које су ваше примједбе на овакво дефинисање предмета методике наставе

природе и друштва? А. Вукасовић расправу о утемељењу методике у педагогији закључује: "На темељу свих наших образложења, аргумената и извода морамо закључити да је методика дубоко утемељена у педагогији, да је она у својој научној усмјерености, по предмету свога истраживања, по својој намјени и функцији, по своме карактеру и задацима, по своме настанку и развоју, изразито педагошка наука, грана или дисциплина у разгранатом систему педагошке науке, која проучава и унапређује васпитно-образовни процес у настави одговарајућег наставног предмета или ширег васпитног подручја" (Вукасовић, 1986, стр. 56.). Наведите ваше критичке примједбе:

16

При одређивању појма и предмета методике наставе природе и друштва обратите пажњу на сљедећа два приступа и то: а) Н. Пастуовић "полази од тога да се учитељска компетенција састоји од двије главне саставнице: 1) у знању о предмету поучавања и 2) оспособљеност за успјешно управљање процесом учења по којој стручњак или научник у неком подручју знања постаје учитељем", размотрио је мјесто методике (1) у постојећим мета-теоријским системима знања и закључио: "методика(е) је примијењена технолошка (научна) интередисциплина? (Пастуовић, 2000, стр. 24.) б) Ј. Милат, након критичког разматрања проблема система педагошких наука с обзиром на положај методика на темељу епистемолошке подјеле доказује да: "Методика није теорија знања одређене научне дисциплине (супстрата), него теорија о процесу стјецања знања, вјештина и умијећа ... из подручја одређене научне дисциплине, умјетности или практичног људског искуства (Милат, 2000., стр. 46). Упоредите ова два схватања и дајте своје критичке примједбе. Шта је по вама прихватљиво у првом схватању (Н. Пастуовић) а) Прихватљиво:

17

б) Не прихватљиво: Шта је по вама прихватљиво у другом схватању (Ј.Милат) а) Прихватљиво: б) Не прихватљиво:

18

Ж. Лазаревић и В. Банђур методику наставе природе и друштва дефинишу на сљедећи начин: Уважавањем односа општег, посебног и појединачног (предмета педагогије, дидактике и методике) можемо рећи да је методика наставе природе и друштва самостална педагошко-дидактичка научнаи наставна дисциплина са интердисци-плинарним карактером, која за предмет проучавања има теорију и праксу наставе и других облика васпитно-образовног рада у настави природе и друштва. Упоредите ову дефиницију са претходним схватањима и изнесите ваше мишље-ње шта је у њој, слично и различито са схватањима претходних методичара? Ми се опредјељујемо за сљедећу дефиницију: Методика наставе природе и друштва је самостална дидактичка дисциплина која проучава законитости процеса стицања интердисциплинарних знања и способности о природи и друштву.

19

Изнесите ваш став о овој дефиницији: а) Да је методика дидактичка дисциплина (зашто дидактичка?) б) Стицање интердисциплинарних знања и способности о природи и друштву (зашто интердисциплинарних?) Проучите краћи текст који се односи на појам наука (научност).

"Наука је скуп свих стечених, сакупљених и системски сређених идеја, погледа, сазнања, знања и праксе како из општег аспекта, тако и из одређених подручја или аспекта стварности. Наука је јединствено истраживање и излагање открића и доказа, метода система којима се служи, а уз то и дјелатност помоћу које стичемо такво знање" (Базала, 1986., стр. 5).

20

На основу овако схваћене науке и научног сазнања одредите у чему се изражава научна утемељеност методике наставе природе и друштва. Укратко образложите историјске, теоријске, практичне и истраживачке задатке методике наставе природе и друштва: а) Историјски задаци:

21

б) Теоријски задаци обухватају: в) Практични задаци обухватају: г) Истраживачки задаци обухватају:

22

ТЕСТ ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ

1. Како се одређује појам методике наставе природе и друштва? ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 2. Шта је предмет методике наставе природе и друштва? ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 3. Која су четири темељна задатка методике наставе природе и друштва (укратко

образложите). а) Историјски: односи се на_____________________________________________ __________________________________________________________________________________________________________________________________________ б) Теоријски задатак: обухвата___________________________________________ __________________________________________________________________________________________________________________________________________ в) Практични задатак: односи се на_______________________________________ г) Истраживачки задатак: односи се на___________________________________ __________________________________________________________________________________________________________________________________________

23

IV ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ МЕТОДИКЕ

НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

24

25

4. ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Методика наставе природе и друштва је повезана са научним дисциплинама које

су назначене у наведеној шеми.

ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

МЕТОДИКА НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

физика хемија

биологија географија

саобраћајно васпитање заштита околине

здравствено васпитање

историја социологија

дидактика општа педагогија

компарат.педагогија историја педагогије

методологија пед.

истраживања општа психологија развојна

психологија педагошка психологија социјална психологија

филозофија логика

26

Образложите укратко везу методике наставе ППД са наведеним наукама. 1. Са природним наукама (којим и у чему)?

1.1.

1.2.

27

1.3. 1.4. 2.Друштвеним наукама (којим и у чему)? 2.1.

28

2.2. 2.3. 3.Филозофија и логика (у чему)? 3.1. 3.2.

29

3.3. 3.4.

4. Психолошким наукама (којим и у чему)? 4.1.

30

4.2. 4.3. 4.4.

31

5.Педагошким наукама (којим и у чему)?

5.1.

5.2. 5.3. 5.4.

32

6.Посебне области (садржаји)

6.1.

6.2. 6.3. 6.4.

33

V

МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

34

35

5.МЕТОДОЛОГИЈА МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Потребно је правити разлику између методологије и методике. Методику смо дефинисали као самосталну научну дисциплину која проучава законитости наставе природе и друштва. Методологија (грчки metodos – поступак, разрада, logos –ријеч, говор) дефинише се као наука која проучава поступке, путеве научног сазнања. У нашем предмету проучавања: проучава путеве, поступке научног сазнавања у области наставе природе и друштва. Методологија има своје истраживачке методе. Методика наставе природе и друштва има своје наставне методе. Наведите и укратко образложите истраживачке методе Методологије наставе природе и друштва (види Ј.Де Зан стр. 21-27.)

1. Истраживачке методе: 1.1. Дескриптивна (суштина ове методе)

1.2. Експериментална (суштина и модели)

36

2. Наведите и укратко образложите технике истраживања у Методици наставе ППД

2.1. Анкетирање (опис и инструмент који користи):

2.2. Посматрање (опис и инструмент који користи):

2.3. Процењивање скалирање (опис и инструменти):

2.4. Тестирање (опис техника и инструмената који се користе):

2.5. Интервенисање (опис техника и интрумената које користи):

37

3. Наведите шта садржи Нацрт истраживања, на пример експеримент са

паралелним групама: образложите придржавајући се следеће шеме: ПРЕГЛЕД НАЦРТА ИСТРАЖИВАЊА

ПОЧЕТНО МЈЕРЕЊЕ

- менталних способности - претходног знања - анкета за учитеље - предтест – тест

УВОЂЕЊЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ

РАДА

ОГЛЕДНА ГРУПА Настава природе и друштва:

истраживачки усмерена настава задаци за вјежбање

КОНТРОЛНА ГРУПА Настава природе и друштва: традиционална настава задаци за вјежбање

ЗАВРШНО МЈЕРЕЊЕ

- ретест 1 – тест - анкета за учитеље - анегдотске биљешке

КОНТРОЛНО МЈЕРЕЊЕ - ретест 2 – тест

38

ТЕСТ ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ ПОСТИГНУЋА СТУДЕНАТА

1. Шта значи тврдња да је предмет природа и друштво интердисциплинаран?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Из којих природних и друштвених наука су укључени садржаји у предмет

настава природе и друштва? ______________________________________ _____________________________________________________________________

3. Са којим наукама је повезана методика наставе природе и друштва? __________

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. У чему се испољава повезаност методике наставе ППД и развојне психологије?

_____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

5. У чему се испољава повезаност методике ППД са дидактиком? _________

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

39

VI

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ПРИРОДА И ДРУШТВО

40

41

6.НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ПРИРОДА И ДРУШТВО У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Међузависност природа и човек

Проучите текст Ивана Де Зана Методика наставе природа и друштво, Школска књига, 2005, стр. 29-30 и одговорите у чему је важност разумевања међузавиности природе и човека (послужити се следећом шемом – притисак на залихе у природи).

Раст становништва – притисак на залихе у природи

42

Циљеви и задаци наставе природе и друштва Проучите програм наставе природе и друштва прве тријаде и четвртог разреда

друге тријаде у Републици Српској и издвојите циљеве и задатке (неколико задатака).

43

Проучите текст у књизи Д. Бранковић и М. Илић Основе педагогије (2004) Бања Лука стр. 186-191 и образложите. а) Образовни (материјални задаци наставе): б) Развојни (функционални) задаци наставе в) Васпитни задаци наставе

44

Из програма овог предмета за млађе разреде (прва тријада и 4. разред друга тријада) издвојите неколико задатака наставе овог предмета: а) Материјални задаци: б) Функционални задаци: в) Васпитни задаци:

45

Програмски садржаји

Проучите програм наставе овог предмета (укључујући и програм Моја околина из прве тријаде и програм 4. разреда друге тријаде) издвојите теме које су у њему наведене (изаберите један разред – Програм у прилогу).

Разред _________________

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

Тема – краћи опис Тема – краћи опис

46

Упоредите програм природе у 4. разреду основне школе у Републици Српској са приказаним шематским прегледом програма предмета који се изучавају у млађим разредима основне школе у САД и Холандији

Програм природе у школи Manor Haven у SAD-u

1. Свијет природе се састоји од живих БИЋА, неживих МАТЕРИЈА И ПОЈАВА у којима оне

учествују

I. A. Жива бића укључујући БИЉКЕ и ЖИВОТИЊЕ, живе и напредују када су подмирене њихове ПОТРЕБЕ

I. C. БИЋА, МАТЕРИЈЕ И ПОЈАВЕ имају различита СВОЈСТВА

I.B. БИЉКЕ и ЖИВОТИЊЕ су зависне од других биљака и животиња

I.D. Својства БИЋА може промијенити појава у којој биће учествује. Појава у којој се мијењају својства бића назива се МЕЂУДЈЕЛОВА- ЊЕМ.

II.A. Свака БИЉКА или ЖИВОТИЊА наставља живот јер може про- извести ПОТОМСТВО

II. C. ЕНЕРГИЈА И МАТЕРИЈА имају ОБЛИК И СВОЈСТВА

II.B. РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ БИЉАКА и ЖИВОТИЊА на једном подручју, СТАНИШТУ, зависе једне од других за храну и друге потребе. Групе биљака и животиња које за- висе једне од других на истом ста- ништу чине ЖИВОТНУ ЗАЈЕДНИЦУ.

II.D. МЕЂУДЈЕЛОВАЊЕ, ЕНЕРГИЈЕ и МАТЕРИЈЕ мијења њихове облике и својства. Мноштво објеката који међусобно дјелују чине СИСТЕМ.

III.A. ЖИВА БИЋА УТЈЕЧУ на СТАНИШТЕ, а и оно УТЈЕЧЕ на њих.

III.C. ЕНЕРГИЈА може постојати УНУТАР МАТЕРИЈЕ или у МИРОВАЊУ или у КРЕТАЊУ ОБЈЕКТА.

III.B.УСЛОВИ ОКОЛИНЕ на неком станишту ОДРЕЂУЈУ врсте и величину ПОПУЛАЦИЈЕ биљака и животиња у некој животној заједници и утичу на међусобно дјеловање популације.

III.D. МАТЕРИЈА И ЕНЕРГИЈА могу бити неколико пута пребачене унутар СИСТЕМА МЕЂУДЈЕЛОВАЊА.

III.E. ЕНЕРГИЈА И МАТЕРИЈА могу бити

пребачене у ЕКОСИСТЕМ

(Извор: Школа Manor Haven, Port Washington, 1991./92)

(I. De Zan)

47

Преглед садржајних подручја почетне наставе природе у Низоземској.

(Извор: Bussel, 1992.) (I. De Zan, Zagreb, 2005.)

48

У чему су сличности и разлике између програма Републике Српске и САД?

У чему су сличности и разлике између тема програма у Републици Српској и

Холандији?

49

Тематизација наставног програма природе и друштва

Програм природе и друштва је рашчлањен на методичко-логичке цјелине, теме и наставне јединице. Проучите текст методике наставе природе и друштва (I. De Zan, 2005) стр. 80-90 и одговорите (продискутујте у групи). Шта је предметна цјелина?

Шта је тема?

50

Шта је наставна јединица? Наведите 2-3 наставне цјелине.

51

Подијелите једну (по вашем избору) цјелини на наставне теме. Подјелите једну наставну тему на наставне јединице.

52

Сачините шематски преглед рашчлањавање цјелине (коју ћете сами изабрати из програма) аналогно доле наведеном шематском прегледу.

Преглед тема и наставних јединица предметне цјелине – услови живота

Аналогни шематски приказ цјелине

53

Сачините графички преглед теме (коју ћете сами изабрати аналогно шематском прегледу теме: Ваздух).

Преглед садржаја наставне теме – Ваздух

Аналогни шематски преглед за тему

54

ТЕСТ ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ

1. Шта је наставна цјелина у настави природе и друштва. _______________________ ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Шта је наставна тема? _______________________________________________

________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Шта је наставна јединица? ____________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

55

VII САЗНАВАЊЕ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И

ДРУШТВА

56

57

7. ПРОЦЕС САЗНАВАЊА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Чулно сазнавање

Проучите текст на страни 90-130 (I.De Zan, Загреб, 2005) Процес сазнавања у настави природе и друштва и припремите дискусију за рад у групи о следећим питањима:

Шта је сазнавање? Шта је настава?

58

Објасните битна обележја сазнавања у настави познавања природе и дурштва чулним путем (путем осјета).

Прокоментаришите сљедеће тврдње:

"Посматрање није пасивно примање утисака, већ је то активна психичка дјелатност" (Безић, 1973, сгтр. 73). "Посматрање је планско, организовано и руковођено перципирање" (Пољак, 1980., стр. 63). "Посматрање у настави је унапријед планирано, организовано и руковођено чулно упознавање предмета, појава и процеса објективне стварности" (Плетенац, 1991. стр. 35).

59

Посматрање у настави природе и друштва може бити и:

Тачно Нетачно 1. С обзиром на начин: а) непосредно б) посредно

х х

х х

2. Број посматрача а) колективно б) групно в) појединачно

х х х

х х х

3. С обзиром на трајање а) краткорочно б) дугорочно

х х

х х

Укратко образложите посматрање с обзиром на начин. Посматрања с обзиром на број посматрача (битна обележја и карактеристике).

60

Образложите карактеристике посматрања с обзиром на трајање посматрања.

Шта су фенолошка посматрања?

61

Пркатичан рад и искуство ученика као извор знања

Образложите значај практичног рада и искуства као извора сазнавања у настави природе и друштва. Који су познати педагози и дидактичари радили – залагали се на увођењу практичног рада ученика у настави? Које објекте према мишљењу Кершенштајнера, треба да има школа?

62

Која су три битна дјела умне радње по Гаљперину? Образложоте то на примеру састава ваздуха: 1. ______________________________________________________________________ 2. ______________________________________________________________________ 3. ______________________________________________________________________ 4. ______________________________________________________________________

Састав ваздуха

Задатак Утврдићеш од чега се састоји ваздух. Материјал и прибор пнеуматска када, боца без дна, чаша од 400 ml, чаша од 200 ml, 2 плутајуће свијеће, шибице, вода, пумпица за ваздух или за бицикл са стакленом цјевчицом, фломастер за писање по стаклу. Поступци при раду

а) Стави плутајућу свијећу на воду у каду и покриј је флашом без дна или чашом. Означи висину до које је допрла вода у чаши. Ако радиш с флашом без дна, зачечи је чепом. Запали свијећу и покриј је чашом или флашом. Означи висину до које се вода подигла у чаши кад се свијећа угалиса. Колики је дио чаше испунила вода? б) Запали двије плутајуће свијеће и покриј их истовремено чашама различите величине. Која ће се свијећа касније угасити? Размисли и одговори

1. Како то да за горење свијеће није утрошен сав ваздух испод чаше? 2. Шта закључујеш на основу тог експеримента? 3. Који је састојак ваздуха потребан за горење и дисање? 4. Који се састав ваздуха налази у највећем волумном удјелу у чаши изнад угашене

свијеће? 5. Како би омогућио свијећи да под чашом непрекидно гори? 6. Покушај флашу без дна спојити с пумпицом са стакленом цјевчицом и с помоћу

ње уводити ваздух у боцу. Како се на стручан начин може конструисати направа за рад под водом?

63

Формирање појмова у настави природе и друштва

Образложите разлику између речи и појма (шта је појам)?

64

Прокоментаришите (образложите) ниво мисаоних операција у формирању појмова по Х.Ј. Калусмајеру (Ј. Де Зан, Загреб, 2005, стр. 118-126.).

Нивои и мисаоне операције у стицању појмова

КОНКРЕТАН – СТВАРАН НИВО Обраћање пажње на посебност

предмета

Разликовање једног предмета од

другог Учење имена појма

Формирање представе о предмету Памћење имена појма

НИВО ИДЕНТИТЕТА – ЈЕДНАКОСТИ

Памћење дискриминирајућег примјера

Учење имена појма

Генерализација – уопштавање двије посебности или више њих

припадају истом предмету

Памћење имена појма

НИВО КЛАСИФИКАЦИЈЕ – РАСПОРЕЂИВАЊА Два су примјера једнака или више

њих иприпадају истој класи Памћење имена појма

ФОРМАЛНИ – АПСТРАКТНИ НИВО

Разликовање обиљежја појма Учење и памћење имена обиљежја – одлике

Индуктивне операције

Дедуктивне операције

Учење и памћење имена појма

65

Ваш коментар критичке анализе.

66

ТЕСТ ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ

1. Шта је сазнавање? ___________________________________________________ _____________

2. Шта је настава? _________________________________________________ _______________________________________________________________

3. Каква је разлика између научног и наставног сазнавања? __________________ ______________________________________________________________________ _______________________

4. На које начине ученици могу долазити до сазнања о природи и друштву? а) _______________________________________________ б) _______________________________________________ в) _______________________________________________

5. Којим чулом ученици 90% својих представа стичу о свету? ______________ 6. Које су врсте посматрања с обзиром на:

а) начин посматрања: _________________________________ б) број посматрања: ___________________________________ в) с обзиром на трајање: ________________________________

7. У чему је суштина и значај практичног (искуственог) сазнавања у настави природе и друштва.____________________________________________________________ __ _________________________________________________________________ ______ _________________________________________________________________

8. Која су три битна дјела умне радње по Гаљперину? а) ______________________________________________________________________

9. Који су нивои мисаоних операција у формирању појмова по Х.Ј. Клаусмајеру? а) ___________________________________________ б) ___________________________________________ в) ___________________________________________ г) ____________________________________________ 10. Шта обухвата стварни конкретни ниво? а) _____________________________________________ б) _____________________________________________ в) ____________________________________________________ 11. Шта обухвата ниво идентитета – једнакости? а) ___________________________________________ б)__________________________________________________________________ ________________________________ 12. Шта обухвата ниво класификације – распоређивања а) ____________________________________________________________________ 13. Шта садржи формални апстрактни ниво а) ____________________________________________________________________

67

VIII

НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

68

69

8.1. НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ЕТАПЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА

Наставни процес треба схватити као одређено кретање од сазнања ка знању. У њему се одвијају догађаји у којима учествују међусобно повезани разни елементи и фактори: наставник, ученик, наставни садржаји, облици и методе рада, материјално-технички елементи, планирање, евалуација, комуникација и други елементи. Наставни процес се одвија у оквиру појединих етапа. В. Пољак разликује: 1) припремање, 2) обраду наставног градива, 3) увођење ученика у наставни рад, 4) обрада нових програмских или наставних садржаја, 5) понављање обрађеног градива, 6) вежбање у настави,7) вредновање наставног рада. М. Вилотијевић (2008) разликује следеће етапе: 1) припремање ученика за рад, 2) обрада основних садржаја, 3) вјежбање, 4) понављање, 5) провјеравање. Свака од ових етапа садржи структуралне елементе кроз које се она остварује. Упоредите етапе наставног процеса према наведеним ауторима. Откријте сличности и разлике и укратко их прокоментаришите:

70

Прочитајте текст у Методици Ј.Де Зана (Загреб 2005. стр. 130-137) и укратко образложите обиљежја и садржаје одвијања појединих етапа наставног процеса. Припремање ученика за наставни рад. Шта се све обавља на овој етапи? Етапа стицања нових знања – обрада новог градива (образложите шта се обавља на овој темељној етапи)

71

В. Пољак (1980 стр. 119) упозорава на могуће грешке које настају на овој етапи ако се прикажу:

o само чињенице, а не прелази се на генерализацију, o премали број чињеница па ученици тешко напредују до генерализације, o чињенице само на секундарним изворима знања (вербална и књишка

знања) o само генерализација без одговарајућих чињеница.

Укратко образложите како схватити ова упозорења и како избећи могуће грешке.

Утврђивање садржаја – увежбавање градива. У чему је суштина ове наставне етапе?

72

Које фазе разликујемо у процесу увежбавања наставног градива. Образложите: Етапа понављања (укратко образложите шта је понављање, врсте понављања и у чему је разлика између вежбања и понављања градива у настави природе и друштва:

73

Шта је суштина и који је значај етапе проверавања усвојености наставних садржаја:

НАСТАВНИ ЧАС Наставни час је основна временска и дидактичка јединица. Час треба да буде складна садржајна, логичка, психолошка, организациона и временска цјелина и мора имати тачно одређено мјесто у школском дану и седмици. Соломон Језерски пише о часу као доживљају: "Час – то је општење умова, додиривање душа, то је – четрдесет пет минута инелектуалног и емоционалног напора. И још нема таквог средства које би омогућило да се испитују, утврде, фиксирају сви резултати многостраног утицаја часа на ученике..." Час је интерактивни однос између наставника, ученика, наставних садржаја и дидактичко-технолошких окружења који се, по правилу, остварује у временском трајању од 45 минута.

74

Прокоментаришите ове мисли о вредности часа. Шта Ви мислите о часу? Проучите ове напомене о часу у наведеном тексту: Наставницима могу бити драгоцјене напомене које су о току часа дали Курзон, Лесли и Басил (1996). Сажето изнесени, њихови савјети су следећи:

1. Час мора бити добро замишљен. Основа за час мора бити ниво групе (могућности ученика) и претходно знање.

2. Циљ часа мора бити реалан и јасан. Наставник мора пажљиво да планира и обликује. Ако нема циља, час ће се расплинути и постати бесмислен. Циљ треба објаснити, а остваривање мора бити ствар заједничког хтјења наставника и ученика.

3. Увод мора бити сређен, једноставан и јасан. Нови појмови морају бити повезани са претходно наученим градивом и из њега изведени. Нове термине треба објаснити. Наставников језик мора бити потпуно разумљив.

4. Ток часа мора бити логичан и доследан. Узрочно-посљедична повезаност појмова помаже усвајање и задржавање градива. Празнине и "скокови" отежавају учење.

5. Излагање мора бити засновано и на суштински "друштвеном карактеру" часа, јер одјељење је социјална група. Час је заједничка активност наставника и ученика тако да некад доминира наставник, а некад ученици. Час не сме да буде наставникова соло партија. Треба да се наизмјенично смјењују излагање, расправа, питања и одговори.

75

6. На часу треба користити различите медије јер ријеч, креда и табла нису једина средства за комуникацију. Аудиовизуелна средства могу повећати пажњу и интересовање ученика.

7. Пажња у току часа варира. Наставник треба да ојети кад су почетно инте-ресовање и пажња смањени. Разноврсност излагања, пажљиво планиране паузе, понављање могу помоћи да се одржи пажња. Свој глас наставник треба умјешно да користи, да наглашава кључне моменте, да вокално обликује реченицу.

8. Излагање треба да буде праћено и "говором" тијела, гестовима, изразом лица. Наставник својим невербалним језиком треба да подржи вербално излагање.

9. Неопходно је водити рачуна о "редоследу процедура" важних у реализацији часа, а то су (овим редом): од познатог ка непознатом, од једноставног ка сложеном, од конкретног до апстрактног, од појединачног ка општем, од по-сматрања до закључивања, од цјелине ка дијеловима, а затим ка цјелини.

Прокоментаришите наведене напомене. Колико су оне корисне за ефикаснију

организацију часа. Шта би, по вашем мишљењу, још требало учинити да би часови били продуктивнији.

За обликовање часа Жан Пијаже савјетује наставницима да практикују следећи редослед:

1. Подстичите и одржавајте интересовање (за то су погодна нова питања, аналогије, демонстрације).

2. Стварајте мисаону климу сличну учениковом искуству. 3. Изложите информације.

76

4. Обогатите излагање пригодним репрезентативним примерима и алтернативним репрезентацијама.

5. Обезбедите практичну примену изложеног градива (новог знања) одмах након излагања.

6. Обогатите практичну примену (обнављање на различитим нивоима сложености). 7. Обезбедите награђивање (поткрепљење) што је могуће пре. 8. Обогатите повратну спрегу алтернативним репрезентацијама, понављањем или

меморијским техникама.

Дајте свој критички осврт на наведене савете и сугестије: И. Де Зан графички наводи структуру наставне дјелатности и микроструктуру часа: зашто, шта, како, ко, чиме, гдје). Прокоментаришите наведене структуре. СТРУКТУРА НАСТАВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

77

МИКРОСТРУКТУРА НАСТАВНОГ ЧАСА 1. Договор, подстицај, мотивација, интерес за тему

изношење ученичких искустава, понављање одговарајућег садржаја договор о задацима наставне

јединице израда плана рада; шта, зашто,

како

целовито сазнање о наставној јединици

аналитичка обрада плана сазнавање малим сазнајним

корацима корак по корак елемент по елемент

дио по дио

2. Сазнавање нових наставних садржаја, истраживање – тражење одговора и стварање закључака

сажимање, уопштавање – стварање општег суда

увјежбавање - остваривање фукционалних задатака

понављање - утврђивање материјалних задатака

3.Утврђивање нових наставних садржаја и вредновање резултата рада

провјеравање - вредновање резултата наставе

Ваш критички коментар види И. Де Зан (2005. стр. 138-139).

78

ТЕСТ ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ ПОСТИГНУЋА СТУДЕНАТА

НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

1. Наставни процес се одвија у оквиру појединих етапа. Које су то етапе: а) _______________________________ б) _______________________________ в) _______________________________ г) _______________________________ д) _______________________________

2. Које фазе разликујемо на етапи вјежбања?

а) _______________________________ б) _______________________________ в) _______________________________

3. Каква је разлика између вјежбања и понављања? ___________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Како може бити понављање (врсте понављања)? а) ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ б) ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________

5. У чему је суштина и значај етапе провјеравања?

_____________________________________________________________________ _ ___________________________________________________________________

6. Шта је наставни час? __________________________________________________

______________________________________________________________________ ___________________________________________________________________

7. Како је Соломон Језерски описао час? __________________________________

_______________________________________________________________________ ___________________________________________________________________

79

IX

САВРЕМЕНИ ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

80

81

9. САВРЕМЕНИ ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

Пројектна настава темељи се на идеји Џ. Дјуја (1859-1952) и Њ. Х. Клипатрика (1871-1936 и П. Петерсена (1884-1952). Ова идеја је понова реафирмисана у савременој настави. Проучите изворе о пројектној настави: И. Де Зан (2005. стр. 141-154) и М и Н. Вилотијевић Иновације у настави (2008. стр. 175-181). Образложите шта је пројектна настава.

82

Објасните укратко шта је ПРОЦЕСНИ ПРОЈЕКАТ? У чему је смисао и суштина ПРОДУКТНОГ ПРОЈЕКТА пројектне наставе?

83

Најчешће теме које се могу обрадити продуктним пројектом су: вода, земља, шуме, врт око куће, школски врт, садржаји из историјско-културне баштине. Ток пројекта може бити следећи:

1. проналажење теме пројекта, 2. одређивање задатка пројекта, 3. планирање, расправљање о покретању пројекта истрживања у разреду, груба

скица, 4. припремање истраживања: разрада теме и прихватање одговарајућег поступка

рада (ко ради, шта ради, материјал и прибор за рад, поступак у раду, мјесто рада и вријеме рада),

5. спровођење пројекта, извођење истраживања – рад на остваривању преузетих обавеза (учитељево системско праћење ученичких резултата),

6. представљање пројекта истраживања – извештај о резултату истраживања и његово изношење у јавност,

7. вредновање пројекта, након завршетка рада треба још једном сагледати све етапе од проналажења теме, одређивања задатка, планирања и спровођења истраживања и представљања пројекта, тешкоћа у његовом остваривању, као и његовој примјени у свакодневном животу.

Анализирајте ток пројекта пројектне наставе: Извршите критичку анализу тока одвијања пројекта, пројектне наставе. Изаберите неку тему и према наведеним захтевима сачините пројекат реализације изабране теме.

84

На страни 143. И. Де Зан (2005) штампан је пример пројекта ПРОЈЕКТНИ ИСТРАЖИВАЧКИ ДАН – ЗАШТИТА ПРИРОДЕ. Проучите овај пројекат и према њему (узору) сачините сличан пројекат на неку другу тему.

НАСТАВА ОТКРИВАЊЕМ И ПУТЕМ РЕЦЕПЦИЈЕ

Наводимо Вам сажети текст о настави откривањем и путем рецепције. Потребно је да проучите поменуте текстове и да дате свој темељнији осврт на овај модел рада са ученицима у настави природе и друштва.

85

Настава откривањем и путем рецепције

Настава и учење откривањем и настава путем рецепције су два различита

приступа раду са ученицима око којих су вођене оштре полемике и изрицани опречни судови. Присталице учења откривањем (за овај приступ се залагао Џ. Брунер) су веома похвално оцјењивале приступ за који се залажу, а врло неповољно наставу путем рецепције (овај приступ фаворизује Д. Оусубел) и обратно. Таква искључивост је неприхватљива јер подразумијева прихватање једног, а одбацивање другог приступа иако и један и други, зависно од природе градива, састава одјељења и претходних знања ученика, могу доприносити подизању квалитета наставе. Ми ћемо се овде концентрисати на учење откривањем.

За учење путем откривања залажу се поборници когнитивистичких теорија међу које спадају Џ. Брунер, Ж. Пијаже, Л. Виготски и други. Неки когнитивисти, као на пример Д. Оусубел, не поричу вредности учења откривањем, али изразиту предност дају учењу путем рецепције. Заједничко когнитивистима је придавање великог значаја проучавању менталних збивања, а под тим појмом подразумевају стицање, прераду, складиштење и дозивање информација. Веома је битан њихов полазни став да је у процесу учења најважнија ментална структура ученика, тј. мисаони концепт који обухвата не само претходна ученикова знања, него и начин савлађивања нових појмова. Ученици се међусобно разликују и по степену изграђености менталне структуре и по мисаоном искуству које обухвата појмове и мисаоне моделе који су основа за учење.

Карактеристике наставе путем откривања

Џ. Брунер, изразити поборник учења откривањем, сазнавање схвата као процес прераде информација и формирања појмова до којих се долази издвајањем заједничких својстава догађаја и искустава. По његовом мишљењу, основне карактеристике наставе путем откривања су: структурисање информација откривањем односа међу појмовима и принципима. Откриће води вишем степену трансфера и трајнијем задржавању информација, а пове-ћава и мотивацију и оспособљава за решавање проблема; уважавање четири општа услова: а) предиспозиција да се учи на задати начин, б) развијености потреба, в) овладаност специфичностима (обим и детаљи садржаја), г) при-лике у којима се учи; давање предности спиралним програмима зато што учење тежих садржаја у млађим разредима има преимућства под условом да се они дају у нешто упрошћеном али ваљаном облику и да се програм организује око тема и принципа; конструисање знања и усредсређивање на ученикове појмове и когнитивне стратегије што води концептуалним изменама. Из наведеног излази да наставник не треба превише да оптерећује ученике подацима и информацијама него да им даје примере и да их води и подстче на истраживање и на развој њихових когнитивних стратегија. Сматра се да ученицима треба презентовати прво оно што је глобално а затим специфичности, а изричито се захтева да се повећа трансфер знања, смисленост учења и практична примена наученог. Учење путем откривања заснива се на поставци да се знање никоме не може дати у готовом облику него га онај који учи мора откривати. Ученик, кроз радно-практичне активности, треба сам да открије и схвати оно што је битно у грађи коју жели да савлада. Задатак наставника је да кроз ту активност води ученике тако што ће им

86

припремати материјале из којих ће учити одређене лекције посматрањем, анализом података, откривањем њихових међусобних веза и односа, издвајањем онога што је битно, уопштавањем.

Модели наставе путем откривања

Р. Радовановић наводи више модалитета откривања, а неке од њих ми ћемо сажето интерпретирати.

Откривање података посматрањем. Посматрањем се добијају подаци за даљу мисаону обраду. Зато оно мора бити осмишљено и усмерено на уочавање онога што је у некој појави, предмету, догађају суштинско. Ученик, на пример, треба да упореди да ли су два предмета идентична. Предмети су готово истоветни, али се разликују само у једном детаљу који ученик треба да уочи. Овај задатак се може варирати. Од ученика се може тражити да између више врло сличних предмета нађе два идентична, да уочи да је у неком тексту изостављен битан податак.

Откривање значења речи. Иста реч употребљена у различитим контекстима може имати различито значење. У епској поезији се често користи синтагма ситну књигу пише (Цар Мурате у Косово паде; како паде ситну књигу пише). Ученици сами треба да уоче значење речи књига

Решавање проблема практичном активношћу. Од ученика треба тражити да, ако је то могуће, задатак реше шематским приказом, упоређивањем, мерењем. Пример: Ме-рењем утврди колика је била просечна температура у месецу септембру.

Откривање узрочно-последичних веза и односа. На томе треба увек инсистирати. Пример: Зашто ћевабџија маше неком плочом изнад роштиља кад хоће да га распали?

Критичко читање и преиспитивање података. Многи задаци остају нерешени или погрешно урађени зато што ученици нису довољно аналитични при упознавању задатка. Увек треба проверити тачност урађеног задатка. Ученици, на пример, не виде грешку у следеће две реченице: Рани децембарски сати. Од силне врућине стадо се сакупило у хладовину. (На нашим просторима у децембру је хладно. Овце нису на пашњацима)

Откривање својстава и појмова. То је пут да се дође до битних обележја и до појмова и зато ову способност треба развијати. Пример: Настави низ тиме што ћеш дописивати одговарајуће речи: киша, река, поплава, ______________ (очекиване речи уништени усеви или срушене куће). Да би ученици самостално формирали одређени појам, треба им дати потребне податке и поставити права питања. Пример: Ученицима треба показати слике троуглова – једнакостраничног, једнакокраког и разностраничног (с обзиром на странице) и тражити од њих да нађу сличности и разлике и дефинишу појмове сва три наведена троугла. Затим им треба показати слике оштроуглог, правоуглог и тупоуглог троугла и опет тражити да нађу сличности и разлике и дефинишу појмове.

Откривање дефиниција. Дефиниција и правило које ученицима саопшти наставник нису прошли читав сазнајни пут па тако стечено знање нема потребну дубину и трајност. Због тога треба тражити да ученици самостално, на основу датих података, анализом и синтезом, формирају појмове и преко њих дефиниције. Ученици треба да схвате да је дефиниција такво одређење неког предмета да се он може препоз-

87

нати, схватити, разликовати од других и уврстити у ред коме припада. То ученицима треба показати на примерима. Предмет се дефинише тако што се означи најближи појмовни разред коме он припада, а затим се истиче и његово посебно обележје по коме се он разликује од осталих који иду у исти појмовни разред. Кад кажемо да је презент глаголски облик којим се изриче нека садашња радња, ми смо му одредили и најближи појмовни разред (глаголски облик) и посебно обележје (изриче неку садашњу радњу). Ученицима треба указати да се неки предмет не може дефинисати употребом синонимног израза, на пример вук је курјак или љиљан је крин. Такође, треба истаћи слабости описних дефиниција.

Границу између наставе и учења откривањем и неких других врста наставе врло је тешко повући. Откривање се подразумева као нужна фаза у проблемској, хеуристичкој и развијајућој настави. Једна врста наставе у пракси се врло ретко јавља у чистом виду, увек постоје прожимања, а у теорији се говори о посебним врстама у сврху потпунијег изучавања и међусобног разликовања. Настава и учење откривањем не поништавају вриједности усвајања знања помоћу рецепције. Продукција и репро-дукција ће се у наставном процесу смјењивати, а који ће се приступ примјенити зависи понајвише од природе градива и претходних знања ученика. Ваш критички осврт:

88

Проучите текст на страни 148-150, И.Де Зан (2005).

Овде наводимо задатак за ученике ИСТРАЖИВАЊЕ УСЛОВА КЛИЈАЊА. Слично овом сачините задатк за неку другу наставну јединицу.

Истраживање услова клијања

а) једног су истраживача занимали услови у којима би семенке брже клијале. У двије Петријеве посуде, на влажан папир, ставио је неколико зрна кукуруза. Једну је посуду смјестио у добро освијетљену, а другу у замрачену просторију. У обје просто-рије одржавао је једнаку температуру. Након четири дана истраживач је прегледао зрна кукуруза и установио да је све зрневље проклијало.

На основу података из тог огледа изведи закључак о свјетлости, влази и топлоти

као услова клијања. Немој искључити чињеницу да си резултате могао добити свуда, али закључак ограничи на податке добијене само из овог огледа.

б) Који чинилац у околини петријевих посуда је био сасвим друкчији? Што је могуће прецизније постави проблем који је истраживач настојао ријешити описаним огледом. ц) С обзиром на проблем који си поставио-ла још једном прочитај податке о огледу. На какав те закључак упућују?

89

2.КОНСТРУКТИВИСТИЧКИ ПРИСТУП НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Проучите текст у Методици наставе природе и друштва И.Де Зан (2005, стр. 151-152) Конструктивистики приступ почетној настави природе и изнесите свој став и мишљење о важности искуства ученика у настави, личне конструкције знања о њиховом учешћу у програмирању и развоју стваралачких способности.

ИСКУСТВЕНА – ВИТАГЕНА НАСТАВА

Постоји и посебан модел наставе који се темељи на искуству ученика и њиховом конструктивистичком учешћу у стварању одређених концепција знања. Овде укратко наводимо објашњења о битним обележјима овог наставног модела.

Уводне напомене

Један од новијих праваца јесте искуствена настава коју је теоријски поставио и разрадио А. С. Белкин. Он је свој теоријски концепт назвао витагеном наставом, а ми смо његов атрибут витагена превели као искуствена или описно настава на основу животног искуства ученика што и јесте основно полазиште овога правца и заснива се на конструктивистичком приступу.

Основна идеја од које полази Белкин је да се оствари сарадња између ученика и наставника, да се сједине образовање и самообразовање коришћењем ученичког жи-вотног искуства. У наставном процесу треба да се примењује холистички приступ у коме се инсистира на целовитости знања. У искуственој настави није реч о било каквом животном искуству. Спорадично искуство у коме животна информација није проживљена и која за појединца нема неку вредност није основа ове врсте наставе.

90

Темељ за искуствену наставу је животна информација која је постала саставни део уче-никове личности и која се може актуелизовати у одговарајућим ситуацијама.

Дефиниција. Искуствена (витагена) настава се дефинише као настава заснована на актуелизацији животног искуства ученика ради стицања знања. Животна инфор-мација, док се преточи у животно искуство, прелази пут од а) примарне још неиздифе-ренциране перцепције, б) улази у процес вредновања када појединац сагледава њен општељудски значај и њену вредност за себе лично и в) долази у завршну оријен-тациону фазу када је појединац усмерава да би је запамтио.

Сарадња наставника и ученика. У искуственој настави веома важно место има сарадња ученика и наставника у којој треба да се постигне свест о заједничким циљевима, да се разграниче функције учесника у сарадничком процесу од којих се очекује да се узајамно помажу у реализацији циљева. Белкин наглашава да степен сарадње зависи од узраста ученика. У предшколском периоду максимална је улога од-раслих, а минимална деце; у млађем школском узрасту улога одраслих је одлучујућа, али расте улога деце; у млађем адолесцентном периоду и даље доминирају одрасли, али је улога ученика у сарадњи веома значајна; у старијем адолесцентном периоду па надаље улога ученика у сарадњи достиже врло висок ниво ако је наставник сараднички расположен.

Из којих извора ученици апсорбују животне информације и синтетишу их у своје искуство? Ти извори су: научна и уметничка остварења, животна свакодневница, образовне активности.

Процес стицања знања. У теоријском концепту искуственог образовања најважнији је процес стицања знања. У традиционалној настави наставник преноси знања ученицима и тај систем преношења се сматра основном вредношћу, а не знање само по себи. Пошто је ученик у пасивном положају, он није носилац вредносног знања, јер знања се више сматрају средством за остваривање циљева, а мање као циљ стицања вредности. За ученика треба да је вриједно само оно знање које он сматра значајним за себе, које је осјетио, разумио, доживио и ускладиштио у дугорочну меморију. Он користи животно искуство да знања претвори у вредност.

Дидактички инструментаријум

Постоји више услова који доприносе да се животна информација претвори у ди-дактички инструментаријум.

Први услов је формирање (васпитавање) вредносног односа према научном знању.

Друго, однос према незнању. Постоје две врсте незнања: незнање као потпуно одсуство информација, односно непостојање жеље да се добију информације и незнање као начин сазнавања у образовном процесу. Ово друго незнање је педагошка категорија и испољава се као сазнавање граница знања, као подстицај мисаоној активности, чинилац самореализације личности, начин стицања новог знања, извор професионалне рефлексије, чинилац психолошке заштите.

91

Треће, формирање представа о вишедимензионалности образовног процеса. Важно је да ученици не схвате образовање само као апсорбовање знања, него и као емо-тивни процес у коме проживљавају радње и активности. Наставник треба да доживљава успех и неуспех свакога ученика. Образовање треба да буде у функцији формирања непоновљиве личности.

Четврто, индивидуални приступ. Овакав приступ је неопходан ради развијања социјалних квалитета, а он подразумијева ослонац на позитивне стране ученикове лич-ности, оптимистички приступ, узимање у обзир ученикових интересовања и подсти-цање његовог свестраног развоја. Друштву су потребне јаке индивидуалности, а не конфекцијске личности.

Пето, ослонац на подсвијест. У подсвијести се налази материјал који је у међувремену заборављен, а који може бити расположив у сјећању ако би се обезбиједили одговарајући услови. Животно искуство може бити концентрисано у под-свести и може се испољавати у различитим манифестацијама личности кроз мотивацију или подстицаје. Сврха ослањања на подсвијест у искуственој настави је да се користе машта и стваралаштво ученика у њиховом најранијем испољавању.

Актуелизација животног искуства

Актуелизација животног искуства ученика може бити снажан чинилац у успешној организацији наставног процеса. Белкин то одређује као холизам (руски израз голографија). Под холизмом се подразумијева схватање да организам у физиолошком и психолошком смислу може да функционише само као цјелина. Људски мозак се не може објаснити збиром својих функција него само цјелином. Ток и садржај људског мишљења има смисла само ако се посматра у цјелини или у цјеловитим сегментима. Социјални односи такође се заснивају на цјеловитим перцепцијама других и заједничком цјелином интеракције.

В. Кукушин холистички приступ пројекције у настави посматра као процес обимног обухватања проучаваног садржаја и стања која у себи спајају најмање три пројекције са векторима усмереним ка центру. Искуствена пројекција је животна ин-формација коју наставник актуализује у наставном процесу у припреми за излагање новога знања. Вектор: ученик → знање → наставаник.

Стереопројекција је информација која иде од наставника кад овај користи ученикову искуствену информацију: Наставник → знање → ученик.

Модели искуствене наставе

Холистички приступ почиње информацијом пристиглом из различитих извора – из туђег искуства, прочитаних књига, медија масовног комуницирања, разговора са стручњацима, уметницима, привредницима. Белкин наводи више различитих начина за реализацију холистичког приступа које ми укратко интерпретирамо:

92

Ретроспективна анализа животног искуства. Користи се да би се искуство ученика повезало са градивом које треба обрадити. Наставник се ослања на аналитичке способности и вештине ученика који треба да упореде вриједносне ин-формације из градива са животним информацијама које сами посједују и да, на основу тога, извуку закључке потребне за реализацију образовних циљева. Наставник сучељава искуствена знања ученика и њихова знања из градива и настоји да сагледа у чему су несагласности и одступања и при томе се ослања на научне чињенице покушавајући да максимално искористи ученичка искуства у наставном процесу.

Актуелизација животног искуства ученика. Пре него што пређе на излагање новог градива наставник настоји да утврди резерве знања које су ученици стекли у жи-вотној свакодневници. Он се труди да дијагностикује мисаоне могућности појединачних ученика и одељења као целине, да ученике психолошки припреми за пријем и коришћење нових информација потребних за стварање проблемске ситуације. Типично питање које се поставља ученицима је: Шта ви знате о ... Мора се водити рачуна да постављени задаци повезани са актуелизованим живот-ним искуством буду усклађени са могућностима ученика, да облик актуелизације одговара узрасту, да актуелизација животног искуства буде праћена ученичким успехом и да подстиче њихов оптимизам.

Напредна пројекција предавања. Сврха је да се образовно искуство преклопи преко животнога. Зато није добро да наставник почне предавање речима сада ћете сазнати нешто ново, него је упутније да каже ученицима о којој ће теми бити речи следећи пут и да им предложи да размисле шта о њој знају и да се присјете да ли су се са њом сусретали.

Допунско конструисање незавршеног образовног модела. Примјењује се када треба актуелизовати не толико искуствена знања колико креативни потенцијал личности и њену тежњу да се самореализује. Наставник даје ученицима почетну иницијативу, започиње рад или предлаже контуре, а ученици треба да га заврше користећи своје животно искуство.

Временска, садржајна и просторна синхронизација. Наставник излаже градиво откривајући временске, просторне и садржајне везе између чињеница, догађаја, појава и процеса. За ту сврху су погодне синхроне табеле из историје, просторне пројекције у математици, међусобна условљеност хемијских, физичких, физиолошких процеса, картографске пројекције итд. Животно искуство се овде не испољава у савладавању знања и формирању вештина него у перцепцији садржаја који треба савладати. Од ученика се тражи да наставни материјал доживљавају све-страно јер је и живот вишедимензионалан.

Животне аналогије у наставном раду. Од ученика треба тражити да се присјете неког догађаја, личности, појаве који асоцирају на садржај који треба изложити. Користимо пример из наше народне књижевности. Који је познати српски јунак (према народној песми) штитио народ од зулума и насиља? Очекивани одговор је Краљевић Марко. Актуелизацијом те теме ученици се уводе у обраду народне песме Болани Дојчин.

Искуствено персонификовање објеката живе и неживе природе. Суштина је у оличавању (придавању људских особина) предметима живе и неживе природе чиме се ученици уводе у суштину неких односа. Илустративан пример је наша народна приповетка Немушти језик у којој човек разуме језик животиња, што је тајна коју

93

не сме да ода јер ће, у противном, умрети. Захваљујући томе, он научи нешто од пијетла и сачува тајну од насртљиве жене. Ту су људски односи виђени очима животиња. Басне су најприкладнији материјал за персонификовање животињског света.

Стваралачка синтеза образовних садржаја. Циљ је да се образовни садржај представи целовито као стваралачки трансформисан. Овај приступ је посебно погодан у тзв. умјетничким предметима. Могућ је, на примјер, сљедећи редослијед на часу ликовне културе: а) демонстрација слајдова и слика који приказују културу народа различитих епоха; б) демонстрација предмета материјалне културе; в) ученици умјетнички приказују предмете материјалне културе из било које историјске епохе; г) креативни рад ученика – ученици креирају властиту композицију од различитих предмета материјалне културе.

Стваралачко моделовање идеалних образовних садржаја. Циљ је да се омогући ученицима да маштовито моделују образовни садржај користећи животно искуство и информације стечене у образовном процесу. Синтезом тих двеју компонената треба да се добије нешто ново у чему елементи стварности нису најбитнији него ученикова замисао. Детаљи из реалног живота су само градивни елеменат за учениково стваралаштво. Ученицима се, на примјер, може дати задатак да обраде тему Кад бих имао чизме од седам миља.

94

Изнесите свој критички осврт на конструктивистички приступ и примјену искуствене-витагене наставе. Сачините један могући модел витагене наставе држећи се напомена у тексту.

ИСТРАЖИВАЧКИ УСМјЕРЕНА НАСТАВА

У истраживачки оријентисаној настави ученик је мотивисан да сам истражује, открива и самостално стиче и на неки начин конструише знања. Истраживање у настави и истраживање у науци нису истовјетни. Научник открива нове до сада непознате истине. Ученик открива познате али за њега непознате истине. Оно што је истовјетно је доживљај успјеха. Истраживачку наставу прати снажна мотивација и знатижеља. На потребу повезивања сазнајног процеса у науци и сазнајног процеса у настави указивали су многи научници (Ж. Пијаже, Џ. С. Брунер и др.).

Проучите текст на стр. 152-154, И. Де Зан (2005) и уз коришћење овог графичког приказа, дајте свој обухватни критички коментар о истраживачко оријентисаној настави у природи и друштву.

95

ИСТРАЖИВАЧКИ УСМЈЕРЕНА НАСТАВА1

1 (Извор И. Де Зан, 2005)

96

Ваша анализа и критичка оцјена:

97

ТЕСТ ЗА САМОЕВАЛУАЦИЈУ ИЗ САВРЕМЕНИХ ИНОВАТИВНИХ МОДЕЛА НАСТАВЕ

1. Шта је пројектна настава? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 2. Ко је утемељивач овог модела наставе? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 3. Шта је процесни пројекат? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 4. У чему је суштина продуктног пројекта. ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 5. Наведите неколико тема за мале личне пројекте ученика: ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 6. Која је основна суштина разредног пројекта? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ Наведите неколико тема за разредни пројекат: ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 7. Наведите структуралне делове ПРОЈЕКТА ИСТРАЖИВАЧКИ ДАН – ЗАШТИТА

ПРИРОДЕ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 8. У чему је суштина наставе откривањем а у чему наставе путем рецепције? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 9. Наведите основне моделе наставе путем откривања: а) б) в) г) д) ђ) е) 10. На чему се темељи конструктивистички приступ у настави природе и друштва? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

98

___________________________________________________________________________ 11.Каква је улога огледа (експеримента) у конструктивистичком приступу? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 12. У чему је суштина и значај искуствене – витагене наставе? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 13. Који су услови који доприносе да се животна информација претвори у дидактички инструментаријум? а) први услов: _____________________________________________________________ б) други услов: ____________________________________________________________ ц) трећи услов: ____________________________________________________________ 14. Наведите основне моделе искуствене наставе: а) ретроспективна анализа животног искуства – образложење _____________________ __________________________________________________________________________ б) актуелизација животног искуства – образложење _____________________________ __________________________________________________________________________ в) напредна пројекција предавања – образложење ______________________________ __________________________________________________________________________ г) допунско конструисање незавршеног образовног модела – образложење _________ __________________________________________________________________________ д) временска садржајна и просторна синхронизација. – образложење ________________ __________________________________________________________________________ ђ) животна анализа у наставном раду – образложење ____________________________ __________________________________________________________________________ е) искуствена персонификација објекта живе и неживе природе – образложење ______ __________________________________________________________________________ ж) савремена синтеза образовних садржаја – образложење _____________________ __________________________________________________________________________ з) стваралачко моделовање идеалних образовних садржаја – образложење __________ __________________________________________________________________________ 15. Наведите главне етапе истраживачки усмјерене наставе и укратко их образложите: а) први ступањ: __________________________________________________________ б) други ступањ: _________________________________________________________ в) трећи ступањ: _________________________________________________________ г) четврти ступањ: _______________________________________________________ д) пети ступањ: _________________________________________________________ ђ) шести ступањ: ________________________________________________________ е) седми ступањ: _________________________________________________________

99

X

УВОЂЕЊЕ УЧЕНИКА У ПРИРОДУ И ДРУШТВО

100

101

1.УВОЂЕЊЕ УЧЕНИКА У ПРИРОДУ

Дијете је увијек радознало и настоји упознати и открити тајне природе. Оно на активан начин жели формирати слику о својој околини. Улога учитеља на млађем основношколском узрасту је изузетно значајна.

D. Wud наводи: "Учитељ може дати прикладан материјал и окружење за развој, организовати вријеме и простор тако да дјеца могу слободно дјеловати на околину рукујући предметима и извршавајући задатке који служе подстицању настанка операција и разумијевања непромјенљивости. Но темеље таквог разумијевања дијете ствара властитим самостално одабраним рјешавањем проблема, а не помоћу изравног учитељева залагања (Wood, 1993. стр. 30). На чему треба темељити почетну наставу природе (дајте свој критички коментар).

Примене научних метода у сазнавању природних законитости Сматра се да дјеца треба знања о природи да стичу примјеном научних метода (слично како научник открива нове истине). Наравно ученици треба да откривају, истражују већ познате (за њих непознате) чињенице. Да користе научно (вођено) посматрање, коришћење подсјетника и протокола посматрања. Овдје наводимо подсјетник посматрања биљака, животиња и животних заједница.

Подсјетник за посматрање биљака

1. име биљке, 2. станиште, мјесто гдје биљка расте, 3. развој (од сјетве до плода), 4. грађа биљке (облик), 5. животне потребе (земља, вода, свјетлост, топлота), 6. промјене на биљци (неправилности), 7. ознаке према којима се неке биљке разликују од осталих (шта је на то утицало),

102

8. промјене које се опажају током дана и падања кише, 9. утјицај сусједних биљака, 10. животиње које настањују биљку и живе на њој, које је посјећују (корисни и

штетни посјетиоци), 11. значај биљке за човјека.

Дајте своју критичку оцјену о потреби да се природа учи и открива примјеном једноставнијих научно-истраживачких метода и поступака. Такође дајте (или допуните) критичку оцјену подсетника за проучавање биљних и животињских врста.

103

Чек листа за посматрање животиња и биљешка у дневник

При посматрању животиња, ученици биљеже у дневник: 1. име животиње, 2. станиште, мјесто боравка (промјене током времена, несташица хране), 3. промјене станишта током године, 4. грађу животиње (величина, боја, покров, дијелови тјела), 5. особите тјелесне знакове (примјерице, развијен вид, слух, њух), 6. одступање од нормалних, 7. пребивалиште (гнијездо, рупа, брлог) изнутра и споља, 8. храна, 9. кретање (начин, брзина), 10. посматрање развоја, 11. однос животиње према биљкама, 12. животиње међу собом (друштво, игре, пријатељство, непријатељство), 13. животиња и човјек.

Ученици држећи се наведене чек листе (подсјетника) треба да прате и биљеже у

свој дневник битна обиљежја у проучавању изабране животиње за посматрање. Анализирајте наведену листу. Дајте своју критичку оцјену овог подсјетника.

Допуните неким новим елементима који доприносе бољем проучавању (стицању знања).

104

Посматрање и проучавање животних заједница

(Подсјетник)

1. животну заједницу као цјелину, 2. животне увјете у заједници (тло, влага, свјетлост, топлина), 3. рашчлањавање животне заједнице на биљну и животињску врсту, 4. биљке и животиње које у њој живе и налазе храну, 5. повезаност животне заједнице са сусједним животним заједницама, 6. однос човјека и животне заједнице.

То не значи да ће учитељ од свих ученика захтијевати да свако посматрање има

све наведене дијелове јер би такво устројавање посматрање довело до његовог укалупљивања.

Анализирајте – дајте своју критичку оцјену и допуну:

105

Примјена технике у посматрању и проучавању природних појава

Описивање се обавља у циљу проучавања неке појаве. Оно мора бити: објективно, тачно, детаљно, да опише околности и услове.

Упоређивање је техника којом ученик ставља у међусобни однос објекте проучавања и изналажења сличности и разлика међу њима.

Мјерење је упоређивање неке величине са неком мјерном јединицом (мерење температуре, испаравање воде, тежине неке материје и сл.

Прикупљање података мјерењем, посматрањем, биљежењем промјена у природи (вођење календара природе и сл.) у циљу извођења закључака.

Записивање података према утврђеном обрасцу. Само записани подаци могу послужити за даљу употребу, стицање знања.

Класификација и вредновање података у циљу стицања објективних знања.

Закључивање и објашњавање података. Закључивање као најсложенији облик мишљења. Објашњавање је важан поступак у настави. Њиме се мисаоно продире до темеља проучаване појаве.

Повезивање узрока и последица (независни и зависни фактори) откривање међусобних утјецаја.

Планирање и обликовање материјала за извођење проучавања (истраживања).

Примјена извештавања о предмету проучавања (истраживања).

Проучите све наведене постуке и процедуре темељнијег стицања знања примјеном јединствених облика научне методологије коју наводи И.Де Зан (2005, стр. 158-171). Примјените ове подсјетнике на једном примјеру (објекту проучавања) који сами изаберете.

106

107

ПОЈАМ ПРОСТОРА И СНАЛАЖЕЊЕ У ЊЕМУ

Упознавање одређених географских садржаја (простора, рељефа, воде, земљине коре, утицај на живот људи и сл.) мора се темељити на систематичном увођењу ученика у оријентацију у простору и картографију писмености.

Проучите и дајте своје краће напомене о важности сналажења ученика у простору – главне и споредне стране свијета (И. Де Зан 2005, стр. 177). Нацртајте оријетнацију у простору Видик-видикова линија

108

Привидно кретање Сунца и оријентација у простору.

Стварно и умањено (умањено приказивање удаљености). Нацртајте објекте и објасните.

109

Сачините план учионице (нацртајте и објасните).

Сачините план школске зграде (нацртајте и објасните).

110

УВОЂЕЊЕ УЧЕНИКА У КАРТОГРАФСКУ ПИСМЕНОСТ

Нацртајте и објасните (од стварности до рељефа)

Од рељефа до рељефне карте (упоређивање плана места са урађеним рељефом, проучавање рељефа на цртежу уз коришћење топографских знакова.

111

ФОРМИРАЊЕ ПОЈМА О ВРЕМЕНУ И СНАЛАЖЕЊЕ У ЊЕМУ

Појам времена у првом разреду. Проучите И. Де Зан (2005, стр. 200-222) и дајте краћи критички коментар.

Сачините хронолошки приказ промјене у годишњим добима слично као у наведеном примјеру.

112

Сналажење у времену

Сачините слична графичка решења, ленте времена као што је приказано на доле наведеним цртежима:

ДАН ИМА 24 САТА

Цртеж и коментар:

ГОДИНА ИМА 12 МЈЕСЕЦИ

113

Цртеж (нови модел) и коментар:

ДЕСЕТЉЕЋЕ

Сачините нови модел и укратко дајте критички осврт.

114

ЛЕНТЕ ВРЕМЕНА

СТОЉЕЋЕ

Прокоментаришите наведене ленте времена. Нацртајте неки други модел. Прокоментаришите шта се догађало у неким периодима (Први светски рат и др.).

115

116

117

XI

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОСТОРА И ОПРЕМЕ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

118

119

11. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИМЈЕНЕ ОБЈЕКАТА И МЕДИЈА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Проучите текст у Методици наставе природе и друштва (И.Де Зан, Загреб 2005)

стр. 223-262 и укратко образложите функцију објекта и опреме у извођењу наставе природе и друштва:

Опис објекта – опреме Примена – садржај - значај 1. Живи кутак

2. Школска завичајна збирка

3. Школско двориште

120

4. Школски парк

5. Школски врт

6. Школски саобраћај полигон

121

Интересни кутак

Овдје је дат цртеж интересног кутка и рада у њему. Извршите критичку анализу

и објасните његову функцију у стицању темељнијих знања из познавања природе.

122

123

124

Извори знања – наставни медији

Проанализирајте наведену пирамиду учења. Примјените ове захтјеве на

организацију наставе природе и друштва (дајте свој коментар).

(Извор Е. Дале 1969, Аудиовизузелно учење)

125

Укратко објасните примјену визуелних медија у настави природе и друштва – улога и значај (збирке, модели, макете, рељефи, слике, дијапозитиви, филмови, ленте времена, CD, DVD и др. Тродимензионални и дводимензионални медији у настави природе и друштва. Која је улога текстуалних наставних медија у настави природе и друштва (радиоемисија и др.).

126

Објасните значај примјене аудитивних медија у настави природе и друштва (радиоемисије, и др.) Објасните значај и могућности примјене аудиовизуелних медија (филм, телевизија, и др.) Календар природе као наставно средство – извор знања. Проучите текст у Методици наставе природе и друштва (И. Де Зан, Загреб 2005, стр. 101-109) и објасните.

127

Анализирајте наведене календаре (дјелатност људи у јесен и пролеће) и сачините сличан календар за неки други период у години

Слика: Календар природе и дјелатност људи (пролеће)

128

Слика: Календар природе и дјелатности људи – април

Сачините сличан календар природе за неко друго годишње доба или мјесец у години.

129

130

Литература

1. Банђур, В., Лазаревић, Ж.: Методика наставе природе и друштва, Учитељски факултет, Београд – Ужице.

2. Безић, К. (1998): Методика наставе природе и друштва, "ХПКЗ", Загреб.

3. Бежен, А. (1991): Дидактика и методика (у: Основе дидактике, 124-136), "Школске новине", Загреб.

4. Богнар, Л. (1979): Приступ обради наставних садржаја природе и друштва, Живот и школа, 1-2, 33-41.

5. Брунер, Ј. С., (1972), Ток когнитивног развоја, Психологија 2, 100-112.

6. Брунер, Ј. С., (1976): Процес образовања, Психологија 2-3, 273-321.

7. Бранковић, Д. (2000): Кооперативно-интерактивно учење у проблемској настави, Настава и васпитање, Београд, бр. 1-2, стр. 196-207.

8. Вилотијевић, М. и Н. (2008) Иновације у настави, Школска књига, Београд

9. De Zan, I. (2000) Специфичности методике наставе природе и друштва, Методика 2 и 3. 237-250.

10. De Zan, I. (2000): Образовање и одгој за околиш, Напредак, 141 (3), 328-339.

11. De Zan, I. (2001): Методички приручници за почетну наставу природословља, Методика 4, 97-112.

12. De Zan, I. (2002): Уџбеници за почетну наставу природословља, Методика 4, 97-112.

13. De Zan, I. (2004): Методички темељи уџбеника за почетну наставу природословља.

14. De Zan, I. (2005): Методика наставе природе и друшва, Школска књига, Загреб.

15. Илић, М. (1998): Настава различитих нивоа сложености, Београд, Учитељски факултет.

16. Илић, М., Давидовић, Љ.(1998): Иновације у настави биологије и познавања природе, Београд, Учитељски факултет.

17. Илић, М. (2002): Респонсибилна настава, Универзитет у Б. Луци.

18. Илић, М. (1997): Епистемолошке одреднице школске педагогије, Настава и васпитање, бр. 2-3, Београд.

19. Милијевић, С. (1994): Иновирање наставе природе и друштва, Глас српски, Бањалука.

20. Сузић, Н. (1998): Како мотивисати ученике, Српско Сарајево, Завод за уџбенике и наставна средства РС.