-Nasledjivanje i Pojam Testamenta

  • Upload
    -

  • View
    125

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

g

Citation preview

Seminarski rad

UNIVERZITET U PRITINI KOSOVSKA MITROVICAPRAVNI FAKULTET

NASELEIVANJE I POJAM TESTAMENTA

Seminarski rad -Mentor: dr Ljubica Mandi Milica Joki binexa

Kosovska Mitrovica, 2014.godine

SADRAJUVOD

1. PRETPOSTAVKE I USLOVI ZA NASLEIVANJE ...................................................4

1.1. Smrt ostavioca.....................................................................................................................4

1.2. Zaostavtina.............................................................................................................................4

1.3. Postajanje naslednika.............................................................................................................5

2. OSNOVE POVEZIVANJA NA PRAVO NASLEIVANJA...............................................6

2.1. Pravo predstavljanja..............................................................................................................6

2.2. Veliina naslednog dela..........................................................................................................6

2.3. Pravo prirataja......................................................................................................................7

3. KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA...................................................................................8

3.1. Prvi nasledni red.....................................................................................................................8

3.2. Drugi nasledni red..................................................................................................................8

3.3. Trei nasledni red...................................................................................................................9

3.4. etvrti nasledni red................................................................................................................9

4. NUNI NASLEDNICI............................................................................................................10

5. OSTAVINSKI POSTUPAK...................................................................................................11

5.1. Upuivanje na parnicu.........................................................................................................12

5.2. alba u ostavinskom postupku...........................................................................................12

6. ISPORUKA..............................................................................................................................13

7. POJAM TESTAMENTA........................................................................................................15

7.1. Pravna priroda testamenta..................................................................................................15

7.2. Uslovi za sastavljanje testamenta........................................................................................16

7.3. Sadrina testamenta.............................................................................................................17

7.3.1. Sadrina zavetanja testamenta.......................................................................................17

8. FORME TESTAMENTA.......................................................................................................19

8.1. Oligrafski testamet................................................................................................................19

8.2. Alografski testament.............................................................................................................19

8.3. Sudski testament...................................................................................................................19

8.4. Konzularni testament...........................................................................................................20

8.5. Brodski testament.................................................................................................................20

8.6. Vojni testament.....................................................................................................................22

8.7. Meunarodni testament.......................................................................................................21

8.8. Usmeni testament..................................................................................................................22

8.9. Notarijalni testament............................................................................................................22

9. KONVERZIJA.........................................................................................................................22

10. OPOZIVANJE ZAVETANJA...........................................................................................23

ZAKLJUAK

LITERATURA

UVODNasleivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza meuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta. Nasleivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam. Naprotiv, javlja se i u mnogim drugim naukama i prirodnim i drutvenim (npr. u biologiji, genetici, psihologiji, sociologiji, istoriji i dr.). U savremenim pravima nasleivanje ima imovinski karakter i najee se oznaava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i ija imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostavioeva imovina nazivaju se naslednici. Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavtinom. Zakon o nasleivanju Republike Srbije odreuje da ostavioca kao zakonski naslednici nasleuju sledea lica: ostavioevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, suprunik, roditelji, usvojioci, braa i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, i ostali preci. Zakonski naslednici rasporeeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U Srbiji je broj naslednih redova teorijski neogranien, s tim da je posle treeg naslednog reda (od etvrtog pa nadalje) iskljuena primena prava predstavljanja, tako da se na naslee mogu pozivati samo rodonaelnici tih naslednih redova. Nasleuje se po naslednim redovima i to tako da naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. Pravo predstavljanja - ius representationis, posebno je nasledno pravilo koje omoguava potomcima ostavioevog srodnika koji je u konkretnom sluaju nee (dao je negativnu nasledniku izjavu) ili ne moe da bude naslednik (ne doivi trenutak delacije, nedostojan je, nesposoban, iskljuen ili lien prava na nuni deo), da stupe na njegovo mesto dobijajui onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik (npr. posle ostavioca ostali su njegov sin i dva unuka od ranije preminulog sina: sin na ime zakonskog naslednog dela dobija 1/2 zaostavtine, a unuci stupaju na mesto svog oca i zajedno dobijaju ono to bi on dobio da je nadiveo ostavioca, to iznosi svakome po 1/4 zaostavtine). Pravo prirataja - ius accrescendi jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom sluaju iz nekog razloga nije mogua primena prava predstavljanja, tako da nasledni deo jednog srodnika postaje "slobodan" i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda.

1. Pretpostavke i uslovi za nasleivanjeDa bi dolo do nasleivanja, potrebno je da se ostvare sledee etiri pretpostavke:1. smrt ostavioca;2. postojanje zaostavtine;3. postoj anj e naslednika4. postojanje osnova pozivanja na naslee.1.1.Smrt ostaviocaOstavilac moe biti svako fiziko lice i samo fiziko lice i potrebno je utvrditi taan trenutak delacije, Isto dejstvo kao i smrt ima i proglaenje nestalog lica za umrlo. Komorijenti se meusobno ne mogu nasleivati jer je osnovni uslov da neko lice postane naslednik to da doivi trenutak delacije.

1.2.ZaostavtinaPod zaostavtinom (nasledstvom, nasleem, naslednom masom) se podrazumeva skup prava (i obaveza) ostavioca, njegova celokupna aktiva (i pasiva) podobna nasleivanju Aktiva i pasiva ine bruto vrednost zaostavtine (bruto zaostavtina), a razlika izmeu aktive i pasive naziva se ista, odnosno neto vrednost zaostavtine Od pomenutih vrsta zaostavtine treba razlikovati njenu obraunsku vrednost, koju ini zbir neto vrednosti zaostavtine i vrednosti odreenih poklona koje je ostavilac uinio za vreme svog ivota. U sastav zaostavtine ulaze pre svega stvarna prava (pravo svojine, slubenosti, zaloge, pravo graenja), dravina, obligaciona prava (npr. iz ugovora o kupoprodaji, depozitu, zatim naknade tete, neosnovanog obogaenja i dr.), autorsko pravo, pravo industrijske svojine. Nasleuju se samo ona prava koja su podobna za nasleivanje, a to su po pravilu sva imovinska prava. Prava vezana za linost ostavioca iako su imovinske prirode gase se njegovom smru (npr. line slubenosti ). Javnopravna prava odn. obaveze su naelno vezana za linost ostavioca i nisu podobna nasleivanju, npr. kazne (krivine ili prekrajne) nisu podobne za nasleivanje (naslednik nije obavezan da plati kaznu). Privatnopravna prava (stvarna i obligaciona prava) su po pravilu podobna za nasleivanje. Izdvajanje iz sastava zaostavtine:1. Izdvajanje za suprunika ostavioca, po osnovu brane tekovine (zajednika imovina koju su brani drugovi stekli radom u toku brane zajednice).2. Izdvajanja po nekom drugom osnovu (npr. predmet se naao u zaostavtini po ugovoruo ostavi pa vlasnik trai izluenje iz ostavinske mase.3. Izdvajanje u korist potomaka koji su privreivali sa ostaviocem. Potomci ostavioca kojisu iveli sa njim u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inae pomagali mu uprivreivanju, imaju pravo da zahtevaju da im se iz zaostavtine (imovine) izdvoji deokoji odgovara njihovom doprinosu u poveanju njene vrednosti, ukoliko to nisu ranijeuinili.1.3. Postojanje naslednikaNaslednik ostavioca, i to kako univerzalni tako i singularni sukcesor, moe biti fiziko i pravno lice. Ako je samo jedan naslednik, naziva se generalni naslednik, a ukoliko je vie naslednika nazivaju se sanaslednici.Naslednik mora doiveti trenutak smrti ostavioca, odnosno mora postojati u tom trenutku. Ali ako se radi o zaetom detetu u momentu delacije sva savremena prava uzimaju da se takav zaetak smatra ve roenim detetom u odnosu na taj trenutak, naravno pod uslovom da se ivo rodi. Ova fikcija u korist zaetka primenjuje se bez obzira na osnov pozivanja na naslee, dakle kako u korist zakonskih (naravno i nunih), tako i u korist testamentarnih naslednika ostavioca. Odsutna i nestala lica mogu biti naslednici, jer se ivot jednom roenog lica pretpostavlja sve dok se, u odgovarajuem postupku, ne dokae suprotno. Ako nije poznato prebivalite ili boravite, kao i u drugim sluajevima kad je to potrebno, sud e postaviti privremenog staraoca zaostavtine koji je ovlaen da u ime naslednika tui i bude tuen, da naplauje potraivanja i isplauje dugove i uopte da zastupa naslednika. Nesposobnost i nedostojnost za nasleivanje: Onaj ko je umiljajno liio ivota ostavioca, ili je to pokuao. Nedostojan je ne samo izvrilac, ve i podstreka i pomaga. Tu bi potpalo i lice koje je podstrekavalo ostavioca na samoubistvo. Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saini ili opozove zavetanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spreio. Onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeve poslednje volje unitio ili sakrio njegovo zavetanje, ili ga je falsifikovao. I kod ovog razloga svi oblici sauesnitva vode nedostojnosti Onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca, ili mu je uskratio nunu pomo.2. Osnove pozivanja na pravo nasleivanja2.1. Pravo predstavljanjaParentelarni sistem: Ovaj sistem zasniva se na podeli krvnih srodnika u odreene grupe -parentele (nasledna kolena, nasledna kola). Parentelarni sistem se zasniva na kombinaciji hijerarhijskog pozivanja srodnika na naslee, pri emu se uzima u obzir podela srodnika na potomke, pretke i pobone srodnike, blizina stepena srodstva, te primena pravila o predstavljanju i prirataju. Parentelarno-graduelni - neograniena primena prava prirataja. Odluujua prednostse daje stepenu srodstva (npr: Ostavilac je u prvoj parenteli ostavio erku i dva unukaod ranije preminulog sina. Celokupnu zaostavtinu e dobiti erka. Parentelarno-linearni - neograniena primena prava predstavljanja.To su bili razlozi, uoeni jo u rimskoj pravnoj praksi, koji su doveli do stvaranja mogunosti da dalji ostavioevi srodnici mogu da konkuriu na naslee zajedno sa bliim njegovim srodnicima. Pravo predstavljanja je kao osnovno pravilo naslednog prava usvojeno u svim savremenim pravima.2.2. Veliina naslednog delaPrva situacija: ako se radi o sluaju da je ostavilac imao troje dece A, B i V, pa je A ranije umro (pre ostavioca) ostavivi dvoje dece, unuke ostavioca G i D, B i V e dobiti po 1/3 zaostavtine, a G i D e podeliti 1/3 koju bi dobio njihov roditelj da je postao naslednik, tj. po 1/6. Druga situacija: u sluaju da su pre ostavioca, pored lica A, umrli i B i V, s tim da je iza B ostalo troje dece , E i , a iza V jedno dete Z, onda su mogua dva pristupa. Prema prvom, nazvanom raspodela per stirpes (po stablima, tj. po linijama u linearnom sistemu), unuci ostavioca G i D dobie po 1/6, unuci , E i dobie po 1/9, a unuk Z e dobiti 1/3. Sistem per stirpes usvajaju evropska prava, meu kojima i nae. Drugo reenje, nazvano raspodela per capita, sledi reenje koje je u rimskom pravu vailo za kolaterale (ne i za potomke). Prema ovom pristupu, zaostavtina se nee deliti po linijama ve prema broju naslednika - po glavama. Tako e u navedenom primeru svi unuci ostavioca (G, D, , E, , Z) dobiti po 1/6 zaostavtine. Ovo reenje zastupljeno je u mnogim dravama SAD.Uslovi za primenu prava predstavljanja

Prvi uslov - da bi uopte moglo da se primeni pravo predstavljanja mora doi do smrtirodonaelnika odgovarajue parentele, odn. reprezentant mora da bude potomakreprezentovanog. Drugim reima, samo se potomci mogu koristiti pravompredstavljanja Drugi uslov je da reprezentovani nije postao naslednikom ostavioca iz odreenih ili bilokojih razloga Trei uslov je da reprezentant, treba da poseduje odreene kvalitete koji se trae odsvakog naslednika (dostojnost, sposobnost, da je roen, odn. da je zaet u trenutkudelacije) prema ostaviocu. Cetvrti uslov - pravo predstavljanja primenjuje se samo kod zakonskog, ne i kodtestamentarnog nasleivanja2. 3. Pravo priratajaPravo prirataja - ius accrescendi stupa u dejstvo kada iz nekih razloga ne moe da se primeni pravo predstavljanja. Takav sluaj moe biti kada nema potomaka u jednoj liniji koji mogu i hoe da naslede (npr. lica iz te linije nisu doivela trenutak delacije Primer: ostavilac je imao dva sina, lica A i B. Od sina A imao je i dva unuka, lica V i G. Sin A umro je pre ostavioca, a unuci V i G unitili su ostavioev testament jer su bili nezadovoljni njegovom sadrinom. Poto lice A nije doivelo trenutak delacije ono ne moe biti naslednik. Naslednici ne mogu da budu ni lica V i G jer su nedostojna. Otuda polovina zaostavtine koja bi pripala liniji u kojoj je lice A nosilac prirasta polovina zaostavtine lica B, tako da B nasleuje celokupnu zaostavtinu. Za razliku od prava predstavljanja, prirataj se primenjuje kako kod zakonskog tako i kod testamentarnog prava.3. Krug zakonskih naslednikaOstavioca na osnovu zakona nasleuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov brani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braa i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleuje se po naslednim redovima. Broj naslednih redova je neogranien.3.1. Prvi nasledni redRodonaelnik prvog naslednog reda je sam ostavilac i njega, pre svih i na jednake delove, nasleuju njegova deca (prirodna i graanska - usvojenici) i njegov brani drug. U sluaju da neko ostavioevo dete ne nasledi (npr. umre pre ostavioca, nedostojno je, zavetanjem je iskljueno iz prava na nuni deo i dr.), ostavioca nasleuju potomci tog deteta dobijajui onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi Kada suprunik ne doivi delaciju, nesposoban je da nasledi, nedostojan ili razbatinjen ili da negativnu nasledniku izjavu, njegov nasledni deo se deli na onoliko delova koliko ostavilac ima prvostepenih potomaka. Kako se vidi, u okviai prvog naslednog reda ostavioev suprunik ima u osnovi isti naslednopravni poloaj kao i ostavioev prvostepeni potomak. Ali od tog pravila postoji izuzetak u sluaju kad postoji ostavioevo dete kome ostavioev brani drug nije roditelj, a imovina suprunikova je vea od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove - onda svako ostavioevo dete moe naslediti do dva puta vie nego brani drug ako sud, poto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.3.2. Drugi nasledni redDrugi nasledni red ine ostavioev brani drug i ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostavioev suprunik u drugom naslednom redu dobija jednu polovinu zaostavtine (onoliko koliko bi najvie mogao dobiti u prvom naslednom redu). Drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po etvrtina nasledstva Ako je jedan ostavioev roditelj umro pre ostavioca ili iz drugih razloga ne moe ili nee da nasledi, deo zaostavtine koji bi mu pripao da se pojavljuje kao naslednik, nasleuju njegova deca -braa i sestre ostavioca. Kada su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca ili iz drugih razloga ne mogu ili nee da naslede (negativna nasledna izjava, iskljuenje, nedostojnost, nesposobnost), deo ostavioevog roditelja koji nije hteo ili nije mogao da nasledi, nasleuju potomci tog roditelja uz punu primenu prava predstavljanja. Ako ostavioev roditelj nema potomaka koji bi mogli ili hteli da budu njegovi reprezentanti, tada njegov nasledni deo pripada drugom ostavioevom roditelju. Ako su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca (ili ne mogu ili nee da naslede iz drugih razloga), a nisu ostavili potomke, odnosno nijedan od njihovih potomaka ne moe ili nee da nasledi, celokupnu zaostavtinu nasleuje ostavioev suprunik.3.3.Trei nasledni redU treem naslednom redu postoje etiri rodonaelnika. To su ostavioevi deda i baba po ocu (oeva loza) i ostavioevi deda i baba po majci (majina loza). Celokupna zaostavtina deli se u dve celine od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina oevoj i polovina majinoj lozi Ako jedan od rodonaelnika ne moe ili nee da nasledi, njegova etvrtina pripada njegovim potomcima uz punu primenu prava predstavljanja. Ako su deda i baba jedne loze umrli pre ostavioca, a nemaju drugog potomstva, ili to potomstvo nije doivelo delaciju ili, pak, ne moe ili nee da nasledi, zaostavtina koja bi pripala njihovoj lozi prelazi na drugu lozu.3.4.Cetvrti nasledni redKada nema pripadnika treeg naslednog reda koji bi mogao ili hteo da nasledi, zaostavtina se deli izmeu naslednika etvrtog naslednog reda. Svi rodonaelnici etvrtog naslednog reda nasleuju jednak deo zaostavtine, dakle po osminu .

4. Nuni nasledniciNuni naslednici posebna su vrsta zakonskih naslednika ije se pravo izvlai direktno iz zakona (nije zasnovano na hipotetikoj volji ostavioca). Nuni naslednici su ostavioevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, roditelji, usvojilac, braa i sestre, dedovi i babe i ostali preci. I nuni naslednici svrstani su u nasledne redove.1. U prvom nunom naslednom redu nuni naslednici su ostavioeva deca i ostali potomcipo pravu predstavljanja, usvojenici i njihovi potomci i ostavioev suprunik.2. U drugom nunom naslednom redu, pored rodonaelnika ovog reda ostavioevihroditelja, nuni naslednici mogu biti i ostavioevi braa i sestre, i to samo oni, a ne injihovi potomci. Ostavioev usvojilac takoe je nuni naslednik u drugom nunomnaslednom redu.3. Trei nuni nasledni red ine ostavioevi dede i babe, po obe loze, uz potpuno iskljuenje prava predstavljanja.4. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nuni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privreivanje a nemaju nunih sredstava za ivot.5. Nunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nunim delom. Nuni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostavioevog branog drugaje polovina, a nuni deo ostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleivanja.5. Ostavinski postupakOstavinski postupak, ima izvesnih specifinosti koje ponekad predstavljaju i znatna odstupanja od pravila parninog postupka. Najznaajnije razlike su sledee: Pokretanje parninog postupka inicira ona stranka koja smatra da je neko njenograansko subjektivno pravo povreeno ili ugroeno, pojavljujui se u ulozi tuioca usporu. Nasuprot tome, ostavinski postupak se pokree od strane samog suda, poslubenoj dunosti (ex officio), im nadleni sud sazna za injenicu delacije. Na voenje parninog postupka utiu i stranke u postupku, naroito putem svojihdispozitivnih radnji - npr. parnica e biti okonana odricanjem od tubenog zahteva ilipovlaenjem tube od strane tuioca, ili priznanjem tubenog zahteva od stranetuenika (tuenog). U ostavinskom postupku pravilo je drugaije. Naime, ostavinskisud vodi pokrenuti postupak do kraja (do donoenja ostavinskog reenja). Radnjestranaka ne mogu dovesti do okonanja ostavinskog postupka, tavie stranke ne moguuticati ni na tok ostavinskog postupka Pribavljanje i podnoenje dokaza u parnici po pravilu je preputeno parninimstrankama. U ostavinskom postupku, sud donosi odluku na osnovu rezultatacelokupnog raspravljanja imajui u vidu kako dokaze koje su stranke podnele tako idokaze koje je sam sud pribavio slubenim putem. Na taj nain ostavinski sud, popravilu, igra znaajniju ulogu u pribavljanju dokaza nego to je to sluaj sa parninimsudom.U parninom postupku vlada naelo neposrednosti: sud prilikom donoenja odlukemora da ima isti sastav koji je imao u vreme izvoenja dokaza i voenja rasprave, odn.sud donosi odluku u onom sastavu koji je imao u vreme zakljuenja glavne rasprave Povreda ovog naela predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parninog postupka. Ovo znaajno naelo parninog postupka ne vai u ostavinskom postupku. Ostavinsko reenje se moe zasnivati na dokazima koji nisu izvedeni pred sudijom koji je reenje doneo. Mogue je takoe da odluku donese sudija koji uopte i nije vodio ostavinsku raspravu. Dakle, u ostavinskom postupku vai naelo posrednosti. U parninom postupku vai pravilo da sud odluuje o tubenom zahtevu na osnovuusmenog raspravljanja (naelo usmenosti). U ostavinskom postupku sud moe donetiodluku i bez usmenog obraanja stranaka, dovoljno je da stranke svoje izjave i zahteveupute sudu u pismenom obliku. Sud o predmetu spora u parninom postupku uvek odluuje presudom (meritornaodluka). U ostavinskom postupku sud svoju odluku nikada ne donosi u obliku presude,ve uvek u obliku reenja. Parnini postupak je dvostranaki, jer postoje uvek i samo dve stranke: lice kojezahteva zatitu subjektivnog prava (tuilac) i, lice prema kome se ta zatita trai (tueni,tuenik). u ostavinskom postupku moe biti i vie stranaka (npr. dva zakonskanaslednika, dva testamentarna naslednika, dva legatara, i svi oni imaju karakter strankeu postupku).5.1. Upuivanje na parnicuZakon nalae ostavinskom sudu da prekine raspravljanje zaostavtine i da uputi stranke na parnicu ili na postupak pred organom uprave, ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Pravilo je da kada doe do spora o injeninim pitanjima, ostavinski sud prekida postupak i stranke alje na parnicu ili eventualno na postupak pred upravnim organom Kada je sporno pravno pitanje, ostavinski sud e shodno principu da "sud poznaje pravo" reiti pravno pitanje. Od ovog pravila postoje dva izuzetka:

1. u sluaju da je meu strankama sporno pravo na legat ili drugo (obligaciono) pravo izzaostavtine, sud e takoe uputiti stranke na parnicu, odnosno na postupak predupravnim organom, ali nee prekidati ostavinski postupak;2. u sluaju da meu naslednicima postoji spor o sastavu zaostavtine, nezavisno od togada li je priroda spora injenina ili pravna, ostavinski sud mora da prekine postupak iuputi stranke na parnicu. 5.2. alba u ostavinskom postupkuKao to je to sluaj i u parninom postupku, na svako reenje prvostepenog (ostavinskog) suda, koje ima karakter meritornog (ostavinsko reenje, odn. reenje o nasleivanju), nezadovoljna stranka ima pravo da uloi albu. Razlozi albe su isti u oba postupka: bitne povrede pravila postupka, pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje i pogrena primena materijalnog prava. Rok za albu poinje da tee od trenutka dostavljanja odluke stranci i iznosi 15 dana. U parninom postupku protekom tog roka stranka gubi pravo na albu, a neblagovremeno izjavljena alba se reenjem odbacuje. Nasuprot tome, u ostavinskom postupku prvostepeni sud je duan da dostavi drugostepenom sudu i neblagovremeno izjavljenu albu.6. IsporukaIsporuka je odredba u zavetanju kojom zavetalac odreenom licu ostavlja jednu ili vie odreenih stvari, ili neko pravo, ili nalae nasledniku, ili isporukoprimcu da iz onoga to mu je zavetanjem ostavljeno preda neku stvar isporukoprimcu, odnosno podisporukoprimcu, ili da mu isplati odreeni iznos novca, ili da ga oslobodi nekog duga, ili da ga izdrava, ili uopte da u njegovu korist neto uini ili da se uzdri od neega, ili da neto trpi. Legat moe biti odreen samo u formi zavetanja, to dalje znai da zavetanje mora biti punovano, te da volja ostavioca ne sme imati nedostatke, odnosno da je data u zabludi, usled prevare, sile ili pretnje. Poto je isporuka jedan oblik singularne sukcesije legatar dobija ostavljenu mu korist iz iste vrednosti zaostavtine. Iz toga sledi da poverioci ostavioca u odnosu na legatare imaju prvenstvo naplate svojih potraivanja, a legatari imaju prednost u namirenju svojih zahteva u odnosu na univerzalne sukcesore (nuni naslednici, naravno, imaju prednost u odnosu na legatare). Lica kod isporuke: Legat, odnosno isporuka obuhvata tri lica: zavetaoca (legatora), optereeno lice - dunika isporuke (onerata); i korisnika - isporukoprimca (legatara). Zavetalac u svom testamentu nareuje optereenom licu (duniku, oneratu), da ispuni u testamentu predvienu korist odreenom licu (legataru, poveriocu, korisniku, isporukoprimcu). Predmet isporuke: Sam predmet legata moe da bude bilo kakva imovinska korist, dakle sve ono to moe da bude predmet obligacije. Predmet isporuke odreuje sam zavetalac, s tim da e u sluaju sumnje ili nejasnoa sudija u svakom konkretnom sluaju utvrditi ta je taan predmet isporuke. Ako je predmet isporuke odreena stvar koju je zavetalac otuio ili potroio, takav in ostavioca ima dejstvo opoziva isporuke, zbog ega isporuka pada. U sluaju da legatom odreenu stvar nije vie mogue predati legataru, kao i u drugim sluajevim kada odreenu prestaciju nije mogue izvriti, onerat e biti duan, ako neto drugo ne proizlazi iz testamenta, da legataru isplati odgovarajui novani iznos. Pravo na osnovu isporuke: Pravo isporukoprimca ne zavisi od toga da li e se univerzalni sukcesor primiti naslea ili nee. Legatar ima pravo da od bilo kog lica koje postane ostavioev naslednik, sve do drave kao naslednika, zahteva ispunjenje legata. To dalje znai, a to izriito predviaju svi nai zakoni o nasleivanju, da isporukoprimac ima pravo da trai izvrenje legata i kad je dunik isporuke umro pre zavetaoca, ili se odrekao naslea, ili je nedostojan da nasledi. Tada isporuka tereti onog ko umesto dunika isporuke dolazi na naslee, ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Rok: Legatar ima pravo da u roku od jedne godine trai utvrenje svog prava. Ovaj rok poinje tei od dana kada je reenje ostavinskog suda o upuivanju na parnicu postalo pravosnano. Meutim, ako je ostavinski sud propustio da uputi legatara na parnicu ovaj rok od godinu dana e tei od dana pravosnanosti reenja o nasleivanju. U tom sluaju, isporukoprimac e moi da ostvari svoje pravo na legat u parninom postupku bez obzira to nije bio upuen od strane ostavinskog suda.Nalog ili teret (modus) dodatna je odredba u besplatnom pravnom poslu, kojom se sticaocu nalae da ispuni neku prestaciju, ali tako da izmeu obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos. U testamentarnom pravu zavetalac je ovlaen da naslednika, a to vai i za legatara, obavee da neto da, uini, ili se uzdri od neeg to bi inae bio ovlaen da uini. Lica koje tereti dunost ispunjenja naloga, ne stupaju u obligacioni odnos sa korisnikom naloga, jer korisnik naloga nema ovlaenje da putem pravne prinude zahteva izvrenje naloga.Razlike naloga u odnosu na isporuku: Za razliku od legata, kod koga naspram naslednika (ponekad i legatara) stoji tano odreeno lice (legatar ili sublegatar) koje ima pravo da sudskim putem9 zahteva ispunjenje zavetanjem predviene obligacije, kod naloga korisniku ne pripada pravo da sudskim putem zahteva prinudno ostvarenje u testamentu predvienog naloga. Kada je u pitanju nalog, nalogoprimac moe eventualno podii tubu za utvrenje ali nema pravo da podigne tubu za osudu na inidbu. Meutim, to ne znai da nalog nije pravna ustanova, da nije zatien sankcijom. Neposredna sankcija se pgleda u tome to se na nalog primenjuju pravila o raskidnom uslovu (to znai da lice koje ne ispuni nalog prestaje da bude naslednik). Posredna sankcija se ogleda u tome to naslednik koji je ispunio nalog ne moe da trai povraaj ili naknadu.7. POJAM TESTAMENTA

Testament (zavetanje, oporuka, poslednja volja...) predstavlja zakonom ureeni oblik jednostrane, strogo line i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator, ostavilac, defunktus ili dekujus), kojom ono odreuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti.

U naslednom pravu testament ima vie znaenja:

1. u formalnom smislu zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrenoj formi za testament. U tom smislu neka osoba moe imati vie testamenata, od kojih e vaei biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca). Meutim deava se situacija da zavetalac napie vie testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada e, u odreenoj meri, vaiti i prethodni testamenti.2. u materijalnom (subjektivnom) smislu zavetalac moe imati samo jedan testament -to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono to e biti sprovedeno u pravnom ivotu. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, to znai da, ako npr. testament bude uniten, on e i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadrina (ili bude rekonstruisan), sud e postupiti po toj volji.3. u objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja sadri ostavioevu poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. pare papira).7.1. Pravna priroda testamenta

Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla:

1. pravni posao mortis causa (za sluaj smrti) - je posao koji se preduzima za ivota, ali njegova pravna dejstva otpoinju tek smru odreenog lica (u ovom sluaju ostavioca);2. dobroin (lukrativni) pravni posao - je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist, a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;3. jednostran pravni posao - nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje;4. strogo lini pravni posao - je onaj kod koga je iskljueno svako zastupanje. Zavetalac mora lino, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskae sadrinu svog testamenta. Jedini nain da drugo lice uestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savete koje se tiu forme, a nikako sadrine, jer e u suprotnom sluaju testament biti poniten;5. formalni pravni posao - je onaj za iju se punovanost zahteva da bude sastavljen u naroitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Na zakon dozvoljava vie formi testamenta;6. jednostrano opoziv pravni posao - obzirom na to da je testament jednostrani, strogo lini i dobroin posao, proizlazi ovlaenje zavetaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ogranienje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove u nekoj od zakonom odreenih formi za sastavljanje testamenta. On NE MORA da testament opoziva ba u onoj formi u kojoj ga je sastavio!7.2. Uslovi za sastavljanje testamenta

Kako je testament jedan od vanijih pravnih instituta svakog poretka, drava propisuje uslove koji moraju biti spunjeni da bi se poslednja volja uopte mogla uzeti u razmatranje. Ti uslovi su sledei:

1. Subjektivni uslov - jeste sposobnost za rasuivanje, odn. sposobnost lica da shvati pravne (i sve druge) posledice svoje izjave volje;2. Objektivi uslov - jeste odreena starosna granica sa ijim je navrenjem mogue sastavljati punovaan testament. To je tzv. aktivna testamentarna sposobnost (testamentio factio activa) i ona se u naem pravu stie sa navrenih 15 godina;3. Animus testandi, odnosno namera za sainjavanje testamenta - jeste pravno relevantna volja nekog lica da preduzme odreene pravne radnje i njegova svest o uslovima i posledicama preduzetih radnji. Ta volja mora biti: ozbiljna (nije punovaan testament koji je napisan "iz zezanja"), stvarna, slobodna i upuena na neto to je mogue ostvariti.Da bi testament bio punovaan svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno, dakle, moraju svi da postoje u isto vreme. Ako neko lice koje je starije od 15 godina napie testament i ispostavi se da je bilo nesposobno za rasuivanje, testament e biti poniten. Ako advokat (koji je sposoban ta rasuivanje i stariji od 15 godina) napie testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi, testament nee biti punovaan, jer nema animus testandi...

7.3. Sadrina testamenta

Testament moe sadrati veoma veliki broj razliitih odredbi, tako da je, u teoriji, izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe.

1. U materijalnu sadrinu spada sve ono to se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, odreivanje naslednih delova, iskljuenja iz naslea, osnivanje zadubina, fondova, itd;2. Formalna sadrina se odnosi na pitanje postavljanja izvrioca testamenta, ili odrivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu;3. Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. One mogu biti neimovinske: priznavanje vanbranog oinstva (JEDNA PRAVNA ZAKOLjICA: testament je mogue napisati sa 15, a priznati oinstvo je mogue sa tek sa 16 godina. Akolice od 15 godina prizna vanbrano oinstvo u testamentu, testament e biti punovaan, sem te odredbe, odm. njegovo priznanje e ostati bez efekta!),

odreivanje mesta i naina sahrane, davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica..., kao i imovinske prirode: oprotaj duga, priznanje duga, itd.

7.3.1. Sadrina zavetanja (testamenta)

Testament moe sadrati odredbe koje su po svojoj prirodi veoma raznovrsne : one koje se odnose na imovinska raspolaganja, one koje se tiu sprovoenja poslednje volje i razne druge odredbe neimovinskog karaktera. S obzirom na to, u teoriji je izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i na onu koja obuhvata tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadrinu takoe spada i veliki broj raznovrsnih odredbi, ali za nju je karakteristino to to se uvek, neposredno ili posredno, odnosi na imovinsko raspolaganje zavetaoca. Materijalna sadrina testamenta je u pitanju kod: postavljanja naslednika, odreivanja naslednih delova, odreivanja uslova, rokova, iskljuenja iz naslea, i dr. Formalna sadrina zavetanja odnosi se na sluaj postavljanja izvrioca testamenta, ili odreivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. Konano, sadrina zavetanja moe biti i neimovinske prirode-tzv. ostale odredbe : priznavanje vanbranog oinstva, odreivanje mesta i naina sahrane. Kao to je poznato u rimskom pravu, postavljanje naslednika je bio glavni i sutinski element sadrine zavetanja, element bez koga testament ne proizvodi pravno dejstvo. U savremenim pravima, odredba o postavljanju univerzalnog naslednika, nije neophodna za punovanost zavetanja . Ipak, on ima veliki praktini znaaj - naslednik stupa u sva prava iji je titular bio ostavilac, na njemu je obaveza da namiri osatavioeve dugove, da ispuni odreene naloge... Naslednik se najesce postavlja neposredno: imenom i prezimenom, a esto se uz ime i prezime stavlja i dodatak koji oznaava odnos izmeu zavetaoca i naslednika. Odreivanje naslednika moze biti i posredno, i to na dva naina. Prvi nain posrednog odreivanja naslednika sastoji se u tome sto zavetalac u testamentu navede podatke na osnovu kojih se moe utvrditi identitet naslednika. Npr., zavetalac odredi da e njegov naslednik biti ono od njegove dece koje ostane na selu i bavi se zemljoradnjom, ili navede da e nasledstva dobiti njegov sekretar, ili da ce 1/10 zaostavtine dobiti ahovski klub koji pobedi na turniru te godine, i drugo. To znai da naslednik moe postati i lice koje u trenutku sainjavanja zavetanja nije moglo da se individualizuje Drugi nacin posrednog odreivanja naslednika se odnosi na njegovu individualizaciju, i tu se javlja situacija da zavetalac ostavlja jednom licu odreena prava i koristi iz zaostavtine. Dakle, naslednik moze da bude odreen na razne naine, neposredno ili posredno, ali je bitno da to bude uinjeno tako da se tumaenjem moe utvrditi ko je to lice i kakva je vrsta sukcesije u pitanju. Naslednik moze naslediti celokupnu zaostavtinu, ili samo jedam njen deo, sto se najesce odreuje razlomkom. Razume se, univerzalni sukcesor (naslednik) ne mora biti samo jedno lice, vec naprotiv, u testamentu zavetalac ih moze postaviti vise, i to na razliite naine. Trenutkom smrti ostavioca, postavljeni naslednik stie zaostavtinu. Od smrti ostavioca, pa sve do smrti naslednika, sva nasleena prava i obaveze e se nalaziti u njegovoj imovini. Meutim, i od tog pravila postoje izuzeci. Naime, mogue je zameniti naslednika, postaviti uslove, rokove, kao i naloge. Zamena naslednika ima vie oblika, i sadri manje ili vee slinosti kao kod sukcesivnog nasleivanja8. FORME TESTAMENTA8.1. Olografski testament

Svojeruno zavetanje je pismeni, privatni (u njegovom sastavljanju ne uestvuju dravni organi) i redovni oblik sastavljanja testamenta. Obzirom na to da je najjednostavniji i najmanje zahtevan oblik testament, pa se zato i koristi najmasovnije. Bitni elementi forme su ti da on mora u celosti biti napisan i potpisan svojeruno od strane zavetaoca. Preporuuje se da nosi i datum, ali to nije bitan element forme. Logini uslovi koji se trae su ti da zavetalac bude pismen, da pie onom rukom kojom pie uobiajeno, da pie na onom jeziku koji razume i da se potpisuje svojim uobiajenim potpisom. Materijal na kome je testament ispisan nije relevantan.8.2. Alografski testamentPismeno zavetanje pred svedocima je pismeni, privatni i redovni oblik zavetanja, koje se sainjava na taj nain to e zavetalac unapred sainjenu ispravu svojeruno potpisati u prisustvu dva svedoka, izjavljujui da je sainjeno pismeno proitao i da je to njegova

poslednja volja. Logini uslovi koji se nameu su, da je zavetalac pismen i da ima ouvano ulo vida, mora ga potpisati svojeruno i uobiajenim potpisom, svedoci moraju da vide potpisivanje (znai da moraju da imaju ouvano ulo vida) i da uju izjavu zavetaoca (ouvano ulo sluha). Ne moraju da budu upoznati sa sadrinom testamenta, a moraju biti pismeni samo u onoj meri u kojoj im je potrebno da se potpiu. Ako se testament sastoji od vie strana dovoljno je da se zavetalac potpie samo na poslednjoj strani;

8.3. Sudski testament

Veoma znaajan oblik pismenog, redovnog i javnog oblika zavetanja, ne samo zbog toga to je to najee koriena forma javnog testamenta, ve i zato to je to model ija pravila vae i kod ostalih oblika javnih testamenata. Razlog za veliku popularnost ovog testamenta je i to to je za nepismene ili slepe osobe najsigurniji oblik, obzirom na to da u njegovom sastavljanju uestvuje sud. Sudski testament sastavlja sudija optinskog suda, prema usmenom i neposrednom kazivanju samog zavetaoca. Zavetalac NE MOE doneti ve pripremljeni tekst testamenta. Pre bilo kakvog postupka sudija mora da utvrdi identitet svedoka i da utvrdi da li zavetalac ima testamentarnu sposobnost. Identitet se utvruje na tri naina - da sudija lino i po imenu poznaje zavetaoca; uvidom u javnu ispravu sa fotografijom i uz sasluanje jednog svedoka identiteta; ili sasluanjem dva svedoka identiteta (iji identitet utvruje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom). Sudski testament se belei u zapisnik, a dalji postupak zavisi od toga da li zavetalac moe da proita zavetanje ili ne. Ako moe, predaje mu se zapisnik, koji on ita, a potom sudija na samom testamentu potvruje da ga je ovaj proitao. Zatim ga potpisuje i overava. Ako zavetalac ne moe, iz razliitih razloga, da proita testament (ili ne moe da se potpie), testament se sastavlja uz prisustvo dva testamentarna svedoka. Sastavljeni testament se ita pred svedocima i zavetaocem, pa e ga onda zavetalac potpisati ili staviti rukoznak (otisak palca). Ukolko on ne moe ni da stavi rukoznak, sudija e to konstatovati na samom testamentu, posle ega e se potpisati svedoci, zakleti sudski tuma (koji slui kao posrednik ako zavetalac ne zna jezik suda ili je gluvonem) i sudija, koji e i overiti testament. Tako sastavljeni testament se predaje zavetaocu ili se, na njegov zahtev, deponuje u sudu, a sud mu o tome izdaje potvrdu. 8.4. Konzularni testament

To pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji naem dravljaninu u inostranstvu, po

odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji vri konzularne poslove.8.5. Brodski testament

Brodski testament je pismeni, vanredni (sainjava se u posebnim okolnostima) i javni oblik testamenta koji zavetaocu na naem brodu, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja zapovednik broda.8.6. Vojni testament

Predstavlja pismeni, vanredni i javni oblik testamenta koji za vreme rata ili mobilizacije zavetaocu koji je na vojnoj dunosti, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja komandir ete, drugi stareina tog ili vieg ranga, neko drugo lice u prisustvu nekog od tih stareina, kao i svaki stareina odvojenog odreda.8.7. Meunarodni testament

U nae pravo, uveden Zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku meunarodnog testamenta, sa Prilogom od 03. juna 1977. g. Prema ovoj Konvenciji testament e biti punovaan u pogledu oblika, bez obzira na mesto gde je napravljen, gde se nalaze dobra, dravljanstvo, prebivalite ili boravite zavetaoca. Meunarodni testament je pismeni, redovni i javni oblik zavetanja. Ovlaena lica za sastavljanje ovog testamenta su sudija optinskog suda i konzularni predstavnik neke zemlje u inostranstvu, kao i lica koja su ovlaena za sastavljanje vanrednih oblika testamenata. Meunarodni testament mora biti sastavljen u pisanom obliku, na bilo kom jeziku, napisan rukom, ili na bilo koji drugi nain. Zavetalac moe svoju poslednju volju izjaviti usmeno pred javnom organom koji e je zatim preneti u pismenu formu, ili moe doneti ve pripremljeni tekst testamenta. Sa sadrinom tog testamenta on moe, ali i ne mora upoznati slubeno lice, ali mora pred njim i pred dva svedoka izjaviti da je sainjeno pismeno proitao, kao i da je to njegova poslednja volja. Zavetalac potpisuje testament u prisustvu slubenog lica i svedoka, a ako ga je potpisao pre toga treba samo da prizna i potvrdi potpis za svoj. Zavetalac mora da potpie svaki od listova koji sadri testament, a ti listovi moraju biti numerisani. Ako ne moe da se potpie, slubeno lice e razlog tome konstatovati na samom testamentu. Zavetalac moe da zahteva da ga neko drugo lice potpie na testamentu, a ovlaeno lice e to na testamentu konstatovati. Zatim se na testament potpisuju svedoci i to slubeno lice. Zavetanje MORA da sadri datum sastavljanja (datum kada ga je zavetalac potpisao).

Zavetalac odluuje o nainu uvanja testamenta, to slubeno lice belei na testamentu. Slubeno lice treba da uz testament priloi i posebnu izjavu kojom potvruje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost testamenta.8.8. Usmeni testament

Izuzetni i privatni oblik testamenta. Zavetalac moe svoju poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika nije u mogunosti da saini pismeno zavetanje. Svedoci moraju da, bez odlaganja, najblii sud upoznaju sa sadrinom testamenta. Njihove izjave se diktiraju u zapisnik koji se potpisuje i overava, i takav slui kao testament. Izuzetne prilike moraju biti takve prirode da pogaaju veu ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i optepoznatog dogaaja koji ih je zadesio i bitno pogorao njihov ivotni poloaj (npr. rat, zemljotres, veliki poar, poplava...). Obzirom da je ovaj oblik testamenta izuzetno pogodan za krivotvorenje njegova upotreba je dosta ograniena restriktivnim tumaenjem "izuzetnih prilika" od strane sudova (npr. postoji sluaj da sud nije uzeo u razmatranje usmeni testament ene koja je leala u bolnici nekoliko meseci ali je naglo preminula, s obrazloenjem da je ona za to vreme mogla da sastavi neki drugi testament). Ukoliko je i 30 dana posle prestanka izuzetnih prilika zavetalac i dalje iv testament e prestati da vai;

8.9. Notarijalni testament

Pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji zavetaocu, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja javni belenik - notar. NAPOMENA: iako je zakon o notarima uveliko najavljivan u naoj zemlji, jo uvek se ne zna kada e biti usvojen, tako da ovaj oblik testamenta, u sutini, i ne postoji, samo je u pripremi.

9.Konverzija

Na zakon dozvoljava i tzv. konverziju testamenta, odnosno ukoliko je testament sastavljan u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove, sud e po slubenoj dunosti, priznati taj testament, ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu.10.Opozivanje zavetanjaJedna od bitnijih osobina zavetanja je opozivost. Opozivanje testamenta znai oduzimanje vanosti jednom punovanom zavetanju od strane samog zavetaoca. Testament se moe uvek opozvati, sve dok zavetalac ima aktivnu testamentarnu sposobnost. Opozivanje moe biti formalno i neformalno. Formalno opozivanje znai da se testament moe opozvati u istoj formi (npr. olografski testament se opoziva u formi olografskog testamenta), ili u nekoj drugoj formi. Formalno opozivanje moe biti izrino ili preutno. Izrino je kada testator sastavi odreenu odredbu kojom opoziva raniji ili sve svoje testamente. Preutno opozivanje postoji kada zavetalac saini najmanje dva testamenta gde se oni razlikuju po sadrini. U takvoj situaciji vai pravilo da kasniji testament ukida raniji, u meri u kojoj se razlikuje njihova sadrina. Neformalno opozivanje moe biti izrino i preutno. Izrino je u sluaju kada testator uniti testament u nameri da ga opozove. Unitavanje se vri cepanjem, spaljivanjem, precrtavanjem ili pisanjem preko testamenta poniteno". Preutno neformalno opozivanje, s druge strane, obuhvata prenos odreene imovine ili stvari, ili njihovo unitavanje. U takvim sluajevima se uzima da je zavetalac opozvao testament. Opozivanje u svakom sluaju moe biti u celini ili delimino.

10.1. Nitavost zavetanjaPravno dejstvo moe proizvoditi samo punovaan testament. Dakle, onaj testament koji je sainjen protivno zakonu i moralu, kod koga nije potovana forma, kada zavetalac nije imao testamentarnu sposobnost, ili gde postoje mane u volji, bie pogoen sankcijom nitavosti. Nitavost moe biti apsolutna i relativna. Ukoliko je zavetanje sainjeno protivno zakonu, moralu ili obiajima, radi se o apsolutnoj nitavosti. Takoe, nitavo je i zavetanje koje je sainilo lice bez testamentarne sposobnosti, kao i falsifikovano zavetanje. Simulovana i fiktivna zavetanja, kao i ona kod kojih forma nije ispotovana, tako da se na prvi pogled zakljuuje da nije re o testamentu, takoe su nitavi. Naravno, nitavost pojedinih odredbi ne utie na ceo testament, ukoliko on moe opstati bez njih ili ako te odredbe nisu bile odluujue za sainjavanje tog testamenta. U naem pravu je izriito odreena nitavost

sledeih odredbi u testamentu: odredba kojom zavetalac odreuje naslednika svome nasledniku; odredba kojom zavetalac zabranjuje svom nasledniku da otui stvar ili pravo koje mu je ostavio; odredba kojom se zabranjuje ili ograniava deoba nasledstva; odredba u javnim testamentima kojom se neto ostavlja licu ovlaenom za sainjavanje testamenta; odredbe u alografskim i javnim zavetanjima kojom se neto ostavlja svedocima; odredba o usmenom zavetanju kojom se neto ostavlja zavetajnim svedocima i njihovim srodnicima. Nitavo zavetanje se smatra da nikada nije ni postojalo. Lice koje je dobilo korist na osnovu nitavog zavetanja smatrae se fiktivnim naslednikom. Drugim reima, ukoliko je on znao za nitavost, vratie sve to je primio, a ako je bio savestan, vratie samo ono to je imao u trenutku saznanja za nitavost. Na nitavost sud moe pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje nitavosti se ne gasi. Za razliku apsolutne, relativna nitavost, odnosno ruljivost pogaa pojedinane interese, odnosno na ruljivost se moe pozvati samo pravno zainteresovano lice i to u roku od godinu dana od saznanja za razlog ruljivosti, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglaenja zavetanja i to prema savesnom licu. Prema nesavesnom licu, ponitaj zavetanja se moe traiti u roku od 20 godina od dana proglaenja zavetanja. Relativna nitavost tie se pre svega mana volje. Prinuda, prevara i zabluda tradicionalno zauzimaju prvo mestu meu razlozima ruljivosti. U sluaju postojanja fizike prinude, testament nije ni nastao. Treba voditi rauna o tome da e zavetanje biti nitavo i kada mane potiu od treih lica, kao i u sluaju postojanja zablude o motivu. Testament je strogo formalni pravni posao, tako da povreda forme predstavlja razlog ruljivosti. Konano, razlog ruljivosti postoji i u sluaju nepostojanja aktivne testamentarne sposobnosti. To se odnosi i na lica mlaa od 15 godina ili na lici koja su navrila 15 godina, ali koja su nesposobna za rasuivanje i koja su liena poslovne sposobnosti.

ZAKLJUAK

ta moemo zakljuiti na osnovu detaljne analize Zakona i prakse? ivotne situacije je teko ograniiti zakonima, ali je postavljanjem zakonskih principa, omogueno da sud iskoristi svoje diskreciono pravo u sluajevima kada je oigledno i dokazivo da strogo pridravanje zakonskih odredaba ne slui pravdi kao krajnjem cilju svakog sudskog postupka. Postoje odreeni i nepromenljivi principi i pravila nasleivanja.Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu zavetanja testamenta. Nasleuje se zaostavtina. Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti (pokustvo, nametaj, posteljina i slino) koji slue svakodnevnim potrebama ostavioevih potomaka, njegovog branog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem iveli u istomdomainstvu, ve oni postaju zajednika svojina ovih lica. Zaostavtinu ne ine dobra za koja su ostavioevu imovinu uveali njegovi potomci koji su s njime iveli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inae mu pomagali u privreivanju, ve ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uveao ostavioevu imovinu. Naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti. Naslednik moe biti i dete ve zaeto u trenutku ostavioeve smrti ako se rodi ivo. Na osnovu zavetanja moe naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije to drugo odreeno.U zavetanju moe biti odreen jedan ili vie izvrilaca zavetanja. Izvrilac zavetanja moe biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. Izvrilac zavetanja ne mora prihvatiti te dunosti. Kad zavetanjem nije odreen izvrilac ili je odreen a ne primi se dunosti, izvrioca moe postaviti sud, ako nae da je to neophodno, a naroito ako je zavetalac odredio naloge, uslove ili rokove. Kad zavetalac nije to drugo odredio, dunost je izvrioca zavetanja naroito da se stara o uvanju zaostavtine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopte da se stara da zavetanje bude izvreno onako kako je zavetalac hteo. Ako ima vie izvrilaca, oni zajedno vre poverene im dunosti ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Izvrilac zavetanja duan je poloiti sudu raun o svom radu. Izvrilac zavetanja ima pravo na naknadu trokova i nagradu za svoj trud koje mu se isplauju na teret zaostavtine, prema odluci suda. Sud moe, na predlog ili po slubenoj dunosti, opozvati izvrioca zavetanja ako njegov rad nije u skladu s voljom zavetaoevom ili sa zakonom.Kad se docnijim zavetanjem izriito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zavetanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama kasnijeg zavetanja. Ako zavetalac uniti kasnuje zavetanje, na snazi je ranije zavetanje ako iz okolnosti ne proizlazi to drugo.

LITERATURA1. Anti O. "Nasledno pravo", Pravni fakultet,Beograd, 2. Babi Ilija, Nasledno pravo", Pravna biblioteka Slubenog glasnika RS, Beograd,20083. Cvetkovi M. "Lienje mogunosti nasleivanja", Pravna re, Beograd, 1956.4. orevi, Vladislav, Nasledno pravo", PF Ni, 1997.5. urevi, Dejan, "Prirunik za nasledno pravo", Pravni fakultet u Beogradu, Beograd2004.6. Kaelan, Bala,"Graansko procesno pravo - Praktikum", koautorski sa dr MonikomMiloevi, Pravni fakultet, Beograd, 2006.7. Kaelan, Bala,"Iskljuenje nunih naslednika i nedostojnost za nasleivanje", Pravniivot, Beograd, 10-2003.8. Zakon o nasleivanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 46/95 i 101/2003 urevi, Dejan, "Prirunik za nasledno pravo", Pravni fakultet u Beogradu, Beograd 2004

urevi, Dejan, "Prirunik za nasledno pravo", Pravni fakultet u Beogradu, Beograd 2004

Kaelan, Bala,"Graansko procesno pravo - Praktikum", koautorski sa dr Monikom Miloevi, Pravnifakultet, Beograd, 2006

. .: , , 1997; 42 45

urevi, Dejan, "Prirunik za nasledno pravo", Pravni fakultet u Beogradu, Beograd 2004

Babi Ilija, Nasledno pravo", Pravna biblioteka Slubenog glasnika RS, Beograd, 2008.

Babi Ilija, Nasledno pravo", Pravna biblioteka Slubenog glasnika RS, Beograd, 2008