Књижевност - klett.rs · Књижевност у првом разреду гимназија и средњих стручних школа Прво издање Аутор:

Књижевност

Миодраг Павловић

у првом разреду гимназијаи средњих стручних школа

Књижевност у првом разреду гимназијаи средњих стручних школаПрво издање

Аутор: мр Миодраг ПавловићРецензент: др Зона Мркаљ, Филолошки факултет у БеоградуКомпјутерско обликовање: , Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.Светозара Ћоровића 15, 11000 БеоградТел: 011/3348-384, факс: 011/[email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: др Зона МркаљРуководилац пројекта: Александар РајковићШтампа: Colorgrafx, Београд

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2013.ISBN 978-86-7762-399-9

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

371.3: :821-82(035)

ПАВЛОВИЋ, Миодраг, 1970–2013 Књижевност у првом разреду гимназија и средњих стручних школа / Миодраг Павловић. – 1. изд. – Београд : Klett, 2013 (Београд : Colorgrafx). – 236 стр. : табеле ; 26 cm

Тираж 1.000. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија : стр. 230–236.

ISBN 978-86-7762-399-9

а) Књижевност – Настава – Методика –Приручници

COBISS.SR-ID 198023692

3

Садржај

Уводна реч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Програмски садржаји и редослед обраде наставних јединица у првом разреду гимназија и средњих стручних школа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Српски језик и књижевност – програмски документи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Циљ и задаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Циљеви васпитања и образовања у гимназији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Начин остваривања програма (упутство). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Редослед обраде наставних јединица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Наставни програм за први разред гимназије свих усмерења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Редослед обраде наставних јединица за први разред гимназије свих усмерења. . . . . . . . . . . 25

Наставни програм за први разред средњих стручних школа у четворогодишњем трајању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Редослед обраде наставних јединица за први разред средњих стручних школа у четворогодишњем трајању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Наставни програм за први разред средњих стручних школа у трогодишњем трајању . . . . 79Редослед обраде наставних јединица за први разред средњих стручних школа у трогодишњем трајању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Обрада лирске песме у средњој школи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104Лирска песма у првом разреду средње школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104Наставни приступ лирској песми (методичке радње и активности). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108Стваралачка примена доживљаја и сазнања подстакнутих тумачењем лирске песме . . . . 116Лирска песма као репрезент уметности речи (Обрада народне лирске песме Сунце се дјевојком жени) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Читање и тумачење књижевног дела (Обрада песме Звезде Јована Дучића) . . . . . . . . . . . . . 119Слојевита структура књижевног дела (Обрада народне лирске песме Лијепи Иве) . . . . . . 122Нивои обраде приликом тумачења дела лирске књижевности (Обрада поезије савремених српских песника) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Чеховљево дело у настави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Чеховљева новела Туга у настави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Наставни циљеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Динамика и ток часа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

4

Приступ драми и трагедији у средњој школи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149Проблемска и истраживачка обрада Софоклове трагедије Антигона . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Планирање и припремање наставника за обраду Софоклове трагедије. . . . . . . . . . . . . . 151Формирање прикладне методологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Наставни циљеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Садржина и динамика обраде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Наставно тумачење народне епске песме Бој на Мишару у првом разреду средње школе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Наставни циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178Припремање ученика за обраду дела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179Уводни део часа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Главни део часа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Завршни део часа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Поводом обраде дела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

Јефимијина Похвала кнезу Лазару у средњој школи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Наставни циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Читање дела у функцији припремања за његову обраду. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Уводни део часа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198Главни део часа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Завршни део часа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Наставна обрада девете приче петог дана из Бокачовог Декамерона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Наставни циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Планирање радне динамике у односу на естетска својства дела. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208Читалачка очекивања и уметнички утисци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Приповедачко умеће. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Соко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216Човеково богатство. Богатство човека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

Теме домаћих и писмених задатака у првом разреду гимназија и средњих стручних школа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

5

Уводна реч

Поштоване колеге,Књига која је пред вама замишљена је као сарадничка подршка у раду на часовима

књижевности у првом разреду гимназија и средњих стручних школа. Водило се рачуна да одабране теме задовоље потребе наставе и да, уз Читанку, буду подстицај за квали-тетно планирање, организацију и реализацију наставе и истраживачку обраду настав-них јединица.

Програмски садржаји из књижевности у првом разреду гимназија и средњих струч-них школа наметнули су стручне теме и садржину књиге.

Методички прилози наставној пракси односе се на књижевна дела чију обраду битно условљава жанровска оформљеност текста (лирска песма, новела, трагедија), а затим и на дела репрезентативна за одређену епоху. Најбољи резултати у раду постижу се ако наставник овим текстовима приступа у критичком дијалогу и истраживачки их прила-гођава конкретним радним околностима и ученицима. Готових и идеалних методичких решења за обраду књижевних дела нема, за њима се истрајно трага. Методички прило-зи наставној пракси нуде вишестрана гледишта (научна, методолошка, стручна, сазнај-на), која треба имати у виду приликом обрађивања књижевних дела. Посебна пажња посвећена је проналаску адекватне методологије. Истакнуто је комбиновање методич-ких радњи и поступака; њима се у први план истичу естетска својства дела, која треба да буду доведена у центар читалачке и интерпретативне пажње ученика.

На крају се предлажу теме за домаће и писмене задатке и наводи литература која је коришћена у изради свих текстова. Литературом су обухваћени радови који научно обрађују стручну тематку, актуелну за градиво књижевности у првом разреду средње школе. Списак литературе биће користан извор информација наставницима приликом осмишљавања и реализације наставних јединица, као и за стручно усавршавање.

У овој књизи се у знатно проширеном виду и са примерима који одговарају по-требама наставе књижевности и језика у првом разреду гимназија и стручних школа објављује рад о лирској песми у средњој школи, који је првобитно публикован на овом месту:

Обрада лирске песме у средњој школи. – Бајић, Љиљана, Душан Иванић, Босиљка Ми-лић и Зона Мркаљ (уредници). Ка савременој настави српског језика и књижевности. (Зборник радова са семинара Ка савременој настави српског језика и књижевности, април – децембар 2003). Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2004, стр. 58–64.

6

У поглављу о планирању објављени су одговарајући одломци из докумената, које наставници треба да проуче, поуздано познају и примењују у раду.

Сви остали текстови објављују се у овој књизи први пут. Позивање на књиге из уџбеничког комплета остварено је, због честог понављања,

скраћеним цитирањем; наводи се тип уџбеника, а затим одговарајуће странице.Граматика: Ломпар, Весна. Граматика . Уџбеник за први разред гимназија и средњих

стручних школа. Београд: Klett, 2012. На пример: Граматика, стр. 15–22.Читанка: Павловић, Миодраг. Читанка . Уџбеник за први разред гимназија и средњих

стручних школа. Београд: Klett, 2012. На пример: Читанка, стр. 150.Најделотворнија методичка решења и гледишта, уз поуздано теоријско познавање

науке и струке, стичу се у наставном раду. Зато аутор захваљује свим својим наставни-цима и професорима књижевности и језика, колегама методичарима, као и ученицима и студентима, без чије сарадње не би било ни оригиналних гледишта, ни уверења у мо-гућност остваривања квалитетне наставе књижевности.

Миодраг Павловић

7

Програмски садржаји и редослед обраде наставних јединица у првом разреду гимназија и средњих стручних школа

Српски језик и књижевност – програмски документи

Национални просветни савет Републике Србије је на седницама које је одржао 27. 09. и 18. 10. 2011. године, између других, донео одлуке о наставним програмима за предмет српски језик и књижевност у средњим стручним (трогодишњим и четворогодишњим) школама и у гимназијама.1 Истакнуто је да програми важе за школску 2011/2012. и 2012/2013. годину. Према овим одлукама објављују се следећи програмски документи:

Циљ и задаци наставе српског језика и књижевности у свим средњим школама.Циљеви васпитања и образовања у гимназији.Начин остваривања програма (упутство).2 Наставни програми за први разред гимназија свих усмерења и средњих стручних

школа, у којима се српски језик и књижевност обрађује као општеобразовни предмет.3

1 Програм рада за гимназију, као и садржину о циљевима образовања у гимназији и упутства за реали-зацију програма овде објављујемо према документу који је преузет са сајта Националног просветног савета Републике Србије. Видети: <http://www.nps.gov.rs/aktivnosti/27092011–%E2%80%93–%D0%BE%D0%B4% D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%9B%D0%B5–%D1%81%D0%B5–66–%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/ >23. 06. 2012. 14:35 Програми рада за средње школе, четворогодишње и трогодишње, овде се објављују према истом изво-ру. Видети: <http://www.nps.gov.rs/aktivnosti/18102011–%E2%80%93–67–%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/> 23. 06. 2012. 14:44 Ови документи објављени су потом и у одговарајућим службеним гласилима. Видети, на пример, оне изворе у којима су публиковани гимназијски наставни програми: „Правилник о изменама и допунама Правилника о наставном плану и програму за гимназију” Просветни гласник Републике Србије, број 7, (2011): стр. 12–27.

2 Документ се у неким, махом оперативним, појединостима разликује за стручне школе, четворогодишње и трогодишње, па ће овде бити објављена верзија текста која прати наставни програм гимназија.

3 Ове документе сукцесивно прати редослед обраде наставних јединица за сваки тип школског програма у првом разреду гимназија и средњих стручних школа.

8

ЦИљ И зАдАЦИ4

Циљ

Циљ наставе српског језика и књижевности јесте проширивање и продубљивање знања о српском језику; унапређивање језичке и функционалне писмености; прошири-вање и продубљивање знања о српској и светској књижевности, развијање љубави према књизи и читању, оспособљавање за интерпретацију уметничких текстова; упознавање репрезентативних дела српске и опште књижевности, књижевних жанрова, књижев-ноисторијских појава и процеса у књижевности; проширивање и продубљивање књи-жевних знања и читалачких вештина; образовање и васпитање ученика као слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеног језика и укуса.

Задаци

Настава језика (знања о језику, способност служења језиком и

васпитна улога наставе језика)

Ученици треба да:– овладају знањима о српском књижевном језику; – стекну вештине и способности његовог коришћења у општењу са другима, у

писменом и усменом изражавању, приликом учења, образовања и интелектуалног развоја;

– поштују матерњи језик, негују српски језик, традицију и културу српског народа, националних мањина, етничких заједница и других народа;

– унапређују културу језичког општења, у складу са поштовањем расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, са развијањем толеранције и уважавања различитости и са поштовањем и уважавањем других језика и других култура.

4 Важи за програмске садржаје свих типова школа у систему средњошколског образовања.

9

Настава књижевности (усвајање књижевних знања, развијање читалачких вештина

и афирмисање васпитних вредности путем књижевности)

Општи задаци

Ученици треба да:– развијају и негују стваралачки и истраживачки дух у процесу учења и у примени

стечених знања; – развијају и негују методичност и методичка поступања приликом овладавања сло-

женим и обимним знањима; – усаглашено са општим исходима учења, као и усклађено са узрастом и способно-

стима, даље развијају знања, васпитне вредности и функционалне вештине које ће моћи да користе у даљем образовању, у професионалном раду и у свакодневном животу;

– развијају лични и национални идентитет и осећање припадности држави Србији;– формирају вредносне ставове којима се чува национална и светска културна

баштина;– буду оспособљени за живот у мултикултуралном друштву.

Посебни задаци

Ученици треба да:– упознају репрезентативна дела српске књижевне баштине и дела опште књижев-

ности, њихове ауторе, поетске и естетске вредности;– негују и развијају читалачке компетенције и интерпретацијске вештине посред-

ством којих ће се упознавати са репрезентативним књижевним делима из историје српске и опште књижевности, читати их и тумачити у доживљајној и истражива-чкој улози;

– развијају литерарне афинитете и постану читаоци рафинираног естетског укуса који ће умети да на истраживачки, стваралачки и активан начин читају књижевна дела свих жанрова, вреднују их, говоре о њима и поводом њих;

– усвоје хуманистичке ставове, уверења и систем вредности;– оспособе се за поуздано морално просуђивање, опредељивање за добро и осуду

насилништва и нечовештва, одбацивање свих видова агресивног и асоцијалног по-нашања и за развијање самосвести и личне одговорности;

– подстичу на саосећање са ближњима и одговорност према другом;– развију врлине разборитости, равнотеже и мудрости.

10

ЦИљеВИ ВАСПИТАњА И ОБрАзОВАњА У гИМНАзИЈИ

Циљ образовања и васпитања у гимназији је да се путем стицања функционалних знања, овладавања вештинама, формирања ставова и вредности, у оквиру предвиђених наставних предмета, обезбеди:

– пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој ученика у складу са њиховим способностима, потребама, интересовањима;

– унапређење језичке, математичке, научне, уметничке, културне, техничке, инфор-матичке писмености, што је неопходно за наставак образовања и професионални развој;

– подршку развоју међупредметних компетенција.

Међупредметне компетенције обезбеђују ученицима успешно сналажење у свако-дневном животу и раду. Оне су резултат великог броја активности које се остварују у свим наставним предметима и током целокупног гимназијског школовања. За њихов развој важни су не само садржаји већ и методе са којима се они проучавају и у њима треба да доминирају истраживачке и интерактивне методе, рефлексија, критичко мишљење, кооперативно учење и друга поступања која јачају партиципацију ученика у образовно- -васпитном процесу.

Компетенција комуникације на српском (или матерњем) језику

Ученик је у стању да разуме и користи идеје, чињенице, осећања и ставове које изра-жавају други на српском (матерњем) језику у усменом и писаном облику и да критички размишља о њима. У стању је да изрази и тумачи сопствене мисли, ставове, осећања у усменом и писаном облику на српском (матерњем) језику. Ученик користи српски (ма-терњи) језик да би учествовао у различитим друштвеним и културним ситуацијама на примерен, конструктиван и креативан начин.

Компетенција комуникацијe на страном језику

Ученик разуме и користи идеје, чињенице, осећања и ставове које изражавају други на страном језику у усменом и писаном облику и критички размишља о њима. У стању је да изрази и тумачи сопствене мисли, ставове, осећања у усменом и писаном облику на страном језику. Ученик користи страни језик да би учествовао у различитим друштве-ним и културним ситуацијама на примерен, конструктиван и креативан начин.

Математичка компетенција

Ученик је у стању да користи, опише и објасни математичке појмове и процедуре, предвиди појаве, доноси математички засноване одлуке и решава проблеме у различитим

11

ситуацијама. Ученик може да идентификује и разуме улогу коју математика има у савре-меном животу и да активно, конструктивно и критички учествује у животу заједнице и доприноси њеном развоју.

Научно-технолошка компетенција

Ученик је у стању да користи и примењује знање и научне методе при препознавању научних проблема, формулише научна објашњења појава и изводи на чињеницама засно-ване закључке о научно релевантним питањима. Ученик разуме науку као најзначајнији облик људског сазнања и делатности за развој друштва, поседује свест о начинима на који наука и технологија обликују живот у савременом друштву и разуме колико је важно има-ти одговоран однос према употреби научних достигнућа за данашње и будуће генерације.

Компетенција за решавање проблема

Ученик је у стању да препозна, разуме и реши проблемске ситуације у којима решење није видљиво на први поглед, користећи знања и вештине стечене из различитих пред-мета. Решавање проблема подразумева и спремност ученика да се ангажује и конструк-тивно и промишљено допринесе решавању проблема са којима се суочава заједница којој припада.

Информатичка компетенција

Ученик компетентно и критички користи технологије информационог друштва у разноврсним ситуацијама и активностима да би остварио личне циљеве и активности, конструктивно и промишљено учествовао у животу заједнице.

Компетенција за учење

Ослањајући се на претходна знања и искуства, ученик је у стању да организује учење, самостално или у групи, на ефикасан начин и у складу са сопственим потребама. Ученик је свестан начина на који учи и расположивих ресурса за учење (књиге, интернет, друге осо-бе итд.), мотивисан је да учи, може да управља процесом учења и превазилази тешкоће са којима се суочава током учења.

Компетенција за одговоран однос према здрављу

Ученик је свестан, краткорочних и дугорочних, последица понашања које угрожава физичко и ментално здравље особе, има изграђене здраве животне стилове и спреман је да се понаша у складу са њима.

12

Компетенција за управљање сопственим понашањем и спремност за акцију

Ученик је у стању да идеје преточи у акцију. То подразумева критичко мишљење, креативност, иновативност и преузимање ризика, као и способност планирања и уп-рављања активношћу – било самостално или у оквиру тима – ради остварења циљева. Ученик разуме контекст у коме се одвијају активности, уме да се усклади са њим и ис-користи могућности које се нуде.

Социјална компетенција (сарадња, тимски рад)

Ова врста компетенције омогућава ученицима да делотворно и конструктивно учествују у друштвеном животу, не угрожавајући интересе, потребе, осећања, права других, чиме се јача друштвена кохезија у Србији. Ученик уме да сарађује и тимски ради на решавању различитих проблема, који су од значаја за њега и ширу друштвену заједницу.

грађанска компетенција за живот у демократском друштву

Ученик разуме основне појмове, институције, процедуре, принципе и вредности демократског друштва, свестан је места и улоге грађанина за развој и одржање демо-кратског друштва, разуме изазове са којима се суочава савремено друштво и држава и спреман је да активно и конструктивно учествује у различитим сферама друштвеног живота.

Културна компетенција

Ученик разуме значај који култура има за развој и просперитет појединца и друштва, у стању је да интерпретира културна дела и повеже их са својим личним искуством да би га осмислио и обогатио. Ученик разуме значај креативног изражавања идеја, мисли, осећања у различитим медијима (музика, извођачке уметности, књижевност и визуелне уметности).

Компетенција за одрживи развој

Ученик има свест да задовољење потреба садашњице не сме да угрози могућност будућих генерација да задовоље своје потребе, свестан је важности очувања животне околине и спреман је да се ангажује на конструктиван и креативан начин у очувању жи-вотне околине кроз самосталну активност и укључивање у различите друштвене акције.

13

Начин остваривања програма (упутство)5

Уводна објашњења

Програм српског језика и књижевности намењен је четворогодишњем образовању и васпитању у гимназијама оба типа: гимназији општег типа и гимназији са два смера: друштвено-језички и природно-математички.

Обавезни годишњи фонд часова овог предмета утврђен је планом образовно-васпит-ног рада за обе гимназије: гимназија општег типа: I – 148 годишње; II – 140 годишње; III – 144 годишње; IV – 128 годишње; гимназија са два смера: друштвено-језички: I – 148 годишње; II – 140 годишње; III – 180 годишње; IV – 160 годишње, природно--математички: I – 148 годишње; II – 105 годишње; III – 108 годишње; IV – 128 годишње.

Програм садржи: циљ и задатке, садржај (по разредима) у оквиру трију програмско--тематских подручја (књижевност, језик и култура изражавања).

Зависно од разреда и садржаја, годишњи фонд часова наставе овог предмета рас-поређен је тако да је за подручје књижевност предвиђено око 60 одсто, а за друга два, језик и култура изражавања, око 40 одсто часова. За свако подручје исказан је укупан број часова. У оквиру тог фонда планирани садржаји се обрађују на 70 одсто часова а осталих 30 одсто часова предвиђено је за понављање, утврђивање, вежбање и система-тизовање садржаја програма.

Сви садржаји распоређени су по разредима, подручјима, областима и темама уз при-мену начела поступности, корелације, интеграције и примерености узрасту.

Садржаји књижевности конкретизовани су по разредима, сегментима, а обухватају књижевнотеоријско и књижевноисторијско проучавање књижевноуметничких дела приказаних у жанровском редоследу.

Подручје језик обухвата изучавање језика као система а уграђени су и елементи опште лингвистике и правописа.

Подручје култура изражавања обухвата облике, врсте и захтеве у области усменог и писменог изражавања (по разредима). У овој области планиране су говорне и писмене вежбе, домаћи задаци и писмени задаци (годишње), које треба радити, наизменично, ћирилицом и латиницом.

Ради што успешније реализације многих садржаја и испуњења захтева неопходна је и стална сарадња наставника српског језика и књижевности с наставницима дру-гих предмета, стручним сарадницима (школским библиотекаром – медијатекаром, пе-дагогом, психологом) и органима (стручним већима), родитељима ученика, локалном заједницом и просветно-педагошким службама и другим стручним институцијама;

5 За гимназијске програме.

14

такође је корисна сарадња наставника са одређеним институцијама (народном библио-теком, домом културе, биоскопом, медијима).

Квалитет и трајност знања, умења, вештина и ставова ученика умногоме зависе од принципа, облика, метода и средстава који се користе у образовно-васпитном процесу. Због тога савремена настава српског језика и књижевности претпоставља остваривање битних задатака и садржаја програма уз појачану мисаону активност ученика (субјеката у настави), поштовања и уважавања дидактичких принципа (посебно: свесне активности ученика, научности, примерености, поступности, систематичности и очигледности), као и адекватну примену оних наставних облика, метода, поступака и средстава чију су вред-ност утврдиле и потврдиле савремена пракса и методика наставе српског језика и књи-жевности (пре свега: разни видови организације рада и коришћење комуникативних, ло-гичких и стручних (специјалних) метода примерених садржајима обраде и могућностима ученика). Избор одређених наставних облика, метода, поступака и средстава условљен је, пре свега, наставним садржајима и циљевима (образовним, васпитним и функционал-ним), које треба остварити на одређеном часу српског језика и књижевности.

Редовна настава српског језика и књижевности изводи се у специјализованим учио-ницама и кабинетима за овај предмет, који треба да буду опремљени у складу са норма-тивима за гимназије. Делимично, она се организује и у другим школским просторијама (библиотеци – медијатеци, читаоници, аудиовизуелној сали и сл.).

У настави српског језика и књижевности користе се уџбеници и приручници (које је одобрио Национални просветни савет Републике Србије) и библиотечко-информа-цијска и информатичка грађа, значајна за остваривање задатака и садржаја програма овог предмета, односно за систематско оспособљавање ученика за самостално ко-ришћење разних извора сазнања у настави и ван ње.

А. Књижевност

Ово програмско-тематско подручје обухвата најзначајнија дела из српске и светске књижевности, која су распоређена у књижевноисторијском континуитету од старог века до данас. Од историјског континуитета одступа се само у поглављу увод у проуча-вање књижевног дела у I разреду и проучавање књижевног дела у IV разреду.

Програм I разреда почиње уводом у проучавање књижевног дела (књижевноте-оријски приступ) како би се избегло нагло прелажење са тематског проучавања, карак-теристичног за наставу овог предмета у основној школи, на проучавање историје књи-жевности, тј. изучавање књижевноуметничких дела у историјском контексту, како је конципирано у овом програму за гимназију. Поред тога, преимућство оваквог приступа је и то што ће наставник стећи увид у књижевнотеоријска знања која су ученици понели из основне школе. Та знања ће се систематизовати, проширити и продубити, чиме ће се остварити бољи пут за сложенији и студиознији приступ књижевним делима какав захтева програм књижевности за гимназију.

Наставник српског језика и књижевности у гимназији треба да пође од претпоставке да је ученик у основној школи стекао основна знања из:

15

– теорије књижевности: тема, мотив, фабула, лик, карактер; структура прозног књи-жевног дела; књижевни родови и врсте, основна језичкостилска изражајна средства; усмена и писана књижевност; структура лирске песме: стих, строфа, рима, ритам; структура драмског дела: дијалог, монолог, драмска врста, драма и позориште, филм, радио-драма, телевизијска драма;

– основа сценске и филмске културе: слика, реч, звук, филмска музика, ситуација, радња, јунаци филма, елементи филмског израза, филмске врсте, од синопсиса до сценарија; филм, телевизија, књижевност (сличност и разлике).

Ова знања омогућавају ученику да програм предвиђен за гимназије проширују и продубљују и да активно учествује у проучавању књижевног дела.

Проучавању књижевног дела дато је, такође, посебно место у IV разреду гимназије, када су ученици зрелији и способнији за упознавање са методологијом науке о књижев-ности.

Интерпретативно-аналитички методички систем је доминантан вид наставе књи-жевности у гимназији и њега треба доследно примењивати приликом упознавања уче-ника са изабраним књижевним делима која су предвиђена програмом. Не би требало очекивати да се сва програмом предвиђена дела обрађују на нивоу интерпретације као најпотпунијег аналитичко-синтетичког приступа књижевном делу. Наставник треба да процени на којим ће делима применити интерпретацију, а на којим осврт, односно приказ.

Овакав програм књижевности повремено захтева и примену експликативног ме-тодичког система када се мора чути наставникова реч, и то, најчешће, излагање садр-жаја о епохама, као и у свим другим ситуацијама у којима наставник не може рачунати на ученикова предзнања (на пример: основне информације о почецима писмености и књижевности). Наставник књижевности не сме заборавити да је његов говор модел правилног, чистог и богатог језика каквом треба да теже његови ученици.

Б. Језик

Програм наставе језика у гимназији конципиран је тако да омогући ученицима стицање знања о језику као друштвеној појави и језику као систему знакова. Циљ је да ученици, поред знања о свом матерњем језику, стекну и општелингвистичка, односно социолингвистичка знања неопходна образованом човеку. Ова општа знања из лингвистике су функционално повезана са наставом матерњег језика. Главни део тих садржаја обрађује се у сегменту општи појмови о језику (на почетку програма за први и на крају програма за четврти разред), као у уводном делу сегмента књижевни (стандардни) језик (у првом разреду) и сегменту језички систем и науке које се њиме баве. Инсистирање на једном теоријски и методолошки вишем нивоу изучавања језичких појава даје нови квалитет настави која обухвата и знања с којима су се ученици сретали у основној школи. Ова општа знања, поред своје општеобразовне вредности и значаја за олакшавање и побољшавање наставе српског језика, треба да послуже и лакшем савлађивању градива из страних језика.

16

Део програма књижевни језик (први и други разред) вишеструко је значајан. Ње-говом реализацијом ученици треба да добију знања и изграде одговарајуће ставове о српском књижевном језику, језичкој политици и толеранцији у Србији и о значају књи-жевнојезичке норме и језичке културе. Овај део програма укључује и садржаје о развоју књижевних језика на српском језичком подручју и посебно о постанку и развоју модер-ног српског књижевног језика, што је значајно и за наставу књижевности.

У сегменту програма о организацији и функционисању језичког система не обрађују се само чисто граматички аспекти језичког система већ се обухватају и функционални аспекти. Зато су, између осталог, у синтаксу унети и елементи лингвистике текста и прагматике. Посебан је значај дат лексикологији (која се надовезује на део о творби речи), и то не само да би ученици стекли више знања о речничком благу свога језика него и да би развили правилан однос према разним појавама у лексици.

При обради свих садржаја програма треба се надовезивати на знања која су ученици стекли током претходног школовања. Међутим, то не треба да буде просто обнављање и утврђивање раније стечених знања него стицање целовите слике о матерњем језику и један квалитативно виши приступ проучавању језичке организације и законитости језика.

Веома је важно да се настава језика не схвати као циљ сама себи, него да се повеже са осталим деловима овог наставног предмета.

Наиме, ова настава даје лингвистичка знања која ће бити подлога за тумачење језика и стила у оквиру проучавања књижевних дела, с тим што ова дела пружају и одгова-рајући материјал за уочавање естетске функције језика. С друге стране, настава језика се мора повезати и са наставом културе изражавања. Тиме ће лингвистичка знања (о акценатском систему, творби речи, лексикологији, синтакси итд.), као и проучавање правописа, допринети да ученици боље и потпуније усвоје књижевнојезичку норму и да побољшају своје изражајне способности.

В. Култура изражавања

Вежбе у усменом изражавању треба да дају одређени степен правилне артикулације, дикције, интонације, ритма и темпа у читању и казивању лирског, епског и драмског текста. Оне се, по правилу, реализују у току обраде књижевног текста на тај начин што ће наставник, директно, својим читањем и говорењем, или уз помоћ звучних записа извођења књижевноуметничких текстова, анализирати одговарајуће елементе правилног усменог изражавања како би их ученици уочили. Стечена сазнања трансформишу се у вештине и умења интерпретирањем књижевних текстова, односно ученици настоје да сами достигну одговарајући степен вештине и умења ове врсте. Стечене способности се даље увежбавају различитим облицима усменог изражавања (извештавање, дискусија, реферисање и др.). Већина предвиђених облика ове наставе непосредно се укључује у наставу књижевности или припреме за израду писмених састава.

17

У првом разреду (делимично и у другом) упутно је да наставник ученицима демон-стрира методологију израде писменог састава. У том смислу корисно је комбиновати индукцију и дедукцију. На одабраном узорку (дискусија, извештај и др.) треба анали-зирати његову композицију, функцију одељка и остале елементе (примереност стила и сл.). Затим се ученицима може дати задатак да припреме грађу о једној теми, али да прикупљену грађу не обликују већ да се то уради на часу. Вежба у методологији израде писменог састава на основу прикупљене грађе требало би да буде демонстрација цело-купног поступка израде писменог састава: од анализе теме, одређивања њеног тежишта, селекције прикупљене грађе, распореда појединости с гледишта добре композиције, до обликовања грађе и рада на усавршавању текста.

Рационализација наставе постиже се на тај начин што ће узорак примереног текста бити у вези с књижевним делом из програма за одређени разред.

И диференцирање функционалних стилова ваља обављати на узорцима које је настав-ник одабрао. Да би ученик био оспособљен да свој језик и начин изражавања подеси врс-ти писменог састава (излагања), треба да напише конкретан састав (припреми излагање). Вежбе ове врсте треба понављати све док сваки ученик не буде оспособљен да се служи одређеним облицима изражавања. Да би се постигао већи наставни учинак, корисно је наћи неопходну психолошку мотивацију. Због тога ученике треба обавестити не само о коначном циљу који се жели постићи одређеним системом вежбања него и о сврсисход-ности појединих парцијалних вежбања која чине интегралну целину. Тако, на пример, ако су ученици обавештени да ће следећи писмени задатак бити у форми расправе или приказа, онда и конкретне вежбе треба да буду подређене том циљу. Наставник ће на ода-браном моделу конкретног облика изражавања показати његове битне карактеристике, подразумевајући ту и примереност језика и стила. После тога ученици у форми домаћег задатка треба да покушају да самостално напишу састав одређене врсте. Читањем и ко-ментарисањем домаћих задатака ученици се даље оспособљавају у писменом изражавању и овладавању одређеним врстама састава. Кад је наставник стекао утисак да су сви уче-ници релативно овладали одређеном врстом писменог изражавања, утврђује час израде школског писменог задатка. Резултати таквог поступка показују се у школском писменом задатку, па се на основу њих планира даљи рад на усавршавању културе изражавања уче-ника. Ако више ученика не постигне одређени успех, цео се процес понавља (препоручује се организовање већег броја краћих вежби с прецизно одређеним циљевима).

Током наставне године ученицима треба дати писмене задатке (у складу са обли-цима и врстама наведеним у програму културе изражавања). По правилу, наставник је обавезан да прегледа и анализира задатке свих ученика. Одабрани задаци (не само најуспешнији) читају се и коментаришу на часу (делу часа). Поред писмених, у складу са захтевима програма, наставник даје ученицима и друге врсте конкретних домаћих задатака (усмених, практичних – примерених могућностима ученика и њиховој опте-рећености разним обавезама).

Израда школског писменог задатка, по правилу, траје један час. Изузетно, кад то поједини облици писменог изражавања изискују, израда задатака може трајати и дуже од једног часа.

18

редослед обраде наставних јединица

Редослед обраде наставних јединица се приказује након програмских садржаја, за сваки тип школе појединачно. Редослед обраде наставних јединица приказује динамику остваривања програмских садржаја на годишњем нивоу и може бити ослонац за опера-тиван план рада наставника. Број часова по месецима наставник планира у конкретним радним околностима, а усклађено са школским календаром, који за сваку школску годину благовремено објављује Министарство просвете Републике Србије. Часови се приказују у низу, условно распоређени према месецима, како би се постигла одговарајућа усагла-шеност наставних јединица и планираних активности на месечном нивоу и у односу на тромесечја и полугодишта. Број часова планираних за сваки месец појединачно може се, у зависности од броја наставних дана и од конкретног распореда часова наставника, пре-ливати из једног у други месец.

У програмским документима препоручен је оквиран број часова који се планира за реализацију наставних јединица у програмско-тематским подручјима. У редоследу об-раде наставних јединица који се овде предлаже оквирни број часова је на неким мести-ма уважаван, али је умањиван или повећаван, сходно процени о оптималном броју ча-сова потребних за реализацију једне наставне теме, односно програмског подручја. Ова промена била је условљена општим наставним условностима, а пре свега практичним искуствима која указују на повезаност предзнања, интересовања и способности учени-ка и броја часова потребних за реализацију конкретних наставних јединица. Тако се, на пример, већи број часова од препорученог планира за програмско подручје усменог изражавања и обраде језика у гимназијама. Већи број часова од оног који је назначен у програмским документима предвиђа се за писмено изражавање. Ово решење било је методички мотивисано, а у обзир су узета стручна запажања и наставни чиниоци, на које школска пракса већ годинама указује.

У односу на програмски документ другачије су планирана дела за обраду из сегмен-та лектире. Она су укључена у фонд часова намењених проучавању књижевних епо-ха којима дела, исказана као лектирска још у старом документу програма, припадају. Одступило се и од редоследа изучавања етапа у развоју књижевности. Народна (усме-на) књижевност планира се за обраду пре средњовековне књижевности. Тако ученици најпре савладају градиво из књижевности која им је позната. Постиже се бољи сазнајни ефекат, који проистиче из непосредног сусрета две епохе, средњовековне и хуманис-тичке, односно ренесансе. Доведена у непосредну везу, својства књижевности обе епохе се у контрастној поредби интензивније истичу, па се боље уочавају и обрађују. У обла-сти језика поједине наставне јединице повезане су са тематиком ужих тематских сег-мената, у којима их програмски документ не ситуира, како би се обрађивале у сазнајно

19

повољнијим околностима. На пример, наставна јединица о слогу планирана је за обра-ду након што се ученици детаљније упознају са врстама гласова у српском књижевном језику. Наставне јединице из историје језика у гимназијским програмима (програмски локализоване у наставној теми Књижевни језик) повезане су са градивом књижевности, тако да су у функцији увода у проучавање средњовековне књижевности.

Уводни и завршни час урачунати су у фонд часова из програмског подручја Култура изражавања, а у оквиру наставне теме Усмено изражавање.

Приликом успостављања редоследа обраде наставних јединица навођено је про-грамско подручје, а затим ужа наставна тема. Иза тога се, у новом реду, наводи наставна јединица. Намера је била да наставници уз помоћ оваквог навођења стекну непосредан и прецизан увид у методологију и систематику дистрибуције часова из програмско-те-матских подручја и наставних тема.

Већи број наставних јединица, нарочито из књижевности, пропраћен је кратким те-зама које се односе на опсег рада, на мање тематске јединице унутар наставне јединице; у њима се указује повремено и на функционалне начине рада и, посебно за обимнија књижевна дела, на нивое обраде. Овоме се приступало приликом планирања часова намењених за обраду обимнијих књижевноуметничких појава, писаца и дела, као и у случајевима истицања унутарпредметне и међупредметне (унутрашње и спољашње) корлације. Настојало се да приликом планирања редоследа обраде наставних јединица дође до изражаја функционална повезаност наставе књижевности са наставом језика, али и да се, уз уважавање уџбеника, Читанке и Граматике, њихове садржине и начина на који ће их ученици користити, у припремној фази рада економише наставним вре-меном, а уз уважавање начела довољности и наставне условности. Иако такво плани-рање није увек ни лако, а понекад није ни могуће, нудимо нека од могућих решења, која су, након провере у наставној пракси, показала добре резултате. Верујемо да ће се овим кратким напоменама навођеним уз поједине наставне јединице у редоследу обраде нас-тавници поуздано снаћи у сусрету са обимним и сложеним програмским садржајима и да ће моћи на оптималан начин да израђују личне планове рада. Овакво распоређи-вање градива, у коме су се уважавала методичка теорија и богата искуства из наставне праксе, треба разумети као колегијалну подршку и стручну препоруку. Као и увек, кон-кретни радни услови, ученици и наставне околности, поред програмских предметнос-ти, најважнији су чиниоци за функционално планирање екстензитета и интензитета обраде наставних тема, односно наставних јединица.

20

Наставни програм за први разред гимназије свих усмерења

I рАзред гИМНАзИЈА ОПшТег ТИПА, дрУшТВеНО-ЈезИЧКОг И

ПрИрОдНО-МАТеМАТИЧКОг СМерА(4 часа недељно, 148 часова годишње)

Садржаји програма

А. КЊИЖЕВНОСТ (88 часова)

I УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (30 часова)Природа и смисао књижевности.Појам и назив књижевности; књижевност као уметност; књижевност и друге умет-

ности; усмена и писана књижевност; улога књижевне уметности у друштву; књижев-ност и проучавање књижевности, науке о књижевности: теорија, историја књижевнос-ти и књижевна критика.

Уметнички доживљај, утисци, разумевање, сазнавање и доживљавање уметничких вредности у књижевном делу.

Тема, мотиви, фабула и сиже у књижевном делу.Тема (наслов – однос према теми); мотив (мања тематска јединица); фабула и сиже.

Појам варијаната (усмена творевина једнаких фабула, различитих сижеа).Лик у књижевном делу.Лик, карактер, тип (типски ликови у народној поезији), причалац (наратор), писац;

уметнички поступци у процесу стварања лика; функција и значења лика.Мисли и идеје у књижевном делу.Идеје, мисли, поруке, смисао књижевноуметничког дела. Мисли и идеје – побуђене

и развијене у читаоцу.Композиција.Композиционе целине (на примерима лирског, епског и драмског дела); јединство

мотива (статички, динамички, везивни, слободни); композиционо-мотивациони склад.Језик књижевноуметничког дела.Језик у књижевној уметности (уметности речи) и језичко општење изван књижевног

дела. Језичке јединице у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи, служба речи).

Техника истраживања књижевноуметничког дела.Књижевно дело и литература о делу – примарни извори (књижевно дело), секундар-

ни извори (литература о делу); техника читања књижевног дела; вођење бележака, рад у

21

библиотеци, избор и распоред прикупљених података, научна апаратура (библиографија, фуснота). Самостални писмени рад ученика.

ДЕЛА ЗА ОБРАДУСунце се дјевојком жени – лирска народна песмаБановић Страхиња – епска народна песмаХасанагиница – народна баладаДјевојка бржа од коња – народна приповеткаЗлатна јабука и девет пауница – народна приповеткаЛаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење – уметничка приповеткаАнтон П. Чехов: Туга – новелаДанило Киш: Рани јади – романСофокле: Антигона – трагедијаИво Андрић: Беседа приликом примања Нобелове награде. О причи и причању

II КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (10 часова)Основне информације о развоју, врстама, тематици и особеностима књижевности

старог века.Еп о ГилгамешуХомер – Илијада (одломак – VI певање)Библија – из Старог завета – Легенда о потопу; из Новог завета – Беседа на Гори;

Страдање и васкрсење Христово (Јеванђеље по Матеју)

III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика.

Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башчанска плоча, Самуилов натпис, Брижински споменици, Мирослављево јеванђеље). Главне вр-сте средњовековне књижевности (црквена поезија, апокрифи, житија и похвале). Међу-собне везе и утицаји писане и усмене књижевности.

Свети Сава: Житије Светог Симеона (одломак) – Болест и смрт Светог СимеонаТеодосије: Житије Светог Саве (одломак)Јефимија: Похвала кнезу ЛазаруДеспот Стефан Лазаревић: Слово љубвеКонстантин Филозоф: из Житија деспота Стефана Лазаревића (о смрти Краље-

вића Марка, о Косовској бици); усмено предање о Светом Сави (народне песме, приче, легенде).

IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (12 часова)Поетика народне (усмене) књижевности. Синкретизам, анимизам, аниматизам, магијски

начин мишљења, магична моћ речи; стварање као подржавање природе; интензивност колективних осећања, нивелираност мишљења. Процес обликовања усмених творевина. Усмени стваралац као представник своје средине. Однос: стваралац – дело – слушаоци; идентификовање слушаоца са казивачем; рецензија усмене средине; општење и васпитање

22

усменим путем; опстајање дела која представљају јавно мнење; индивидуалност усменог ствараоца и наслеђивање образаца; певач као чувар друштвеног, моралног и националног кодекса. Историјско предање.

Типологија једноставнијих усмених облика. Трајност врста усмене књижевности. Њихова основна обележја и разлике у функцији. Тематски кругови епске поезије. Јуна-ци као васпитни узори своје средине. Народна поезија као усмена историја вишег реда у формирању и трајању историјске свести – са ширим избором усмене поезије и прозе.

Српска дјевојка – народна песмаКнежева вечера6 – народна песмаМарко пије уз рамазан вино – народна песмаДиоба Јакшића – народна песмаРопство Јанковић Стојана – народна песмаБој на Мишару – народна песма

V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (12 часова)Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас – (појмови, особености, значај).Франческо Петрарка: Канцонијер (избор сонета)Вилијем Шекспир: Ромео и ЈулијаМигел де Сервантес: Дон Кихот (одломак)Шишко Менчетић: Први погледЏоре Држић: Горчије жалости јесу ли гди комуМарин Држић: Новела од Станца, Дундо Мароје (одломци)

VI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (7 часова)Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас.Иван Гундулић: Осман (одломци из I и VIII певања)Жан Батист Молијер: Тврдица

VII ЛЕКТИРА (5 часова)Данте Алигијери: Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V – Паоло и

Франческа)Ђовани Бокачо: Декамерон (Федериго и мона Ђована, дан пети, прича девета)Избор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Душан Ра-

довић, Мирослав Антић, Љубомир Симовић и др.)

VIII КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИНа делима која су предвиђена за изучавање у овом разреду понављају се, проширују,

усвајају и систематизују основни књижевнотеоријски појмови.Лирско, епско, драмско песништво.Лирске („женске”) и епске (јуначке) песме. Врсте народне лирске поезије, тематски

кругови епске поезије. Лирско-епска песма, балада.

6 У Читанци је ова песма објављена у склопу изворно надређене литерарне целине: Комади од различнијех косовскијех пјесама .

23

Епска поезија (одлике и подела на стих и прозу).Епска поезија у стиху: епска песма, еп (епопеја). Епски јунак.Епска поезија у прози: приповетка, новела, роман; једноставнији облици епске прозе:

мит, предање, бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово.Драмска поезија (одлике, подела): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи.

Ренесансна комедија. Фарса. Драма и позориште. Драмски јунак.Стих и проза. Метрика, хексаметар, десетерац, цезура.Средства уметничког изражавања.Епитет, поређење, персонификација, хипербола, градација, антитеза, метафора, лир-

ски паралелизам. Симбол.Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

Б. ЈЕЗИК (32 часа)

I ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУМесто језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација.

II КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИКРаслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Језичка норма и стандардизација.

Књижевни језик. Књижевнојезичке варијанте. Функционални стилови. Нестандардни језички варијетети.

Наречја српског језика (критеријуми, подела, називи, размештај, основне особине). Дијалекатска основица српског књижевног језика.

Књижевни језици на српском језичком подручју до XIX века. (Повезати са наставом књижевности).

III ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕЈезик као систем знакова.Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Прозодија.Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (проме-

на речи). Творба речи.Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.Лексикологија. Лексеме. Лексички фонд (речник, лексика).Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.

IV ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФОФОНОЛОГИЈОМ)Гласовни систем српског књижевног језика (понављање и утврђивање систематиза-

ције гласова и њихових карактеристика).Фонолошки систем српског књижевног језика. Дистинктивна функција српских фо-

нема, најважније варијанте фонема; дистинктивне опозиције и дистинктивне црте (по-казати на одабраним примерима).

Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и творби речи. Алтернације у српском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније стечених знања). Правописна решења.

24

Акценатски систем српског књижевног језика (и његово обележавање). Клитике (проклитике и енклитике). Контрастирање акценатског система књижевног језика и ре-гионалног дијалекта (где је то потребно). Служење речником за утврђивање правилног акцента.

V ПРАВОПИСОсновни принципи правописа српског књижевног језика. Правописи и правописни

приручници (и служење њима).Писање великог слова.

Б. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (20 часова)

I УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕАртикулација гласова, књижевна акцентуација, мелодија реченице, јачина, висина

тона, боја гласа, темпо изговора; пауза – логичка и психолошка и њихова изражајна функција. Акценат речи, групе речи, реченице (смисаоница). Отклањање нестандардне акцентуације из ученичког говора.

Изражајно казивање напамет научених краћих прозних и дијалошких текстова. Ре-цитовање стихова.

Коришћење грамофонских плоча, звучних записа и магнетофонских трака у подсти-цању, процени и снимању изражајног читања, казивања и рецитовања.

Стилске вежбе. Функционални стилови: разговорни, књижевноуметнички.

II ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕАкцентовање речи и обележавање акцентских целина.Правописне вежбе: писање великог слова.Стилске вежбе: сажимање писменог састава уз појачавање његове информативности,

отклањање сувишних речи и неприкладних израза.Домаћи писмени задаци (читање и анализа на часу).Четири писмена задатка годишње.

25

редослед обраде наставних јединица за први разред гимназије свих усмерења

дистрибуција часова

Програмска подручја Наставне теме

Број часова

обра

да

утвр

ђива

ње

укуп

но

КЊИЖЕВНОСТ

Увод у проучавање књижевног дела 18 3 21

Књижевност старог века 8 1 9

Народна (усмена) књижевност 13 1 14

Средњовековна књижевност 8 1 9

Хуманизам и ренесанса 14 1 15

Барок и класицизам 4 1 5

Лектира 2 0 267 8 75

ЈЕЗИК

Општи појмови о језику 1 0 1

Књижевни језик 9 2 11

Језички систем и науке које се њиме баве 1 1 2

Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом) 17 8 25

Правопис 3 4 731 15 46

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

Усмено изражавање 5 1 6

Писмено изражавање 5 16 21

10 17 27

Укупан збир часова 105 40 148

Проценат заступљености часова обраде и утврђивања 72,97 % 27,03 %

26

СЕПТЕМБАР (16 часова)

1. Уводни час

Упознавање ученика са планом рада и са програмом.Представљање уџбеничке литературе и упутстава за њено коришћење.Договор о начинима и облицима рада.

2. ЈезикПравопис. Општа правописна правила УТВрђИВАње

На подесним примерима и одговарајућим вежбањима обновити знања о општим правописним правилима, која су ученици упознали током основне школе.

3. Култура изражавањаУсмено изражавање. Говорна вежба: Књижевно дело којепамтим из основне школе УТВрђИВАње

Припремити ученике да у усменом виду прикажу књижевно дело које су обрађи-вали у основној школи.

Стећи увид у читалачка искуства ученика, познавање књижевности, књижевних дела, писаца, књижевних родова и књижевних врста.

4. ЈезикОпшти појмови о језику. Место језика у људском животу.Битна својства језика ОБрАдА

5. ЈезикКњижевни језик. Раслојавање језика ОБрАдА

Језик, дијалект и социолект.Књижевни језик (појам). Књижевнојезичке варијанте.Функционални стилови.Нестандардни језички варијетети.

6. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Уметност ОБрАдА

27

Појам уметности. Уметничка изражајна средства. Врсте уметности према изра-жајним средствима.

Књижевност као уметност речи. Књижевност и друге уметности.

7. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Књижевност као уметност.Сунце се дјевојком жени, народна лирска песма ОБрАдА

Дефинисање књижевности. Особености књижевног дела. Обрада лирске народне песме Сунце се дјевојком

жени на нивоу приказа. Саопштавање уметничких доживљаја и гледишта пово-дом песме.

Књижевно дело (појам).Медији књижевности. Усмена и писана књижевност.Назив књижевности. Књижевност као уметност речи. Језик књижевног дела.

Књижевноуметнички стил. Указати на природу књижевности и њен смисао.

8. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Читање и тумачење књижевног дела. Јован Дучић: Звезде ОБрАдА

Ученици се упознају са тумачењем књижевног дела и са његовом интерпретацијом.Главне одлике истраживачког и доживљајног читања.Доживљавање књижевног дела и њeгово разумевање као водећи интеграциони

елементи и чиниоци обједињавања приликом приступа делу.Обрада песме Звезде Јована Дучића у функцији илустративног примера теме нас-

тавне јединице.Разлике између књижевноуметничких и осталих текстова; повезивање са знањи-

ма о функционалном раслојавању језика из градива о језику.

9. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Књижевност и проучавање књижевности ОБрАдА

Наука о књижевности; теорија књижевности, историја књижевности и књижев-на критика.

Књижевнонаучна методологија. Спољашњи и унутрашњи приступ књижевном делу. Плурализам метода.

Извори за проучавање књижевног дела. Примарни и секундарни извори за проучавање књижевног дела. Коришћење и примена извора за проучавање књижевног дела.

28

10. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Извори за проучавање књижевности – час у библиотеци.Школска (локална) библиотека ОБрАдА

Врсте књига. Издање књижевног дела (појам). Лектирско издање. Проналажење одговарајућег издања књиге у библиотеци. Библиотечки каталози.

Библиографија. Индекси. Списак литературе. Служење књигом (делови књиге).Дигитални извори за проучавање књижевности (примарни и секундарни).Сакупљање и архивирање грађе (података).Коришћење стручних терминолошких речника и лексикона.Дигиталне базе података посвећене књижевности.

11. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Слојевита структура књижевног дела. Лијепи Иве,народна лирска песма ОБрАдА

Одлике методолошког приступа слојевитој структури књижевног дела.Обучавање ученика да на конкретном примеру примењују ову методу и уоче њене

погодности. Тумачење естетске функције језика, стваралачких поступака и стилских изражај-

них средстава на конкретном примеру.

12. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Смисао и значај књижевности. Иво Андрић:О причи и причању, беседа приликом примањаНобелове награде ОБрАдА

13. Култура изражавањаУсмено изражавање.Казивање одломака из Андрићеве беседеприликом примања Нобелове награде УТВрђИВАње

14. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Тема: Језик књижевне уметностинекако другачије звучи, нешто друго значи и некакодругачије изгледа (тумачење задатака) УТВрђИВАње

13. Култура изражавањаУсмено изражавање.Казивање одломака из Андрићеве беседеприликом примања Нобелове награде УТВрђИВАње

14. Култура изражавањаКултура изражавањаКуПисмено изражавање.Домаћи задатак. Тема: Језик књижевне уметностинекако другачије звучи, нешто друго значи и некакодругачије изгледа (тумачење задатака) УТВрђИВАње

12. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Смисао и значај књижевности. Иво Андрић:О причи и причању, беседа приликом примањаНобелове награде ОБрАдА

11. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Слојевита структура књижевног дела. Лијепи Иве,народна лирска песма ОБрАдА

10. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Извори за проучавање књижевности – час у библиотеци.Школска (локална) библиотека ОБрАдА

29

Читање и коментарисање радова.

15. ЈезикКњижевни језик.Дијалекти српског језика ОБрАдА

Подела дијалеката српског језика.Дијалекти екавског изговора.


Дијалекти екавског и (и)јекавског изговора.

ОКТОБАР (18)


Дијалекти и књижевни језик.Дијалекатска основица српског књижевног језика.Језичка норма и стандардизација.

18. ЈезикКњижевни језик.Дијалекти српског језика УТВрђИВАње

Утврђивање остварити одговарајућим вежбањима.Видети: Граматика, стр. 17–18 и 29–36.

19. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Структура књижевног дела. Разврставање књижевности. Књижевни родови и врсте ОБрАдА

Обновити и обрадом проширити знања ученика о елементима структуре књижевног дела: стваралачка грађа, тема, мотив, фабула и сиже, композиција, лик.

Подсетити ученике на одлике књижевних родова. Служити се примерима књи-жевних дела која су ученицима позната из основне школе.

30

Обрадом наставне јединице остварити припрему за примену знања и темељније познавање књижевних родова и врста на часовима који следе.

20. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Лирска песма. Стеван Раичковић: Септембар ОБрАдА

У припремном делу рада обновити знања ученика о лирској песми.На примеру Раичковићеве песме Септембар проширити знања о формалним

обележјима лирике.Упознати ученике са појмовима експлицитна и имплицитна поетика.

21. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Епска песма. Бановић Страхиња, народна епска песма ОБрАдА

Читалачки утисци и доживљаји поводом читања епске песме.Тематика дела. Мотиви (запажати главне и споредне мотиве, динамичке и статич-

ке мотиве и тумачити њихову уметничку улогу). Фабула. Уочавање композиционих етапа у организацији фабуле (план текста).

Приповедне епизоде (епске дигресије). Ретроспекције у приповедању.


Карактеризација лика Бановић Страхиње. Видови карактеризације. Уочавање и тумачење различитих видова карактеризације на примеру Страхињиног лика.

Главни и споредни (епизодни) ликови. Запажање и тумачење литерарних проблема. Разрешавање литерарних проблема

интерпретацијом, уз примену адекватне методологије. Естетска значења и највиши смисао дела.Етичка гледишта на дело. Социјална и антрополошка гледишта на дело.


Рад са секундарним изворима за тумачење књижевног дела. Читање, тумачење и примена гледишта из студије Јована Деретића Бановић Страхиња: структура и значење.





31

Стваралачке активности поводом тумачења књижевног дела. Ученици се могу упознати са драматизацијом епске песме, односно са њеном екранизацијом, па разговарати о овим уметничким делима.

24. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Приповетка. Лаза К. Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење ОБрАдА

Доживљаји и утисци о приповеци, њеној садржини и ликовима.Анализирање приповедачке ситуације. Естетска сврховитост облика казивања и врста приповедања на примеру припо-

ветке. Посебну пажњу посветити уметничкој дескрипцији и дијалозима. Мишин лик у улози приповедача. Смењивање приповедачких гледишта. Наративно време и време нарације.


Проблемско проучавање Митровог лика. Естетска функција Маричиног лика.Етичка димензија ликова у делу.

26. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Приповетка. Лаза К. Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење УТВрђИВАње

Естетска значења и највиши смисао дела.

27. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Догађај који ме је подстакао на размишљање (тумачење задатака) ОБрАдА

Читање и анализа радова.Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду Првог писменог за-

датка.



26. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Приповетка. Лаза К. Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење УТВрђИВАње

27. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Догађај који ме је подстакао на размишљање (тумачење задатака) ОБрАдА

32

28. Култура изражавањаПисмено изражавање.Први писмени задатак УТВрђИВАње


30. Култура изражавањаПисмено изражавање.Исправка писменог задатка УТВрђИВАње

Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Коментарисање граматике и правописа у задацима.Читање и анализирање задатака.Договор о начину исправке писмених задатака.Сажимање садржине уз појачавање информативности написаног текста.


Индивидуална исправка писменог задатка.

32. ЈезикЈезички систем и науке које се њиме баве.Језик као систем знакова ОБрАдА

Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.

33. ЈезикЈезички систем и науке које се њиме баве УТВрђИВАње

34. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Новела. Антон Павлович Чехов: Туга ОБрАдА

Тумачење особености новеле на примеру Чеховљеве Туге.







34. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Новела. Антон Павлович Чехов: Туга ОБрАдА

33

НОВЕМБАР (18)

35. ЈезикПравопис.Основни принципи правописа српског књижевног језика. Правопис и правописни приручници (и служење њима) ОБрАдА

Видети: Граматика, стр. 114–115.

36. ЈезикПравопис.Писање великог слова ОБрАдА



38. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Роман. Данило Киш: Рани јади ОБрАдА

Роман (појам). Приступ Кишовом делу Рани јади. Осветлити уметничке предметности

књиге. Увид у мотиве, тематику и ликове.Улога приповедне целине С јесени, кад почну ветрови у структури и компози-

цији књиге.Лик приповедача Андреаса Сама.Лирски елементи у делу.


Обрадити, у договору са ученицима, репрезентативне целине из књиге.

40. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Гласовни систем српског књижевног језика ОБрАдА






40. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Гласовни систем српског књижевног језика ОБрАдА

34

Артикулациона фонетика (изговор и подела гласова).Акустична фонетика (висина, јачина и боја гласа).

41. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Фонетика. Подела гласова ОБрАдА


43. Књижевност. Увод у проучавање књижевног дела.Драма. Настанак и развој драме и позоришта. Трагедија ОБрАдА

Појам драме. Структурни елементи драме.Аутори, извођачи и публика.Настанак драме и развој позоришта.Институција позоришта.Драмски текстови.Античка драма. Трагедија. Антички трагичари. Софокле. Припремање за тума-

чење Софоклове Антигоне. Мит о Едипу.

44. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Софокле: Антигона ОБрАдА

Мит о Едипу. Стваралачка, рецепцијска, значењска и интерпретативна улога мита.

Проучавање структуре. Драмска композиција.Уметничка улога хора у делу (гледишта колектива на приказана збивања).Заснивање трагичкког сукоба.


Продубљивање и кулминирање трагичког заплета.Окосница драмског сукоба између ликова Антигоне и Креонта.Трагички обрт.



43. Књижевност. Увод у проучавање књижевног дела.Драма. Настанак и развој драме и позоришта. Трагедија ОБрАдА



35

Трагичност Антигониног лика. Митолошка, естетска, етичка и хуманистичка гледишта на трагедију и поводом

ње.

46. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Систематизација обрађеног градива УТВрђИВАње

47. ЈезикПравопис.Писање великог слова УТВрђИВАње

Видети правописна вежбања: Граматика, стр. 120–126.

48. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Фонолошки систем српског књижевног језика ОБрАдА

Дистинктивна функција српских фонема.Врсте фонема.Дистинктивне опозиције и дистинктивне црте.

49. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Слог. Подела речи на слогове. Растављање речи на крају реда ОБрАдА

50. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом) УТВрђИВАње

Примена наученог у вежбањима. Граматика, стр. 73–78.


52. Култура изражавањаУсмено изражавање.Артикулација гласова српског књижевног језика ОБрАдА

Изражајно читање одабраних књижевноуметничких текстова.


47. ЈезикПравопис.Писање великог слова УТВрђИВАње

48. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Фонолошки систем српског књижевног језика ОБрАдА

49. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Слог. Подела речи на слогове. Растављање речи на крају реда ОБрАдА

52. Култура изражавањаУсмено изражавање.Артикулација гласова српског књижевног језика ОБрАдА



36

ДЕЦЕМБАР (16)

53. КњижевностКњижевност старог века.Развој, књижевне врсте, тематика и естетске одлике књижевности старог века ОБрАдА

54. КњижевностКњижевност старог века.Еп. Еп о Гилгамешу ОБрАдА

Еп – главна својства. Епска структура дела. Епске технике (препознавање и тумачење њихове ствара-

лачке улоге у делу).Елементи епске структуре. Митолошки елементи у делу и њихова уметничка улога.Пријатељство Гилгамеша и Енкидуа.


Гилгамешов лик. Божанско и људско, победничко и губитничко у Гилгамешовом лику.

Универзална гледишта на егзистенцију у епу.

56. КњижевностКњижевност старог века.Библија. Стари завет. Легенда о потопу ОБрАдА

Композиција и садржина Библије. Композиционе целине у Старом и Новом завету.Библијски стил.Тумачење епских приповедних поступака.Лиризам и драмски елементи библијског текста.Етичка питања поводом сцене Потопа.Симболика мотива.

57. КњижевностКњижевност старог века.Библија. Нови завет. Беседа на гори ОБрАдА





57. КњижевностКњижевност старог века.Библија. Нови завет. Беседа на гори ОБрАдА

37

Приповедање у новозаветним текстовима.Христов лик.Етичка и свевремена вредност гледишта.Стваралачки поступци.

58. КњижевностКњижевност старог века.Библија. Нови завет. Страдање и васкрсење Христово ОБрАдА

Уочавање библијских топоса.Стваралачки поступци којима су остварене сцене Христовог страдања и васкр-

сења.Идејни слојеви библијског текста.

59. КњижевностКњижевност старог века.Хомерско доба. Хомер: Илијада (одломак, 6. певање) ОБрАдА

Анализирати свестрано одломак из Илијаде (сусрет Хектора и Андромахе), лока-лизовањем певања у структуру епа. Као сазнајни и рецепцијски предуслов детаљ-није анализирати Мит о Троји. Сагледати творбену и естетску улогу мита у епу.

Хекторов морални лик. Родољубље. Част и јуначки кодекс.

60. КњижевностКњижевност старог века.Хомерско доба. Одабрана поглавља из Илијаде ОБрАдА

У договору са ученицима одабрати и анализирати одабрана поглавља из Илијаде. Организовати усмено реферисање ученика.

61. КњижевностКњижевност старог века.Систематизација обрађеног градива УТВрђИВАње

62. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Књижевно дело које ме је упутило ка новим сазнањима (тумачење задатака) ОБрАдА

Читање и анализа радова.Писање есеја о сазнањима поводом обрађених књижевних дела. Запажање и тумачење структурних елемената из књижевног дела и обрађених

књижевних ликова који су изворишта идеја, мисли, ставова и гледишта.


59. КњижевностКњижевност старог века.Хомерско доба. Хомер: Илијада (одломак, 6. певање) ОБрАдА

60. КњижевностКњижевност старог века.Хомерско доба. Одабрана поглавља из Илијаде ОБрАдА


62. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Књижевно дело које ме је упутило ка новим сазнањима (тумачење задатака) ОБрАдА

38

Умеће јасног саопштавања сложених гледишта.Тумачење доживљаја и гледишта помоћу садржине из књижевних дела. Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду Другог писменог задатка.

63. Култура изражавањаПисмено изражавање.Други писмени задатак УТВрђИВАње



Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Објашњавање граматике и правописа у задацима. Отклањање пропуста. Побољша-

вање стила. Читање задатака и њихова анализа.Сажимање садржине уз појачавање информативности написаног текста.


Индивидуална исправка писменог задатка.Писање побољшане верзије рада.

67. ЈезикПравопис.Писање великог слова. Правописни диктат УТВрђИВАње

68. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба: Упознајем књижевност УТВрђИВАње

Тема говорне вежбе је у функцији систематизације градива из књижевности из првог полугодишта.

Развијање вештине синтетичких увида у обрађене књижевноуметничке текстове.





67. ЈезикПравопис.Писање великог слова. Правописни диктат УТВрђИВАње

68. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба: Упознајем књижевност УТВрђИВАње

39

ЈАНУАР (10)

69. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Гласовне алтернације (замене гласова). Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника) ОБрАдА

70. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Једначење сугласника по месту творбе ОБрАдА

71. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Прикупљање, записивање и објављивање народних умотворина ОБрАдА

Назив народне (усмене) књижевности.Најстарији пронађени запис наших народних умотворина.

72. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Поетика народне (усмене) књижевности ОБрАдА

Одлике дела народне (усмене) књижевности. Колективност у стварању и преношењу, формулативност, варијантност. Вуков рад на сакупљању, објављивању и проучавању народних умотворина.Класификација дела народне (усмене) књижевности.

73. Књижевност. Народна (усмена) књижевност.Српска дјевојка, народна лирска песма ОБрАдА

74. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Комади од различнијех косовскијех пјесама, одломци епских песама ОБрАдА

69. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Гласовне алтернације (замене гласова). Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника) ОБрАдА

70. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Једначење сугласника по месту творбе ОБрАдА


72. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Поетика народне (усмене) књижевности ОБрАдА

73. Књижевност. Народна (усмена) књижевност.Српска дјевојка, народна лирска песма ОБрАдА


40

Локализовање сегмента о кнежевој вечери у изворну надређену литерарну целину.Обрада песме Комади од различнијех косовскијех пјесама.

75. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Комади од различнијех косовскијех пјесама, одломци епских песма ОБрАдА

Стваралачке активности поводом обрађеног дела. Проучавање других дела из косовског тематског круга епских певања.

Косовска легенда и историјске чињенице (проучавање стваралачких поступака који-ма се историјска збиља приказује и тумачи у епском делу).

76. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Марко пије уз рамазан вино, народна епска песма ОБрАдА

Однос прототипског и епског у приказивању Марковог лика и епске ситуације из дела.

Естетска функција стваралачких поступака.

77. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Губљење сугласника. Асимилација и сажимање самогласника ОБрАдА

78. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Вежбања поводом обрађених наставних јединица из морфофонологије УТВрђИВАње

ФЕБРУАР (16)

79. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Диоба Јакшића, народна епска песма ОБрАдА

75. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Комади од различнијех косовскијех пјесама, одломци епских песма ОБрАдА


77. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Губљење сугласника. Асимилација и сажимање самогласника ОБрАдА


78. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Вежбања поводом обрађених наставних јединица из морфофонологије УТВрђИВАње

41

Обрада структурних елемената песме: приповедачева позиција и однос према свету дела.

Облици казивања и њихова естетска улога. Проучити мотивацију сукоба браће.Анђелијин лик. Дубља мотивација њених речи и поступака.Симболичка вредност предметности у песми.Естетска значења која произилазе из фабуле, а посебно из епилога песме.Естетске поруке песме у светлу осталих песама старијих времена (мотив поми-

рења браће у контексту друштвених околности покосовских времена).


Стваралачке активности поводом обраде дела. Обрада варијанте песме о деоби Јакшића из Вукове друге књиге народних епских песама.

81. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Ропство Јанковић Стојана, народна епска песма ОБрАдА

Стојанов лик.Интернационални мотиви у песми и њихова естетска улога.

82. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Бој на Мишару, народна епска песма ОБрАдА

Стваралачке побуде и историјска грађа у процесу уметничког обликовања.Уметничка улога епских формула, мотива и топоса.Композиција песме.Транспоновање збиље и историјских личности у уметнички свет песме.Песма као усмено сведочанство о историјским збивањима.

83. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Хасанагиница, народна балада ОБрАдА




83. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Хасанагиница, народна балада ОБрАдА

42

Проблемска обрада дела.Укључивање одговарајућих секундарних извора за тумачење књижевног дела у

обраду баладе.

84. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Палатализација (алтернација к, г, х : ч, ж, ш) ОБрАдА

85. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Сибиларизација (алтернација к, г, х : ц, з, с) ОБрАдА

86. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Златна јабука и девет пауница, народна бајка ОБрАдА

87. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Дјевојка бржа од коња, народна приповетка ОБрАдА

88. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Естетске вредности и значај народне(усмене) књижевности УТВрђИВАње

89. ЈезикКњижевни језик.Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика ОБрАдА

Рад Ћирила и Методија.Глагољица и ћирилица.Споменици словенске писмености.Црноризац Храбар: Слово о писменима .

90. ЈезикКњижевни језик.Редакције старословенског језика ОБрАдА

Стварање српскословенског језика. Запис Глигорија дијака у Мирослављевом јеванђељу .

84. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Палатализација (алтернација к, г, х : ч, ж, ш) ОБрАдА

85. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Сибиларизација (алтернација к, г, х : ц, з, с) ОБрАдА

86. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Златна јабука и девет пауница, народна бајка ОБрАдА


90. ЈезикКњижевни језик.Редакције старословенског језика ОБрАдА

89. ЈезикКњижевни језик.Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика ОБрАдА


43

91. ЈезикКњижевни језик.Типови књижевних језика код Срба до 19. века ОБрАдА

Рускословенски језик.Стварање славеносрпског језика.Ка победи народног језика.

92. ЈезикКњижевни језик.Типови књижевних језика код Срба до 19. века УТВрђИВАње

Утврђивање остварити према вежбањима из уџбеника. Видети: Граматика, стр. 47–52.

93. КњижевностСредњовековна књижевност.Поетика средњовековне књижевности ОБрАдА

94. КњижевностСредњовековна књижевност.Свети Сава: Житије Светога Симеона (одломак) ОБрАдА

Житије као водећа књижевна врста у средњовековној књижевности. Одлике жи-тија (стил, садржина, рецепција).

Локализовање одломка.Однос између ликова Симеона и Саве. Животне поуке и егзистенцијална гле-

дишта.Запажање и тумачење топоса средњовековне књижевности.Уметничке поруке.

МАРТ (16)

95. КњижевностСредњовековна књижевност.Теодосије: Житије Светога Саве (одломак) ОБрАдА

Значај Теодосијевог рада за српску средњовековну књижевност.Локализовање одломка.Тумачење топоса средњовековне књижевности у одабраном одломку.

91. ЈезикКњижевни језик.Типови књижевних језика код Срба до 19. века ОБрАдА

92. ЈезикКњижевни језик.Типови књижевних језика код Срба до 19. века УТВрђИВАње


95. КњижевностСредњовековна књижевност.Теодосије: Житије Светога Саве (одломак) ОБрАдА


44

96. КњижевностСредњовековна књижевност.Усмено предање о Светом Сави ОБрАдА

Приказ појединачних текстова из избора народних предања о Светом Сави.Савин лик у предањима и у народној традицији.

97. КњижевностСредњовековна књижевност.Јефимија: Похвала кнезу Лазару ОБрАдА

Тумачење стваралачких побуда за настанак дела и стваралачких околности.Локализовање.Похвала.Изражајно интерпретативно читање.Тумачење непознатих речи и израза. Естетски чиниоци текста и стваралачки поступци.Откривање идејног света дела и естетских значења.


Тумачење стваралачких поступака.Расветљавање идејног света дела.

99. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Јотовање (алтернације ненепчаних са предњонепчаним сугласницима) ОБрАдА

100. КњижевностСредњовековна књижевност.Стефан Лазаревић: Слово љубве ОБрАдА

Слово.Мотиви и поетске слике. Тематика дела.Алузије. Интертекстуалност.Хумане и етичке димензије дела.

101. КњижевностСредњовековна књижевност.Константин Филозоф: Житије деспота Стефана Лазаревића (одломци) ОБрАдА




99. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Јотовање (алтернације ненепчаних са предњонепчаним сугласницима) ОБрАдА


101. КњижевностСредњовековна књижевност.Константин Филозоф: Житије деспота Стефана Лазаревића (одломци) ОБрАдА

45

Локализовање одломака.Запис о Београду (сликовитост).Запис о Марку Краљевићу и о Косовској бици.

102. КњижевностСредњовековна књижевност.Гледишта и сазнања поводом средњовековне књижевности УТВрђИВАње

103. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Неспостојано а (алтернација а : ø) ОБрАдА

104. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Промена л у о (алтернација л : о) ОБрАдА

105. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Тематика инспирисана делима народне (усмене) и средњовековне књижевности. Тематски кругови: традиција, језик, прошлост, култура, наслеђе, идентитет ОБрАдА

Читање и коментарисање радова.Прикупљање одговарајуће грађе у односу на тему и у односу на замисао њене

реализације. Размишљања о тематском опсегу. Успостављање оригиналних гледишта. Јасност, прецизност и систематичност у саопштавању гледишта.Активна примена поступка аргументације.Сагледавање универзалних аспеката тематике у културном и књижевном наслеђу. Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду писменог задатка.

106. Култура изражавањаПисмено изражавање.Трећи писмени задатак УТВрђИВАње


102. КњижевностСредњовековна књижевност.Гледишта и сазнања поводом средњовековне књижевности УТВрђИВАње

103. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Неспостојано а (алтернација а : ø) ОБрАдА

104. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Промена л у о (алтернација л : о) ОБрАдА



105. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Тематика инспирисана делима народне (усмене) и средњовековне књижевности. Тематски кругови: традиција, језик, прошлост, култура, наслеђе, идентитет ОБрАдА

46


Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Граматичка, стилска (изражајна) и правописна својства остварених задатака.Читање задатака и анализа.Упутства за израду исправке.



110. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Покретни вокали.Преглас (алтернација о : е).Превој вокала ОБрАдА

АПРИЛ (15)

111. КњижевностХуманизам и ренесанса.Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас(појмови, особености, значај) ОБрАдА

Друштвени предуслови за настанак епохе. Развој градова. Промена односа према водећим вредностима живота.

Промена односа према језику књижевности.Појава штампане књиге и њен значај за развој књижевности.Утицај античког наслеђа.Одлике уметности и књижевности хуманизма и ренесансе.Позоришна уметност у доба хуманизма и ренесансе.Хуманизам и ренесанса у Дубровнику и Боки Которској.



110. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Покретни вокали.Преглас (алтернација о : е).Превој вокала ОБрАдА


47

112. КњижевностХуманизам и ренесанса.Данте Алигијери: Божанствена комедија. Пакао(одломак, 5. певање) ОБрАдА

Појава Дантеа Алигијерија у италијанској књижевности.Структура Божанствене комедије. Локализовање одломка из Пакла (5. певање).

113. КњижевностХуманизам и ренесанса.Данте: Божанствена комедија. Пакао (одломак, 5. певање) ОБрАдА

Тумачење репрезентативног одломка из дела: 5. певање, Паоло и Франческа.

114. Језик. Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Сонант Ј.Консонант Х ОБрАдА

115. КњижевностХуманизам и ренесанса.Франческо Петрарка. Канцонијер (одабрани сонети) ОБрАдА

Теме и мотиви Петраркиног Канцонијера. Стваралачка инспирација за настанак дела.

Читање и приказ изабраних сонета из Петраркине песничке књиге.Обрада једног сонета на нивоу интерпретације.

116. КњижевностХуманизам и ренесанса.Ђовани Бокачо. Декамерон. Дан пети, прича девета ОБрАдА

Структура Бокачовог Декамерона. Оквирна прича. Тематски кругови.Локализовање репрезентативне приче у структуру дела.Интерпретација девете приче петог дана.


113. КњижевностХуманизам и ренесанса.Данте: Божанствена комедија. Пакао (одломак, 5. певање) ОБрАдА

114. Језик. Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Сонант Ј.Консонант Х ОБрАдА

115. КњижевностХуманизам и ренесанса.Франческо Петрарка. Канцонијер (одабрани сонети) ОБрАдА


48


Обрада једне приче из Декамерона по избору и у договору са ученицима. Осврт или приказ.

118. КњижевностХуманизам и ренесанса.Мигел де Сервантес: Дон Кихот (одломак) ОБрАдА

Упознати ученике са појавом и значајем романа Дон Кихот.Пародијски однос према традицији популарних витешких романа.Обрада осмог поглавља из романа.

119. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Систематизација обрађеног градива одговарајућим вежбањима УТВрђИВАње

Израда вежбања. Видети: Граматика, стр. 99–112.

120. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Систематизација градива УТВрђИВАње

Правописна решења у вези са фонетиком.

121. Књижевност. Хуманизам и ренесанса.Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија ОБрАдА

Вилијем Шекспир и његово стваралаштво.Елизабетанско позориште.Читалачки утисци и гледишта поводом Ромеа и Јулије.Уочавање и тумачење трагичког сукоба и заплета. Улога мотива мржње и љубави

у конституисању трагичког заплета.

122. КњижевностХуманизам и ренесанса.Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија ОБрАдА



120. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Систематизација градива УТВрђИВАње

121. Књижевност. Хуманизам и ренесанса.Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија ОБрАдА


119. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Систематизација обрађеног градива одговарајућим вежбањима УТВрђИВАње

49

Композиционо устројство трагедије. Ликови Ромеа и Јулије. Епизодни ликови.Универзална естетска значења дела.

123. КњижевностХуманизам и ренесанса.Шишко Менчетић: Први поглед ОБрАдА

124. КњижевностХуманизам и ренесанса.Џоре Држић: Горчије жалости јесу ли гди кому? ОБрАдА

125. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика.Акценат речи. Врсте акцента. Правила о распореду акцената ОБрАдА

МАЈ (15)

126. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика.Нека правила о распореду неакцентованих дужина. Проклитике и енклитике. Интонација реченице (реченична мелодија, нагласак). Прозодија ОБрАдА

127. КњижевностХуманизам и ренесанса.Марин Држић: Дундо Мароје ОБрАдА

Уметничка улога Негромантовог монолога. Проучавање комедиографског заплета у делу.Ликови комедије.


Естетска улога језика и стила у делу.

123. КњижевностХуманизам и ренесанса.Шишко Менчетић: Први поглед ОБрАдА

124. КњижевностХуманизам и ренесанса.Џоре Држић: Горчије жалости јесу ли гди кому? ОБрАдА

125. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика.Акценат речи. Врсте акцента. Правила о распореду акцената ОБрАдА

126. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика.Нека правила о распореду неакцентованих дужина. Проклитике и енклитике. Интонација реченице (реченична мелодија, нагласак). Прозодија ОБрАдА



50

Уочавање обележја учене (ерудитне) комедије на примеру Држићевог дела. Виђење живота у Држићевој комедији Дундо Мароје.

129. КњижевностХуманизам и ренесанса.Марин Држић: Новела од Станца ОБрАдА

Ситуациона и вербална комика у Новели од Станца.Обележја фарсе на примеру Држићевог комедиографског текста.Поучно и забавно у Новели од Станца.

130. КњижевностХуманизам и ренесанса.Обележја књижевности хуманизма и ренесансе на примерима обрађених дела из епохе УТВрђИВАње

131. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика.Служење речницима за утврђивање правилног акцента УТВрђИВАње

132. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика УТВрђИВАње

133. КњижевностБарок и класицизам.Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас ОБрАдА

134. КњижевностБарок и класицизам.Жан Батист Молијер: Тврдица ОБрАдА

Класицистичка драма и класицистичко позориште.Молијерово драмско стваралаштво.Стваралачки извори за Молијерову комедију Тврдица (Плаут).Комедиографски заплет у Тврдици. Типови комике. Вишеструки заплети.


130. КњижевностХуманизам и ренесанса.Обележја књижевности хуманизма и ренесансе на примерима обрађених дела из епохе УТВрђИВАње

131. ЈезикФонетика (са фонологијом и морфофонологијом).Акценатски систем српског књижевног језика.Служење речницима за утврђивање правилног акцента УТВрђИВАње




51


Харпагонов лик.Тврдичење и тврдичлук – мана и рђава друштвена појава.Елементи учене (ерудитне) комедије на примеру Молијеровог дела.Универзална значења Молијерове комедије.


Вежбања остварити према уџбенику. Видети: Граматика, стр. 133–138. Рецитовање одабраних песама из српске књижевности.Контрастирање акценатског система књижевног језика и регионалног дијалекта.

137. КњижевностБарок и класицизам.Иван Гундулић: Осман (одломци) ОБрАдА

Уметнички еп (појам). Стваралачка грађа за Османа.Локализовање (шире и уже).Тумачење стилских изражајних средстава и њихове уметничке улоге у делу.Пролазност власти, моћи и материјалног богатства.Карактеристична литерарна симболика.Језик и стил стихова у делу.Егзистенцијална гледишта.

138. КњижевностБарок и класицизам.Значај књижевности барока и класицизма, њене мотивске, тематске и стилске особености УТВрђИВАње

139. ЈезикПравопис.Правописне вежбе УТВрђИВАње




139. ЈезикПравопис.Правописне вежбе УТВрђИВАње

138. КњижевностБарок и класицизам.Значај књижевности барока и класицизма, њене мотивске, тематске и стилске особености УТВрђИВАње

52

140. Култура изражавања. Писмено изражавање.Домаћи задатак. Есеји инспирисани обрађиваним књижевним делима. Тумачење структурних или интеграционих елемената књижевних дела(лик, композиција, језик и стил, идејни слој дела, читалачки утисци и сазнања, облици казивања...) ОБрАдА

Читање и анализа радова. Сугестије за успостављање нових гледишта, за сажи-мање или проширивање садржине, подстицаји за писање боље верзије рада.

Одређивање тематског тежишта.Тумачење којим се свестрано приказују задати елементи из књижевног дела.Активна примена аргументативног поступка. Неопходност поузданог познавања

дела, његове садржине и његових естетских својстава. Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду Четвртог писменог задатка.

ЈУН (8)

141. Култура изражавањаПисмено изражавање.Четврти писмени задатак УТВрђИВАње



Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Читање задатака и анализа у размени гледишта са ученицима.Упутства за израду исправке.


Индивидуална исправка писменог задатка.Уважавање наставникових гледишта и препорука за бољу обраду теме .

140. Култура изражавања. Писмено изражавање.Домаћи задатак. Есеји инспирисани обрађиваним књижевним делима. Тумачење структурних или интеграционих елемената књижевних дела(лик, композиција, језик и стил, идејни слој дела, читалачки утисци и сазнања, облици казивања...) ОБрАдА





53

145. КњижевностИзбор из поезије савремених песника ОБрАдА

Одлике савремене поезије на примерима одабраних песама савремених српских песника.

146. КњижевностИзбор из поезије савремених песника. УТВрђИВАње

Ученици реферишу о једној одабраној песми из савремене српске поезије на ни-воу приказа.

147. Систематизација градива из језика и књижевности УТВрђИВАње

148. Завршни час

145. КњижевностИзбор из поезије савремених песника ОБрАдА

146. КњижевностИзбор из поезије савремених песника. УТВрђИВАње

147. Систематизација градива из језика и књижевностиУТВрђИВАње


54

Наставни програм за први разред средњих стручних школа у четворогодишњем трајању

СрПСКИ ЈезИК И КњИжеВНОСТ

I рАзред ЧеТВОрОгОдИшње шКОЛОВАње – IV СТеПеН СТрУЧНе СПреМе

(3 часа недељно, 105 часова годишње)


КЊИЖЕВНОСТ (66 часова)

I УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (12 часова)Природа и смисао књижевностиПојам и назив књижевности; књижевност као уметност; књижевност и друге умет-

ности; усмена и писана књижевност; улога књижевне уметности у друштву; књижев-ност и проучавање књижевности, науке о књижевности: теорија, историја књижевности и књижевна критика.


Структура књижевног делаТема, мотив (мања тематска јединица); фабула и сиже; лик, карактер, тип, наратор, пи-

сац; идеје, мисли и поруке, смисао књижевноуметничког дела; композиција књижевног дела (на примерима лирског, епског и драмског дела); језик у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи), средства уметничког изражавања.

Дела за обраду:Сунце се дјевојком жени – лирска народна песмаБановић Страхиња – епска народна песмаДјевојка бржа од коња – народна приповеткаЛаза Лазаревић – Први пут с оцем на јутрење – уметничка приповСофокле: Антигона – трагедијаИво Андрић: О причи и причању (Беседа приликом примања Нобелове награде)

55


старог века.Еп о Гилгамешу (одломак)Хомер – Илијада (одломак – VI певање)Библија – из Старог завета; Легенда о потопу; из Новог завета; Јеванђеље по Матеју

(Страдање и васкрсење Христово).

III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (11 часова)Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика.

Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башчанска плоча, Самуилов натпис, Брижински споменик, Мирослављево јеванђеље); међусобне везе и ути-цаји писане и усмене књижевности.

Сава Немањић (Свети Сава) – Житије Светог Симеона (одломак), Болест и смрт Светог Симеона

Јефимија – Похвала кнезу ЛазаруДеспот Стефан Лазаревић: Слово љубвеУсмено предање о Светом Сави (народне песме, приче и легенде – избор).

IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (11 часова)Народна (усмена) књижевност: појам, битне одлике, основне теме и мотиви, умет-

ничка вредност и значај (синтеза).Народна поезија и њен значај у животу и историји српског народа.Српска девојка – народна песмаКнежева вечера7 – народна песмаМарко пије уз рамазан вино – народна песмаДиоба Јакшића – народна песмаРопство Јанковић Стојана – народна песмаБој на Мишару – народна песма

V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (11 часова)Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас и главни представници (појам, особености,

значај).Франческо Петрарка – Канцонијер (избор сонета)Вилијем Шекспир – Ромео и ЈулијаМигел де Сервантес – Дон Кихот (одломак)Шишко Менчетић – Први погледЏоре Држић – Горчије жалости јесу ли гди комуМарин Држић – Новела од Станца

7 У Читанци је ова песма објављена у склопу изворно надређене литерарне целине: Комади од различ-нијех косовскијех пјесама .

56

VI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (6 часова)Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас (појам, осо-

беност, значај).Иван Гундулић – Осман (одломци из I и VIII певања) Жан Батист Молијер – Тврдица

VII ЛЕКТИРА (5 часова)Данте Алегијери: Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V – Паоло и

Франческа)Данило Киш – Рани јадиИзбор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Душан

Радовић, Мирослав Антић, Љубомир Симовић и др.).

VIII КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИНа наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни

књижевнотеоријски појмови.Лирско, епско, драмско песништво.Лирске („женске”) и епске (јуначке) песме. Епски јунак.Епска поезија у прози: приповетка, новела, роман; једноставнији облици епске про-

зе: мит, предање, бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово.Драмска поезија (одлике, подела): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи.

Фарса. Драма и позориште. Драмски јунак.Стих и проза: Метрика, хексаметар, десетерац, цезура.Средства уметничког изражавања.Епитет, поређење, персонификација, хипербола, градација, антитеза, метафора, лир-

ски паралелизам. Симбол. Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

ЈЕЗИК (25 часова)

I ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУЈезик као средство комуникације (основни појмови).Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Његов национални и култур-

ни значај. Однос књижевног језика и дијалеката. Књижевно-језичка култура и њен зна-чај.

Српски језик (место у породици словенских језика, границе).

II ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕЈезик као систем знакова.Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Прозодија.Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (проме-

на речи). Творба речи.

57

Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.Лексикологија. Лексеме. Лексички фонд (речник, лексика).Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.

III ФОНЕТИКАГласовни и фонолошки систем српског књижевног језика (понављање и утврђивање

систематизације гласова и фонема и њихових карактеристика).Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и

творби речи. Алтернације у српском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније стечених знања). Правописна решења.

Акценатски систем српског књижевног језика (и његово обележавање). Клитике (проклитике и енклитике). Контрастирање акценатског система књижевног језика и ре-гионалног дијалекта (где је то потребно). Служење речником за утврђивање правилног акцента.

IV ПРАВОПИСОсновни принципи правописа српског књижевног језика. Правописи и правописни

приручници (и служење њима).Писање великог слова.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (14 часова)


тона, боја гласа, темпо изговора; пауза – логичка и психолошка и њихова изражајна функција. Акценат, речи, групе речи, реченице (смисаоница). Отклањање нестандардне акцентуације из ученичког говора.

Изражајно читање и казивање напамет научених краћих прозних и дијалошких тек-стова. Рецитовање стихова.

Коришћење звучних записа у подстицању, процени и снимању изражајног читања, ка-зивања и рецитовања.

Стилске вежбе. Функционални стилови: разговорни књижевно-уметнички језик.

II ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕПравописне вежбе: писање великог слова.Стилске вежбе: сажимање писменог састава уз појачавање његове информативности,

отклањање сувишних речи и неприкладних израза.Домаћи писмени задаци (читање и анализа на часу).Четири писмена задатка годишње.

58

редослед обраде наставних јединица за први разред средњих стручних школа у четворогодишњем трајању




обра

да

утвр

ђива

ње

укуп

но








Лектира 1 0 148 6 54

ЈЕЗИК



Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом) 15 3 18

Правопис 2 3 520 7 27




6 18 24



59



Упознавање ученика са планом рада и са програмом.Представљање уџбеничке литературе и упутстава за њено коришћење.Договор о начинима и облицима рада.

2. ЈезикПравопис.Општа правописна правила УТВрђИВАње

На подесним примерима и одговарајућим вежбањима обновити знања о општим правописним правилима, која су ученици упознали током основне школе.

3. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба: Представићу вам једно књижевно дело УТВрђИВАње

Припремити ученике да у усменом виду прикажу књижевно дело које су обрађи-вали у основној школи.

Стећи увид у читалачка искуства ученика, познавање књижевности, књижевних дела, писаца, књижевних родова и књижевних врста.


Појам уметности. Уметничка изражајна средства. Врсте уметности према умет-ничким изражајним средствима.


5. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Књижевност као уметност. Сунце се дјевојком жени, народна лирска песма ОБрАдА

Дефинисање књижевности. Особености књижевног дела. Обрада лирске народне песме Сунце се дјевојком

жени на нивоу приказа. Саопштавање уметничких доживљаја и утисака и њихо-во тумачење.

Књижевно дело (појам).


2. ЈезикПравопис.Општа правописна правила УТВрђИВАње

3. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба: Представићу вам једно књижевно дело УТВрђИВАње



60

Медији књижевности. Усмена и писана књижевност.Назив књижевности. Књижевност као уметност речи. Језик књижевног дела.

Књижевноуметнички стил. Указати на природу књижевности и њен смисао.


Ученици се упознају са тумачењем књижевног дела и са његовом интерпрета-цијом.

Главне одлике истраживачког и доживљајног читања.Доживљавање књижевног дела и његово разумевање као водећи интеграциони

елементи обједињавања приликом приступа делу.Обрада песме Звезде Јована Дучића у функцији илустративног примера.Истицање разлике између књижевноуметничких и осталих текстова; повезивање

са знањима о функционалном раслојавању језика из градива о језику.

7. ЈезикОпшти појмови о језику.Језик као средство комуникације (основни појмови). Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Национални и културни значај језика ОБрАдА

8. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Књижевност и проучавање књижевности. Слојевита структура књижевног дела. Лијепи Иве, народна лирска песма ОБрАдА


Књижевнонаучна методологија. Спољашњи и унутрашњи приступ књижевном делу.

Извори за проучавање књижевног дела. Примарни и секундарни извори за про-учавање књижевног дела.

9. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Извори за проучавање књижевности – час у библиотеци ОБрАдА

Школска (локална) библиотека.Врсте књига. Издање књижевног дела (појам). Лектирско издање.


7. ЈезикОпшти појмови о језику.Језик као средство комуникације (основни појмови). Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Национални и културни значај језика ОБрАдА

8. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Књижевност и проучавање књижевности. Слојевита структура књижевног дела. Лијепи Иве, народна лирска песма ОБрАдА

9. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Извори за проучавање књижевности – час у библиотеци ОБрАдА

61

Проналажење одговарајућег издања књиге у библиотеци. Библиотечки каталози. Служење књигом (делови књиге).Дигитални извори за проучавање књижевности (примарни и секундарни).

10. ЈезикОпшти појмови о језику.Однос књижевног језика и дијалекта. Књижевно-језичкакултура и њен значај. Српски језик (место језика упородици словенских језика, границе) ОБрАдА

11. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Смисао и значај књижевности. Иво Андрић: О причии причању, беседа приликом примања Нобелове награде ОБрАдА

12. Култура изражавањаУсмено изражавање.Казивање одломака из Андрићеве беседе приликомпримања Нобелове награде УТВрђИВАње

ОКТОБАР (13)


Обновити и обрадом проширити знања ученика о елементима структуре књижевног дела: стваралачка грађа, тема, мотив, фабула и сиже, композиција, лик.

Подсетити ученике на одлике књижевних родова. Обрадом наставне јединице остварити припрему за примену знања и темељније

упознавање књижевних родова и врста на часовима који следе.


У примпремном делу рада обновити знача ученика о лирској песми.На примеру Раичковићеве песме Септембар проширити знања ученика о фор-

малним обележјима лирике.Упознати ученике са појмовима експлицитна и имплицитна поетика.

10. ЈезикОпшти појмови о језику.Однос књижевног језика и дијалекта. Књижевно-језичкакултура и њен значај. Српски језик (место језика упородици словенских језика, границе) ОБрАдА

11. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Смисао и значај књижевности. Иво Андрић: О причии причању, беседа приликом примања Нобелове награде ОБрАдА

12. Култура изражавањаУсмено изражавање.Казивање одломака из Андрићеве беседе приликомпримања Нобелове награде УТВрђИВАње



62


Читалачки утисци и доживљаји поводом читања епске песме.Тематика дела. Мотиви (запажати главне и споредне мотиве, динамичке и ста-

тичке и тумачити њихову уметничку улогу). Фабула. Уочавање композиционих етапа у организацији фабуле (план текста).Приповедне епизоде (епске дигресије). Ретроспекција у приповедању.


Карактеризација лика Бановић Страхиње. Видови карактеризације. Уочавање и тумачење различитих видова карактеризације на примеру Страхињиног лика.

Главни и споредни (епизоди) ликови.Уочавање литерарних проблема. Разрешавање литерарних проблема интерпрета-

цијом дела, уз примену одговарајуће методологије.Естетска значења и највиши смисао епске песме.

17. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Приповетка. Лаза К. Лазаревић:Први пут с оцем на јутрење ОБрАдА

Доживљаји и утисци о приповеци, њеној садржини и ликовима.Анализирање приповедачке ситуације. Тумачити естетску улогу облика казивања и врста приповедања на примеру при-

поветке. Посебну пажњу посветити уметничкој дескрипцији и дијалозима.


Проблемско проучавање Митровог лика. Естетска функција Маричиног лика.Етичка димензија ликова у приповеци. Естетска значења и највиши смисао дела.





63

19. Култура изражавањеПисмено изражавање.Домаћи задатак: Догађај који ме је подстакаона размишљање (тумачење радова) ОБрАдА

Читање и анализа радова.Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду Првог писменог задатка.








Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.


19. Култура изражавањеПисмено изражавање.Домаћи задатак: Догађај који ме је подстакаона размишљање (тумачење радова) ОБрАдА







64



Приступ делу. Осветлити уметничку предметност књиге. Увид у мотиве, темати-ку и ликове.

Улога приповедне целине С јесени, кад почну ветрови у структури и компози-цији књиге.

Лик приповедача Андреаса Сама.


Обрадити, у договору са ученицима, репрезентативне целине из књиге.

28. ЈезикПравопис.Основни принципи правописа српског књижевног језика.Правопис и правописни приручници (и служење њима) ОБрАдА


29. ЈезикПравопис.Велико слово ОБрАдА


30. ЈезикПравопис.Велико слово УТВрђИВАње

Видети правописна вежбања: Граматика, стр. 120–126.

31. ЈезикФонетика.Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Гласовни систем српског књижевног језика ОБрАдА



28. ЈезикПравопис.Основни принципи правописа српског књижевног језика.Правопис и правописни приручници (и служење њима) ОБрАдА

29. ЈезикПравопис.Велико слово ОБрАдА

30. ЈезикПравопис.Велико слово УТВрђИВАње

31. ЈезикФонетика.Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Гласовни систем српског књижевног језика ОБрАдА

65

Артикулациона фонетика (изговор и подела гласова).Акустична фонетика (висина, јачина и боја гласа).

32. ЈезикФонетика.Подела гласова ОБрАдА

33. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Драма. Настанак и развој драме и позоришта. Трагедија ОБрАдА

Појам драме. Структурни елементи драме.Аутори, извођачи и публика.Настанак драме и развој позоришта.Институција позоришта.Античка драма. Трагедија. Антички трагичари. Софокле. Припремање за тумачење Софоклове Антигоне. Мит о Едипу.


Мит о Едипу. Гледишта поводом мита у функцији припреме за тумачење трагедије.Проучавање драмске композиције.Уметничка улога хора у делу (гледишта колектива на приказана збивања).Заснивање, продубљивање и кулминација трагичког сукоба.Окосница драмског сукоба између ликова Антигоне и Креонта. Кулминација. Трагичност Антигониног лика. Митолошка, естетска, етичка и хуманистичка гледишта на трагедију и поводом ње.


36. ЈезикФонетика.Фонолошки систем српског књижевног језика ОБрАдА

Дистинктивна функција српских фонема.Врсте фонема.Дистинктивне опозиције и дистинктивне црте.

32. ЈезикФонетика.Подела гласова ОБрАдА




36. ЈезикФонетика.Фонолошки систем српског књижевног језика ОБрАдА

66

37. ЈезикФонетика.Слог. Подела речи на слогове. Растављање речи на крају реда ОБрАдА

38. ЈезикПравописПравописне вежбе УТВрђИВАње


39. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Књижевни лик који је привукао моју пажњу (тумачење радова) ОБрАдА

Читање и анализа радова.Писање есеја поводом структурних елемената из књижевног дела и обрађених

књижевних ликова.Јасно саопштавање интерпретативних гледишта.Аргументовано тумачење доживљаја и гледишта о књижевном делу.Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду писменог задатка.




Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Увид у граматичке и правописне појаве у задацима.Читање задатака и њихова анализа.Договор о начину исправке писмених задатака.

37. ЈезикФонетика.Слог. Подела речи на слогове. Растављање речи на крају реда ОБрАдА

39. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Књижевни лик који је привукао моју пажњу (тумачење радова) моју пажњу (тумачење радова) моју пажњу ОБрАдА




38. ЈезикПравописПравописне вежбе УТВрђИВАње

67


Индивидуалан Исправка писменог задатка.Писање побољшане верзије рада.

44. ЈезикФонетика УТВрђИВАње

Примена наученог у вежбањима. Граматика, стр. 73–78.



Елементи и својства епске структуре. Митолошки елементи у делу и њихова уметничка улога.Пријатељство Гилгамеша и Енкидуа.Универзална гледишта на егзистенцију. Естетска значења.


Структура и композиција Библије. Уочавање елемената библијског стила.Тумачење епских приповедних поступака.Лиризам и драмски елементи у библијском тексту.


Уочавање библијских топоса.Стваралачки поступци којима су остварене сцене Христовог страдања и васкрсења.Идејни слојеви библијског текста.





44. ЈезикФонетика УТВрђИВАње


68

49. КњижевностКњижевност старог века.Хомерско доба.Хомер: Илијада (одломак, 6. певање) ОБрАдА

Анализирати одломак из Илијаде (сусрет Хектора и Андромахе), локализовањем певања у структуру епа. Као сазнајни и рецепцијски предуслов детаљније обра-дити Мит о Троји. Сагледати творбену и естетску улогу мита у епу.



ЈАНУАР (7)

51. ЈезикФонетика.Гласовне алтернације (замене гласова).Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника). Једначење сугласника по месту творбе ОБрАдА

52. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Прикупљање, записивање и објављивање народних умотворина. Поетика народне (усмене) књижевности ОБрАдА

Назив народне (усмене) књижевности.Најстарији пронађени запис наших народних умотворина. Прикупљање, запи-

сивање и објављивање нашег усменог блага. Одлике дела народне (усмене) књижевности. Колективност у стварању и прено-

шењу, формулативност, варијантност. Поетика народне (усмене) књижевности. Класификација дела народне (усмене) књижевности.

53. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Српска дјевојка, народна лирска песма ОБрАдА

54. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Комади од различнијех косовскијех пјесама, одломци из епских песама ОБрАдА



51. ЈезикФонетика.Гласовне алтернације (замене гласова).Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника). Једначење сугласника по месту творбе ОБрАдА

52. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Прикупљање, записивање и објављивање народних умотворина. Поетика народне (усмене) књижевности ОБрАдА


54. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Комади од различнијех косовскијех пјесама, одломци из епских песама ОБрАдА

69



Однос прототипског и епског у приказивању Марковог лика и епске ситуације из дела.

Естетска функција стваралачких поступака.

56. ЈезикФонетика.Губљење сугласника.Асимилација и сажимање самогласника ОБрАдА


Обрада структурних елемената песме: приповедачева позиција и његов однос према свету дела. Композиционо обликовање садржине.

Проучити мотивацију сукоба браће.Анђелијин лик. Дубља мотивација њених речи и поступака.Симболика предмета и мотива у песми.Естетска значења која произилазе из фабуле, ликова, а посебно из епилога песме.

ФЕБРУАР (12)





56. ЈезикФонетика.Губљење сугласника.Асимилација и сажимање самогласника ОБрАдА




70

Историјска грађа у процесу уметничког обликовања.Уметничка улога епских формула, мотива и топоса.Композиција песме.Транспоновање збиље у уметнички свет песме (уметнички поступци).Песма као усмено сведочанство о преломним историјским збивањима.

60. ЈезикФонетика.Палатализација (алтернација к, г, х : ч, ж, ш) ОБрАдА

61. ЈезикФонетика.Сибиларизација (алтернација к, г, х : ц, з, с) ОБрАдА



64. КњижевностСредњовековна књижевност.Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика ОБрАдА

Рад Ћирила и Методија. Глагољица и ћирилица.Споменици словенске писмености.Рецензије старословенског језика.Црноризац Храбар: Слово о писменима . Стварање српскословенског језика. Запис Глигорија дијака у Мирослављевом јеванђељу .

65. КњижевностСредњовековна књижевност.Развој српског књижевног језика ОБрАдА

Рускословенски језик.Стварање славеносрпског језика.Ка победи народног језика.

60. ЈезикФонетика.Палатализација (алтернација к, г, х : ч, ж, ш) ОБрАдА

61. ЈезикФонетика.Сибиларизација (алтернација к, г, х : ц, з, с) ОБрАдА



64. КњижевностСредњовековна књижевност.Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика ОБрАдА


71

66. КњижевностСредњовековна књижевност.Типови књижевних језика код Срба до 19. века УТВрђИВАње




Појам житија. Одлике жанра.Свети Сава као писац.Локализовање одломка.Изражајно интерпретативно читање.Тумачење фабуле.Дијалог Светога Саве и Светога Симеона.Сцена Симеоновог посвећења.


Текстови одабраних предања о Светом Сави.Обрада репрезентативних предања на нивоу осврта.Приказ приче Свети Сава и ђаво на нивоу интерпретације.Савин лик у предањима и у народној традицији.

МАРТ (12)


Тумачење стваралачких побуда за настанак дела и стваралачких околности.Локализовање.






72

Похвала.Изражајно интерпретативно читање.Објашњавање непознатих речи и израза. Естетски чиниоци текста и стваралачки поступци.Расветљавање идејног света дела и естетских значења.

71. ЈезикФонетика.Јотовање (алтернације ненепчаних са предњонепчаним сугласницима) ОБрАдА


Слово.Мотиви и поетске слике. Тематика дела.Алузије. Интертекстуалност.Хумане и етичке димензије дела.

73. КњижевностСредњовековна књижевност.Особености и значај средњовековне књижевности УТВрђИВАње

74. ЈезикФонетика.Неспостојано а (алтернација а : ø). Промена л у о (алтернација л : о) ОБрАдА

75. ЈезикФонетика.Покретни вокали.Преглас (алтернација о : е).Превој вокала ОБрАдА

76. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Тематика инспирисана тумачењем дела из народне (усмене) и средњовековне књижевности. Тематски кругови: традиција, наслеђе, родољубље, храброст, оданост, љубав, хуманост, породица, породичневредности ОБрАдА

71. ЈезикФонетика.Јотовање (алтернације ненепчаних са предњонепчаним сугласницима) ОБрАдА


73. КњижевностСредњовековна књижевност.Особености и значај средњовековне књижевности УТВрђИВАње

74. ЈезикФонетика.Неспостојано а (алтернација а : ø). Промена л у о (алтернација л : о) ОБрАдА

75. ЈезикФонетика.Покретни вокали.Преглас (алтернација о : е).Превој вокала ОБрАдА

76. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Тематика инспирисана тумачењем дела из народне (усмене) и средњовековне књижевности. Тематски кругови: традиција, наслеђе, родољубље, храброст, оданост, љубав, хуманост, породица, породичневредности ОБрАдА

73

Читање и анализа радова.Размишљања о темама које су инспирисане обрађеним књижевним делима.Однос према теми. Заузимање ставова и формулисање гледишта.Књижевно дело као ризница гледишта.Садржина и идејни свет дела у улози аргументације утисака и ставова.Појачавање стилског израза са циљем постизања убедљивости и оригиналности.Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду писменог задатка.




Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Језичке и стилске одлике (правилност изражавања).Читање задатака и њихова анализа.Упутства за израду исправке.





Однос према језику књижевности.Појава штампане књиге и њен значај за развој књижевности.






74

Утицај античког наслеђа.Одлике уметности и књижевности хуманизма и ренесансе.Позориште у доба хуманизма и ренесансе.Хуманизам и ренесанса у Дубровнику и Боки Которској.

АПРИЛ (9)

82. КњижевностХуманизам и ренесанса.Данте Алигијери: Божанствена комедија Пакао (одломак, 5. певање) ОБрАдА

Појава Дантеа Алигијерија у италијанској књижевности.Структура Божанствене комедије. Тумачење репрезентативног одломка из дела: 5. певање, Паоло и Франческа.

83. ЈезикФонетика.Сонант Ј.Консонант Х ОБрАдА

84. КњижевностХуманизам и ренесансаФранческо Петрарка: Канцонијер (одабрани сонети) ОБрАдА

Теме и мотиви Петраркиног Канцонијера. Стваралачка инспирација за настанак дела.Читање и приказ изабраних сонета из Петраркине песничке књиге.


Упознати ученике са појавом и значајем романа Дон Кихот.Пародијски однос аутора према традицији популарних витешких романа.Обрада осмог поглавља из романа.

86. ЈезикФонетика.Систематизација обрађеног градива одговарајућим вежбањима. Правописна решења у вези са алтернацијама УТВрђИВАње

82. КњижевностХуманизам и ренесанса.Данте Алигијери: Божанствена комедијаПакао (одломак, 5. певање) ОБрАдА

83. ЈезикФонетика.Сонант Ј.Консонант Х ОБрАдА


86. ЈезикФонетика.Систематизација обрађеног градива одговарајућим вежбањима. Правописна решења у вези са алтернацијама УТВрђИВАње

84. КњижевностХуманизам и ренесансаФранческо Петрарка: Канцонијер (одабрани сонети) ОБрАдА

75



Вилијем Шекспир, његово стваралаштво и значај.Елизабетанско позориште.Читалачки утисци и гледишта поводом Ромеа и Јулије.Уочавање и тумачење трагичког сукоба и заплета. Улога мотива мржње и љубави

у конституисању трагичког заплета.


Композиционо устројство трагедије. Ликови Ромеа и Јулије. Епизодни ликови.Универзална естетска значења дела.

89. КњижевностХуманизам и ренесанса.Дубровачки петраркисти: Шишко Менчетић и Џоре Држић ОБрАдА

Обрада песама Први поглед Шишка Менчетића и Горчије жалости јесу ли гди кому? Џора Држића.

90. ЈезикФонетика.Акценатски систем српског књижевног језика.Акценат речи. Врсте акцента. Правила о распореду акцената ОБрАдА

МАЈ (9)

91. ЈезикФонетика.Акценатски систем српског књижевног језика.Нека правила о распореду неакцентованих дужина. Проклитике и енклитике ОБрАдА




90. ЈезикФонетика.Акценатски систем српског књижевног језика.Акценат речи. Врсте акцента. Правила о распореду акцената ОБрАдА

91. ЈезикФонетика.Акценатски систем српског књижевног језика.Нека правила о распореду неакцентованих дужина. Проклитике и енклитике ОБрАдА

76

92. ЈезикФонетика.Акценатски систем српског књижевног језика УТВрђИВАње

Акценатске вежбе.Контрастирање акцентског система књижевног и регионалног дијалекта. Служење речником за утврђивање правилног акцента.


Позориште у Дубровнику.Комедиографски заплет.Ситуациона и вербална комика у Новели од Станца.Обележја фарсе на примеру Држићевог комедиографског текста.Поучно и забавно у Новели од Станца.

94. КњижевностХуманизам и ренесанса.Естетски домети и значај књижевности епохе хуманизма и ренесансе УТВрђИВАње

95. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Приказ конкретних структурних елемената из обрађених књижевних дела ОБрАдА




Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Читање задатака и њихова анализа у размени гледишта са ученицима.Упутства за израду исправке.

92. ЈезикФонетика.Акценатски систем српског књижевног језика УТВрђИВАње


95. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Приказ конкретних структурних елемената из обрађених књижевних дела ОБрАдА




94. КњижевностХуманизам и ренесанса.Естетски домети и значај књижевности епохе хуманизма и ренесансе УТВрђИВАње

77


Индивидуална исправка писменог задатка.Уважавање наставникових гледишта и препорука за квалитетну обраду теме.

ЈУН (6)



Класицистичко позориште.Учена (ерудитна) комедија. Молијерово стваралаштво.Садржина Тврдице.Комички заплет. Вишеструки заплети.Ситуациона и вербална комика.Уочавати и тумачити обележја и својства учене (ерудитне) комедије.


Харпагонов лик.Тврдица и тврдичлук (карактерна мана и рђава друштвена појава).


Стваралачка грађа за Османа.Локализовање репрезентативних одломака.Тумачење стилских изражајних средстава и њихове уметничке фунцкије у тексту

дела.Универзална гледишта на власт и егзистенцију у Гундулићевом делу.






78

104. КњижевностИзбор из поезије савремених песника(Радовић, Антић, Симовић) ОБрАдА


Обрадити по једну песму од сваког аутора на нивоу осврта или приказа.




79

Наставни програм за први разред средњих стручних школа у трогодишњем трајању

СрПСКИ ЈезИК И КњИжеВНОСТ

I рАзред ТрОгОдИшње шКОЛОВАње – III СТеПеН СТрУЧНе СПреМе

(3 часа недељно, 105 часова годишње)


КЊИЖЕВНОСТ (66 часова)

I УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (12 часова)Природа и смисао књижевности.Појам и назив књижевности; књижевност као уметност; књижевност и друге

уметности; усмена и писана књижевност улога књижевне уметности у друштву; књижевност и проучавање књижевности, науке о књижевности: теорија, историја књижевности и књижевна критика.


Структура књижевног дела.Тема, мотив (мања тематска јединица); фабула и сиже; лик, карактер, тип, наратор,

писац; идеје, мисли и поруке, смисао књижевноуметничког дела; композиција књижев- ног дела (на примерима лирског, епског и драмског дела); језик у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање речи), средства уметничког изражавања.

Дела за обраду:Сунце се дјевојком жени – лирска народна песмаБановић Страхиња – епска народна песмаДјевојка бржа од коња – народна приповеткаЛаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење – уметничка приповеткаСофокле: Антигона – трагедијаИво Андрић: О причи и причању (Беседа приликом примања Нобелове награде)

80


старог века.Еп о Гилгамешу (одломак)Хомер – Илијада (одломак – VI певање)Библија – из Старог завета; Легенда о потопу; из Новог завета; Јеванђеље по Матеју

(Страдање и васкрсење Христово).

III СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (11 часова)Почеци словенске писмености, значај рада Ћирила и Методија и њихових ученика.

Најстарија словенска писма (глагољица, ћирилица); старословенски језик и рецензије старословенског језика; најстарији споменици јужнословенске културе (Башчанска пло-ча, Самуилов натпис, Брижински споменик, Мирослављево јеванђеље); међусобне везе и утицаји писане и усмене књижевности.

Сава Немањић (Свети Сава): Житије Светог Симеона (одломак) – Болест и смрт Светога Симеона

Јефимија: Похвала кнезу ЛазаруДеспот Стефан Лазаревић: Слово љубвеУсмено предање о Светом Сави – (народне песме, приче и легенде – избор).

IV НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (11 часова)Народна (усмена) књижевност: појам, битне одлике, основне теме и мотиви, умет-

ничка вредност и значај (синтеза).Народна поезија и њен значај у животу и историји српског народа.Српска дјевојка – народна песмаКнежева вечера8 – народна песмаМарко пије уз рамазан вино – народна песмаДиоба Јакшића – народна песмаРопство Јанковић Стојана – народна песмаБој на Мишару – народна песма

V ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (11 часова)Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас и главни представници (појам, особено-

сти, значај).Франческо Петрарка: Канцонијер (избор сонета)Вилијем Шекспир: Ромео и ЈулијаМигел де Сервантес: Дон Кихот (одломак)Шишко Менчетић: Први погледЏоре Држић: Горчије жалости јесу ли гди кому

8 У Читанци је ова песма објављена у склопу изворно надређене литерарне целине: Комади од различ-нијех косовскијех пјесама .

81

Марин Држић: Новела од СтанцаVI БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ (6 часова)Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код нас (појам, осо-

бености, значај).Иван Гундулић: Осман (одломци из I и VIII певања) Жан Батист Молијер: Тврдица

VII ЛЕКТИРА (5 часова)Данте Алегијери: Божанствена комедија (одломак из Пакла)Данило Киш: Рани јадиИзбор из поезије савремених песника према избору ученика и наставника (Душан

Радовић, Мирослав Антић, Љубомир Симовић и др.)

VIII КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИНа наведеним делима понављају се, проширују, усвајају и систематизују основни

књижевнотеоријски појмови.Лирско, епско, драмско песништво.Лирске („женске”) и епске (јуначке) песме. Епски јунак.Епска поезија у прози: приповетка, новела, роман; једноставнији облици епске про-

зе: мит, предање, бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово.Драмска поезија (одлике, подела): трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи.

Фарса. Драма и позориште. Драмски јунак.Стих и проза. Метрика, хексаметар, десетерац, цезура.Средства уметничког изражавањаЕпитет, поређење, персонификација, хипербола, градација, антитеза, метафора, лир-

ски паралализам. Симбол. Хуманизам, ренесанса, петраркизам, барок, класицизам.

ЈЕЗИК (25 часова)

I ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУЈезик као средство комуникације (основни појмови). Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Његов национални и култур-

ни значај.

II ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕЈезик као систем знакова.Фонетика и фонологија, глас и фонема.Морфологија. Речи и морфеме. Творба речи.Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица.Лексикологија. Лексички фонд (богаћење речника, стручна терминологија).

82

III ПРАВОПИСОсновни принципи правописа српског књижевног језика. Писање великог слова.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (14 часова)


тона, боја гласа, темпо изговора; пауза – логичка и психолошка и њихова изражајна функција. Акценат, речи, групе речи, реченице (смисаонице). Отклањање нестандардне акцентуације из ученичког говора.

Изражајно читање и казивање напамет научених краћих прозних и дијалошких тек-стова. Рецитовање стихова.

Стилске вежбе. Функционални стилови: разговорни књижевноуметнички језик.

II ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕПравописне вежбе: писање великог слова.Стилске вежбе: сажимање писменог састава уз појачавање његове информативности,

отклањање сувишних речи и неприкладних израза.Домаћи писмени задаци (читање и анализа).Четири писмена задатка годишње.

83

редослед обраде наставних јединица за први разред средњих стручних школа у трогодишњем трајању




обра

да

утвр

ђива

ње

укуп

но








Лектира 1 0 1

56 6 62

ЈЕЗИК



Правопис 2 3 5

9 6 15




9 19 28



84



Упознавање ученика са планом рада и са програмом. Структура уџбеника. Садржај. Поглавље. Структура поглавља. Индекс појмова.

Подаци о писцима. Коришћење уџбеника. Договор о начинима и облицима рада.

2. Култура изражавањаУсмено изражавање.Час у библиотеци ОБрАдА

Школска (локална) библиотека.Врсте књига. Издање књижевног дела (појам). Лектирско издање. Проналажење одређеног издања књиге у библиотеци. Служење књигом (делови

књиге).

3. ЈезикПравопис.Општа правописна правила (обнављање градива из основне школе): писање великог слова, писање негације, писање запета у набрајању и у апозицији) УТВрђИВАње

На подесним примерима и одговарајућим вежбањима обновити знања о општим правописним правилима

Читљивост писаних слова. Уредност писања.

4. ЈезикПравопис.Општа правописна правила (обнављање градива из основне школе): писање управног и неуправног говора. Правописне недоумице УТВрђИВАње

На конкретним примерима указати на правописне недоумице, које наставник примећује у писању код већег броја ученика и отклањати их.



2. Култура изражавањаУсмено изражавање.Час у библиотеци ОБрАдА

3. ЈезикПравопис.Општа правописна правила (обнављање градива из основне школе): писање великог слова, писање негације, писање запета у набрајању и у апозицији) УТВрђИВАње

4. ЈезикПравопис.Општа правописна правила (обнављање градива из основне школе): писање управног и неуправног говора. Правописне недоумице УТВрђИВАње


85

Појам уметности. Уметничка изражајна средства. Врсте уметности према умет-ничким изражајним средствима.



Дефинисање књижевности. Особености књижевног дела. Обрадити лирску народну песму Сунце се дјевојком

жени на нивоу приказа. Књижевно дело (појам).Медији књижевности. Усмена и писана књижевност.Назив књижевности. Књижевност као уметност речи. Језик књижевног дела.

Књижевноуметнички стил.


Ученици се упознају са тумачењем књижевног дела и са његовом интерпрета-цијом.

Главне одлике истраживачког и доживљајног читања.Доживљавање књижевног дела и његово разумевање као интеграциони елементи

обједињавања приликом приступа делу.Обрада песме Звезде Јована Дучића у функцији илустративног примера.

8. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Смисао и значај књижевности. Иво Андрић: О причи и причању, беседа приликом примања Нобелове награде ОБрАдА

9. Култура изражавањаУсмено изражавање.Казивање одломака из Андрићеве беседе приликом примања Нобелове награде УТВрђИВАње



8. КњижевностУвод у проучавање књижевног дела.Смисао и значај књижевности. Иво Андрић: О причи и причању, беседа приликом примања Нобелове награде ОБрАдА

9. Култура изражавањаУсмено изражавање.Казивање одломака из Андрићеве беседе приликом примања Нобелове награде УТВрђИВАње

86


На примерима одабраних текстова књижевних дела (цела дела или репрезента-тивни одломци) из основне школе утврдити знања ученика о основним својстви-ма књижевних родова.



Спољашњи и унутрашњи приступ књижевном делу. Извори за проучавање књижевног дела. Примарни и секундарни извори за про-

учавање књижевног дела.


У припремном делу рада обновити знача ученика о лирској песми.На примеру Раичковићеве песме Септембар обновити и проширити знања о

формалним обележјима лирике.

ОКТОБАР (13)


Епска песма (одлике).Локализовање. Припрема за рад.Изражајно интерпретативно читање. Објављивање и тумачење читалачких доживљаја и утисака.







87

Тематика дела. Мотиви (запажати главне и споредне мотиве, динамичке и статич-ке и тумачити њихову уметничку улогу).

Фабула. Уочавање композиционих етапа у организацији фабуле (план текста). Приповедне епизоде (епске дигресије). Ретроспекција у приповедању.

Израда плана текста. Композиција дела.


Видови карактеризације: директна и индиректна карактеризација на примеру Страхињиног лика.

Запажање и тумачење литерарних проблема.Естетска значења и највиши смисао дела.Тумачење литерарних проблема. Дискусија. Аргументациони поступак.Естетска значења и највиши смисао дела.

16. Култура изражавањаПисмено изражавање.Припрема за израду домаћег задатка. Упутства за рад ОБрАдА

Рад на примеру теме коју формулише наставник, тако да је погодна за оствари-вање вежбања.

Анализа теме, прикупљање грађе; писање радних теза; разрада теза. Обликовање композицоних делова текста.Уводна целина и њена улога. Главни део рада. Закључни део рада и његова функ-

ција.Прегледање написаног, корекција грешака и пропуста. Пажљиво читање и кори-

говање текста.

17. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Испричаћу вам нешто изузетно важно (анализа радова) ОБрАдА

Читање и анализа радова.Умеће наративног приказивања догађаја (са или без елемената доживљаја).Граматичка правилност. Формирање стила.Јасност, прецизност и прегледност излагања.Умеће композиционог обликовања садржине. Формирање пасуса.


16. Култура изражавањаПисмено изражавање.Припрема за израду домаћег задатка. Упутства за рад ОБрАдА

17. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Испричаћу вам нешто изузетно важно(анализа радова) ОБрАдА

88

Читкост рукописа. Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду писменог задатка.







22. ЈезикОпшти појмови о језику.Језик као средство комуникације (основни појмови) ОБрАдА

23. КњижевностУвод у проучавање књижевног делаПриповетка. Лаза К. Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење ОБрАдА

Приповетка (главне особине).Подсећање на обрађена дела Лазе К. Лазаревића.Изражајно интерпретативно читање приповетке.Доживљаји и утисци о приповеци, њеној садржини и ликовима.





22. ЈезикОпшти појмови о језику.Језик као средство комуникације (основни појмови) ОБрАдА

23. КњижевностУвод у проучавање књижевног делаПриповетка. Лаза К. Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење ОБрАдА

89


Уочавање облика казивања: нарација, дескрипција, дијалог. Тумачење њихове уметничке функције у делу.

Лик Мише као приповедача. Проучавање начина и поступака приповедања. Лик Митра. Лик Марице.


Уметничке идеје приповетке.Етичка питања која дело покреће.


26. ЈезикОпшти појмови о језику.Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Његов национални и културни значај ОБрАдА


Роман (појам).Структура Кишовог дела.Тематика и мотиви у делу. Лик приповедача.Обрада наративне целине С јесени, кад почну ветрови .


Обрада наративне целине по избору и у договору са ученицима.

29. ЈезикОпшти појмови о језику УТВрђИВАње



26. ЈезикОпшти појмови о језику.Основни појмови о књижевном (стандардном) језику. Његов национални и културни значај ОБрАдА



29. ЈезикОпшти појмови о језику УТВрђИВАње

90


Појам драме. Структурни елементи драме.Драма и позориште. Аутори, извођачи и публика.Настанак драме и развој позоришта.Античка драма. Трагедија.


Антички трагичари. Софокле. Припремање за тумачење Софоклове Антигоне. Мит о Едипу. Гледишта пово-

дом мита у функцији припреме за тумачење трагедије.Објављивање истраживачког пројекта и упутства за читање и рад.


Проучавање структуре и драмске композиције.Уметничка улога хора у делу (гледишта колектива на приказана збивања).Заснивање трагичкког сукоба.Трагички заплет.Окосница драмског сукоба између ликова Антигоне и Креонта.Трагичност Антигониног лика. Трагични епилог.









91



36. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Моја размишљања поводом једног књижевног дела (тумачење радова) ОБрАдА

Читање и анализа радова.Писање есеја поводом обрађеног књижевног дела.Умеће сажетог приказивања садржине књижевног дела.Објашњавање гледишта и ставова подстакнутих фабулом, ликовима, значењима. Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду писменог задатка.





Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Коментарисање граматике и правописа у задацима.Читање задатака и њихова свестрана анализа.Договор о начину исправке писмених задатака.Сажимање садржине уз појачавање информативности написаног текста.



36. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак: Моја размишљања поводом једног књижевног дела (тумачење радова) ОБрАдА





92



42. КњижевностКњижевност старог века.Еп. Еп о Гилгамешу (одломак, 8. плоча) ОБрАдА

Еп. Сумерско-вавилонска књижевност. Епу о Гилгамешу. Локализовање одломка: осма плоча. Изражајно, интерпретативно читање одломка.Тумачење водећих мотива и тема из репрезентативног одломка.Уметничке идеје.Завршна локализација.


Хебрејска књижевност.Локализовање репрезентативног текста из Старог завета. Уочавање елемената библијског стила.Особености епских приповедних поступака.Лиризам и драмски елементи у библијском тексту.


Стваралачки поступци којима су остварене сцене Христовог страдања и васкрсења.Идејни слојеви библијског текста.



42. КњижевностКњижевност старог века.Еп. Еп о Гилгамешу (одломак, 8. плоча) Еп о Гилгамешу (одломак, 8. плоча) Еп о Гилгамешу ОБрАдА




93

Анализирати свестрано одломак из Илијаде (сусрет Хектора и Андромахе), ло-кализовањем певања у структуру дела. Као сазнајни и рецепцијски предуслов де-таљније анализирати Мит о Троји.



47. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба: Улога и значај књижевности ОБрАдА

Развијати вештину усменог приказа гледишта поводом књижевности, књиге и писаца.

Стваралачки, индивидуални и друштвени значај књижевности.Уметничке вредности књижевног дела.Етичка димензија књижевног дела.

48. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба. Изражајно читање одабраних књижевноуметничких текстова УТВрђИВАње

49. ЈезикЈезички систем и науке које се њиме баве.Фонетика и фонологија. Глас и фонема ОБрАдА

50. ЈезикЈезички систем и науке које се њиме баве.Фонетика и фонологија. Глас и фонема УТВрђИВАње

ЈАНУАР (7)

51. КњижевностНародна (усмена) књижевностПрикупљање, записивање и објављивање народних умотворина ОБрАдА

Назив народне (усмене) књижевности.


47. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба: Улога и значај књижевности ОБрАдА

49. ЈезикЈезички систем и науке које се њиме баве.Фонетика и фонологија. Глас и фонема ОБрАдА

50. ЈезикЈезички систем и науке које се њиме баве.Фонетика и фонологија. Глас и фонема УТВрђИВАње

51. КњижевностНародна (усмена) књижевностПрикупљање, записивање и објављивање народних умотворина ОБрАдА

48. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба. Изражајно читање одабраних књижевноуметничких текстова УТВрђИВАње

94

Прикупљање, записивање и објављивање народних умотворина.Најстарији пронађени запис наших народних умотворина.


Одлике дела народне (усмене) књижевности. Поетика народне (усмене) књижевности. Колективност у стварању и преношењу, формулативност, варијантност. Класификација дела народне (усмене) књижевности.






Однос прототипског и епског у приказивању Марковог лика и епске ситуације из дела.Естетска функција стваралачких поступака.


Однос прототипског и епског у приказивању Марковог лика и епске ситуације из дела.Естетска функција стваралачких поступака.







95

ФЕБРУАР (12)



Обрада структурних елемената песме: приповедачева позиција и његов однос према свету дела.

Проучити мотивацију сукоба браће.Анђелијин лик. Дубља мотивација њених речи и поступака.Симболика предмета и мотива у песми.Естетска значења која произилазе из фабуле, а посебно из епилога песме.




Стваралачке побуде и историјска грађа у процесу уметничког обликовања.Уметничка улога епских формула, мотива и топоса.Композиција песме.Транспоновање збиље у уметнички свет песме и естетска вишезначност.Песма као усмено сведочанство о важним историјским збивањима.

62. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Бој на Мишару, народна епска песма УТВрђИВАње






62. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Бој на Мишару, народна епска песма УТВрђИВАње


96

64. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба. Изражајно читање дела из наше народне (усмене) књижевности УТВрђИВАње

65. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Уметничка својства и вредности народне (усмене) књижевности. Њен значај за културу и књижевност УТВрђИВАње

66. КњижевностСредњовековна књижевност.Почеци словенске писмености. ОБрАдА

Рад Ћирила и Методија. Глагољица и ћирилица.Споменици словенске писмености.Црноризац Храбар: Слово о писменима


Рецензије старословенског језика.Стварање српскословенског језика. Запис Глигорија дијака у Мирослављевом јеванђељу .Рускословенски језик.Стварање славеносрпског језика.Ка победи народног језика.




64. Култура изражавањаУсмено изражавање.Говорна вежба. Изражајно читање дела из наше народне (усмене) књижевности УТВрђИВАње

65. КњижевностНародна (усмена) књижевност.Уметничка својства и вредности народне (усмене) књижевности. Њен значај за културу и књижевност УТВрђИВАње

66. КњижевностСредњовековна књижевност.Почеци словенске писмености. ОБрАдА




97

МАРТ (12)


Појам житија. Одлике жанра.Свети Сава као писац.Локализовање одломка.Изражајно интерпретативно читање.Тумачење фабуле.Дијалог Светога Саве и Светога Симеона.Сцена Симеоновог посвећења.


Текстови репрезетнативних предања о Светом Сави.Обрада репрезентативних предања на нивоу приказа.Савин лик у предањима и у народној традицији.


Жанр похвале у средњовековној књижевности.Тумачење стваралачких побуда и околности за настанак дела.Локализовање.Изражајно интерпретативно читање.Објашњавање непознатих речи и израза. Тумачење естетских елемената текста.Откривање идејног света дела и уметничких значења.


Жанр слова у средњовековној књижевности.Изражајно интепретативно читање дела. Објашњавање језичких непознаница.





98

Запажање лирских елемената. Тумачење поетских слика.Мотиви из Библије.

74. КњижевностСредњовековна књижевност УТВрђИВАње

75. ЈезикМорфологија.Речи и морфеме. Творба речи ОБрАдА

76. ЈезикМорфологија.Речи и морфеме. Творба речи УТВрђИВАње

77. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Приказ једног дела из народне (усмене) књижевности ОБрАдА

Читање и анализа радова.Одлике приказа књижевног дела. Приказивање садржине и тумачење водећих стваралачких поступака у делу. Саопштавање ставова и гледишта поводом дела.Домаћи задатак у функцији припремања ученика за израду писменог задатка.



80. Култура изражавањаПисмено изражавање.Исправка писменог задатка. УТВрђИВАње

Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Тумачење и вредновање приступа у обради теме.Читање задатака и њихова свестрана анализа.Упутства за израду исправке.

74. КњижевностСредњовековна књижевност УТВрђИВАње

75. ЈезикМорфологија.Речи и морфеме. Творба речи ОБрАдА

76. ЈезикМорфологија.Речи и морфеме. Творба речи УТВрђИВАње

77. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Приказ једног дела из народне (усмене) књижевности ОБрАдА



80. Култура изражавањаПисмено изражавање.Исправка писменог задатка. УТВрђИВАње

99



АПРИЛ (9)

82. КњижевностХуманизам и ренесанса.Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас (појмови, особености, значај) ОБрАдА


Промена односа према језику књижевности.Појава штампане књиге и њен значај за развој књижевности.Одлике уметности и књижевности хуманизма и ренесансе.Позоришна уметност у доба хуманизма и ренесансе.Хуманизам и ренесанса у Дубровнику и Боки Которској.


Појава Дантеа Алигијерија у италијанској књижевности.Структура Божанствене комедије. Тумачење репрезентативног одломка из дела: 5. певање – Паоло и Франческа.

84. КњижевностХуманизам и ренесанса.Франческо Петрарка: Канцонијер (одабрани сонети) ОБрАдА

Теме и мотиви Петраркиног Канцонијера. Стваралачка инспирација за настанак дела.

Читање и приказ једног сонета из Петраркине песничке књиге, у договору са ученицима.


82. КњижевностХуманизам и ренесанса.Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас (појмови, особености, значај) ОБрАдА


84. КњижевностХуманизам и ренесанса.Франческо Петрарка: Канцонијер (одабрани сонети) ОБрАдА

100


Упознати ученике са појавом и значајем романа Дон Кихот.Појам пародије. Обрада осмог поглавља из романа.Хумор и комика у роману.

86. ЈезикМорфологија.Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица ОБрАдА

87. ЈезикМорфологија.Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица УТВрђИВАње



Вилијем Шекспир и његово стваралаштво.Елизабетанско позориште.Читалачки доживљаји и утисци.Договор о садржини тумачења на наредним часовима (формирање плана тума-

чења).


Читалачки утисци и гледишта поводом Ромеа и Јулије.Уочавање и тумачење трагичког сукоба. Улога мотива мржње и љубави у конституисању трагичког заплета.Композиција трагедије.



87. ЈезикМорфологија.Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица УТВрђИВАње




86. ЈезикМорфологија.Синтакса. Реченица као језичка и комуникативна јединица ОБрАдА

101

Ликови Ромеа и Јулије. Универзална и естетска значења дела.

МАЈ (9)


Обрада песама Први поглед Шишка Менчетића и Горчије жалости јесу ли гди кому? Џора Држића.


Ситуациона и вербална комика у Новели од Станца.Обележја фарсе на примеру Држићевог комедиографског текста.Поучно и забавно у Новели од Станца.

93. ЈезикЛексикологија.Лексички фонд (богаћење речника, стручна терминологија) УТВрђИВАње

94. КњижевностХуманизам и ренесанса УТВрђИВАње

95. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Есеји инспирисани обрађиваним књижевним делима. Тематски кругови: виђење животних вредности, пријатељство, љубав,карактерне врлине, мане, слобода, наслеђе, традиција ОБрАдА

Начин сакупљања грађе у односу на задату тему. Композиционо организовање грађе.Саопштавање мишљења и гледишта о теми.Активно коришћење примера из обрађених књижевних дела у функцији докази-

вања утисака, гледишта, ставова, размишљања.Доспевање до свевремених значења. Умеће објашњења значаја представљених

појава у животу појединца и друштва. Припрема за писмени задатак.



93. ЈезикЛексикологија.Лексички фонд (богаћење речника, стручна терминологија) УТВрђИВАње

94. КњижевностХуманизам и ренесанса УТВрђИВАње

95. Култура изражавањаПисмено изражавање.Домаћи задатак. Есеји инспирисани обрађиваним књижевним делима. Тематски кругови: виђење животних вредности, пријатељство, љубав,карактерне врлине, мане, слобода, наслеђе, традиција ОБрАдА

102




Коментарисање писмених задатака, фронтално и индивидуално.Читање задатака и њихова анализа у размени гледишта са ученицима.Упутства за израду исправке.


Индивидуална исправка писменог задатка.Уважавање наставникових гледишта и препорука за бољу обраду теме.

ЈУН (6)



Класицистичко позориште. Молијерово стваралаштво.Учена (ерудитна) комедија. Садржина Тврдице.Комички заплет. Вишеструки заплети.Ситуациона и вербална комика.







103


Харпагонов лик.Тврдице и тврдичлук (карактерна мана и рђава друштвена појава).




105. Преглед обрађеног градива из језика и књижевности




105. Преглед обрађеног градива из језика и књижевности

104

Обрада лирске песме у средњој школи

Лирска песма у првом разреду средње школеМетодичке приступе лирској песми у средњој школи одређују значајне посебности.Интерпретацијом лирских песама у настави тежи се остваривању мноштва наставних

циљева (образовних, естетских, васпитних и функционалних), међу којима се истичу следећи:

– оригиналним методичким приступима подстицати интересовања ученика за чи-тање, доживљавање и тумачење поезије;

– утемељено и вишестрано упознавати естетске и поетичке одлике лирског жанра;– усавршавати све видове читања и истраживачког тумачења лирског књижевног

дела, уз примену прикладне методологије;– развијати чулну машту, имагинативно мишљење и чулну очигледност;– навикавати ученике да у приступу лирској песми комбинују различите видове чи-

тања који су адекватни уметничкој природи конкретног дела;– обрадом лирске песме развијати способности ученика да одговарајућа књижев-

нотеоријска и друга релевантна знања примењују на активан начин у читању и током интерпретације дела;

– неговати и усавршавати способности ученика да целовито доживе свет лирског дела, да се у њега уживљавају и уживају у његовим естетским својствима;

– подстицати ученике да током читања уважавају претходна читалачка искуства и знања о лирици, која ће на истраживачки начин примењивати у интерпретативном приступу конкретној лирској песми;

– унапређивати знања о структурним особинама лирске песме, а истакнуто о при-роди, својствима и уметничкој улoзи лирског субјекта, о лирским мотивима, лирској тематици, песничким сликама и композиционим устројствима лирске песме;

– мотивисати ученике за уочавање стилских изражајних средстава карактеристич-них за лирско књижевно дело, па да свестрано и на поуздан начин тумаче њихову умет-ничку улогу у свету конкретне песме;

– обучити ученике за тумачење симболизације мотива, као стваралачког поступка који је карактеристичан за лирску песму;

– упознати ученике са метриком и версификацијом, врстама стихова и строфа и главним песничким формама;

– усвајати знања о књижевнотеоријским појмовима који се тичу лирског дела, њего-ве рецепције и интерпретације;

– мотивисати ученике да усвајају знања о уметничким својствима изражајних сред-става, језика и стила лирске песме;

105

– омогућити ученицима да уоче и протумаче одлике лирике из различитих књижев-ноисторијских периода, праваца и стилских формација интерпретацијом репрезента-тивних лирских остварења;

– неговати приврженост етичким вредностима и врлинама које су промовисане у лирским књижевним делима;

– навикавати ученике да помоћу лирског дела упознају сложеност емоција, духовних стања и расположења;

– развијати емотивни свет ученика и богатити га;– неговати и подстицати критички став и аргументовано расуђивање према појава-

ма из света лирског дела;– утицати на рафиниран читалачки укус ученика и способност да препознају естет-

ску вредност лирске творевине, да је поуздано разумеју и у њој уживају;– обрадом лирских песама упознати ученике са књижевношћу, традицијом и култу-

ром српског народа, као и са богатом књижевноуметничком светском баштином;– истраживачким радом развијати љубав према поезији и тако подстицати нова чи-

талачка интересовања у вези са писцима и делима лирске књижевности;– подстицати све видове стваралачког рада поводом обраде лирских књижевних дела.9 Приступ лирској песми у средњој школи одређују специфичне радне околности

које су, пре свега, условљене посебностима дела и природом и структуром наставних програма. Заснивање и обликовање методичких приступа лирској песми прати и од-говарајући програмски контекст, односно радне околности у којима се конкретна лирска песма обрађује. Најпоузданије методолошко утемељење за обраду лирске пе-сме почива у пажљивој процени њеног места и улоге у структури програма. Гледишта на лирску песму, динамика и ток интерпретације, избор прикладне методологије, као и исходи обраде условљени су различитим стручним ставовима, од којих, свакако, доминира књижевноисторијски, али не као једини и сигурно не као примаран.

Већим делом програмски корпус књижевних текстова у средњој школи је књижевноисторијски организован. Лирску књижевност ученици сусрећу и тумаче најчешће песмама које репрезентују особености стилског правца, књижевноисторијског периода или стилске формације. Због тога се често у наставној пракси догађа да се ученицима лирска песма представља као књижевноисторијски документ. У таквим околностима за наставу може постати важно познавање назива песама, песничких циклуса и збирки, година њиховог објављивања и подаци који песничко дело прате. Дешава се и да лирска песма буде полигон погодан за вежбање препознавања и дефинисања стилских фигура и изражајних средстава, понекад без објашњавања њихове естетске улоге. Наставници се повремено позивају на сложеност лирског дела и тако оправдавају посезање за ставовима и гледиштима књижевних историчара, критичара и теоретичара књижевности. Ову навику потом стекну и ученици, па се знања о песми

9 За остваривање наставних циљева приликом обраде лирских књижевних дела изузетно су важне бројне стваралачке активности побуђене читањем, доживљавањем и тумачењем лирске песме, као што су, између осталог, ове: развијање и усавршавање говорне културе (изражајно читање, рецитовање, казивање), писано изражавање, односно писање есеја о лирској песми или размишљања и гледишта подстакнутих обрадом дела.

106

стичу теоријски и лекцијашки. Таквим начином рада се естетска својства лирског дела запостављају, а књижевност постаје наставни садржај који се усваја учењем и на часовима репродукује. Лирска песма, као и сваки књижевноуметнички текст, у настави се проучава као аутентична уметничка творевина. У процесу литерарнодидактичке комуникације треба тежити остваривању јединства емоционалног, фантазијског и рационалног пријема књижевноуметничких текстова. На истраживачки, стваралачки и проблемски начин, лирска песма се у наставном раду доживљава и тумачи пре свега као естетска творевина, а не само као документ из историјског тока књижевности. О њеној улози и значају у књижевноисторијском развоју најпоузданије ће сведочити њена естетска лепота и оригинална поетика у чијим се својствима огледају репрезентативне одлике епохе и времена у коме је настајала. Добро је да, пошто се мотиви и песничке слике протумаче на доживљајно целовит и истраживачки начин, ученици песму сагледавају и у књижевноисторијском контексту. Тако ће лирска песма бити целовито, доживљајно и интелектуално расветљена, па ће се отворити и путеви за поуздано, свестрано и истраживачко проучавање одлика књижевних епоха, праваца и периода, односно за истраживачко проучавања и усвајање знања о историји књижевности.

Концизност, сажетост, читалачка делотоворност и несамерљив естетски потенцијал лирску песму чини погодном за обраду многих важних тема и наставних јединица које се односе на поетику књижевног дела. Тако се често одговарајућим лирским текстовима младим читаоцима расветљава и тумачи феномен књижевног стваралаштва.

Ученици средње школе се помоћу лирске песме уводе у сложен свет уметности, упознају се са особеностима књижевности као уметности речи, са књижевном поети-ком, књижевнонаучном методологијом, дознају важне појединости о смислу, значају и улози књижевности у животу појединаца, друштава и култура. Уобичајено су до сада у таквим околностима обрађиване лирске народне песме Сунце се дјевојком жени, Виша је гора од горе, песма Селице Десанке Максимовић и Слап Добрише Цесарића.

Тумачењем одабраних лирских песама на почетку средње школе ученици се подсти-чу да читалачка искуства и сазнања о лирској песми и лирском жанру из основне школе обнове, допуне и прошире, па да се ојачани новим знањима и вештинама охрабре за стваралачко читање и истраживачку обраду лирских песама које репрезентују епоху, стилски правац или књижевноисторијски период. Као репрезентативне за жанр уоби-чајено се у оваквој наставној улози налазе песме Звезде Јована Дучића, Септембар Сте-вана Раичковића и друге.

Истраживачко проучавање имплицитне поетике, на коју се ученици том приликом појачано упућују, омогућава расветљавање стваралачке методологије лирске песме, али и сваког уметничког текста. За такве наставне јединице у четвртом разреду средње шко-ле уобичајено су планирана дела попут Научите пјесан Миодрага Павловића и Шта ли те спречи Десанке Максимовић. Стицање знања и примена достигнућа иманент-них књижевнометодолошких приступа се у завршним средњошколским разредима нај-чешће остварује обрадом песама Васка Попе, Бранка Миљковића и других савремених српских песника. Том приликом ученици се оспособљавају да најновије књижевнона-учне методе активно примењују приликом приступа текстовима нарочите сложености, какви су, рецимо, текстови књижевних дела из савремене књижевности. Промишљеним одабиром лирских песама за обраду на часовима ученици се оспособљавају да лирска остварења изузетне сложености читају и тумаче у доживљајној и истраживачкој улози.

107

На тумачење лирске песме у средњој школи значајно утичу и могућности, способности и интересовања ученика. Према истраживањима читалачких интересовања ученика, која су спроводили методичари наставе књижевности и језика (Милија Николић, Павле Илић, Љиљана Николић, Драгутин Росандић), мотивисаност ученика за читање и доживља-вање лирских дела знатно је мања у односу на друге жанрове. То значи да је важно посве-тити посебну пажњу осмишљавању мотивисања и стварању повољних радних околности које ће ученике подстаћи да часове тумачења лирских песама дочекују припремљено и са радозналошћу. Мотивациона изворишта за проучавање лирске песме су бројна, а нај-делотворнија нуди сам уметнички свет песме. Извори за мотивацију приликом обраде лирске песме се заснивају на уважавању оригиналности дела за чије се наставно проуча-вање ученици методички промишљено и припремају. Тешкоће у раду имају наставници који изводе наставу у стручним школама, четворогодишњим, а посебно трогодишњим, у којима су слаба не само интересовања ученика, већ су често врло слабо развијене и њихове способности да сложен свет лирског дела доживе, разумеју и протумаче. Такве тешкоће за наставника треба да буду изазови који се савладавају радом, а не препреке које се разрешавају избегавањем обраде предвиђених наставних јединица. Сви наставни иза-зови које наставник не решава својевољним изостављањем појединих лирских песама из наставног програма, већ истрајним осмишљавањем методичких приступа, резултираће добрим часовима, који су најпоузданији гарант да ће ученици лирској уметничкој творе-вини бити привржени, да ће је радо и поуздано тумачити.

Стваралачки приступ књижевном делу, а посебно лирској песми, јесте полазиште сва-ког успешног и квалитетног наставног рада. Расветљавање односа између текста лирског дела и ученика у улози читаоца једно је од кључних питања савремене методике наставе књижевности. Љиљана Бајић је истакла да стваралачка настава књижевности подразу-мева ученика који се уз помоћ текста уноси у свет књижевног дела и разложно га ту-мачи. Зато је битно да се интеракција између ученика и текста осмишљава, припрема, прати и реализује функционалним облицима рада. Приликом обраде лирске песме по-себну пажњу треба посветити чулној машти, имагинативном мишљењу и унутрашњој очигледности. На тај начин свет лирске песме постаје ученицима близак и познат, па су у прилици да њену естетску природу разумеју на поуздан начин и зналачки је тумаче уз наставниково инструктивно руковођење.10

Успешну обраду лирске песме прате одговарајуће припремне радње. Оне се често, ус-лед краткоће лирског дела, превиђају, па ученици долазе на час неспремни, а наставник им и не замера, сматрајући да ће истраживачку делатност моћи да остваре током непо-средног рада на часу. Припремање ученика за обраду лирске песме је сложен рад, про-праћен одговарајућом методологијом и методичким радњама и активностима. Облици и начини рада који су приликом припремања својствени лирском жанру разликују се од оних којима се ученици припремају за обраду епских или драмских дела и никако не би требало да изостају у наставном раду.

10 Видети, у: БАЈИЋ, Љиљана. Одабране наставне интерпретације. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 2004, стр. 15–16.

108

Наставни приступ лирској песми (методичке радње и активности)

За реализацију сложених наставних јединица из области лирике наставнику стоји на располагању мноштво методичких могућности, као и сопствено методичко умеће стечено у пракси. Функционалне облике рада наставник подешава према ситуационим околностима и према одликама конкретног дела, односно лирске песме чију обраду планира.

Тумачење лирске песме у настави остварује се низом методичких радњи и поступа-ка, комбиновањем различитих начина и облика рада и применом одговарајуће књижев-нонаучне и наставне методологије. Водеће методичке радње и активности су читање, припремни разговор, различити видови мотивисања ученика за читање, формирање одговарајућег, мотивационо подстицајног, доживљајног контекста, припремни и ис-траживачки задаци и радни пројекти, локализовање, проучавање стваралачке историје дела и вантекстовних елемената, тумачење непознатих и мање познатих речи, израза и појмова, као и читање. На овом месту ће се, у виду практичног подсетника, указати на методичке радње и активности које су од посебног значаја за обраду лирске песме у средњој школи.11

Мотивисање ученика за обраду лирске песме изискује коришћење свих доминант-них изворишта: природа света дела, подаци о аутору, претходна читалачка искуства ученика. Најбољи резултати постижу се комбиновањем различитих мотивационих изворишта и њиховим подешавањем у циљу довођења естетских елемената у центар интересовања ученика који су за доживљавање и интерпретацију најфункционалнији. Треба имати у виду да сва функционална поступања, методичке радње и активности које се као прикладне и делотворне планирају приликом обраде лирске песме, имају и мотивационо дејство.

Мотивација ученика током припремања за тумачење лирских књижевних дела оства-рује се у више фаза. Најпре се свестрано разматрају и анализирају изворишта функцио-налних подстицаја за рецепцију, интерпретацију и вредновање књижевних дела. Потом се садржина мотивисања прилагођава конкретним радним околностима.

За наставу књижевности, а нарочито за приступ лирској песми, важно је да се спољашњи видови подстицања за рад, читање, доживљавање и тумачење, преобразе у

11 Детаљније се ове методичке теме разматрају у следећим књигама: НИКОЛИЋ, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике, 2009. ПАВЛОВИЋ, Миодраг. Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела. Београд: Завод за уџбенике, 2008. Обради лирске песме у средњој школи посвећена је ова књига: РАКОЊАЦ-ПАВЛОВИЋ, Верица. Тумачење лирске песме у средњој школи. Београд: Агенда, 1997.

109

унутрашње радне подстрекаче. Навику ученика да однос према предмету често упро-шћавају и сагледавају кроз оцену, неопходно је трансформисати у тежњу да се читањем и доживљавањем књижевних дела обогате њихови доживљаји и да се естетским ужит-ком награди читалачки чин. У том циљу добро је да се побуђују мотиви радозналости, манипулације, истраживања, постигнућа и самоактуелизације12. Ови мотиви развијају се специфичним облицима учења, који се у настави књижевности активно остварују и приликом обраде лирских песама: учењем путем решавања проблема и хеуристичким разговором13.

За већину ученика књижевно дело није унапред атрактивно. Информацију о њему ученици не прихватају увек као довољан разлог да приступе читању дела. Потребно је да наставник трага за уметничким вредностима песме које су ученицима привлачне и изналази погодне начине да им на естетске посебности укаже.

У мотивисању се користе литерарни чиниоци и вантекстовни елементи. Мотивисање ученика тематско-мотивском грађом лирских песама омогућава продор ка суштинским и доминантним плановима дела, па је њихова улога важна за ток, динамику и исход тумачења. Афирмацијом поетичких и естетских вредности књижевних дела ученицима се непосредно указује на сврховитост доживљајног и истраживачког читања. Естетски план дела је скривен, за њим треба трагати, те је корисно откривати ученицима не само циљ већ пут којим ће лепоту књижевноуметничког дела упознавати. Подстицајни су зато они мотивациони поступци који афирмишу самосталност и истраживачки приступ књижевним делима, односно који иницирају стваралачку активност ученика. На пример, мотивисање ученика да се припреме за обраду лирског жанра у оквиру наставне теме која је посвећена књижевним родовима и врстама може се остварити следећим наставниковим кратким монологом:

– Читањем лирских песама бићете у прилици да упознајете, доживљавате и сазнајете духовне, етичке и естетичке вредности, лепоту и изражајну снагу српског језика. Сазнаћете још више о томе на који начин се у лирској песми формирају значења, како се дочаравају, приказују и тумаче сложена емотивна стања и разноврсна духовна расположења. У својој машти оживљаваћете просторе, појаве и расположења који су привлачни, необични и чудесни. Зато се приликом читања лирске песме пренесите маштом у њен свет и откривајте његове одлике. Уочавајте језичка средства којима се подстичу читалачки утисци и размишљања поводом приказаних мотива. Спремите са да протумачите њихову уметничку улогу.

Ученицима могу бити атрактивни, па стога и подстицајни, најразличитији струк-турни чиниоци књижевноуметничких дела: свет приказане предметности, језичка и

12 Упоредити: PETROVIĆ, Katarina. „Motivacioni uslovi i efekti aktivne nastave”. Psihologija, broj 1–2, (1985): стр. 127–143.

13 Видети, у: М. Николић, наведено дело, стр. 369–386.

110

стилска обележја текста, идејни аспекти, формална својства песме или елементи који произлазе из њене књижевноисторијске или поетичке одређености. Са напредовањем знања и способности ученика паралелно се развијају и афинитети према литерарним творевинама. Наклоности се крећу од једноставнијих елемената, какви су мотиви и теме, лирске врсте, па иду ка сложенијим естетским чиниоцима песме.

Настава књижевности подстиче радозналост ученика и настоји да их заинтере-сује за књижевноуметничке текстове према којима немају посебна интересовања или са којима се раније нису сусретали. У таквим околностима добро је ученицима указати на естетске вредности и значај лирских остварења из, на пример, хумани-зма и ренесансе, барока и класицизма или детаљније говорити о конкретном делу. Афирмативне квалификације ће код ученика изазвати читалачку љубопитљивост и снажну мотивацију за истраживање. Сврховитост читања најчешће се остварује ука-зивањем на репрезентативне особености текстова књижевних дела која чине ства-ралаштво једне стилске епохе, односно стилске формације, као и коментарисањем значаја и универзалних вредности песничких остварења планираних за обраду:

– Одабраним сонетима из Канцонијера Франческа Петрарке упознаћете по-етске, естетске и друге одлике књижевности хуманизма. – Припремите се да са-општите доживљаје стихова и опишете расположења која су они у вама побу-дили. Уочите како су у песми изражени доживљаји љубави, усхићења и радости због првог погледа упућеног вољеној девојци. – Оживите у машти изглед жене чијој лепоти лирски субјекат упућује речи дивљења. Објасните каква располо-жења заокупљају лирско биће када не успе да оствари љубав. – Сагледавајте и тумачите какву улогу у песничкој инспирацији остварују осећања љубави, али и разочарања у вољену особу. – Током 14. и 15. века многи песници су Петраркино стваралаштво доживљавали као узор, па ћете читањем његових сонета бити у прилици да откривате, упознајете и проучавате доминантне мотиве и теме ху-манистичког и ренесансног песништва. – Читање сонета откриће вам зашто је Петраркина поезија на челу лирског љубавног песништва.

Ученицима је непосредно указано на важност проучавања изабраних сонета из Канцонијера, па ће читање остваривати благовремено и приљежније него да им није указано на основне циљеве проучавања Петраркине поезије. Позив на читање треба да побуди уметничке доживљаје и читалачко уживање. Зато се ученици подстичу да ангажовано прате развој читалачког доживљаја, односно да у машти оживљавају ду-ховна расположења лирског субјекта, запазе и тумаче уметничка средства којима су она приказана. Такође се указује и на чињеницу да се читањем сонета непосредније, изворније и поузданије уочавају и тумаче особине епохе хуманизма и ренесансе, које су у Петраркином делу присутне.

111

Посебну групу мотивација чине естетичке мотивације14. Подстицање снажних имагинативних доживљаја ученика током читања и тумачења кључно је настојање ових облика мотивисања у настави књижевности. Естетичке мотивације засноване су на односу фикционалних литерарних елемената према прототипском свету и збиљи. Мотивисањем ученика да уочавају и тумаче карактеристичну фикционалну садржину књижевних дела, проширују се и богате доживљаји прочитаних књижевноуметнич-ких текстова, али се истовремено сазнавају и њихова кључна поетичка начела. По-моћу истраживачких задатака, наставник ствара услове за упоредно уочавање одно-са фиктивних и реалних чинилаца и тумачење уметничких поступака којима се они остварују.

Читање је од пресудног значаја за успешност тумачења лирске песме. Приликом обраде лирске песме се користе сви облици читања. Наставник посебну пажњу посвећује припреми изражајног интерпретативног читања. Током својих стручних припремања, наставник увежбава и усавршава читање песме, уважавајући чињеницу да је изражајно интерпретивно читање подешено тако да припреми ученике за рад на часу и да истакне одлике песме којима ће се у даљем раду посветити пажња. Изражајно интерпретативно читање лирске песме на часу не обезбеђује остваривање целовитих обрада, већ оно прати остале видове читање, а пре свега истраживачко и доживљајно читање, па се доспева и до расветљавања сложених естетских значења песме. Корисна је употреба звучних читанки, када се ученици подстичу да слушањем професионалног извођења, које махом остварују глумци, запажају његове изражајне квалитете и преко њих доспевају до уочавања главних одлика лирске песме. За тумачење лирске песме значај имају поновљена читања, која се остварују у различитим видовима, као гласно, односно као тихо, такозвано читање у себи и у различитим наставним ситуацијама: на почетку часа, током тумачења песме, као и у завршници обраде. Нарочито је функционално читање у себи, које се уобичајено остварује између наставниковог гласног читања и објављивања доживљаја ученика и почетка интерпретације на часу. Завршно читање такође је изузетно корисно јер током њега ученици на оригиналан начин, уз резултате сопствених читалачких активности и уз уважавање гледишта која су размењена међу ученицима и између ученика и наставника током рада на часу, песму дубље доживља- вају, разумевају и тумаче. Због тога не би требало превиђати важност завршног читања. Благовремено планирање времена потребног за завршно читање омогућава наставнику и ученицима да га остваре на задовољавајући начин и да синтетизују интерпретативна искуства до којих се доспело на часу.

Припрема за читање, поред указивања на сврху и циљеве читања, подразумева и упут-ства за остваривање одређеног вида, односно типа читања. Ученици се на тај начин орга-низовано обучавају и оспособљавају за остваривање разноврсних читалачких техника и развијају важну читалачку компетенцију захваљујући којој могу да природи текста дела припоје врсте и видове читања који су за конкретно дело најподеснији. Зато је корисно развијати и примењивати посебне типове припремних задатака – упутства за читање, чији је циљ да ученицима укажу и на сврховитост остваривања одређеног типа читања, али да их и непосредно обуче како да одговарајуће типове читања остварују.

14 Видети, у: М. Николић, наведено дело, стр. 239–244.

112

Сусрет са песмама дубровачких петраркиста за ученике је велики изазов. Језик и стил којим су писана ова дела потражује стрпљив читалачки рад који прати тумачење језичких непознаница. Приликом припремања ученика за обраду песме Први поглед Шишка Мен-четића, уз указивање на текст дела који је објављен у Читанци, ученицима се саопштавају оваква или слична упутства:

– Читај песму стрпљиво и пажљиво, неколико пута. У њеним стиховима су-срешћеш се са непознатим речима, али ћеш значења неких од њих моћи да раз-умеш или препознаш у контексту. Током једног од поновљених читања подвуци речи или изразе које не разумеш. Затим у малом речнику непознатих речи уз песму пронађи њихово значење. Онда још једном прочитај песму. У читању от-кривај значења стихова и стварај у свести одговарајуће песничке слике. Прочитај песму затим наглас и ослушни њено звучање. Затим је протумачи уз помоћ за-датака који следе и тако се поуздано припреми за рад на часу. Тек када садржину песме потпуно разумеш, моћи ћеш да је целовито доживиш.

Припремни разговор остварује се, најчешће, у уводном делу часа или, уколико су претходне припремне активности садржајније, уочи часа тумачења. Током при-премног разговора наставник упућује и подстиче ученике на рад одабраним налози-ма и смерницама, припремним и истраживачким задацима, а повремено и радним пројектима. У припремном разговору ученици се мотивишу за индивидуалан рад, према потреби упућују се на одговарајуће примарне изворе за тумачење (ако је реч о збиркама песама или некој песничкој антологији), као и на неопходну литературу, односно на секундарне изворе за тумачење. Ученичка пажња се усмерава на податке о аутору, оригиналности дела, на оне одлике песме које су извориште бројних естетских значења, што ће их читањем и доживљавањем запажати и тумачити. Према потре-би, током припремног разговора могу се освежити одговарајућа читалачка искуства ученика за које наставник процењује да су од користи за ступање у свет дела, његово доживљавање и разумевање.

Формирање одговарајућег доживљајног контекста је функционална методичка ак-тивност, а у пракси се најчешће остварује у уводном делу часа. Главни циљ формирања доживљајног контекста је повољна радна атмосфера и стварање одговарајућих рецеп-цијских околности које омогућавају ученицима да лирску песму свестрано доживе и да је потом интерпретирају. У припремној фази рада важно је ускладити и равномерно под-стаћи одговарајућим радним налозима фантазијску и интелектуалну будност ученика.

Три су основна вида доживљајног контекста: емоционални, сазнајни и рецепцијски. Најбољи ефекти доживљајног контекста постижу се подешеним комбиновањем њего-вих видова, који се уобличавају и подешавају према одликама дела и конкретним рад-ним условима.

Жанровска оформљеност књижевноуметничког текста утиче на садржину, динамику и токове доживљајног контекста. Тако, на пример, за обраду лирских дела највише пого-дује емоционални доживљајни контекст који подстиче појачано емотивно ангажовање ученика, усаглашено са доминирајућом поетском атмосфером света лирске песме. Уоби-чајено је да се ученици том приликом уводе у свет дела слушањем одговарајуће музичке

113

композиције. Коришћењу музике током формирања доживљајног контекста приступа се обазриво. Треба настојати да се уметнички доживљаји слушања музике и читања књи-жевног текста не ремете, већ преплићу, узајамно подстичу, снаже и побуђују ученике на оригиналне утиске и одговарајућу атмосферу, која подстиче свестран и стваралачки доживљај света књижевног дела. Зато наставник коришћење одговарајућих музичких композиција треба да заснује на наставној сврховитости музике, на њеној селективној употреби и усклађености са садржајима тумачења.

Приступ у свет дела нарочито се појачава уколико се ученици путем подстицајног дијалога мотивишу да се присете сопствених искустава која су блиска са тематским и значењским аспектима дела. Разноврсни доживљаји које ученици стичу ван наставе одражавају се и на начин, динамику и ток њиховог наставног рада. Изузетно подсти-цајно за рад и сазнајно делотворно је да ученици увиде корелацију између појава које у виду градива сусрећу у настави и оних са којима им сусрет уприличава сам живот. Ово својство је значајно приликом тумачења лирских књижевних дела. Блискост животних и литерарних искустава, у поредбеном приступу, омогућава расветљавање уметничких одлика песме.

У методичким радовима и у наставној пракси запажено је да се претходна читања ученика активирају и у одговарајућим жанровским, стилским и рецепцијским кон-текстима. Доживљавање и разумевање књижевног дела су појачани уколико се читају у одговарајућем литерарном или рецепцијском окружењу. Зато је корисно испитати ко-лико ученици познају одговарајући жанр, према потреби, освежити сазнања о њему. У оквиру једне наставне теме, књижевноисторијског или стилског периода, ученици поузданије запажају особености водећих структурних елемената, а нароучито тематску, мотивску, стилску и значењску особеност дела.

Формирање и начин остваривања доживљајног контекста наставник ће најповољ-није осмислити ако му приступа поступно и систематично. Полазиште треба да буде у анализи конкретних радних околности, у проучавању садржаја наставне обраде и у познавању могућности ученика који се налазе пред задатком читања и тумачења лир-ског књижевног дела. Затим се планирају динамика, ток и садржина којима ће се одго-варајући методички поступци остварити.

Обазривост треба исказати приликом планирања временског опсега и наставне си-туације у којој ће се доживљајни контекст реализовати у односу на час предвиђен за обраду. Уобичајено је да се повољна радна атмосфера формира током непосредног при-премања, у уводном делу часа, када претходи другим припремним методичким радња-ма, читању и интерпретацији дела. Доживљајни контекст обимом не би требало да уг-рози динамику и ток интерпретације. Већ приликом објављивања припремних истра-живачких задатака повољно је да наставник путем пробног разговора формира ваљану читалачку рецепцијску подлогу за пријем дела. Тиме ће се ученицима омогућити да са свежим утисцима и сазнањима читају дело и отклањају могуће недоумице, а умањује се и одбојност према текстовима за које се предвиђа да им рецепција може тећи отежано.

Опасност да доживљајни контекст удаљи ученике од дела могућа је уколико се његова садржина постави широко у односу на тему или поетику дела. Уместо да ученике уведе у

114

свет дела, обиман и необазриво вођен припремни дијалог може да превазиђе окосницу наставног тумачења. Може се догодити да ученици буду подстакнути да тумаче доживљај мотива из дела, а не њихов естетски смисао у свету дела. Тако се, на пример, може десити да поводом мотива љубави наставник заподене дијалог са ученицима о овом осећању, а да се притом гледишта чак и не утемељују на мотиву љубави и начина његовог уметничког приказивања у лирској песми која се обрађује. Такође, неумерено инсистирање на ин-телектуалној припремљености ученика, проверавање теоријских знања о књижевним појавама, појмовима и терминима, може да резултира репродуктивним активностима ученика. У таквим околностима лако се од вештине примене теоријских знања током читања и тумачења дела доспе до пуког репродуктивног препознавања књижевноте-оријских појава, без интерпретирања њихове стваралачке улоге у делу. Зато је ваљано да се уз остале наставне принципе приликом формирања доживљајног контекста ува-жавају начела методичке условности и довољности.

Планирање и остваривање доживљајног контекста одражавају спретност и струч-ност наставника. Често се приликом реализације доживљајног контекста у припремама наставника он исказује следећим формулацијама: „повешћемо краћи разговор”, „по-разговараћемо”, „спонтано ћемо попричати са ученицима”. Истина, доживљајни кон-текст треба остваривати на спонтан, непосредан и динамичан начин. При томе не би требало заборавити да су управо она методичка поступања која делују спонтано резул-тат систематичне припремљености наставника и знак поузданог стручног знања. Олако превиђање важности формирања доживљајног контекста може се врло неповољно од-разити на разумевање дела и ускратити ученицима његово свестрано упознавање. Уче-ници се често пред задатком читања нађу затечени оригиналношћу дела и тада, уколико изостане сарадничка и стручна помоћ наставника, прибегавају читању лоших и често нестручних текстова о делу, рђавих, површних и понекад књижевнонаучно неутемеље-них поговора, предговора и других сличних пропратних текстова неког издања школ-ског штива. Такво поступање не води индивидуалном односу према делу, а резултати и учинци рада на часовима су привремени и привидно успешни. Трајност и развојност интерпретацијских вештина и способности ученика могући су уз зналачку сарадњу на-ставника, који ће одговарајућим методичким поступањима јачати истраживачку ак-тивност. Доживљајни контекст је једна од неколико ваљаних методичких радњи која је у таквим радним околностима наставнику на располагању.

Припремни и истраживачки задаци и радни пројекти користе се и приликом об-раде лирске песме. Они се објављују уочи тумачења, на одговарајућој временској дис-танци у односу на час обраде дела. Сложенији припремни и истраживачки задаци увек се уручују ученицима на наставним листовима. Уколико се организују специфични об-лици рада, као што је, на пример, групни облик рада, наставни листови омогућиће на-ставнику да организационо усклади рад група, да нивелише подстицајне налоге према сложености, односно предметностима тумачења. Предност рада са добрим уџбеником је, између осталог, у томе што се наставник може ослонити на питања и задатке у мето-дичкој апаратури и упутити ученике да их користе и тако се припреме за час.

115

Локализовање је такође важна, доживљајно и сазнајно вишеструко функционална методичка радња у приступу лирској песми. Остваривање локализовања заснива се, између осталог, на методичким принципима условности и довољности. То значи да је локализовање условљено природом дела и да се не остварује уколико није нужно. Уоби-чајено је да се књижевни текстови у средњој школи локализују најчешће у одговарајућу књижевну епоху, па да изостају други видови локализовања (у надређену литерарну це-лину, ауторски опус, песнички циклус, руковет). Тада се делу приступа са становишта које знатно ускраћује целовит емотивни утисак и доживљај естетских вредности песме и појачава рационални приступ. Локализовање у књижевну епоху није једини и неза-обилазни вид контекстуализовања којим се стварају повољне рецепцијске околности. Тако се, на пример, Дучићева песма Звезде, планирана за обраду у наставној теми о природи и поетици књижевности, читању и тумачењу књижевноуметничких текстова, неће неизоставно локализовати у одговарајућу епоху, већ у жанр, тематски и мотивски контекст.

Проучавање стваралачке историје дела и извантекстовних садржаја актуелни су само уколико њихово познавање у битној мери условљава целовито доживљавање и разумевање дела. У том смислу су функционални аутопоетички записи, попут, рецимо, Објашњења Суматре Милоша Црњанског. Извантекстовни чиниоци, уколико су мето-дички ваљано укључени у припремање ученика за тумачење, у припремни, приступни разговор или у доживљајни контекст, имају истакнуту мотивациону улогу. Околности у којима је конкретна лирска песма настајала морају бити описане и протумачене у на-учној литератури. Наставник их уз помоћ уџбеника или током сопственог припремања пажљиво осмишљава, имајући у виду да их представи ученицима само уколико про-цени да ће допринети разумевању песме. Стваралачка историја песама из Канцонијера је мотивационо подстицајна, али доприности и разумевању ставова лирског субјекта. Иако Петраркин лирски субјекат најчешће задовољава стваралачку конвенцију епохе, разумевање појединих алузија биће омогућено уз знања о одговарајућим извантекстов-ним чиниоцима.

Приликом наставне обраде лирске песме у средњој школи све методичке радње и активности комбинују се тако да одговарају лирској песми чије тумачење се планира и припрема, а подешавају се с циљем да побуде одговарајућу фантазијску и рационалну активност ученика и доведу у средиште наставног инетресовања водеће естетске коре-лате, чиме се омогућава њихово истраживачко тумачење.

Лирска песма у већини случајева објављена је у читанкама, што је повољна радна околност. Добар уџбеник приказује песму и у методичкој апаратури обрађује њене аспекте битне за читалачку рецепцију и поуздану интерпретацију. У раду са таквим уџбеником наставник може дијалошки да оствари бројне методичке радње и актив-ности и ученике постави у активну улогу. Током рада на часу, ученици пред собом неизоставно треба да имају текст песме и да га, као и током припремања, и на часу користе, одговарајући на наставникове радне подстицаје и сарађујући са другим уче-ницима.

Приликом обраде лирских песама из светске књижевности има се у виду да су пре-води, односно препеви песника из различитих језичких заједница другачији у одно-су на квалитет и умешност преводилачког рада. Одређени преводи могу потпуно да

116

преусмере читалачки доживљај, а самим тим и интерпретативни ток. Важно је да на-ставник критички проучи више превода, одабере онај најповољнији и подстакне уче-нике да га користе у припремању и током рада на часу. Уколико наставник сматра да превод, односно препев песме објављене у уџбеничкој литератури није задовољавајући, може изабрати одговарајуће издање дела и упутити ученике на његово коришћење. Иако овакве обазривости у раду изискују више времена и напора за наставника, оне су важне јер, између осталог, омогућавају примерено ангажовање ученика и поуздано остваривање наставних циљева.

Стваралачка примена доживљаја и сазнања подстакнутих тумачењем лирске песме

Могућности стваралачке примене резултата рада на лирској песми су многобројне. Оне се у настави остварују не само у предметној области књижевности, већ и у обла- стима говорне и писане културе.

Након тумачења лирске песме на часу, могуће је подстицати и развијати говорну кул-туру ученика путем вежби изражајног читања, рецитовања или казивања књижевних текстова.

Развој писане културе остварује се мотивисањем ученика да пишу домаће задатке, есеје или приказе, подстакнуте интерпретацијом лирских дела на часовима.

Корисно је подстицати ученике да што самосталније приступају делима лирске књижевности. Самосталан рад на интерпретацији песама (есеј тест, о коме ће даље бити речи) остварује се подстицањем ученика да индивидуално, уз помоћ краћих истраживачких задатака, протумаче песму. Наставник путем оваквих функционалних поступања стиче непосредан увид у способност ученика да на истраживачки начин прикажу лирску песму, да се читалачком фантазијом пренесу у свет дела и да га интерпретирају. Наравно да се оваквим радом прати, негује и усавршава способност писаног изражавања ученика и врши припрема за сложеније наставне активности какве су израда писмених задатака или матурских и других семинарских радова.

Тумачење лирске песме посебан значај има за рад рецитаторских, драмских, лите-рарних секција и за друге активности које се остварују изван часова у редовној наста-ви (приредбе и пригодне манифестације на којима ученици учествују). Способност и жеља ученика да се припремају и учествују у ваннаставним активностима, најчешће су резултат њихове заинтересованости за свет лирике и вештину тумачења коју су стекли на часовима интерпретације лирског дела.

117

Лирска песма као репрезент уметности речи (Обрада народне лирске песме Сунце се дјевојком жени)

Лирска песма је у књижевном наслеђу одувек имала посебан статус и истакнут значај. Била је репрезентат читаве књижевности, која се дуго времена именовала речју песништво. Стога је природно и методолошки адекватно да се приступ проучавању природе и поетике књижевности на почетку средњошколског школовања поуздано остварује тумачењем лирског књижевног дела. У Читанци је та улога, у оквиру наставне јединице Књижевност као уметност речи, припала народној лирској песми Сунце се дјевојком жени. Истраживачком обрадом ове песме ученици ће на поступан и систематичан начин обновити и унапредити знања о особеностима књижевноуметничког стила и песничког језика.

Лирску песму Сунце се дјевојком жени ученици сусрећу на почетку школске године. Обрада ове песме планом рада и у структури уџбеника ситуирана је у наставну јединицу у којој се ученици упознају са појмом и називом књижевности, својствима књижевног дела и медијима књижевности, па ће бити обрађена на нивоу приказа.15 Богатећи теоријску обраду наставног садржаја праксом читања и тумачења, ученици ће на овом часу про-ширити знања о природи књижевности као уметности речи. Такође ће да расветљавају поимање различитих видова у којима се песнички текст може појавити и усвајати: као усмена творевина, писани текст или, у новије време, дигиталани текст.

Прикладна мотивациона изворишта наставник ће пронаћи у богатом читалачком искуству ученика, које су они стекли у основној школи. Стога ће се осврнути на оне песме које су ученицима остале у сећању. Наставник ће затим позвати ученике да саслушају његово изражајно читање и том приликом ће их упутити да запажају главне творбене чиниоце лирске песме: мотиве, тачку гледишта лирског субјекта, композицију и језичко-стилске поступке. На проблемски начин организоваће се и приступни разговор у коме ће се расветљавати питања о водећим својствима књижевноуметничких текстова, а по-водом стихова песме Сунце се дјевојком жени. Зато би обраду дела наставник могао да започне на следећи начин:

– Шта вам је у песми чудно, необично и лепо? – Објасните шта текст ове песме чини уметничким делом? – Какав свет и ликове она приказује? – Каквим се језиком обраћа читаоцу? – На којим сте местима у тексту приметили употре-бу стилских изражајних средстава? – С каквом сврхом их је народни колектив употребио у стиховима? – О чему сте поводом песме размишљали? Објасните зашто баш о тим темама.

15 Приступ песми на нивоу интерпретације, тумачењем битних структуралних елемената, остварила је Милка Андрић у књизи: АНДРИЋ, Милка. Наставно проучавање народног песништва. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997, стр. 64–68.

118

Поводом наведених питања и задатака ученици ће образлагати својства уметничког текста: позив на машту приликом читања, увођење простора, времена и ликови који су аутентични, самосвојни и оригинални, персонификовано приказивање карактера, про-мишљену обраду језика којим се изазивају читалачки утисци, расположења и естетски доживљаји. Запажаће се да текст песме твори више значења, а да тематика и мотиви подстичу читаоце на различита размишљања.

Пратећи питања и задатке који су објављени у методичкој апаратури којом је у Чи-танци пропраћен текст песме (Читанка, стр. 11) наставник ће у дијалогу са ученицима допсевати до одговарајућих интерпретативних гледишта.

1. Девојка Сунцу упућује изазов да се такмиче у лепоти. Том приликом она је испољи-ла смелост, извесну храброст и одлучност. У њеним речима препознају се ведар дух и позитивно расположење, а не такмичарски став. Девојчин изазов пропраћен је и похва-лама небеском телу. Сунце омогућава живот и симболише радости и лепоте постојања. Девојка их је свесна, па изриче изазов којим би хтела да се са Сунцем поигра, свесна својих врлина и сопствене лепоте.

2. Важни естетски чиниоци у песми су мотиви сунца, горе и извора, односно воде. По-везани су симболиком у којој се оличавају простори живота, природе и човековог односа према њима. Лик девојке повезује се са простором узвишења на коме се налази извор воде, а Сунце за небеско пространство. Просторне релације наглашене су и у сцени су-срета Сунца са девојком: оно ју је угледало кроз гране јеле, са узвишених простора неба.

3. Сунце прихвата девојчин изазов. Њена лепота га је опчинила, па се оно „три пута заиграло”. У овој песничкој слици сведочи се о снази људске лепоте и о њеној моћи да засени чак и небеска тела, па и Сунце. Запазиће се, међутим, да извориште девојчине лепоте није само њена физичка појавност. Смелост да се обрати Сунцу, ведра самоуве-реност којом је пропраћен њен изазов и став поштовања, сликају вредност њеног лика, истичући врлине добронамерности, оптимизма и племенитости. Снага и моћ лепоте у очима народног колектива истакнути су на посебан начин у завршници песме. Сунце је афирмисало лепоту девојке, па је своју емотивну наклоност и очараност крунисало тиме што ју је начинило љубовцом. У овим песничким сликама исказано је, између осталог, уверење народног колектива да оплемењена лепота може немогуће учинити могућим, са-владати насавладиво, да може чинити чуда и постизати оно што је незамисливо. Таквим значењима промовисане су у делу одлике оптимистичког погледа на људско постојање, на лепоту и њену способност да позитивном емотивношћу обогаћује дух.

4. Важне естетске појединости у песми су поетски простори дома, планинског врха и неба. Ход девојке од њеног дома ка врху планине симболично осликава сваки људски племенити напор. Радни прегори захтевају активности које марљиву особу приближа-вају просторима неба, у којима се симболично локализују најузвишеније вредности. Доспевање девојке на небо доживљава се као слава њене лепоте, али и као доказ да рад-ним активностима и упорношћу човек може постати део узвишених духовних просто-ра, који симболизују место највиших вредносних постигнућа. Девојка је не само задо-била искрену наклоност Сунца, већ ју је Сунце поводом те љубави начинило звездом Даницом. Симболика ове звезде (како народ назива планету Венеру) је у томе што је она

119

наговештај новог дана. Девојка која је постала звездом остаје трајан симбол могућности да се лепотом и племенитошћу могу победити ништавило и пролазност. Сјај Данице на јутарњем небеском обзорју уноси наду у људско постојање. Славећи моралне вреднос-ти и лепоту сјај те звезде подсећа човека зашто је вредно живети расположено, упркос многобројним изазовима.

5. Употребом деминутива у песму се уносе осећања нежности, милине и духовне то-плине, која је резултат става лирског субјекта према приказаном свету дела. Вредности које песма представља и слави приказују се у светлу пријатних емоција, па су ведрина, добро расположење и угодна осећања, која испуњавају свет песме, уливена у читалач-ка гледишта. Понављањем гласова, речи и група речи успоставља се оригинална ри-тамска структура песме и дочаравају се специфична духовна стања ликова. Тако се, на пример, приликом сусрета Сунца са девојом његово радовање и занос лепотом истичу понављањем речи „угледа је” на почетку деветог и десетог стиха. Песма је испевана у десетерцу. Избором и распоредом речи формирају се специфичан ритам и мелодија народне песме. Њен оригиналан свет изграђен је, поред песничких слика и изражајних средстава, звучањем, које овај текст чини уметничком творевином највишег реда.

Читање и тумачење књижевног дела (Обрада песме Звезде Јована дучића)

За средњошколску наставу важно је истицање значаја читања књижевног дела које је саодносно поетичким и естетским својствима уметничког текста. Ученици средње школе често према читању текстова књижевних дела још увек немају развијен поуздан однос. Постоји опасност да ученици нису увек у могућности да освесте разлике између читања текстова различите жанровске оформљености. Зато се у уводним часовима средњошколске наставе књижевности посебна пажња посвећује теоријској разради активности читања. Планирано је да се ученици упознају са доживљајним и истражи-вачким помним читањем и да се одговарајућим упутствима обучавају да их поуздано примењују у сусрету са књижевним делима. Стваралачко и истраживачко читање пра-ти тумачење, односно интерпретација, па је читалац књижевног дела у континуираном активном односу према тексту. То је нарочито битно у школском раду. Читање књи-жевних дела у другим, изваннаставним околностима, битно се разликује од школског читања, које је увек планирано да буде подразумевана претходница тумачењу.16

16 Читање у доколици, као и свако читање „ради сопственог читалачког ужитка”, на пример, не мора, и најчешће нема, планирано организовано тумачење као обавезан исход. Читање књижевних дела у наставним околностима увек подразумева да ће га пратити тумачење које ће се одвијати у различитим видовима, најчешће у одељенском колективу и које ће, пошто је школско, бити у служби образовања и васпитања, али ће бити и вредновано. Са оваквом димензијом читања у школи ученици би требало

120

Текст Дучићеве песме Звезде позива читаоце на сарадњу, на активно укључивање у свет дела. Ученици су у могућности да приликом читања и обраде ове лирске песме увиђају значај комбиновања различитих видова читања, а посебно доживљајног и пом-ног, затим читања наглас и у себи, првог и поновљеног читања. За рецепцију ове пе-сме је значајно чулно оживљавање песничких слика и преношење читаоца у уметнички свет. Управо се уз позив да стваралачки маштају, ученици мотивишу да приступе делу и да се припреме за његову школску обраду.

Динамика и ток интерпретације организују се према питањима и задацима из мето-дичке апаратуре (Читанка, стр. 15–16), које наставник, уважавањем ситуационе усло-вљености обраде, подешава, проширује, сажима, преобликује и прилагођава их за рад на часу у конкретним околностима.

1. Читалачкој пажњи Дучићеве песме Звезде одмах се намећу одреднице поетског про- стора и времена. Наслов упућује читаочеву машту на ноћни амбијент, а уметничка локализација („с острва Лопуда”) на острвски и морски предео. У стиховима се затим мотивима обале, мора, воде, таласа, звезда, маслинове шуме, звукова и жала дочарава атмосфера топле ноћи у којој борави лирски субјекат. Начином на који је пејзаж представљен оживљава се амбијент звезданог неба на морском жалу. Лирски субјекат бележи и истиче различите чулне утиске којима реагује на природу и атмосферу. Иако испуњен мноштвом звезда и различитим звуковима, овај предео доживљава се као пуст јер у њему нема људи. Присуство лирског субјекта стога се доживљава као усамљеничко и издвојено. То је простор у коме се појединац препушта себи, свом унутрашњем свету и суочава се са сећањима, питањима, неодумицама и животним загонеткама. Атмосфера необичности допуњена је загонетном сликом уснуле маслинове шуме и других облика који се, иако је сјај звезда јак, ипак више наслућују, но што се чулно опажају. Шум таласа, присуство небеских тела и биљног света уноси у песму и извесно узбуђење које читаоци примећују и за чијим узроцима трагају. Лирски субјекат овај амбијент доживљава са напетошћу и појачаним утисцима. Сјај звезда приказан је хиперболом, светлост која се пробија кроз грање метафором, а пејзажи се сугестивно сликају поређењима. Део тог амбијента и такве атмосфере, готово неприметно, постају и читаоци: „И широка песма мора у тишини/Чује се око нас (...)” Множинским обликом којим је означен, читалац се укључује у свет дела као саучесник и пратилац лирског субјекта. Таквим обликом обраћања се удружују гледишта песничког

систематично да се суочавају, да би тексту дела приступали са аналитичком пажњом и како би могли да уживају у њиховим естетским вредностима. Читање текста са свешћу да ће он бити анализиран, односно тумачен, подразумева посебан вид концентрације, припрему и континуитет. Ове и друге важне посебности читања у наставним околностима истакнуте су и у радовима појединих теоретичара и методичара наставе књижевности. Видети: RAJIĆ, Ljubiša. Umeće čitanja. Beograd: Geopoetika, 2009, стр. 11–28. BAJIĆ, Ljiljana. „Svesna aktivnost i samoradnja u nastavi književnosti”, u: VUČO, JULIJANA i Biljana Mlatović (priređivači). Individualizacija i diferencijacija u nastavi jezika i književnosti (zbornik radiva). Nikšić, 2009, str. 106–119. БАЈИЋ, Љиљана. „Рецепција и деловање књижевног текста на ученика.” Норма: часопис за теорију и праксу васпитања и образовања, број 1 (2007): стр. 147–156. GROSMAN, Meta. U obranu čitanja . Čitatelj književnosti u 21 . stoljeću . Prevela Anita Peti-Stanić. Zagreb: Algoritam, 2010.

121

субјекта и читаоца, па је свет песме пријемчив за читаочеву чулну машту. Песнички искази о интимним доживљајима се прихватају као несвакидашњи, ретки, те стога значајни, а саопштени у атмосфери разоткривајуће искрености и поверења.

2. Истакнут већ у наслову дела, мотив звезда у песми има повлашћено место. У свести лирског субјекта придаје му се велики значај. Овим мотивом у лирском субјекту се буде и развијају мисаоне асоцијације, емотивне реакције и – сећања. За разлику од других природних објеката, песнички субјекат звезде доживљава као појаве које појачавају његова чула, па се зато њихов сјај представља и тумачи доживљајима пламена који гори. Позиционирањем мотива звезда учитава се и стајна тачка гледишта лирског субјекта: он их види у гранама дрвета испод кога стоји. У завршној песничкој слици сјај звезда се са небеског пространства одражава на морској површини. Оно што је било удаљено и моћно у простору неба, сада се спушта на воду, па се прихвата као блиско, па и потчињено снази морских таласа. У завршној строфи сустичу се богата естетска значења песме. У песничкој слици одраза звезда на морској површини се обједињују пространства неба и воде, онога што је просторно раздвојено, баш као што се прошлост сећањем оживљава и чини блиском и уједињеном са садашњошћу.

3. Ученици ће запазити да се временски облици глагола доследно обликују у пре-зенту у свим строфама, осим у другој. Перфекат другог катрена, нагло и неочекивано, приказује дешавања и доживљаје из прошлости. Осама и специфична атмосфера прос-торног амбијента призвали су асоцијативним путем у сећање лирског субјекта сцену из прошлости. У окренутости свом унутрашњем свету човек је спреман да се препусти сећању на животна дешавања, која често, ради духовног мира, није спреман да поново проживи. Снага којом се у свести такви доживљаји оживљавају је велика и сведочи о јачини емоција и страсти које су пратиле сусрет са женом на обали мора. Мотивима пољупца, руже, косе и мириса зовиног цвета дочарана је страст. Централни мотив ове песничке слике такође су звезде, виђене у очима љубљене жене. Осећање љубави и до-живљај страсти изједначени су са снагом и лепотом које поседују стихови. Пољупци прекривају очи у којима је одбљесак звезда и уста са којих се изричу речи песме.

4. Атмосфера поетског простора и времена, звучни и визуелни мотиви дочаравају се асонанцама и алитерацијама. Изражена је алитерација сугласника ш и с којима се дочарава струјање ноћног ваздуха и звук таласа. Такође се примећује да сталоженост исповедног тона изостаје из друге строфе. Доживљаји страсти приказани у овој строфи појачавају динамику песничког говора, након чега се у преосталим стиховима лирски субјекат и непосредним исказима, али и тоном и ритмом казивања, враћа миру.

5. Из основне школе ученицима је позната форма сонета, па ће је они препознати у Дучићевој песми. Закључиће се том приликом да је форма песме усаглашена са те-матиком, јер је сонет, уобичајено, намењен љубавним мотивима и темама. Поред тога, ученици ће запазити садејство дескриптивних и мисаоних мотива са водећим љубав-ним мотивима. Наставник може ученицима сугерисати гледиште да Дучићеви сонети настају у контексту двадесетовековне књижевности, у периоду када се сонетна форма уважава, али се често мења његова мотивска и тематска структура.

122

6. Тумачећи формална обележја песме ученици ће укључивати и гледишта о њеном садржају, па ће изводити закључке о усклађености уметничког облика и садржине. Увидеће да се откривање сложених значења песме остварује пажљивим читањем и активним односом читаоца према тексту. У закључцима из претходних радних етапа они ће утемељити гледишта на идејно богатсво песме. У песми Звезде истиче се снага племенитих осећања у човековом животу. Јаки емотивни доживљаји могу човека у сећањима вратити прошлости. Људска приврженост емоцијама сагледава се и у моћи да се прошли доживљаји у свести снажно оживе и чак изнова проживе. Племените емоције оснажују човека, чине га блиским свему што је далеко, тајно, недостижно. Човек који воли и који је вољен има моћ да сједини прошлост са садашњошћу и да обједини удаљене просторе. Љубав и страст се у песми Звезде приказују као снажни емоционални набоји који су незаборавни. Сјај звезда опомиње човека на пролазност и недостижности. Живот човеку нуди могућности да се приближи ономе што је значајно, велико и тешко досежно. Краткоћа тих животних доживљаја не умањује њихов значај, нити им осујећује лепоту и снагу. Човек има могућности да их у духовној осами оживи, па да охрабрен и ојачан лепотом изузетних доживљаја настави постојање.

Поводом обраде Дучићеве песме планира се и задатак у коме се помоћу табеларног прегледа може организовати проширени разговор о одликама књижевних и некњижев-них текстова. Стихови песме Звезде, као и стихови других песничких текстова, помоћи ће ученицима да те разлике поуздано уочавају, да их разумеју, те да се уз помоћ ових знања још више приближе откривању својстава књижевноуметничких текстова.

Слојевита структура књижевног дела (Обрада народне лирске песме Лијепи Иве)

Приступ лирским песмама методом проучавања слојевите структуре књижевнога дела вишеструко је функционално поступање. Њиме се омогућава да ученици у тео-ријском и практичном аспекту поуздано упознају смисао, значај и улогу књижевнона-учне методологије, која је адекватна тексту, и да се обуче за њено коришћење, односно примену у читању и тумачењу. Упознавање са слојевитом структуром књижевног дела омогућава ученицима да разумеју сложену поетику уметности речи, да поуздано упознају својства песничког језика, односно одлике књижевноуметничког изражавања посредством кога се језик обликује и подешава тако да подстиче уметничке доживљаје и твори естетска значења. Наставна пракса показала је да се методом слојевите струк-туре књижвног дела ученицима на економичан и научно утемељен начин приближава поетика књижевности, па су у могућности да природу уметничког текста препознају и разумеју, да јој приступају организовано и на методичан начин, клонећи се спон-таности, исхитрених и произвољних гледишта. Лирска песма се у средњошколској наставној пракси показала као подесна за демонстрирање и продубљено проучавање

123

природе књижевноуметничког израза. У њој су, више но у другим жанровима, учени-цима непосредније уочљиви функционални слојеви и изражајна својства језика и књи-жевноуметничког стила. Стога се овај жанр активно користи у уџбеничкој литерату-ри, најчешће у раду са ученицима на почетку средњошколског образовања. Поуздано познавање слојевите природе књижевноуметничког текста охрабрује ученике да, оп-ремљени теоријским знањима и читалачким вештинама, приступају тумачењу других књижевних текстова на поздан и утемељен начин, па да се у читању и интерпретацији осамостаљују и афирмишу као искусни читаоци.

Јединство теоријских и практичних поступања од пресудног је значаја за развој адек-ватних читалачких компетенција и реализацију квалитетне наставе књижевности. Тео-ријска знања која су у служби читалачке и интерпретативне праксе једино су делотвор-на и продуктивна. Наставник се често опредељује да о књижевнотеоријским појмовима ученике упознаје монолошким излагањима. Такво поступање донекле је било оправда-но јер су се њиме надокнађивали пропусти уџбеничке литературе или се обезбеђивала поузданост у раду, уколико ученици не би проучили секундарне изворе за тумачење на које су били упућени. У околностима када уџбеник нуди податке и теоријске садржаје са којима ученици могу да се упознају читањем и тумачењем, наставников монолог је сувишан. Тада се омогућава развијање дијалошког приступа у коме је наставник у при-лици да стекне повратну информацију о томе како су ученици разумели теоријска гле-дишта, умеју ли да их примене у читању и обради дела, па да, према потреби, нејасности и неодумице отклони поуздано и благовремено. О књижевнонаучној методологији и слојевитој структури књижевног дела ученици се могу информисати из уџбеника (Чи-танка, стр. 18–20), а затим се, уз помоћ радног материјала који сукцесивно следи (Чи-танка, стр. 21), припремити за обраду слојевите структуре књижевног дела на примеру народне лирске песме Лијепи Иве. У тумачење дела укључиваће се и примена знања о стилским изражајним средствима која се на страницама Читанке такође објашњавају и тумаче, а које ученици треба да примене током читања и обраде дела. Тумачење стил-ских изражајних средстава као што су анафора, епифора, симплоха, реторско питање, цезура, од којих неке ученици упознају први пут, одвијаће се на поуздан начин, а знања ће се формирати у контексту читања и тумачења дела.

Поступност у наставном раду позната је у педагошкој, дидактичкој и методичкој ли-тератури и наставној пракси. Познавање природе језика књижевног дела и сложених аспеката његових значења кључно је за разумевање поетике књижевноуметничког те-кста. Зато је повољно да се увод у својства песничког језика оствари поступно, на при-мер, преко поредбе језика из свакодневне комуникације са језиком у књижевноумет-ничком тексту. У ту сврху ће се организовати и одговарајућа вежбања, а она ће помоћи ученицима да језику књижевног дела приступају као средству уметничког израза.

Како је читање и тумачење поезије једно од захтевнијих садржаја обраде у школо-вању, често се дешава да ученици, и поред многих претходних тумачења, приликом обраде лирских песама исказују несигурности и недоумице. Зато је потребно примењи-вати функционалне облике рада и постепено осамостаљивати ученике. Организација

124

рада треба пажљиво да се креће од фронталног облика, па све до индивидуалних ак-тивности у којима ће се ученици опробати да самостално говоре или пишу о лирској песми, уз примену одговарајуће методологије и уз помоћ наставникових методичких подстицаја. Обрадом репрезентативне песме методом слојевите структуре дела учени-ци ће се упознати са једним од водећих књижевнонаучних иманентних метода, а потом им се може понудити песма коју ће, уз примену ове методе, самостално обрадити. Увеж-бавање самосталне обраде песме ученици би потом реализовали у писаном облику, ин-дивидуално, а уз помоћ одговарајућих истраживачких задатака као радних смерница које их усмеравају на водеће окоснице тумачења.

Сигурно је да је један од снажних мотивационих подстицаја онај у коме ученици доспевају до успеха у тумачењима на самосталан начин. Охрабрени у једном од индиви-дуалних вежбања да раде самостално и да у тој самосталности буду успешни једно је од ваљаних облика наставног поступања које ће формирати дугорочне позитивне утицаје на рад ученика на почетку средње школе. У наставку рада на обради градива ученици ће се и иначе подстицати да као делотворну и адекватну користе методу проучавања слоје-вите структуре књижевнога дела, тако да су важни циљеви обраде ове наставе јединице управо они који ће имати продужено образовно, функционално и васпитно дејство. Таквим радом ученици ће се приволети свету поезије на методички промишљен начин, стручно и организовано, те постати обучени тумачи, али и њени љубитељи.

У складу са наведеним методичким полазиштима, за обраду ове наставне јединице могу се планирати следећи наставни циљеви:

– Мотивисати ученике за упознавање књижевнонаучне методологије.– Детаљно упознати ученике са слојевитом структуром књижевног дела и подстаћи

их да теоријска знања примењују приликом читања и обраде народне лирске песме Лијепи Иве.

– Остварити адекватну припрему ученика и тако обезбедити радне услове повољне за обраду сложене наставне јединице.

– Протумачити народну лирску песму Лијепи Иве анализом њене слојевите структу-ре. Помоћу радног материјала комбиновати фронтални и индивидуални рад ученика, а у разговору поводом остварених задатака доспевати до целовитих гледишта на дело. У разговору након индивидуалног рада ученика дискурсивним дијалогом указати на предности методе проучавања слојевите структуре књижевнога дела, али истовремено наглашавати и предострожности које треба уважавати. На пример, слојевитом струк-туром књижевнога дела не би смела да се форсира парцијалност тумачења, већ да се елементи свих слојева значења посматрају и тумаче здружено, односно да се аналитич-ношћу доспева до свеобухватне синтезе.

– Доспевати до расветљавања и тумачења идеја и највишег смисла дела.– Обучити ученике да, путем целовитог познавања природе и аспеката теорије слоје-

вите структуре књижевнога дела, исту добро познају и да је на поуздан и стваралачки начин користе приликом тумачења књижевних дела. Развијати функционална знања ученика о књижевнонаучној методологији. Указивати им на њену сврховитост и обуча-вати их да је у приступу лирским и другим књижевним делима активно, промишљено и

125

вешто примењују. Доприносити развијању књижевнотеоријских, књижевнокритичких, интерпретативних знања и читалачких компетенција ученика, те унапређивати њихово познавање књижевности.

– Организовати израду есеј-теста у коме ће ученици имати прилике да индивидуал-но примене знања и демонстрирају вештине поводом слојевите структуре књижевног дела. Осмислити истраживачка упутства којима ће се тестирање обављати на органи-зован начин и бити функционално за знања и вештине ученика. Омогућити им и да се светом дела лирске песме крећу самопоуздано и методолошки засновано. Формирати критеријуме на основу којих ће се вредновати радови ученика и тако омогућити само-вредновање знања, умења и одговарајућих компетенција. Огледне примерке анализе учинити доступнима за све ученике, прочитати их и прокоментарисати, како би уче-ници имали прилике да у међусобној сарадњи и размени гледишта унапређују своја знања и умења и богате интерпретативна гледишта.

У припремној фази рада17, након што су се обавестили да одговарајуће текстове из Читанке прочитају, проуче и спреме се за разговор, наставник ће помоћу следећих рад-них подстицаја, питања и задатака, започети дијалог са ученицима:

– Објасните значење речи „метода”. – Наведите и протумачите главне одлике методичности. Зашто су методе битне у наукама? – Шта је методологија? – Како се назива скуп метода у науци о књижевности? – Протумачите разлику између књижевнонаучне методологије и стваралачких метода.

– Због чега су књижевнонаучне методе важне приликом читања, доживља-вања и разумевања, књижевног дела? – Какву улогу оне имају у тумачењу? – Прикажите основе одлике спољашњих и унутрашњих (иманентних) књижев-нонаучних метода. – Шта се означава термином „плурализам метода”? Објас-ните му значај у приступу књижевном делу.

– Како је Роман Ингарден описао књижевноуметнички текст? – Протумачи-те његово гледиште које говори о слојевитој структури књижевног дела. – Заш-то је ова метода иманентна?

– Објасните слој звучања. Зашто се са њим доводи у везу еуфоничност? – Шта се подразумева под слојем значења? – Објасните како се у стварање књи-жевног дела укључује и читалац. Зашто су индивидуална гледишта читаоца важна за формирање слоја аспеката (углова посматрања)? – Шта све обухвата слој света дела (приказане предметности)? – Због чега он није једнак свету у коме живимо? – Шта га чини другачијим и оригиналним? – На који начин се применом методе слојевите структуре у приступу књижевном делу доспева до слоја идеја и највишег смисла уметничке творевине?

17 Добро је ако наставник већ у припремној фази рада, уз одговарајућу најаву, интерпретативно прочита песму Лијепи Иве. Осим што ће такав приступ имати мотивационо дејство, ученици ће бити у прилици да у слушању читања запазе звучни слој песме, да увиде специфичан ритам стихова и еуфонију.

126

Обрада песме Лијепи Иве остварује се у контексту сазнања и гледишта која су уче-ници формирали у претходним радним фазама. Изражајно и интепретативно читање песме ће бити пропраћено позивом ученицима да песму пажљиво саслушају и да се припреме да поводом ње саопштавају читалачке доживљаје и утиске. Ученици ће сигур-но бити спремни да о песми говоре са посебним читалачким интересовањем. Сажетост дела, њен невелик обим и форма у супротности су са бројним значењима. Ученици ће бити заинтересовани необичношћу и загонетношћу стихова, па ће их тумачити на раз-личите начине.

Приликом саопштавања читалачких доживљаја поводом ове песме, као и уопште приликом обраде лирских дела, постоји наставникова оправдана бојазан да ће учени-ци у приступу делу саопштити већину гледишта која су релевантна и да ће већ у овој радној фази доспевати до идеја и највишег смисла дела. Таква читалачка реакција је природна и у настави врло честа. Понесени утисцима и сазнањима о делу ученици нај-чешће са великим нестрпљењем очекују да разговор започне и да саопште што пре оно што о делу и поводом њега мисле. Њихова гледишта треба да буду саопштена у обиму који задовољава потребе наставног часа, али их свакако не треба спречавати да изнесу своје ставове. Ако се деси да већина ученичких гледишта буде у овој наставној ситу-ацији саопштена, наставник ће их повести ка свету дела, односно ка тексту песме, па ће их подесним методичким питањима мотивисати да на аргументован начин своје утиске потврђују или оповргавају, да формирају нове или да их мењају у зависности од дина-мике и тока рада и од достигнућа одељенског дијалога о песми.

Након саопштавања читалачких утисака, наставник ће организовати интерпрета-цију литерарних одлика песме, руководећи се питањима и задацима из Читанке као методолошким окосницама око којих ће се развијати рад на часу.

Наставник у овој и наредној наставној ситуацији може упутити ученицима радни материјал (видети прилоге број два и три), па ће се тумачење звучног слоја песме и слоја значења остваривати на оригиналан и поуздан начин, утемељено у тексту дела. Дијалог и текстовна метода ће се међусобно допуњавати, а ученици ће бити у прилици да доспе-вају до значајних запажања о стиховима лирске народне песме.

– Саопштите шта сте запазили поводом звучног слоја песме? – На који начин се у овим стиховима успоставља специфичан ритам и оригинално звучање? – Испитајте форму стихова и њихов метар. Објасните шта се њиме сугерише.

– Попуните табелу у радном материјалу према упутствима која су уз њу дата. – Тумачењем резултата уочите алитерацију и асонанцу. – Који се самогласници највише понављају? – А сугласници? – Одредите врсту ових гласова. – Проучи-те им природу и доживљаје које уносе у песму. – У којим стиховима истакнути гласови доминирају? – Каква значења се асонанцама и алитерацијама успоста-вљају у делу?

127

Звучни слој песме најпре се намеће читалачкој пажњи, па се о њему и поводом њега у тумачењу највише и размишља. Сажетост песме води ка уочавању специфич-ног ритма, који се успоставља у осмерцима, с цезуром након четвртог стиха. Звуку и ритму песме доприноси избор и распоред речи. У датом поретку долази до форми-рања уједначеног ритма којим се, на звуковном плану, сугерише динамичност песнич-ких слика, приказ кретања, ритам и динамика коњског каса којим коњаник пролази кроз орахову шуму.

Звучни слој песме подржан је промишљеном употребом стилских изражајних сред-става, пре свега оних који спадају у ред фигура понављања. То су: асонанце, алитера-ције, реторска питања. Пажљивим испитивањем гласовне структуре песме ученици ће запазити истакнуто присуство самогласнике е и и. У свим стиховима њих је више него самогласника о и а, чак шеснаест, односно једанаест наспрам пет, колико пута се пона-вљају друга два наведена самогласника. Примећује се одсуство вокала у. Најзаступље-нији је високи самогласник предњег реда – и. Појачаном употребом вокала остварује се специфична милозвучност стихова. Они доприносе да се стихови песме доживљавају мелодично и удружени са ритмом сугеришу еуфоничност, која је блиска вокалној при-роди песме. У стиховима су најзаступљенији консонанти ш, з и с. Сва три сугласника према начину изговора припадају струјним (фрикативним) консонантима, па се њима дочарава звук кретања коњаника кроз олистало орашје. Они такође у читалачку машту уводе слику звецкања његове ратничке опреме.

– Проучите свет речи у делу; прокоментаришите начин њиховог избора и распоред у структури стиха. – Која понављања у песми запажате? – Уочите ре-торска питања; због чега им је у песми посвећена посебна пажња? – Какве се читалачке недоумице поводом њих рађају? – Објасните уметничку улогу ове стилске фигуре.

– Попуните мању табелу из прилога број три. – Које се речи истичу на по-четку стиха? – А које се речи појављују након цезуре? – Какве паралелизме уочавате између њих? – Проучите ове речи. До каквих симболичних значења вас она доводе?

Речи су у песми изабране са нарочитом пажњом, па су подешене у поредак којим се творе специфична значења. Лексика је сведена, па ипак се понављањем блиских или истих лексичких јединица успоставља естетска вишезначност. Први стих, у коме се ствара општи план приказа именованог коњаника који јаше кроз орахову шуму, повод је запитаности лирског субјекта. Истакнута је упитна све-за „ли је”, којом се окончавају реторска питања. Реторска питања, којима је дослед-но остварено пет стихова, сугеришу узбуђење, па и узнемиреност лирског субје-кта док посматра коњаников кас, а такво духовно расположење преноси се и на читаоца. Песнички глас проговара тоном чуђења, неверице, дивљења. Његово уз-буђење сугестивно дочаравају реторска питања, којима се трага за одговарајућим речима. Уочљиво је настојање да се прикаже оно што се види и уверљиво ослика

128

изглед коњаника у покрету. Желећи да дочара све што види, песнички глас саоштава и оно што визуелно запажа, али и оне појаве ка којима га воде мисли и асоцијације. Тако се у јединствену слику спајају мотиви чија је природа разнородна. Реторска пи-тања имају још једну важну функцију. Понављајући у узбуђењу упитну свезу, изража-вајући неверицу у оно што пред собом гледа и што заокупља његову пажњу, лирски субјекат сугерише и брзину кретања коњаника, стреловитост коњаниковог прохода. Јурњава коњаника приказује се као спретно и брзо проклизавање кроз дрвореде ора-ха, плаховито попут воденог ковитлаца који се обрушава у неко речно корито. Иве се на коњу провлачи кроз дрвореде попут водене стихије, чини се као да његова појава „лије” кроз стабла, гране и жбунове.

Испитивањем структуре стихова остварених реторским питањима закључује се да ис-такнуто место добијају речи с почетка стиха, као и оне које се појављују након цезуре. Из-међу њих успоставља се паралелизам, који је богат извор естетских значења. На почетку стихова истакнуте су речи „Иве”, „коњаник”, „узда” и „седло”. Након цезуре су речи „сунце”, „вила”, „звијезда” и „сребро”. Прва група речи посвећена је дескрипцији Ивиног лика. Осли-кан је одредницом која га приказује као коњаника и опремом карактеристичном за његову појаву. Речи након цезуре изненађују читаоца, јер лирски субјекат са коњаниковом појавом и изгледом повезује описне категорије које су изван онога што визуелно опажа. Зато мотиви сунца, виле, звезде и сребра добијају симболичку функцију. Обједињене стихом у коме се појављују, ове речи формирају лирски паралелизам. У њиховом саодносу Ивин лик се по-везује са Сунцем, мотив коњаника са вилом, узда са звездом, а седло са сребром.

– На који начин сте у читалачкој машти осмислили свет песме? – Зашто су од целокупног изгледа истакнути управо коњаник, узда и седло? – На које духовне категорије и вредности указују мотиви сунца, виле, звезде и сребра?

Пратећи успостављени лирски паралелизам, читалац у машти дограђује Ивин лик и сли-ку његовог брзог пролета на коњу. Истакнути мотиви коњика, узде и седла сугеришу да би Иво могао бити ратник заокупљен оним што га очекује, ка чему јури, а што би могао бити и неки мегдан. Истовремено, он може бити и младић који у снажном касу манифестује младалачку снагу, слободу да дела по свом унутрашњем нагону, усхићен брзином, испуњен жељом за авантуром, радостан што јачину и снагу младости може неометано да испољава. Мотиви сунца, виле, звезде и сребра уведени су у песму као поредбени корелати. Они су у служби карактеризације и уздижу слику Ивиног лика на ниво мисаоног и духовног. Ивин се хуман и етички узвишен лик најпре представља симболиком сунца. На коњу, његова ле-пота је нестварна, попут бића која живе само у свету фантастике, те је стога упарен са мит-ским ликом виле. Мотиви ратничке опреме, узда и седло, повезани са звездом и сребром, преносе оно што је материјално у сфере вредности које имају посебан и узвишен квалитет, нарочито ако се симболика мотива звезде и сунца посматра у контексту поетике усмених творевина. Ивином лику се у лирским паралелизама приписују лепота, посвећеност, племе-нитост и друге позитивне духовне вредности, па се он доживљава као узвишено биће које у свести лирског субјекта, између осталог, подстиче доживљаје радосног усхићења.

129

– Проучите тачку гледишта песничког субјекта у односу на јунака песме. – Каква песничка расположења се подстичу сликом коњаника? – Чиме таква расположења резултирају; каквим ставовима песничког субјекта? – У којим су речима ти ставови непосредно исказани? – Поредите своја гледишта према приказаним предметностима са гледиштима лирског субјекта. – Која су места неодређености формирана у овој краткој песми? – На који начин сте их ви до-мишљали током читања и тумачења?

Ставови и гледишта лирског субјекта пројектују се и у читаочеву свест, па се песнич-ки доживљаји уливају у читалачке реакције, где се у чулној машти продубљују и богате новим значењима. Читалац је стављен у улогу да у простору орахове шуме запази појаву која је посредована гледиштима лирског субјекта и да заједно са њим почне да се пита, изненађује и чуди. Лирски субјекат онемогућен је да заустави слику, замрзне је и детаљно опише Ивин изглед, што у читаоцу подстиче потребу да ово место неодређености допуња-ва маштом. У брзини Ивиног кретања мало се шта може конкретно уочити и прецизно описати, па је све што је неизрециво и што се наслућује допуњено оним што се мисли, осећа и доживљава поводом лика који се изненада појављује на коњу. Лирски субјекат је у слику коју посматра и која га узбуђује уткао своја гледишта и доживљаје, а они су произ-вод затечености, неверице, неизвесности, сумњи. Проблематизује се и став о томе да ли је Иво коњаник. Лирски субјекат заузима позитивне ставове и у своја гледишта уплиће дивљење над лепотом појаве коју посматра и која га инспирише. Реторске запитаности, које и читаоца постављају у активну улогу да у машти трага за одговорима, резултирају чулним богаћењем песничких слика. Стога ће ученици давати своја виђења света песме, усклађено са индивидуалним чулним и мисаоним асоцијацијама.

– Каква уметничка значења се формирају у овом делу? – Издвојте и проту-мачите гледишта на снагу и лепоту Ивиног лика у песми. – У каквом светлу се приказују физичка спремност и снага јунака? – Зашто дивљење подстичу људи који су, поред физичке снаге, оплемењени етичким и другим духовним вреднос-тима? – Зашто такви људи с правом изазивају поштовање? – Које се вредности представљају и тумаче овом песмом? – Припремите се да говорите и о другим универзалним значењима до којих сте доспели читајући и тумачећи песму.

Појаве које човека заокупљају и које изазивају чуђење и дивљење ступају у простор живота изненадно и најчешће се ничим не најављују. Оне често умеју да затекну поје-динца, да прекину устаљеност животне свакидашњице и поведу посматрачеву мисао у свет маште и духовног. Поводом Ивине појаве у песми се успостављају гледишта на човека који је заокупљен и посвећен својим циљевима и који нема свест да је посматран и да је извор духовног задовољства и инспирације за посматрача.

Мотивима коњаника, коња и опреме сугеришу се физичка снага и вештине Ивиног лика. Ова гледишта се продубљују духовним категоријама. Тиме се у непосредну везу доводе физичка појавност, снага и спретност, и категорије лепоте и

130

хуманости. Они продукују доживљаје радости и животног оптимизма. Успостављен однос мотива у лирским паралелизмима сугерише значења која говоре о немоћи физичке снаге да заокупи пажњу и стекне поштовање ако је сирова и самој себи сврха. Дивљење и поштовање изазивају људи чија физичка слика у себи носи духовну димензију. Оно што највише привлачи посматрачеву пажњу, што га оплемењује, духовно богати и радује, често је недокучиво, загонетно, па и тајанствено, те стога неизрециво. Моћ уметничке речи је, између осталог и у томе, да управо такву садржину учини доступном, да их прикаже и протумачи као универзалне вредности које се спознају у читалачком чину и у тумачењу.

Напоредо са излагањима ученика, наставник ће коментарисати доприносе и доме-те теорије о слојевитој структури књижевнога дела. Наставникова гледишта указиваће ученицима на делотворности овог иманентног методолошког приступа књижевном делу. Пратећи радне налоге, питања и задатке, и одговарајући на њих, ученици ће не-посредно бити у ситуацији да примете како су групације задатка само формално, из теоријских разлога, усмерене ка једном слоју проучавања, а да се најбољи резултати и интерпретативни ефекти заправо постижу у пресеку гледишта на све актуелизоване аспекте тумачења, односно на све слојеве књижевног дела, па се до идеја и највишег смисла доспева у свим радним фазама.

Поводом песме Лијепи Иве може се организовати израда есеј-теста. Есеј-тест може се реализовати као домаћи задатак или као засебан час на коме ученици самосталним писаним радом обрађују садржај песме коју је наставник изабрао. Оба приступа могуће је остварити уз помоћ радног материјала који се објављује на крају овог текста. Учени-ци се благовремено обавештавају о томе шта ће бити сврха тестирања, као што се под-робно информишу и о начинима на које ће током израде краћег есеја обрадити песму и остварити њено тумачење на ниову приказа. Корисно је такође уочи израде есеј-теста обавестити ученике и о елементима на основу којих ће се радови вредновати.

Уручивање радног материјала прати кратка најава о писцу и делу и изражајно ин-терпретативно читање песме. Оваквим поступањем ученици се на поуздан начин при-премају за приступ делу и израду текста уз помоћ одговарајућих радних подстицаја, питања и задатака.

Наставник ће током прегледања и оцењивања бележити своја запажања на мар-гини рада, остварити, према потреби, језичке, стилске, граматичке и правописне ко-рекције (или указати ученицима на начињене пропусте), а испод задатка даће кратку описну и бројчану оцену. Тако ће сваки заинтересовани ученик бити у могућности да оствари пажљивији и темељнији увид у свој рад и да о резултатима постигнућа разговара са наставником. Уколико се процени да би могло бити делотворно, односно уколико је много радова које треба побољшати, наставник може и поновити есеј, при чему би, наравно, тема обраде тада била нека друга песма.

На овом месту објављујемо радни материјал којим се организује и реализује изра-да есеј-теста. У случају да наставник сматра неку другу песму бољом за остваривање овога вежбања, може њу употребити и припремити питања и радне задатке који јој

131

одговарају. У осмишљавању радних задатака треба водити рачуна о томе да се проу-чавање слојевите структуре не шематизује, већ да буде поуздано методолошко залеђе за ваљану обраду песме.

1. Више пута, пажљиво, истраживачки и доживљајно, прочитај песму Љубомира Симовића Видик у Аушвицу.18 Припреми се да проучиш њена сложена значења и да о њима пишеш.

Љубомир СимовићВидик у Аушвицу

Мој видик није вишепланински венац,ни морска пучина,ни на пучинипостављен свадбени сто;

цео мој видиксад је ово голо,ољуштено,јаје,на које вејесо.

2. Анализирај слојевиту структуру песме према следећим задацима:

Прикажи укратко доживљаје и размишљања поводом песме. Опиши формални изглед песме. Каква значења се сугеришу графичким обликом

стихова и строфа? Проучи која су гласовна језичка средства остварена на зву-ковном плану дела. Запази и протумачи понављање гласова и речи у стиховима. Како на звучност песме утиче редослед речи? Протумачи на који начин су истак-нуте поједине речи. Објасни због чега се баш оне истичу.

Повежи стихове са насловом. Каква значења у доживљају и разумевању дела до-носи помен злогласног логора из Другог светског рата, у Аушвицу?

Протумачи симболику мотива свадбеног стола, јаја и соли.Какав однос према мотивима заузима лирски субјекат песме? Шта из таквог

односа сазнајеш о расположењу и утисцима лирског субјекта?Уочи места неодређености у песми. Опиши на који начин их доживљаваш и бога-

тиш у својој читалачкој машти.

18 Песма је овде наведена према следећем издању: СИМОВИЋ, Љубомир. Видик на две воде (песме). Београд: Нолит, 1980, стр. 21.

132

Анализирај шири смисао и уметничка значења Симовићеве песме. Како се у њој представљају и тумаче људска патња, страдање и жеља за хуманим и бољим жи-вотом?

Истакни хумане вредности које песма доноси.

3. Одговоре запиши као целовит текст. Уз помоћ наведених питања оствари приказ песме. Организуј правилно композицију излагања. Нека ти групације радних задатака помогну да напишеш прегледан рад, добро компонован, промишљено и јасно. Води ра-чуна о стилској прецизности, граматичкој, правописној и језичкој правилности писања.

Циљеви израде есеја и елементи за вредновање:

есеј-тестПриказ песме Видик у Аушвицу Љубомира Симовића

Циљеви: усавршавати способност ученика да на активан и

истраживачки начин примењују методу слојевите структуре књижевног дела

обучити ученике да израђују приказ књижевног дела развијати способност руковођеног тумачења (способност

разумевања и разрешавања задатака из краћег истраживачког пројекта)

проверити умеће препознавања и тумачења песничких форми проверити умеће запажања стилских изражајних средстава и

тумачења њихове уметничке улоге у свету дела подстицати и неговати аргументовано размишљање приликом

тумачења књижевног дела развијати вештину писаног изражавања ученика приликом

саопштавања гледишта о конкретној лирској песми неговати адекватан стил писања

Елементи за вредновање:поузданост у познавању поетике лирске песмеспособност истраживачке примене теоријских знања у приступу делуумеће обраде дела тумачењем његове слојевите структуреразумевање и тумачење мотива и тема у песмиправилно компоновање излагања јасност, прегледност, стилска, граматичка и правописна коректност у

изражавању разумевање радних налога и способност њихове примене у раду, односно

истраживачког разрешавања вештина примене и стваралачког коришћења књижевнотеоријских знања и

рецепцијских (читалачких) искустава приликом тумачења лирског књижевног дела

133

Нивои обраде приликом тумачења дела лирске књижевности (Обрада поезије савремених српских песника)

Приликом обраде дела лирске књижевности на успешан начин могу се комбиновати различити нивои обраде. Овакав начин рада се намеће као повољан и радно функцио-налан приликом обрађивања лирских песама које у репрезентативном избору треба да представе ученицима стваралаштво одређеног писаца или групе писаца из конкретне епохе. Тако се, рецимо, у сусрету са одабраним песмама из Петраркиног Канцонијера ученици упознају са неколико репрезентативних сонета. Ученици их у Читанци (стр. 201–204) читају, а потом и тумаче. Петраркини сонети који подстакну снажну читалач-ку пажњу ученика тумаче се затим на нивоу интерпретације, док се остали могу обра-дити на нивоу приказа.

На сличан начин могу се обрадити и репрезентативни текстови песника из савреме-не српске књижевности. Пошто одабране песме Душана Радовића, Мирослава Антића и Љубомира Симовића ученици прочитају, наставник их позива да саопште читалачке доживљаје и гледишта. У краћем разговору који се затим реализује према истраживач-ким подстицајима из Читанке (видети стр. 262), ученици ће се упознавати са главним одликама савремене поезије. Они ће увидети да је тематика лирских остварења у савре-меној српској књижевности разноврсна и да на уметнички начин дочарава и тумачи сложена емотивна стања и гледишта. Формална обележја савремене поезије су такође различита. Она се крећу у распону од везаног до слободног стиха, па се уочава тежња аутора да песму, стихове и строфе, организује тако да и њеним формалним обележјима сугерише естетска значења.

Песма Љубомира Симовића Учитељица из Таора може се издвојити и обрадити на нивоу интерпретације. Тада се разговор о делу организује оваквим или сличним пи-тањима и задацима:

– Анализирајте гласовну структуру песме. – Установите каквом је врстом строфе песма писана. – Запазите смењивање дугачких и кратких стихова. Каква се духовна стања и расположења лирског субјекта њиховим смењи-вањем сугестивно дочаравају? – Тумачите експресивност и еуфоничност као резултат такве организације песме. – Издвојте и тумачите избор и распоред речи. – Којим гласовним средствима се остварује појачавање читалачких до-живљаја и утисака?

134

– Откривајте пренесена значења текста. – Какву ситуацију лирски субјекат приказује? – Проучите која су дубља значења мотива ликова учитељице и чет-ворице мушкараца. – Какву симболику остварују мотиви врата, импровизова-них носила, кишног дана и поетског простора трга.

– Прикажите атмосферу света дела. – Тумачите какви се односи успостављају у субјектима песничке слике, између четворице мушкараца и учитељице. – Шта открива поступак групе мушкараца? Образложите детаљно своје ставове.

– Која су кључна места неодређености у свету испуњена вашом читалачком маштом? – Какве ставове заузимате поводом приказане ситуације? – Истакни-те доживљаје и асоцијације које подстичу песничке слике. – Испитајте став који према приказаном свету дела заузима лирски субјекат. – У којим се стиховима формира његова тачка гледишта? – Какве мисаоне асоцијације посматрана сце-на побуђује у лирском субјекту? – Којим песничким средством се дочаравају и истичу потресеност, неверица и човекољубље?

– Анализирајте идејни свет песме Учитељица из Таора. – Која сте универ-зална значења открили у њој? – На који начин стихови Симовићеве песме при-казују људску егзистенцију?

– Како се човек брани од зла и уништења? – Које вредности заустављају про-дор зла у пролазно људско трајање?

135

ПрИЛОзИ

Прилог број 1Звучни слој песме

Анализирај пажљиво звучни слој песме. Према подацима из приложене табеле испитај алитерације и асонанце. Изброј наведене гласове који се појављују у сваком стиху. Уочи који су најбројнији. Установи њихову уметничку улогу. Ослушни звучност песме. Припреми се да објасниш њену експресивност и еуфоничност.

самогласници сугласницие и о а ш з с

Иве Јаше кроз орашје.Иве ли је? Сунце ли је?Коњик ли је? Вила ли је?Узда ли је? Звијезда ли је?Седло ли је? Сребро ли је?

Укупно:

решење: самогласници сугласницие и о а ш з с

Иве Јаше кроз орашје.Иве ли је? Сунце ли је?Коњик ли је? Вила ли је?Узда ли је? Звијезда ли је?Седло ли је? Сребро ли је?

3 1 2 2 2 1 –4 3 – – – – 12 3 1 1 – – –3 2 – 2 – 2 –4 2 2 – – – 2

Укупно: 16 11 5 5 2 3 3

Прилог број 2Слој значења

У следећу табелу издвој речи са почетка стихова и речи са почетка стиха након цезуре. Уочи остварене паралелизме. Откриј која се значења том приликом формирају. Проучи изабране речи, њихову сложену симболику. Протумачи им уметничку улогу у формирању доживљаја дела и његових сложених значења.

почетак стихова речи након цезуре почетак стихова речи након цезуре

Иве сунце

коњик вила

узда звијезда

седло сребро

решење:

136

Чеховљево дело у настави

Чеховљева новела Туга у настави

У школском раду нема много писаца чије дело ученици сусрећу и у млађем и у старијем узрасту. Антон Павлович Чехов свакако јесте један од њих, што потврђује заступљеност његовог стваралаштва у наставним програмима за основну и средњу школу. Представљен у настави књижевности новелама и драмским делима, Чехов се показује као аутор чији књижевноуметнички текстови мотивишу ученике да за-интересовано ступају у свет дела, односно да га радознало, истраживачки читају и унапређују знања о књижевности. Обрађивање Чеховљевих дела у школама омогућа-ва остваривање мноштва важних образовних, естетских, практичних и, нарочито, васпитних циљева. Већ током основне школе ученици имају прилике да се упознају, у целини и посредством репрезентативних одломака, са три Чеховљеве новеле. Обра-дом новела Шала, Вањка и Чиновникова смрт ученицима основношколског узраста омогућава се сусрет са сложеном егзистенцијалном проблематиком и њеном литерар-ном обрадом. У методичкој теорији и наставној пракси запажено је да ученици мо-тивисано приступају делима чији су им аутори познати из претходних разреда. Том приликом актуелизују се и сва релевантна рецепцијска искуства, која се на стваралач-ки начин користе и методички промишљено примењују у припремној фази рада, као и током рада на часу.

Да би се естетски и образовни потенцијали Чеховљевих дела довели у средиште наставног рада, неопходно је остварити стваралачку и промишљену примену мето- дичких поступања уз уважавање свих водећи естетских и поетичких елемената дела. Такође је важно уочити у каквим се радним контекстима, условљеним наставним програмом, конкретно дело уводи у наставу. Новелом Туга на средњошколском нивоу, у садејству теоријског и практичног методичког поступања и у складу са образовним потребама и могућностима ученика, планирано је истраживачко изучавање репрезентативних естетских карактеристика и особености новелистичке форме.

У Чеховљевом новелистичком раду утемељена је поетика савремене новеле. Иако ће остварити неколико модификација, како у садржајности, тако и у терминолошким одређењима, новела Чеховљевског типа постаје узорна стваралачка инспирација.

Битно уметничко одређење новеле од 19. века, дакле од времена када се она развија у модеран књижевни жанр, јесте да у краткоћи једног догађаја из живота тежи ка разоткривању сложености људске природе. Приказано дешавање, често сведено на конкретну егзистенцијалну ситуацију, представља повод расветљавања дубљих узрока

137

човекових сложених поступања и настојања да разуме често недокучиву природу животних изазова. Модерна новела19, коју развија Чехов, најчешће се у стручним радовима представља метафором сусрета индивидуе са самим собом, а затим и са другима. Главни предмет новелистичке обраде је сусрет, приликом кога се, кроз однос према другим људима, човек суочава са сопственом интимом и настоји да стекне увид у универзалну природу постојања. Заокупљеност несвакидашњим речима или ставовима, ангажује мисаони свет јунака новеле, која се појављује као наративни простор могућег разрешења онога што је често тешко за разумевање. Углавном се ова новелистичка особеност поједностављено приказује или тумачи као психологизам ликова. Јунак новеле се, истина, налази у стању појачане емотивне, духовне, па и сваке психолошке активности, али психолошко није једина одлика новелистичке уметничке обраде. Модерну новелу одликују наративна концизност, фокусирање фабуле на егзистенцијалну ситуацију у којој се налази књижевни лик, посвећеност литерарним детаљима у којима се утемељује богат значењски потенцијал и композиционо уобличавање у коме је експозиција врло сведена, често изостављена, а епилошко разрешење нагло, за читаоце често изненађујуће и неретко пропраћено доживљајима изневерених очекивања. Поред настојања да се на теоријском плану прецизирају водећа својства новеле, овај жанр се жилаво опире генерализацијама и уопштавањима. Ћудљиву природу новела увидео је и Милосав Бабовић, који поводом Чеховљевих прозних радова запажа да у њима аутор посебан значај даје смеху. У Чеховљевим новелама категорије смеха, узвишеног и трагичног су равноправне, а уметнички промишљено третиране и комбиноване на различите начине. Чеховљеве новеле се условно могу и груписати према природи и функцији коју смех има у њима. Бабовић разликује приче у којима доминира смех чија је функција да разведри и забави, од оних које успевају да читаоце насмеју, а приказане појаве и ликове исмеју и тако их изложе критичким погледима. Многобројне су Чеховљеве новеле које након смеха – растужују.20 У наставним околностима запажена својства Чеховљеве новеле су значајна, услед мотивационог деловања смеха на рад, читање и тумачење,

19 Расветљавање природе и посебности новеле остварено је, између осталих, у овим радовима: LEŠIĆ, Zdenko. Teorija književnosti. Beograd: Službeni glasnik, 2009, стр. 349 и даље. Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit, 1992, стр. 528–531.

20 Видети: БАБОВИЋ, Милосав. Антон Павлович Чехов, у: СТОЈНИЋ, Мила и Миодраг Сибиновић, Ду-шанка Петровић, Милица Милидраговић, Милосав Бабовић, Сава Пенчић, Миливоје Јовановић. Руска књижевност . Књига друга. Сарајево: Свјетлост, Завод за уџбенике, Београд: Нолит, 1978. стр. 220–226. Драгоцена су Бабовићева запажања о стваралачким околностима и ауторовој уметничкој методоло-гији, која је пишчеву творачку пажњу усмерила ка жанру новеле. Посвећеност новели се објашњава доминацијом виртуозних романескних радова Толстоја и Достојевског у околностима појаве Чехова на књижевној сцени Русије, али и ауторовом увиду у способност новеле да се одупре кохерентности природе романескног сижеа и да се у уметничкој обради посвети полиморфности животних ситуација. Отуда следи мотивска и тематска разноврсност новела, као и могућност њиховог груписања према доминантој естетској или садржинској сродности. Новела Чеховљевог типа одражава природу нове-листичког жанра коју је и Бокачо применио у композицији и фабули Декамерона: новеле су груписане према тематском тежишту и према мотивима. Тако се у њима огледа разноврсност животних прилика и појава.

138

али и због могућности да се знања ученика и интерпретативна гледишта продуктивно богате организовањем проблемских приступа.21 Бројност и разноврсност читалачких доживљаја поводом Чеховљевих новела често настаје у преплету смешног са узвишеним, тужним, критичким, сатиричним, па и трагичним ситуацијама. У таквим се доживљајима утемељују важна интерпретативна гледишта, те је њихово уважавање често пресудно за успешну обраду дела.

Приликом изучавања књижевних жанрова у истраживачкој настави књижевности незаобилазно је уважавати, поред других, принцип јединства теорије и праксе. Про-жетост теоријског и практичног у настави књижевности и језика највише и долази до изражаја у околностима када ученици треба да се информишу о одређеним појмовима и појавама из књижевне теорије или из историје књижевности. Свакако је најбоља пу-тања ове активности она која омогућава да се чињенице и практична знања о књижев-нотеоријским појмовима, терминима и појавама стичу праксом истраживачког читања.

Приликом тумачења новеле Туга наставник ће се ослонити на знања ученика о но-вели, као и на њихова претходна читалачка исуства поводом Чеховљевих остварења. Уважавајући кретање сазнајног процеса од познатом ка непознатом и од једноставнијег ка сложеном, наставник настоји да у планираним методичким приступима уважи и ес-тетске чиниоце који су од значаја за утемељено разумевање и богат доживљај дела.

У зависности од наставних околности, методички приступ новели Туга биће органи-зован кроз приступни разговор. Ученици ће се том приликом упутити да користе текст дела и методичку апаратуру из Читанке (стр. 60–64) и тако се припреме за рад на часу. У припремој фази рада са ученицима се може организовати дијалог који ће их подсети-ти на прочитана Чеховљева дела и припремити за сусрет са новелом Туга:

– Присетите се Чеховљевих новела које сте имали прилике да читате у ос-новној школи. – Које се приче сећате? – Прикажите је укратко и тако објасните чиме вас је заинтересовала, да је још увек памтите. – Шта сте о пишчевом раду сазнали читајући и тумачећи његове приче? – За које се књижевне жанрове и родове књижевности повезује Чеховљево стваралаштво? – Шта сте о природи и одликама новеле сазнали поводом Чеховљевих дела? – Шта новелу чини дру-гачијом у односу на друге епске прозне творевине?

Излагања ученика наставник ће, према потреби, проширити и допунити. Обавестиће их да ће се детаљније са Чеховљевим драмским радом сусрести и у трећем разреду, при читању драме Ујка Вања. Затим ће их позвати да прочитају новелу Туга и припреме се за њено тумачење на часу уз помоћ истраживачких задатака из Читанке. Оваквим припремним разговором, у завршници часа који преходи обради, економише се наставним временом, па се час обраде у целини посвећује тексту дела.

21 На овим својствима Чеховљевих новела оригиналан и проблемски приступ новели Шала засновала је и развила Љиљана Бајић, приликом разматрања методичких посебности обраде дела хумористичке про-зе. Видети: БАЈИЋ, Љиљана. Проучавање хумористичке прозе у настави. Београд: Завод за уџбенике, 2008, стр. 78–86.

139

НАСТАВНИ ЦИљеВИ

Образовни циљеви: Заинтересовати ученике за истраживачко и доживљајно читање и свестрано тумачење Чеховљеве новеле Туга. Подстицати читалачку чулну активност и снажити уметничке доживљаје поводом дела. Омогућити запажање и интерпретативну обраду доминантних естетских чинилаца и значења дела. Проучити симболику мотива зиме и уметничку улогу простора града. Приказати животну ситуацију кочијаша Јоне Потапова, његова духовна стања, расположења и потребу да разговара. Протумачити речи и поступке Јониних путника и других кочијаша. Објаснити како се деловањем ликова у новели приказују грубост, отуђеност, равнодушност и нехуманост. Уочити и објаснити уметничку улогу начина на који се остварује именовање ликова. Успоста-вити психолошка, етичка и социолошка гледишта на мотив туге. У интерпретативна гледишта укључити етичку и хуманистичку димензију приповедачевих исказа. Про-блемским приступом процењивати узроке Јониних поступака и начине на које се он суочава и бори са тугом поводом губитка сина. Објаснити узроке разнородних утисака које читаоци имају поводом дела, а нарочито поводом његовог завршетка. Откривати и продуктивно тумачити уметничка значења у делу. Структурне и уметничке одлике света Чеховљеве Туге повезивати са својствима новеле. Протумачити жанровске одлике новеле на примеру Туге и открити њена оригинална својства.

Васпитни циљеви: Обрадом Чеховљеве новеле Туга формирати и јачати хуманистичка и етичка гледишта и ставовове ученика. Расветљавањем природе осећања и доживљаја туге мотивисати ученике да разумеју важност хуманог и искреног односа према људској патњи поводом егзистенцијалних губитака. Истакнути важност потребе за разговором и причањима у којима се туга дели са другима. Осудити непажњу, грубост, понижавање, безосећајност и повезати их са стањем отуђености. Запазити да је, упркос многољудности, у градовима мало могућности за сусрет са људима који су спремни да пруже пажњу и разумевање. Закључити да су доброта и људска пажња ретке, а драгоцене вредности. Анализом одговарајућих сцена из дела и приповедачевих исказа указати на тегобе које туга доноси човеку и потребу да се у међуљудском односу бол и патња другога поштују. Истаћи да се туга тешко подноси и да често води ка усамљености и самоћи, јер други људи нерадо бораве у друштву особа које због губитка пате. Туга онеспокојава, одузима радни елан и сужава могућност увиђања смисла и важности живота. Како би поднео тугу и усамљеност, човек је често спреман да се изложи непријатностима, па и понижењима. Бити у контакту са људима који пате је тешко, али хумано поступање. Прећуткивање и дистанцираност од оних који пате су знаци ускогрудости и чест облик понашања којима се малограђани штите од непријатности. Закључити да лековиту топлину хуманости не треба ни тражити ни очекивати од нељуди. Човек најчешће мора сопственим снагама да се са тугом суочава и да је превазилази. На примеру ове новеле указати на делотворну моћ причања за стабилизовање и повратак духовне снаге.

140

Практични циљеви: Обрадом дела указати на значај претходних читалачких искуста-ва и њихово уважавање у истраживачком читању и тумачењу књижевних дела. Развија-ти читалачке вештине и способности путем којих се омогућава препознавање и тумачење жанровских одлика дела, али и њихова уметничка самосвојност и оригиналност. При-ликом читања и тумачења учврстити и учинити примењивим знања о новели Чеховље-вог типа, а то су: наративна концизност, сведеност фабуле, приказивање особене животне ситуације, стваралачко обликовање психологије ликова, сведена композиција. Навика-вати ученике да запажају литерарне елементе којима се гради свет дела, да увиђају њихо-ву уметничку симболику и тумаче их као изворишта естетских значења. Посебну пажњу посветити развијању умења обраде структурних елемената наративног прозног дела, као што су: поетски простор, речи, поступци и карактери ликова, приповедачки ставови и гледишта. Аналитичкосинтетичким здруживањем интерпретативних гледишта доспе-вати до откривања и тумачења његових естетских значења. Упознати ученике са улогом коју мото има у књижевним текстовима, па их оспособити да га укључе у тумачење овог и других дела у којима се појављује. Проширивати сазнања о хуманој и сазнајној димен-зији књижевности. Запажањем да се читаоцима Туге ускраћује слушање Јонине испо-вести, указати на способност књижевног дела да подстиче преиспитивање, али и да обја-шњава неизрециво и расветљава човекова прегнућа да се са животним изазовима носи.

дИНАМИКА И ТОК ЧАСА

Након читања Туге ученици ће формирати разноврсне ставове, а у већини разнород-них утисака утемељиће се најделотворнија интерпретативна гледишта. Зато је важно да читалачки доживљаји буду детаљније разматрани, што се може остварити следећим питањима и задацима:

– Испричајте своје утиске након читања новеле Туга. – Каква су била ваша оче-кивања поводом наслова и цитата с почетка дела? – На које сцене сте снажно ре-аговали? Објасните због чега. – Какви читалачки утисци се формирају поводом Јониних покушаја да са путницима заподене разговор о животним тегобама? – Прикажите гледишта и запитаности које сте имали поводом реакција кочијаше-вих муштерија. – Када сте најбурније реаговали на Јонину судбину? – Прикажи-те сцену у којој се сусрећу смешно и тужно. – Којим читалачким утисцима она резултира? – Како сте доживели завршетак? – О чему сте поводом њега и целе новеле размишљали?

Наслов и мото текста Чеховљеве новеле развијају хоризонт очекивања који читалач-ку пажњу усмерава ка мотиву туге и немогућности да се ово тешко осећање подели са другима. Садржина дела продубљује читалачке претпоставке јер мотиву туге се присту-па на специфичан и оригиналан начин. Туга поводом губитка најближих чланова по-родице у делу се расветљава вишестрано, а ускраћеност лековитог дејства разговора је

141

уметничким поступцима приказана тако да подстиче разнородне утиске. У читалачкој свести снажно дејствују сцене у којима се постепено сазнаје шта је узрок туге кочијаша Јоне Потаповича; кроз његове безуспешне покушаје да о духовној тегоби са којом се бори проговори са својим муштеријама, односно са другим људима. Бројност читалач-ких утисака присутна је у сценама Јониног неспретног настојања да заподене разго-вор. Обавештење о томе шта му се догодило он изриче са извесним стидом, несигурно, скоро муцајући и у околностима које су непримерене. Раскорак између тона којим он изговара реченице о смрти сина и озбиљности те чињенице збуњује његове муштерије, подједнако као и читаоце. Муштерије Јонина слабост и клонулост постављају у пози-цију надмоћности, па они одрешитим грубостима успевају да одбију позив на разговор. Читаоци имају прилике да према речима и понашањима муштерија заузму критички став, да осуђују небригу, непажњу, нечовечност, размишљају о отуђености и повезују је са животом у граду. Истовремено се формира и запитаност поводом тога зашто Јона упорно покушава да разговара и излаже себе све већим непријатностима, па и пони-жењима.

Читалачким реакцијама свакако се придружују сазнања о снажној потреби уне-срећених људи да разговарају и причају о својим губицима, о настојању да радом и у сусретима са људима превазиђу духовну бол која их тишти и тако себи бар олакшају животну патњу. Јонини покушаји да о поводима своје туге разговара приказују се гра-дационо, па се читалачки доживљаји интензивирају и кулминирају у завршници дела. Читалачку затеченост у епилогу додатно подстиче немост младог кочијаша, последњег човека са којим је Јона покушао да ступи у разговор. Жеђ која младића буди и полу-сањиво слушање Јониног исказа, те пад у чврст сан, неочекивано резултирају ефектом смешног које се, у контексту тематике и садржине, трансформише у читалачке дожи-вљаје неверице и растужености. Осећања резигниране туге доминирају у завршној сце-ни, приликом Јониног обраћања коњу, у коме налази утешну замену за саговорника. Поводом краја и целог дела множе се питања о природи осећања туге, узроцима Јони-них неуспеха да разговором залечи ране, као и запитаности о начинима на које се човек суочава са трагичним губицима и покушајима да их превазиђе.

– Како се у делу приказује амбијент зиме и вечерњег сутона? – За које се појединости из новеле везују ови мотиви? – Гледано у контексту целе новеле, објасните дубљу симболику зимске вечери и ноћи. – Проучите како се у делу приказује простор града. – Издвојте и протумачите реченице којима припове-дач непосредно приказује и коментарише градски живот и његове становнике. – Који приповедачеви искази доводе у везу узаврелост градског живота са се-лом? – Каква се гледишта на град и градски живот том приликом успостављају?

– Повежите слику града и зиме са оним што доживљава кочијаш Јона Пота-пов. – Које паралеле уочавате? Протумачите им симболику и уметничка зна-чења. – Каква је судбина задесила кочијаша Јону? – Како подноси смрт сина јединца? – Које још појединости из Јониног живота продубљују његове болне ране? – Како се кочијаш носи са животним недаћама?

142

Зима, падање снега и вечерњи сутон су у функцији експозиције. Њима се, скицирано, дочарава просторни и временски амбијент, па ови мотиви учествују у грађењу атмосфере дела, усаглашено са тематиком и садржином. Сагледани у контексту целе новеле, мотиви којима је осликан амбијент добијају симболичну вредност којом се дочаравају и истичу туга, немоћ, непријатност и тежина животних прилика. Падање снега повезује се са Јониним ликом у неколико наврата. Временске неприлике не спречавају кочијаша да изађе на улицу и стрпљиво чека муштерије. Чињеница да не отреса снег са себе и коња наговештава трому отупелост и заокупљеност сопственим духовним тегобама. Сваку вожњу Јона ће завршити у истој позицији у којој га читаоци први пут затичу. Зима је непријатна и за човека без заклона и топлог дома опасна. Јонин син преминуо је од грознице, вероватно проузроковане радом, боравком на хладним улицама и исцрпљеношћу.

Зимски амбијент и падање снега повезују се и са поетским простором града. Ве-черња, а потом ноћна врева градског живота у контрасту је са Јонином отупелошћу, па истиче његову осуђеност на простор у коме невољно борави јер нема циља ка коме би ишао. Ликови других људи су приказани у журби, заокупљени су кретањем које их води ка конкретним одредиштима, ван хладних и снегом затрпаних улица. Приповедачким исказима сугерише се гледиште о томе да су и Јона и упрегнути коњ изоловани од так-вог простора јер су одвојени од села коме природно припадају:

„Онај кога су одвојили од плуга, од свих пејзажа на које је навикао и дотерали овамо, у ову провалију пуну чудовишних ватри, непрекидне хуке и ужурбаног света – тај мора да се замисли...”22

Овим приповедачевим запажањима у дело се уводи паралела између узаврелости града и спокојног мира села, али и између човековог положаја у граду, наспрам живота на селу. На простор града се успостављају негативна гледишта, а сугерише се и раз-мишљање о изневереним очекивањима и неумитности лоше судбине свих који су се одвојили од места коме рођењем припадају. То се потврђује и приликом Јониног сусре-та и покушаја разговора са првом муштеријом. Из обраћања униформисаном официру сазнаје се да је Јона недавно остао без сина јединца. Кочијаш је већ раније остао и без жене, а у његовој кући на селу сама живи кћи Анисија. Јона је напустио село како би, радећи са сином, као кочијаш, остварио зараду и преживео. Синовљева прерана и сто-га трагична смрт обесмишљава његове животне планове и радни труд, па се он осећа затеченим и беспомоћним. Његова надања су изневерена, а одлука да се пресели у град и зарађује превозом путника показала се као погубна за читаву породицу. Чињеница да је изашао на улице и чека муштерије сугерише стање безнадежности, усамљености и покушаја да радом ублажи бриге. Нада се да ће успети да заподене разговор са муште-ријама и тако бар ублажи неподношљив бол који му трује дух.

22 ЧЕХОВ, Антон Павлович. Изабране приче. Превео Милосав Бабовић. Београд: Граматик, 2003, стр. 53. Остали цитати из дела су из овог издања, па ће у остатку текста уз њих бити навођен, у загради, одговарајући број странице.

143

– Запазите на који начин Јона први пут проговоара о смрти сина, док покушава да заподене разговор са официром. – Какво дејство њего-ве речи имају на путника? – Зашто је заинтересованост униформисаног официра за смрт кочијашевог јединца привидна? – Приметите официров ко-ментар поводом пролазника који претрчава улицу испред кочије којом га Јона вози. Протумачите на основу ових официрових речи како он доживљава град, људе, па и самог Јону. – Шта се о градским међуљудским односима сведочи ли-терарним детаљима из ове сцене? – Како се завршава ова вожња?

– Ко су наредни Јонини путници? – Окарактеришите понашање тројице мла-дића. – Због чега су њихови разговори болни за кочијаша? – Опишите како се младићи опходе према њему. – Како они реагују када им Јона саопшти шта га мучи? – Који младић испољава посебну грубост? – Чиме је мотивисано грбавко-во обрушавање беса на Јону?

– Са киме Јона на градским улицама још покушава да заподене разговор? – Зашто ликови људи са којима долази у контакт превиђају његову потребу да прича о синовљевој смрти? – Зашто су ликови других становника града имено-вани заједничким именицама? – Која се значења таквим стваралачким поступ-ком уносе и продубљују у новели?

У сусрету Јоне и униформисаног официра спознају се дубље побуде кочијаша да по невремену, опхрван тугом, ипак изађе на улицу и ради. Јонина потреба да разговара о недаћама и болу је велика, али се запажа и његова потиснута свест о томе да случајни сусрети са непознаницима нису прилика да се о болној теми разговара. Јона вози неспретно, сметен је и несконцентрисан, па га кочијаши са којима се у вожњи мимоилази обасипају погрдним увредама, на које он и не обраћа пажњу. Занемарује их и окреће се ка муштерији, покушавајући да се напрегне и изговори реченицу за коју сматра да ће привући пажњу саговорника. Речи тешко успевају да се разазнају са Јониних искривљених уста, он говори грцаво, шиштавим гласом који једва да излази из грла. Официрова прва реакција је да Јону пита од чега је младић преминуо, па се кочијаш очајнички хвата за ово саговорниково питање и одговара му потпуно окренут према њему, па кочија врлуда замрзнутим улицама, што изазива нове погрдне повике других кочијаша. Официр ову околност користи да нагло прекине тему започетог разговора и упути Јони повик опомене да вози брже и пажљиво. Интересовање официра за Јонину судбину је привидно, јер га речи кочијаша затичу, па реагује питањем које је формално, а не искрено. Официр је у журби, настоји да што пре дође до одредишта. Пожуривање Јоне је прилика да се овај сусрет и започети непријатан разговор што пре заврше.

На људе официр гледа са подозрењем и неповерењем. На почетку вожње, док Јона сметено покушава да правилно управља кочијама, официр га грди и псује. Када неки ужурбани пролазник претрчи улицу непосредно испред кочија којима га Јона вози, официр тог човека назива подлацем и овако коментарише сцену: „Само гледају да се сударе са тобом, или да налете на коња. То су се они договорили” (стр. 54). Официр људе доживљава с презрењем и неповерењем, у њиховим поступцима он види само

144

лошу страну и могући узрок проблема. Људе доживљава као извор невоља и без дубљег разлога спреман је да у негативном светлу коментарише чак и безазлене поступке. Из његових ставова назиру се дубље назнаке о природи међуљудских односа у граду. Међу-собно непознавање подстиче неповерење, а други људи се доживљавају, без правдане утемељености, као уротници, лоши и подли. Доспеће до крчме у Виборошкој улици окончава ову вожњу немим разлазом кочијаша и официра и Јонином поновном утону-лошћу у отупелу непомичност.

Тројица припитих младића, бучног и разметљивог понашања, следеће су Јонине муште-рије. Разговори младића о ноћном животу, испразна међусобна задевања и грубо опхођење сугеришу њихову духовну плиткост. У овој сцени се на критички начин слика и тумачи начин живота градске омладине. За Јону појава и понашање младића јесу извор болних подсећања на младост преминулог сина, који им, осим по годинама, вероватно није ни по чему сличан. На заједљиве, грубе и непристојне шале, Јона реагује понизно, вребајући погодну прилику да и са њима разговара о ономе што га тишти. У сусрету са младићима истиче се Јонина потреба за друштвом и разговором. Он је спреман да трпи увреде, па чак и физичку грубост. Није му стало ни до зараде, па пристаје да вози за недопустиво ниску цену. Најгрубље се према Јони опходи грбави младић. У расправи младића око тога ко ће у колима седети, грбавко је изабран за онога ко стоји, чиме га другови понижавају. Физички недостатак и понижење које трпи, овог младића подстичу да свој бес не усмери ка вршња-цима, већ ка Јони. Немоћан да парира другој двојици и плашећи се да би, уколико се успро-тиви, могао бити одбачен од њих, грбавко Јону назива старом битангом. Када им Јона каже да му је син недавно преминуо, грбавко одбруси констатацијом о извесности смрти која очекује све, а потом, раздраженији него иначе, испољава насилну грубост према кочијашу кога почиње снажно да удара по врату. Јона ударце не осећа, псовке не чује, јер примећује како се осећање туге повлачи чак и док је понижаван. Обузет потребом да говори, кочијаш и не примећује да су питања младића неумесна и непристојна. Јона увиђа да је „смрт по-грешила врата” и да се устремила ка његовом сину, а не на њега. Из овог исказа ишчитава се трагичност горке родитељске судбине поводом смрти деце. Доспевање до одредишта прекида Јону баш када је почео да казује како му је син умро, па он поново остаје сам, на хладној улици коју засипа снег, у болној тишини.

Пошто муштерија нема, Јона лута улицама. Обраћа се чистачу дворишта кога случај-но угледа у неком пролазу, али га и овај човек грубо отера, па се Јона невољно враћа у шталу.

Ликови свих људи са којима Јона долази у контакт именовани су заједнич-ким именским одредницама. То су: кочијаш, униформисано лице, младићи, грбавко, чистач дворишта.23 Поред тога што се оваквим именовањем одустаје од де-таљнијег портретисања ликова, сугеришу се и друга естетска значења. Ликови људи са

23 Овај поступак је чест у Чеховљевим новелама. Одсуство дескрипције из портрета се замењује „одредницама са елементима визуелности”. Видети: М. Бабовић, наведено дело, стр. 226. Овде су елементи визуелизације које се тиче изгледа ликова углавном замењени одредницама професије или друштвене групе којој припадају.

145

којима Јона на градским улицама долази у контакт су обезличени, утопљени у масу групе којој припадају професионално или годиштем. Они су репрезентативни предста-вници одређених друштвених група, па се њихове, махом негативне карактерне осо-бине, проширују на мноштво становника града. Одустајање од властитих именица у приказивању ових ликова сугерише одсуство индивидуалности, али и непоседовање хуманих својстава њихових карактера. Овим поступком такође се продубљује слика међуљудске отуђености и хладне дистанцираности, која се истиче као карактеристична за становнике града. Читалачка пажња усмерава се ка хуманој димензији Јониног лика, као и ликова његове деце, чија имена се сазнају из Јониних исказа.

– У којој сцени кулминира Јонина болна усамљеност? – Како је дошло до тога да се Јона у загушљивој кочијашкој штали речима обраћа коњу? – Протумачите симболику завршетка новеле. – Зашто је људима тешко да буду пажљиви према духовном болу других? – Које се индивидуалне и друштвене мане тим поводом у новели истичу? – Како објашњавате да је у градовима много становника, а мало племенитих људи? – Објасните зашто је човекољубље увек на искушењу у тешким животним ситуацијама.

– Шта се о природи и тегобама осећања туге поводом егзистенцијалних гу-битака сазнаје из овог дела? – Како је приповедач сликовито протумачио сло-жености психолошког доживљаја туге? – Проучите Јонин исказ приликом по-вратка у шталу. Због чега је туга разарајућа за животну и радну виталност? – Размислите о повазности туге и међуљудске отуђености у граду. – Зашто Јона не наилази на разумевање и пажњу других? – Шта је очекивао од својих путни-ка? – Због чега су његова очекивања ипак неоправдана?

Јонин повратак у загушљиву стају доживљава се као кулминација његове усамље-ности. Јонина потреба за разговором се, међутим, не гаси. Он ће још једном покушати да проговори о синовљевој смрти, па ће се обратити младом кочијашу кога је пробудила жеђ. У тој сцени успоставља се паралелизам између младићеве физичке потребе за водом и Јонине духовне потребе за људском пажњом и топлином изговорене речи. Младић у полусну стиже да утоли жеђ, али Јона свој бол не успева да ублажи разговором. Стога се опредељује да погледа свог коња, коме се обраћа топлим речима. Немост животиње подстиче Јону да се занесе и започне казивање које људи нису хтели да саслушају.

У завршној слици новеле снажно се осуђује нехуманост и заузима критички став пре-ма људској неспособности да препозна потребу патника за блискошћу и пажњом. Уло-гу слушаоца преузима животиња. Чињеница да је Јони довољан бар привид слушалачке пажње говори, између осталог, о томе да је човеку у најтежим животним околностима мало потребно да се психички стабилизује и да ублажи бол. Онај који пати тешко или скоро уопште не успева да задобије хуману пажњу. Страх од извесности смрти, од тра-гичних животних обрта и недаћа људе најчешће подстиче да се од болника и губитника дистанцирају, да зажмуре пред несрећом и од ње ужурбано побегну, баш као и Јонине муштерије из његових кочија. У таквом понашању препознају се одлике малограђанске

146

духовне ускогрудости, која најчешће има потребу да тежину људских недаћа умањи или одбаци зарад привидне пријатности живота. Квалитет и хуманизам не само појединаца, већ и целог друштва се најчешће препознају по односу према људима који пате. Судбина унесрећених, духовно сломљених и болом губитка опхрваних људи велик је испит за људ-ску хуманост. У Чеховљевој новели градско становништво приказано је ликовима Јони-них колега и муштерија. Њихова неспремност, па и неспособност да Јону бар саслушају, завршном сликом дела се оштро осуђује. Такође се упозорава да многољудност градова не гарантује подршку и разумевање појединцима који се нађу у тешким ситуацијама. Иако у градовима живи много становника, племенитих људи је мало. Племенитост, духовна топлина и способност хуманог опхођења према људима су, нажалост, ретке врлине.

У Чеховљевој новели осећање туге и духовна стања која је прате разматрају се ви-шестрано. О њеној природи сазнаје се увиђањем главних естетичких корелатива, па је чи-таоци доживљавају интензивно и са више гледишта упознају њена универзална својства. Туга је духовна тегоба која се тешко подноси. Она отупљује човеков дух и затомљује свако позитивно осећање, па су отупелост, физичка и ментална тромост стања која је најчешће прате. Доживљаји напуштености и изоловане усамљености последица су туге људи по-водом губитка најближих. Туга подстиче потребу за разговором, а појачава се управо неспремношћу људи да са патницима буду у контакту. У приповедачевим запажањима Чехов је истакао снагу и духовну димензију туге која слама човека, а која се очима других најчешће не види:

„Туга голема, безгранична. Да пукну Јонине груди и да се из њих излије туга, свет би поплавила, али се ипак не види. Умела је да се смести у тако ништавну љуштуру и да се по белом дану свећом не би могла видети...” (стр. 56)

Туга одузима животворну и радну снагу. Приликом повратка у шталу, Јона увиђа да је врло мало зарадио и закључује да га је туга, поред осталог, радно онеспособила. Он је свестан да човек може радом стећи духовни мир и стабилност, али да његова туга паралише чак и радну способност. Предавање раду Јону болно суочава са људском отуђеношћу. Он је, настојећи да превазиђе тугу, у ствари тугу појачао јер је на улицама града сусрео неразумевање, увреде и понижења. Јонини покушаји да са муштеријама разговара поводом своје туге увек су завршени безуспешно, па продубљују његов доживљај одбачености. Трагајући за другим и за разговорима, Јона је себе изложио гор- ким сазнањима о нехуманости и пробудио доживљај усамљености и самоће. Спремност човека да трпи грубе речи, увреде, па чак и физичко насиље, не би ли ублажио тегобе, резултат су окрутне природе туге. Јона увиђа да чак и претрпљене грубости нису трајни ни постојани, већ привидни мелеми за његове боли. Очекивао је да ће његови путници умети да препознају потребу за разговором, да ће разумети колико је усамљен, без иког ближњег и да ће стога прихватити да га саслушају. Међу отуђеним житељима града нема хуманих односа. Јонина очекивања су неоправдана и због његовог несхватања да не може бити близак са непознатима и да не очекује саосећање људи који не поседују врлину хуманости. Туга је тешка и због тога што у суочавању са њом човек најчешће открива самоћу. Зато је туга често повезана и са спознајом нехуманости и отуђења и суочењем са усамљеношћу.

147

– Како гласи мото новеле? – На који начин овај исказ саучествује у форми-рању уметничких значења дела? – Због чега је човеку опрхваном тугом важно да своја осећања подели са другима? – Проучите последњу реченицу. – Зашто је и читаоцима ускраћено да чују Јонино казивање? – Каква се значења таквим завршетком снажно сугеришу? – На који начин човек треба да се суочава са тугом и да је превазилази? – Како му други људи могу помоћи? – А како у су-очавању са тугом човек може помоћи самоме себи?

– Која својства новеле сте уочили на примеру овог дела? Представите их и илуструјте своја запажања конкретним појединостима из садржине. – Пореди-те особине новеле и приповетке. Ово поређење можете остварити на примеру приповедака које сте већ обрађивали.

– Због чега је човеку опрхваном тугом важно да своја осећања подели са дру-гима? – Уочите и протумачите како особине жанра новеле учествују у грађењу света Чеховљеве Туге. – Која уметничка значења се новелистичким поступцима појачавају?

За мото новеле Чехов је искористио почетни стих песме П. Бесонова Плач Јосифов и стварност. Стих Коме да искажем печал своју? истиче у први план човекову потребу да тугу подели са другима кроз разговор и причање. Јона на лицима својих саговорника, у њиховим речима и поступцима након што им је саопштио да му је син недавно преминуо, није видео чак ни заинтересованост. Реакције његових саговорника су привидна учтивост (официр), минимализовање и релативизација смрти (грбавко), немост и равнодушност (млади кочијаш). Обраћање коњу носи и елементе Јонине спознаје усамљености и покушаја да своју потребу за саговорником ипак задовољи, макар и привидно. Завршница новеле појачава читалачка сазнања о лековитој делотворности казивања, о утешној снази речи које ослобађају душу од окова духовне тегобе и прибежиште су у коме онај који пати проналази дуго тражен мир. Јонин почетак обраћања коњу означава завршницу новеле. Три тачке подстичу читалачку љубопитљивост, пре свега поводом тога о чему је Јона могао да говори и шта је, поред казивања уобичајених у таквим приликама, још могла да буде садржина његовог монолога. Ускраћивањем могућности да саслушају Јонино казивање такође се сугерише неизрецивост духовног бола. Пошто су и сами ускраћени да саслушају Јонине речи, читаоци се позивају на преиспитивање сопствених ставова о односу према људима који пате. На тај начин се књижевно дело и књижевност појављују као снажни покретачи критичког односа према сопственим етичким гледиштима и вредносним назорима.

Спремност да се туга другог, па и непознатог човека разуме и уважи универзално је својство сваког племенитог и хуманог карактера. Без уважавања патње других, поједи-нац не може рачунати да ће имати разумевање кад доспе у околности да му је оно неоп-ходно. Разумети духовне тегобе и патњу других, основа су хуманизма читавог човечан-ства. Зато су пристајање уз патника и губитника оличени ретким врлинама уважавања туђих осећања, спремности за слушањем, дијалогом, добронамерним саветима, чак и

148

способношћу ћутања испуњеног разумевањем. Приликом најтежих животних губита-ка човеку је довољна чак и најмања пажња, па да осећање туге почне да се повлачи. Пошто је често туга пропраћена самоћом, човек треба да буде спреман да се са њом суочава. Познавати природу туге, препознавати њене болне знаке у себи, значи бити припремљен за оно што овај духовни бол доноси. Суочавање са тугом је први и најваж-нији корак у њеном превазилажењу. Човек увек може наћи начина како да своју тугу саопшти. Саговорници у таквим приликама, нажалост, не морају увек бити други људи. Чеховљева новела, као и многа књижевна и друга уметничка дела сведоче о томе да су се и највећи умови са тугом суочавали и превазилазили је писањем, промишљањем, трагањем за начинима како се она може свладати. Сваки човек тугу индивидуално до-живљава и стога не постоји универзалан савет како се са њом изборити. Туга упућује човека да упознаје себе, да тако трага и открива индивидуална изворишта којима се у живот враћа егзистенцијални елан. Ако би се препустио осећањима туге, човек би се изложио ризику обесмишљавања соственог постојања, које би можда неповратно мог-ло да угрози личну егзистенцију.

На примеру Чеховљевог дела ученици ће, након продуктивних интерпретативних гледишта, бити у могућности да реферишу о запаженим одликама жанра новеле. Важно је да њихова гледишта том приликом буду пропраћена и тумачењем, односно расветљавањем начина на који уочена новелистичка својства учествују у грађењу оригиналног света Чеховљевог дела и формирању његових естетских значења. Сажетост и концизност Туге усмерава читаочеву пажњу на појаве које су обрађене на уметнички начин. Интензивирано се истичу естетски корелативи који се поређењима доводе у везу: атмосфера дела и поетски простор града, лик Јоне наспрам других ликова. Издвојена и приказана животна ситуација вишестрано расветљава феномен туге. Туга се у делу приказује са психолошког гледишта, најчешће у приповедачевим коментарима, у речима и поступцима ликова, са социолошког гледишта, актуелизовањем тематике међуљудске отуђености у граду, а кроз истраживачко проучавање односа према Јони конституишу се и етичка гледишта. Промишљено завршавање новеле неочекиваним обртом подстиче активан читалачки однос према тематским и садржинским слојевима новеле. У том размишљању се формирају најснажније естетске реакције на којима почива однос читаоца према свету дела, па се обезбеђује трајно уживање у уметничким значењима и највишем смислу новеле Туга.

149

Приступ драми и трагедији у средњој школи

Проблемска и истраживачка обрада Софоклове трагедије Антигона

Дела драмске књижевности заступљена су у значајном мери у наставним програми-ма оба узрасна нивоа. Пракса показује да ученици радо и са посебним интересовањем читају и тумаче текстове драма, а њихова заинтересованост за драмски књижевни род подстиче затим и наставнике да драми у школском раду посвете нарочиту пажњу. Школска обрада драмског дела подразумева темељан и стваралачки приступ који би резултирао оригиналним и сазнајно функционалним часовима. У спрези истражива-чког читања и тумачења, које се остварује на активан и проблемски начин, расветља-вање водећих својстава драме и драмских жанрова помоћу конкретних текстова увек прати адекватна методологија. За плодотворну и научно утемељену наставну обраду драмског дела важно је успостављање литерарних и театролошких гледишта.24 Таквим приступом се проширују, развијају и усавршавају читалачке компетенције ученика које су адекватне драмским текстовима. Тумачењем драмског дела се продуктивно шире и стичу знања из области позоришне и сценске уметности.

Интерпретацијом драмских дела током основне школе започиње образовање учени-ка у области драмске књижевности, развија се сценска култура, а уз литерарни укус и читалачки сензибилитет усвајају се базична знања о позоришној уметности. Ученици средње школе драмску књижевност највећим делом упознају са становишта књижев-ноисторијског развоја, али и са жанровских гледишта и у светлу развитка позоришта и сценске уметности. Тако се у наставном раду формира и негује публика која познаје драму и позориште и има рафиниран сценски укус.

Сложеност приступа драмској књижевности у средњој школи је условљена различитим историјским, стваралачким и другим контекстима, језиком и стилом дела, предзнањима ученика, а највише квалитетом њихових читалачких компетенција које се односе на драмски текст. Наведени елементи су упоришта наставних тумачења, а ако

24 О овоме сведоче и запажања водећих методичара који су се бавили обрадом драмског дела. Расветљавање и демонстрација примене методолошког јединства литерарних и театролошких гледишта посебно се запажа у радовима Љиљане Бајић који се баве делима драмске књижевности. Видети: БАЈИЋ, Љиљана. Одабране наставне интерпретације. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2004, стр. 189. и даље.

150

им се приступа површно и нестручно постају потенцијални деструктивни чиниоци за мотивацију, читање и рад ученика. Зато се ови чиниоци у наставном раду незаобилазно уважавају и разрешавају зналачки, на методички начин. Историјски контекст драмско дело поставља у време и прилике његовог настанка, па поред литерарних, обухвата и гледишта на улогу драме и позоришта у конкретним временима и друштвима. Стваралачки контекст указује на драмске конвенције актуелне у време настанка дела, а које читалац, посебно савремени, треба да познаје и разуме, како би их уважио у приступу делу. Битне су и стварачака инспирација и грађа у раду конкретног аутора, појаве, људи и прилике које утичу на природу и уметничка својства дела. Изузетно је важан театролошки контекст. Он подразумева извођачку праксу, особености сценских стваралачких активности у којима се такође одражава дух епохе, односно стваралачке конвенције у позориштима из различитих времена. У читање и тумачење дела драмске књижевности ученици уносе претходна читалачка искуства25, али је неопходно да развију и примене нове читалачке компетенције и знања која ту активност прате. Промена читалачке парадигме, која прати текстове драма из старе књижевности, у односу на драме из новијих времена (које су обично најзаступљеније у основношколским наставним програмима), неопходна је за разумевање и продуктивну обраду дела.

Условности које су од значаја за обраду античких трагедија у средњој школи одно-се се на настанак позоришта, конституисање и развој жанра, теоријска гледишта о тра-гедији, улогу институције позоришта у животу друштва, особености сценских извођења дела и функцију коју у драмској књижевности има митологија. Знања о њима ученици стичу читањем одговарајућих секундарних извора за тумачење, а добро је ако информа-ције и стручна гледишта могу да пронађу у уџбенику. У оба случаја омогућава се еконо-мисање наставним временом и укључивање теоријских садржаја у припремну фазу рада. Најфункционалније је ако се неопходна теоријска знања ученика у наставни рад укључују уочи читања дела, у виду продуктивног дијалога. Такав приступни разговор би инспири-сао ученике на читање и тумачење дела са разумевањем и уз активну примену теоријских знања. Разумљиво је да наставници ову радну околност махом разрешавају монолошким из-лагањем. Таквим поступањем често се отклањају недостаци уџбеника, а ученици ослобађају обавезе да раде са секундарном литературом, јер наставник, махом оправдано, процењује да их она може додатно оптеретити и демотивисати за читање и обраду дела. Неки наста-вници у овим радним приликама ангажују и припремају одређене ученике, који потом ре-феришу и тако упознају одељенски колектив са важним припремним садржајима. Оба об-лика рада резултирају сазнајним ефектом који је често недовољан за поуздан приступ делу.

25 Како би се реализовали сложенији интерпретативни приступи драмским делимима, средњошколска на-става књижевности се ослања на читалачка искуства, поуздана знања о драми и драмском тексту и развије-не читалачке компетенције, које су ученици стекли у основној школи. Често се средњошколски наставници нађу у неприлици, па треба да допуне или за кратко време отклоне недостатке знања и вештина ученика о драми и поводом ње. Такво поступање је неопходно, иако изискује време и додатни напор наставника, јер се њиме отклањају препреке и отварају врата за свестрано упознавање драме, разумевање њеног смисла и значаја. Ако би ученици са несигурношћу приступали делима драмске књижевности, то би могло врло неповољно да се одрази на њихов однос према драми током целе средње школе.

151

ПЛАНИрАње И ПрИПреМАње НАСТАВНИКА зА ОБрАдУ СОФОКЛОВе ТрАгедИЈе

Приликом обраде Софоклове трагедије Антигона наставник се сусреће са неколико изазова које треба што повољније да разреши. Први од њих односи се на ситуациону условљеност рада, односно на планирање обраде дела у односу на програмске захтеве. Наставни програм предвиђа да се Антигона обради као репрезентативно драмско дело трагичког жанра у контексту наставне теме Увод у проучавање књижевног дела, која ученицима уприличује сусрет са остварењима различитих књижевних родова; знања о њима се обнављају, утврђују и проширују. Неповољности које из оваквог програмског одређења произилазе су те што се ученици у средњој школи први пут сусрећу са драмским књижевним текстом који потиче из хеленске традиције. Други изазов представља чиње- ница да главне одлике књижевности старог века, које би погодовале обради Софоклове трагедије, ученици упознају у наредној наставној теми. Трећи изазов планирања ове обраде је тај што читањем и тумачењем Антигоне треба да се реализује детаљније упознавање жанровских одлика трагедије на примеру текста дела чија им стилска, поетичка и естетска својства рецепцијски нису довољно позната, па ни блиска.26

Мањкавости наставног програма се превазилазе на методички начин, подешеним планирањем и функционалном применом одговарајућих облика рада и методичких активности. Обрадом наставне јединице о настанку и развоју драме и трагичког жанра стичу се услови за упознавање условности које су важне за читалачку рецепцију и истраживачку обраду дела. Тај час учествује у припремању ученика за читање Софоклове трагедије, па се планира за обраду уочи часова обраде Антигоне. На њему може да се реализује припремни разговор и упућивање ученика на истраживачке задатке, што ће имати и мотивациону функцију.

Коришћењем одговарајућих текстова из Читанке (стр. 72–78) наставним временом се економише на продуктиван начин, па се теоријски садржаји као припремни укључују у обраду дела у сазнајно и рецепцијски најповољнијим околностима. У методички вођеном дијалогу, који уследи након што ученици из Читанке благовремено упознају и проуче текст о пореклу, настанку и природи драме, односно трагедије и позоришта, наставник ће успе-ти да добије повратну информацију о томе колико су ученици разумели важне податке. Подешавајући обим и интензитет дијалога према конкретним околностима, наставник ће ученике оспособити и истраживачки упутити, да теоријска знања примењују у читању и тумачењу дела. Из уџбеника ће се ученици информисати детаљније о настанку и развоју позоришта и, нарочито, трагедије. Сазнаће како су се у старовековној Грчкој припремале и изводиле позоришне представе и откриваће њихов значај и улогу у друштвеној заједници полиса. Ученици ће се упознати са религијском природом драме, али и са њеном друштве-ном улогом, као и са значајем и везама митологије и драмске књижевности. Позоришне представе хеленског доба имале су специфичан начин извођења, па се та сазнања укључују у

26 Са појмом и главним карактеристикама трагедије ученици се упознају у осмом разреду основне школе, на примеру Шекспировог дела Ромео и Јулија.

152

читање конкретног дела, чиме се омогућава успостављање театролошких гледишта на текст. Значајно место и уметничку улогу у старогрчким трагедијама имају сценске условности из-вођења дела, глума, једнообразна костимографија са маскама, сценски простор орхестре, као и колективни лик хора, којим се, најчешће, презентују гледишта грађанске заједнице на приказана дешавања.

Разговор са ученицима о пореклу, развоју и особинама трагедије продуктивно се богати, продубљује и допуњује краћим наставниковим излагањима о одговарајућим садржајима. Разговор се не задржава на појединостима које су ученицима јасне, већ се, пратећи садржину обраде, знања ученика шире. Указује им се на важност позоришта и драмских трагедија за човека и друштво. Аристотел је у Поетици појмовима катарзе и доживљаја страха и сажаљења који је прате, указао на рецепцијски и психолошки ефекат трагедија. На појаву трагедије треба успоставити и одговарајућа антрополошка и соци-олошка гледишта. Научници указују да је драма имала важну улогу у конституисању гр-чког друштва, које се, кроз трагедију, у проблемској дискусији, суочавало са сложеним појавама и проблемима, преиспитујући прошлост и обликујући вредносне погледе на живот, обичаје, морал и право.27

Истакнуту пажњу у дијалогу са сученицима наставник ће посветити тумачењу природе митова и улози митолошког наратива у трагедији. Митови имају вишеструку функцију: стваралачку, рецепцијску, социолошку, антрополошку и естетску. Хеленски трагичари су у митологији проналазили стваралачку грађу за своја дела. Мит је стога функционисао као творбени чинилац, а у појединим трагедијама, посебним истицањем ликова или разрадом неког догађаја који има порекло у митологији, формирани су нови митови. На пример, сматра се да је мит о Антигони и њеној трагичној смрти конституисан управо у Софокловим трагедијама. Познавање митова значајан је рецепцијски предсулов за доживљај и разумевање трагедије. Посредством мита сазнаје се окосница фабуле, познају се ликови, њихово порекло, статус и улога коју имају у радњи, разумеју се односи међу ликовима и пре него што представа почне. Представа мит разрађује, па и преобликује, те се разумевање садржине трагедије понекад формира и у односу који сценска творевина има према изворном миту. Пошто су митови живели у колективној свести, аутори су на ову условност рачунали. Гледаоци грчких трагедија

27 „Трагедија није само један уметнички облик; она је и једна друштвена установа, коју је градска држава, успостављањем трагичких такмичења, установила поред својих политичких и правосудних органа. Тиме што је, под ауторитетом првог од деветорице архонта, архонта епонима, а у истом градском простору и по истим институционалним нормама као и народне скупштине и судове, установила представе намењене свим грађанима, представе којима управљају, изводе их и суде о њима квалификовани представници разних племена, сама градска држава постаје позориште; она на неки начин узима саму себе као предмет приказивања, а и сама себе игра пред публиком. Али док се трагедија тако указује, више него икоји други књижевни род, укорењена у друштвену стварност, то не значи и да је она њен пуки одраз. Не одражава она ту стварност, него је преиспитује. Приказујући је као раздирану, подељену и у самој себи супротстављену, чини је целу проблематичном.” ВЕРНАН, Жан-Пјер и Пјер Видал-Наке. Мит и трагедија у античкој грчкој 1. Превео Живојин Живојновић. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1993, стр. 23.

153

су митове уносили у позоришта и уважавали их у гледању. Савременом читаоцу они су често непознати, па их је неопходно добро упознати пре него што се приступи читању трагедије. Изузетно је значајна антрополошка и социолошка функција митова у трагедијама. Трагедије митове и митске јунаке приказује као део прошлости, коју у драмском делу преиспитују и проблематизују. Митови су повод да се друштво осврне на вредности прошлих времена, да их у естетском доживљају преиспита на оригиналан начин и провери оправданост и делотворност митских гледишта у новим временима. Пошто су били носиоци етичких и хуманистичких друштвених начела, митови се у новом контексту, а кроз садржину трагедија, сучељавају са законима и правним друштвеним поретком којима се у новом добу устројава друштвени поредак и омогућава његово функционисање.28 Најзад, уважавање митске димензије приказаних збивања и ликова уводи у контекст трагедије продубљена уметничка значења и универзалне поруке, па стога митови имају и специфичну естетичку улогу у делу. Детаљније објашњавање односа мита и трагедије подстиче ученике да мит о Едипу прочитају и протумаче као стваралачку грађу и извор за Антигону, али да, уз припремне задатке, тумачећи мит, уносе своја гледишта у дело, па да ликове и драмске сукобе доживљавају свестрано, да поуздано тумаче њихове карактере, мотивацију и међусобне односе. На читање и тумачење мита о Едипу треба ученике подстаћи пре но што приступе читању трагедије.29 Разговор о миту и његовој улози у трагедији биће добар почетак наставне обраде, а примењиваће се и током даљих фаза тумачења, у одговарајућим наставним ситуацијама, највише приликом расветљавања естетских значења и смисла.

Обрада наставне јединице о пореклу и развоју грчке трагедије у функцији припрем-ног разговора за обраду дела, удружује се са припремним задацима и истраживачким пројектом, који уз мотивацију за рад јесу и извори припремног рада ученика. Наставник додатним краћим обраћањем у завршници часа, односно приликом уручивања истра-живачких пројеката30, може краћим обраћањем нагласити значај Софокловог ствара-

28 Преиспитивање митова посредством трагедија је и вид сусрета и успостављања плодотворног дијалога између херојског и грађанског доба: „Драма износи на сцену неку херојску легенду. Тај легендарни свет представља за државу њену прошлост – прошлост толико далеку да се између митских предања које она отеловљава и нових облика правне и политичке мисли контрасти јасно оцртавају, али и толико блиску да се сукоби још болно осећају, а њихово сукобљавање још се непрестано збива.” Вернан и Видал-Наке, наведено дело, стр. 24.

29 Уз наставну јединицу посвећену Антигони стога се у Читанци објављује текст мита. Његов обим и садржина подешени су тако да не оптерећују додатно ученике. Текст мита наставник може прочитати изражајно, па и тако подстаћи ученике да о њему размисле, а може их упутити и на друге квалитетне и одговарајуће изворе мита о Едипу, уколико процени да за то постоји потреба. Поводом опредељења за оваква поступања запажа се као неопходно планирање додатног наставног времена.

30 Истраживачки пројекат за обраду трагедије Антигона објављен је у Читанци, па се у овој наставној ситуацији ученици упућују на њега. Могуће је, па и пожељно, да, усклађујући обраду са конкретним околностима и ученицима, наставник осмисли и уручи одељењу, ако процени као боље решење, нове припремне задатке. У овој наставној ситуацији ученици се упућују и на коришћење одговарајућег издања примарног извора за тумачење. Превод Милоша Ђурића свакако је рецентан, па је добро определити се за издања у којима је Софоклова трагедија објављена у преводу овог хеленисте:

154

лаштва, лепоту и свевремену вредност Антигоне. У циљу додатног мотивисања тада ће се истаћи да су о Софокловој уметности писали најчувенији филозофи из различитих времена: Аристотел, Хегел, Ниче, а да она и данас изазива велику пажњу теоретичара, драматурга, као и позоришних уметника. У Аристотеловој Поетици Софоклово умеће приказано је као репрезентативно за читав жанр, а трагедија Цар Едип протумачена је као пример најуспелијег трагичког дела. У сличном светлу Хегел је у својој Естетици, обрађујући теорију драме, а посебно трагедије, писао управо о Антигони.

ФОрМИрАње ПрИКЛАдНе МеТОдОЛОгИЈе

Као што је запажено у методичкој теорији и проверено у пракси, прикладна наставна методологија се не одабира, већ ствара. Она уважава, пре свега, природу дела и прила-гођава је ситуационим околностима обраде. Комплексност рада приликом обраде гр-чких трагедија подразумева уважавање метода које су иманентне сложеним естетским својствима жанра и конкретног дела.

Нека од водећих обележја Софоклове Антигоне произилазе из стваралачких околно- сти, а утемељују се и у специфичној стваралачкој методологији аутора, његовом односу према жанру и митологији, односно поступку уметничке обраде грађе за ову трагедију. Савременици су Софокла поштовали, а његов рад ценили. Био је изабиран за функције на високим државним положајима31, а драме су му на такмичењима награђиване више пута32. Друштвени и стваралачки статус овог писца стога се може оценити као значајан и утицајан. Његова дела подједнако репрезентују кључна обележја жанра, као што су и показатељ вредности које су уважавали људи из пишчевог доба.

Софоклов рад, уз Есхилов и Еурипидов, утемељује и развија жанр трагедије, тако што га, у односу на стваралачку праксу савременика, модификује на два плана: структурном (естетском) и перформативном (сценском). Главна обележја напредних стваралачких

ĐURIĆ, Miloš (priređivač). Sofoklove tebanske tragedije. Preveo Miloš Đurić. Cetinje: Narodna knjiga, Beo-grad: Beogradski grafički zavod, 1955. Ово издање је добро јер окупља три трагедије у којима Софокле разрађује мит о Едипу и у којима се конституише мит о Антигони. Мана издања је да може бити, будући старо, тешко доступно.Повољна издања дела, између других, су: СОФОКЛЕ. Цар Едип. Антигона. Превео Милош Ђурић. Београд: Рад, 1964. СОФОКЛЕ. Антигона. Превео Милош Ђурић. Приредио и пропратне текстове написао Зоран Милутиновић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997. На овом месту се опредељујемо за последње наведено издање. Иако не поседује детаљнија објашњења појава у тексту дела, нити речник језичких непознаница, оно је пропраћено добрим текстовима предговора и поговора, те уз остали припремни рад може бити ваљан извор за читање и тумачење. Ученицима треба скренути пажњу да је колективни лик грчког хора у овом преводу именован заједничком именицом „коло”, а лик хоровође као „коловођа”. Сви цитати у овом раду потичу из овог издања и бележиће се навођењем броја странице у загради након навода.

31 Године 443. пре нове ере био је именован за благајника савезничке касе, а у рату са Самом (441–439), уз Перикла је члан стратешког савета.

32 Однео је двадесет четири победе, више од било ког другог хеленског трагичара.

155

модификација жанра остварена су у Антигони и учествују у конституисању њених особености. Естетски домети Софоклових трагедија највише се односе на стваралач-ки приступ ликовима. Софоклови трагички јунаци приказани су као морални узори које најчешће мотивишу слободна воља, племенита начела и лична уверења. У њихо-вим ставовима се често манифестују традиционална религијска гледишта и уверења о томе да се човек потчињава и не противи божијим наређењима. Драмска радња је у служби сликања карактера. Развијени су стваралачки поступци којима се индивидуал-не карактерне црте главних трагичких јунака истичу, а психолошка стања приказују на појачан начин. Софокле овај ефекат најчешће постиже карактеризацијом епизодних или других водећих ликова чија својства и гледишта контрастирају врлинама и ставо-вима главних јунака. Ширина и универзална сложеност људске природе у Софокловим трагедијама проширује се увођењем женских ликова, који су трагички јунаци. Најзад, Софокле посебну пажњу посвећује ефекту трагичке ироније, која је у служби истицања трагичног исхода приказаних догађања. Иновације што их је Софокле остварио у из-вођењу трагедија такође су значајне: увео је трећег глумца, повећао број чланова хора са дванаест на петнаест, а сценски простор његових драма био је допуњаван осмишљеном сценографијом, што се сматра зачетком сценографске уметности.33

Околности у којима настају Софоклове трагедије су специфичне и, како водећи истраживачи истичу, значајне за поуздано расветљавање поетичких и естетичких својстава дела. Вернан и Видал-Наке истичу значај мита као творбеног чиниоца дела и његове улоге у сусрету прошлих времена и старих вредности са новим добом. Ови истраживачи сматрају да се дијалог друштва са још живом прошлошћу у трагедији води кроз разговор хора и трагичког јунака.34 Пажљивом филолошком анализом, ови хеленисти указали су да се правнички појмови и утемељење политичких гледишта на појединца и друштвена дешавања конституише и у тексту Антигоне. Зато су нарочиту пажњу посветили семантици речи nomos (обичај, закон) и dikè (закон, правда), на које се у делу позивају ликови у сукобу. Извориште трагичких сукоба произилази из схватања закона, обичаја и права које имају Антигона и Креонт, а трагички исход је последица не само различитог гледишта на исто, већ и чињенице да ниједно гледиште нема апсолутну предност. Безизлазну сучељеност Антигониног и Креонтовог поимања dikè не разрешавају ни становишта хора, који се позива на Диониса и Ероса и не стаје ни на чију страну.35 Још једно важно својство дела произилази из антрополошких и филолошких гледишта: у Антигони се на трагичан начин разрешава сукоб херојског идеала да се буде први и најбољи, са идеалом новог друштва који град види као заједницу једнаких.

У Софокловим трагедијама често сучељавање старог и новог мотивисано је потребом друштва да се у преиспитивању прошлости, оличене у миту, држава развије на правном поретку. Трагедија се према митовима односи тако што их кроз поступке, гледишта и карактере јунака проблемски преиспитује. Софоклов однос према миту је

33 Шире видети у: DUKAT, Zdeslav. Sofoklo. Ogledi o grčkoj tragediji. Rijeka. Izdavački centar Rijeka, 1981.34 Вернан и Видал-Наке, наведено дело, стр. 26–27.35 Вернан и Видал-Наке, наведено дело, стр. 107.

156

вишестран и промишљен. Осим што га користи као стваралачку грађу и рачуна на његова рецепцијска дејства, аутор стваралачком употребом мита доспева и до продубљених естетских значења дела. Стваралачки однос према миту о Едипу и Антигонином лику теоретичар Валтер Кауфман је видео у чињеници да Софокле митолошку грађу не користи као извор за трагички заплет, већ као „средство да изрази свој доживљај живота”36. Настанак мита о Антигони махом се повезује са Софокловим трагедијама. Надређени митски контекст је Едипода, група митова која приказује и тумачи Едипов живот и његову смрт. Сагледани у контексту овог митског циклуса, односи међу ликовима, њихови карактери и трагички сукоб се доживљавају и разумевају на продубљен начин. Хор и Креонт, на пример, Антигону доживљавају као Едипову наследницу, па јој, свако на свој начин, приписују или храброст или непослушност. Исменини и Антигонини међусобни односи такође су одређени породичном прошлошћу, а што се продубљује и компликује након погибије Етеокла и Полиника. Креонтова наредба обе сестре ставља у позицију да се старају за сопствени опстанак и тако обезбеде продужење породичне лозе. Антигонин одлучан искорак против Креонтове наредбе Исмена види као ризичан за личну, али и за породичну егзистенцију. Антигонин лик у Софоклово дело се уводи из надређене митске структуре, па она иступа у име старих времена и репрезент је његових вредности и морала. Надређена митска структура подстиче и друга важна проблемска питања: мотивацију сукоба Полиника и Етеокла, околности и начин њихове погибије, природу Креонтове одлуке и његових гледишта на Етеокла као бранитеља и Полиника као агресора, као и питања Креонтовог односа према владавини и власти. Расветљавањем ових проблемских места из мита интензивирано се тумаче трагички сукоби и исходи у Антигони, па ће зато они бити и у тежишту интерпретативних гледишта током наставне обраде дела.

Ваљана методолошка упоришта за успешну наставну обраду Антигоне јесу гледишта о трагедији која су изнета у најпознатијим и најутицајнијим текстовима секундарне литера-туре. Највећу контраверзу у начину на који је протумачио Софоклову трагедију изазвао је Хегел. Истакавши је као најуспелију од свих античких трагичких остварња, Хегел је по-себну пажњу у својим гледиштима посветио тумачењу природе трагичког сукоба у Анти-гони. Линију трагичког сукоба Хегел је извео из супротности које су резултат сучељавања породице и државе. Закључио је да је ликовима Антигоне и Креонта иманентно управо оно против чега се буне: Антигона одбија да се потчињава законима Креонтове власти, а Креонт мора да изневери оданост породици како би своју заповест учинио одрживом и опстао као владар. Хегел сматра да су обе сукобљене стране подједнако у праву и да се у њима не оличавају добро и зло, већ су у делу оштро сучељена гледишта која, свако за себе, представља једно добро. Трагично страдање води ка њиховом измирењу на универзал-ном плану и резултура спознајом о апсолутној вечности правде.37

36 KAUFMAN, Valter. Tragedija i filosofija. Prevela Jelena Stakić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1989, стр. 168.

37 HEGEL, Georg Vilhelm Fridrih. Estetika, treći deo. Preveo dr Nikola Popović. Beograd: Kultura, 1970, стр. 612–624.

157

Милош Ђурић сматра да су узроци сукоба у Антигони другачији. Креонтова гледишта он је окарактерисао као последицу аутократске умне заслепљености, а Антигонин лик као представника божанског принципа. Власт и закони не би смели да вређају духовно достојанство човека, па тврдоглаво придржавање закона мора бити оштро кажњено. У овом тумачењу такође је запажена морална осуда Креонтових поступака и речи и истакнут оштар бич судбине који га је ошинуо тако да се у потпуном губитку суочава са својом ограниченошћу, па се као стар мора учити мудрости.38 Ђурићева гледишта о Антигони произилазе и из ширих увида у природу Софокловог стваралаштва. Овај хелениста посебну пажњу посветио је тумачењу пишчеве привржености религијским гледиштима и његовом настојању да промовише херојску визију морала и егзистенције.

Трагички сукоб Антигоне и Креонта на сличан начин је протумачио и Валтер Кауфман. Он је своја гледишта утемељио на критичком сагледавању Хегелових теза поводом дела. Запазио је да Хегел интерпретативно тежиште ставља на проучавање природе трагичких сукоба и запоставља интерпретацију трагичких ликова. Антигонин лик у трагедији Кауфман је протумачио као достојног наследника Прометеја, а као водеће творбене чиниоце дела истакао је јунакињин очај и свест о апсолутности и неумитности трагичног завршетка. Кауфман је Антигонине поступке сагледао и у контексту мита о Едипу. Проблемски је тумачио Антигонину одлуку о храброј смрти којом се прекида родоскврна лоза и дубљу мотивацију њених залагања за достојанствену сахрану Полиника. Ова интерпретативна гледишта су значајна јер проблематизују једнозначну линију приликом сагледавања трагичког сукоба. Сукобљавање Антигоне и Креонта је вишеслојно, те се као такво тумачи и подлога је за досезање мноштва естетских значења. Оштро залагање за један став, као и за једну страну у сукобу, чему су читаоци, тумачи и гледаоци Антигоне често склони, поједностављује гледишта и на трагички сукоб, али и на дело у целини.39

Продубљену димензију увида у Антигонин лик остварили су Вернан и Видал–Наке. Они су пошли од гледишта да је Антигона у праву са становишта религије, а Креонт са становишта закона. Разматрајући свестраније мотивацију Антигониних гледишта и поступака, они су проблематизовали однос јунакиње према породици којој припада и према породици коју треба да формира са вереником Хемоном. Сучељавањем ових естетичких корелата доводе се у везу прошло и садашње, ерос и танатос, приврженост и одбојност, појединачно и колективно, љубав и равнодушност. Антигона негује врлину привржености према Хаду, односно према свету мртвих, јер су скоро сви њени најдражи преминули и то у трагичним околностима. Наклоњеност породици и религијска гледишта, која појачавају њену блискост са светом мртвих, за Антигону чине један свет, затворен у себе, који функционише по посебним законима, другачијим од закона државе, односно Креонта. Антигона је затворена у свој свет до те мере да њу не задовољава могућност остварења сопствене будућности кроз брачну заједницу са Креонтом. Опозиција између привржености породици и полне жудње протумачена је у гледиштима ових хелениста као тежишна окосница читаве драме.40

38 ЂУРИЋ, др Милош Н. Историја хеленске књижевности . Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1982, стр. 285–305.

39 В. Кауфман, наведено дело, стр. 153–186.40 Вернан и Видал-Наке, наведено дело, стр. 107–108.

158

НАСТАВНИ ЦИљеВИ

Образовни циљеви: Формирати доживљајне, сазнајне, рецепцијске и друге радне окол-ности које погодују читању дела, па уз помоћ њих организовати истраживачки приступ Софокловој трагедији Антигона. Методолошком адекватношћу омогућити ученицима да дело читају с разумевањем и тумаче га на истраживачки и проблемски начин. Свестра-но интерпретирати његову садржину и естетска значења. Представити дело као репре-зентативно за жанр трагедије. Помоћу одговарајућих извора, а у продуктивном дијало-гу, упознати ученике са појавом и развојем трагедије у окриљу хеленске књижевности. Структурна обележја жанра, композицију, трагички сукоб и трагичког јунака, упознати обрадом дела и тумачити њихове уметничке улоге. Укључивањем психолошких, антро-полошких, социолошких и митографских гледишта трагати и за естетским чиниоцима на којима почива, развија се и разрешава трагички сукоб. Упознати ученике са митом о Едипу и анализирати његову рецепцијску и естетску функцију. Укључити тумачења мита приликом расветљавања драмских сукоба и трагичког епилога. Утемељено у тексту дела проучити мотивацију Антигониних гледишта и поступака и њен карактер. Истаћи вредности које цени и уважава. Објаснити дубље узроке њене привржености породици и поштовању религијских обичаја. На проблемски начин разматрати и тумачити порекло и природу јунакињиног очаја и разлоге њених уверења о неумитној пропасти. Одгонет-нути зашто је живот у браку и будућност не задовољавају. Испитати побуде Креонта да ускрати Полинику почасну сахрану. Анализом Креонтових монолога открити гледишта на власт и тумачити његове одлике као владара. Објаснити узроке Креонтове упорности да истраје у извршењу одлука. Пратити естетске знаке из којих се сазнаје о крхкости Креонтовог владарског положаја. Поводом ових запажања открити изазове владарства и тешкоће одрживости владарских одлука. Објаснити у којим приликама и зашто Кре-онт прибегава понижавању грађана и механизмима претње и физичке присиле. Сучеља-вањем Антигониних и Креонтових гледишта у дијалозима ликова протумачити на објек-тиван начин искушења којима су обоје изложени, речи којима своје ставове правдају и тумаче. Детаљније проучити драмски преокрет. Промену Креонтове одлуке сагледати у светлу његовог карактера, али и као последицу владарске несигурности која доприноси кобном исходу. Ликове Исмене, Хемона и Еуридике сагледати као естетичке корелативе који се повезују за Антигонин и Креонтов лик. Протумачити какву уметничку улогу они имају у делу. Објаснити естетску функцију колективног лика хора и гледишта која заузи-ма према приказаним дешавањима. Открити и тумачити природу Антигониног и Креон-товог трагичког страдања. Доспевати до свевремених значења дела. Проблематизовањем елемената који су узроци трагичних дешавања и исхода расветљавати етичку и хуману димензију Софокловог дела и тиме стицати увид у његове уметничке вредности и значај.

Васпитни циљеви: Свестраним расветљавањем комплексних естетских значења и дометима обраде деловати васпитно на ученике. Поводом Антигониног лика упознати се са животним појавама и вредностима које човека доводе у стање егзистенцијалног очаја. Истаћи да су трагични губици најближих често непреболни; смрт чланова породице

159

тешко се подноси ако је узрокован етичким преступима. Исправити грешке родитеља и повратити морални углед предака, за наследнике може бити неразрешиво бреме. Закључити да живот увек нуди могућности да се и највећа искушења преброде. Уочити да је одсуство вредности које појединци поштују чест повод животне безнадежности и очаја. У таквим околностима човек није увек спреман да се нада, па не плашећи се ни смрти, иступа у одбрану својих уверења. Живот испуњен очајем често резултира побуњеничким жртвовањем. Антигонине речи и поступке протумачити као побуње-ништво које изискује смелост. Појединац који заступа своја уверења често је гласно-говорник страховладом ућуткане масе. Истаћи да су уважавање и поштовање мртвих универзална хумана начела за чија се огрешења плаћа велика цена. Осудити владаре и власт који доносе одлуке без темељног и свестраног увида у чињенице. Добар је онај владар који сваку, па и добру одлуку, преиспитује. Критички проценити владаре који грешке тешко прихватају, а када то и учине увек је са закашњењем и на сопствену ште-ту и штету других. Владарску несигурност често прате грубости, претње, понижавање појединаца и колектива. Осудити владаре који мењају одлуке под притиском због губитка власти и страха од сопствене грешке. Истаћи да такве поступке владара окрутна судбина кажњава грубље него суд и грађани. Поводом дела унапређивати грађанску културу уче-ника. Сензибилисати их да увиђају лоше појаве у законима и владању, да их анализирају критички, да о њима говоре и да поводом њих иступају толерантно. Развијати код уче-ника уверење да на законима и њиховом поштовању почива свако уређено и стабилно друштво. Закони и одлуке власти стављају на пробу време и живот, чак и кад се чини да су најбољи и за добробит свих. Добра је власт која поштује законе, али и она која слуша и уважава критичке гласове народа. Афирмисати вредности разборитости и мудрости. Приказати мудрост као врлину која човеку помаже да одолева тешким животним проти-вуречностима и да се са њима бори, на своју и добробит свих људи.

Функционални циљеви: Навикавати ученике да поступним и систематичним радом откривају естетску снагу и лепоту дела. На примеру обраде Антигоне их навикавати да теоријска знања развијају активном применом у читалачко-интерпретацијској делат-ности. Знања о трагедији и позоришту трансформисати у вештине које се у читању и тумачењу зналачки и спретно користе и примењују. Посебну пажњу посветити приро-ди и својствима античке трагедије, радњама и активностима којима се жанру саобра-жавају одговарајући видови и врсте читања. С тим у вези навикавати ученике на помно читање са белешкама. Развијати и неговати читалачке компетенције чијом применом се обезбеђује свестрани увид у трагедију и њено истраживачко тумачење. Мотивисати ученике да у приступу античким трагедијама уважавају стваралачки контекст, театро-лошка, антрополошка, социолошка и митографска гледишта. Развити способност да се поуздано познавање митова користити у рецепцијске сврхе, али и током тумачења дела, приликом увида у естетска значења. Мотивисати ученике да уочене драмске сукобе не сагледавају као искључиве, једнозначне и увек заоштрене, већ да их анализирају ви-шеслојно, у узајамности, и да им откривају дубље узроке и поводе. Научити ученике да увиде естетску функцију композиције трагедија и њену подешеност да драмске сукобе

160

води ка неминовном трагичком разрешењу. Обезбедити да ову вештину ученици на активан начин примењују и приликом читања других античких трагедија, као и траге-дија из различитих епоха. Разговарати са ученицима о природи трагичних дешавања и тако их упознавати са естетским аспектима, стваралачким поступцима којима се по-стиже трагички ефекат и одликама трагичног у књижевним делима и у уметностима. Навикавати ученике да разликују естетску природу трагедије од трагичних дешавања у животу појединца или друштва. Настојати да се о делу, његовим јунацима и радњи формирају објективна интерпретативна гледишта која се могу потврђивати чињени-цама из текста. Таквим поступањем их учити да тумачења остварују на аргументован начин, односно да у садржини дела налазе потврду за одрживост својих гледишта. Об-радом Антигоне приказати ученицима и протумачити вредности и значај античког књижевноуметничког наслеђа. На одабраним појединостима из света дела и њиховим естетским својставима демонстрирати свевременост и савременост античке драмске књижевности. Откривати и тумачити литерарне елементе на којима почивају естетска вредносна својства грчких трагедија. Подстицати ученике да читају и друге трагедије и тако обогађују личну литерарну и општу културу. Учврстити став ученика о томе да се лепоте књижевних дела откривају, а читалачке недоумице разрешавају марљивим ра-дом. Демистификовати стереотипе о тешкоћи читања и отежаним разумевањима дела из старих књижевности. Афирмисати проблемске приступе у тумачењу књижевних дела. Упознати ученике са значајем Антигониног лика који је инспирација уметника и грађа уметничких дела из свих времена, до данашњице. Развити интересовања за умет-ничка дела која обрађују Антигонин лик.

САдржИНА И дИНАМИКА ОБрАде

Антигона је планирана за обраду на два или три часа. Обим и интензитет обраде, разраду и сажимање садржаја које ће ученици интерпретирати, наставник разреша-ва у конкретним радним околностима, уважавајући незаобилазно чиниоце којима се упознају естетске одлике дела.

Повољно је да приступ делу започне разговором са ученицима о доживљајима и утисцима током и након његовог читања. У овој, као и у свим сличним наставним приликама, када се ученици по први пут сусрећу са текстом књижевног дела које је специфично и чија поетичка и естетска природа знатно одступају од одлика текстова са којима су се раније сусретали у школи, па и изван ње, добро је да се, уз разговор о уметничким доживљајима, повезује и дијалог о читалачкој активности, односно о читалачким искуствима које су ученици стекли у непосредном контакту са текстом, недоумицама поводом самог текста и начинима на које су одређену текстуалну проблематику разрешавали. Најчешће се у таквим приликама разрешавају читалачке несигурности поводом непознатих речи, појмова, појава, али, приликом обраде трагедије, појавиће се и друге запитаности, као што су оне које се, на пример, повезују са појавом и улогом хора, цитатним деоницама које су честе у певачким деоницама овог колективног лика, као и у дијалозима и монолозима

161

других ликова у делу. Наравно, како то увек и бива у добром припремању, наставник помно прати читалачку активност ученика, па већ у претходној припремној фази рада, најчешће у пробном дијалогу, реагује, према потреби, и објашњава текстуалне и друге нејасноће, које ученици нису могли самостално да реше. У приступу обради дела добро је да се, поред утисака о делу, чују и читалачка искуства јер ће она указати наставнику на шта треба да обрати пажњу кад буде припремао следеће генерације ученика за обраду, као што ће у конкретном приступу помоћи да се уоче и на време отклоне нејасноће, па да се рад на часу и интерпретација остварују припремљено.

Почетак обраде трагедије, поред тумачења читалачких доживљаја, треба да буде по-везан и усаглашен са сазнањима о миту, услед његове рецепцијске и естетске улоге у читању и разумевању дела. Разговор поводом мита о Едипу може се организовати и као пробни дијалог уочи часа обраде. Највише ће погодовати да, пратећи стваралачку методологију, осврт на мит буде повод за интерпретацијски рад, односно да се чвршће повезује за обраду дела.

– Чиме је мит о Едипу првукао вашу пажњу? – Представите укратко његову садржину и ликове. – Шта вас је у миту зачудило и изненадило? – Прикажите и протумачите напоре Лаја да умакне речима пророчанства. – Како се, упркос све-му што је предузео, сусрео са сином Едипом? – Зашто није успео да умакне про-рочанству? – Како Едип сазнаје за свој трагични удес? – О каквом односу субине, живота и човекове воље и одлука, мит сведочи? – Окарактеришите Едипов лик у миту. – На који начин се речи пророчанства обистињују у његовој судбини. – У чему се огледа Антигонина посебна везаност за Едипа? – Какав је сукоб у Теби она затекла приликом повратка у град? – Прикажите сукоб Етеокла и Полиника. – Шта је херојско у њиховом односу према ратовању? – Како је у миту приказано Креонтово разрешење последица сукоба браће у Теби?

Немоћ човека да управља судбином и виђење егзистенције која је условљена и одређена вољом богова ученици ће истаћи као главне значењске одреднице садржине мита о Едипу. Лајово настојање да надмудри и надигра пророчанство, огроман труд који је у то уложио, његова и Јокастина спремност да се детета одрекну, али не и да га лише живота, сведоче о човековој нади да сопственим делањем може измицати судбини која је предоређена вољом богова. Ученици ће бити изненађени литерарним детаљима којима се догађаји приказују као подешени и сасвим незаобилазни. Они резултирају најпре Лајовом трагедијом, јер га богови, као најодговорнијег, првог и кажњавају. Судбина његових потомака много је дубља, јер је, осим неумитности трагичког исхода, она испуњена снажним етичким, психолошким и породичним тегобама. Едипа митови приказују као младића изузетног карактера, а приписују му се и особине као што су храброст, одлучност и, сигурно највећа од свих врлина – мудрост. Едипова судбина ће привући пажњу ученика јер он не страда трагичном смрћу, већ је осуђен на живот у патњи коју је проузроковало очево одупирање божјим одлукама. Када од пророка Тиресије сазнаје за пророчанство, Едип схвата да живи

162

као убица оца и родоскврни љубавник. Он је у дугогодишњој егзистенцији перманентно суочен са чињеницом да је крив без кривице и да страда, иако се није успротивио божанском нити земаљском поретку. Ученици ће увидети да мит истиче Антигонин лик, јер се њена посебна везаност за оца види из чињенице да га је верно пратила током свих година у којима је био друштвено изопштен. Њен повратак у Тебу не доноси јој смирење, јер ту затиче нове проблеме и старе тегобе. Сукоби Етеокла и Полиника око престола резултирају ратним окршајем услед тога што Етеокле није, према договору, након године владавине, уступио престо брату. Војнички сукоб подједнако јаких ратом се не разрешава, па оба брата одлучују да се на херојском мегдану изборе за власт. Обојица у том мегдану страдају, а Креонт узима власт тако што се ставио на чело војске и одбранио град од вој- ске краља Адраста, који је ратовао на Полиниковој страни.

– Које ликове из мита сусрећете у трагедији Антигона? – Објасните како познавање садржине мита утиче на разумевање дешавања и карактера ликова приказаних у делу. – Како сте доживели Антигонин лик? – Какви су били ваши читалачки доживљаји током њених сукоба са Креонтом? – Шта сте још у тра-гедији снажно доживели? Протумачите због чега. – Каква сте осећања имали поводом трагичних дешавања? – Како сте се осећали у сусрету са трагичним појавама и ликовима? – Шта сте битно сазнали о естетској вредности жанра трагедије и о трагичном? – О чему сте размишљали поводом овог дела? – До каквих сте закључака доспевали. Прикажите их укратко.

– Испричајте како је текло читање текста Софоклове Антигоне. – Шта вам је у тексту било лепо и привлачно? – Које сте стихове запазили и означили као важне и лепе? – Са којим деоницама текста и појавама у њему сте имали про-блема? – Како сте разрешавали читалачке недоумице?

Ступање у свет трагедије остварује се уз помоћ мита, па се у садржини дела сусрећу ликови који у радњу, дешавања и драмске сукобе, уносе свој легендарни карактер и читаву егзистенцију из прошлости. Важно је да ученици запазе како трагедија мит ко-ристи не само у рецепцијске сврхе, већ и као стваралачку грађу, детаљније разрађујући судбину ликова Едипових наследника. За ликове Антигоне, Креонта, као и за ликове Исмене, Етеокла и Полиника ученичка читалачка пажња припремљена је митом. Дожи-веће их у контексту судбине Едипових наследника и приметиће да се односи међу њима разумеју и у поузданом светлу сагледавају захваљујући познавању мита. Приказана де-шавања доживљавају се, делимично, као последице сложених збивања из породичне прошлости, па се у том контексту читалачки снажно и као неминовни доживљавају трагички исходи у Антигони. Ликове Хемона и Еуридике ученици ће доживети као ес-тетичке знаке којима се у делу појачава трагичко дејство, а страдање проширује не само на директне Едипове наследнике, већ и на даље огранке породичне лозе. Тиресијин лик, који се и у миту и у трагедији појављује у улози божијег гласника и доноси преокрет, ученици ће доживети као фигуру која значајно утиче на токове приказаних дешавања и преусмерава их. Мотивацију Креонтове одлуке да послуша Тиресију доживеће и као последицу пророкових претходних појава у животу града Тебе и Едипове породице.

163

Вероватно је да ће ученици сукоб Антигоне и Креонта оправдано доживети као но-сећу окосницу дела, па ће о њему, приказујући и тумачећи читалачке утиске, највише говорити. Обично ученици појаву и речи Антигоне и њене карактерне особине оправ-дано прихватају као надмоћне у односу на Креонта, па им дају предност у тумачењу драмског сукоба. Оштрицу драмског сукоба на линији између Антигоне и Креонта уче-ници често разрешавају тако што готово искључиву предност дају Антигониним ста-вовима. Ако би се овакви утисци протезали и током тумачења дела, то би резултирало једностраним интерпретативним увидима у природу, дубину и сложеност, трагичких сукоба и исхода. Зато ће наставник на методички начин усмеравати гледишта ученика у наредним етапама тумачењима.

Битан аспект саопштавања доживљаја биће и онај којим се утисци и читалачка расположења доводе у везу са размишљањем о ефектима поводом трагичних дешавања, односно ставовима који настају поводом њих. Ученици ће говорити о аутентичности доживљаја трагичног у свету дела и описиваће специфичне рекације којима ће сведочити о озбиљности и размишљањима поводом трагичних збивања. Блиски са светом дела, а ипак дистанцирани од света трагичног, ученици ће истаћи катарзичне доживљаје којима им је било омогућено да естетску снагу трагичног збивања доживе у читалачкој машти и кроз осећања духовног олакшања и угодности што том и таквом свету не припадају или што се у збиљи са њим не сусрећу. Естетску вредност трагедије они ће увидети кроз значај гледишта које из дела произилазе. Трагична збивања у делу омогућавају спознају егзистенцијалних, етичких и хуманих категорија, важних за формирање здравог става према свету и људима.

Својом лепотом, значењима, околностима у којима су саопштени и естетском делот-ворношћу, у трагедији се истичу и запажају многи стихови. Неке од њих ученици приљеж-но бележе, па их као мудре изреке трајно памте и о њима радо говоре. Највише је таквих стихова повезано за Антигонин лик, али привлачну снагу имају и стихови у којима се саопштавају ставови хора, хоровође, Хемона, Тиресије и гласника; у њима се говори о универзалним вредностима попут правде, мудрости, храбрости, наде, љубави. Запажања поводом ових стихова продубљују увид у универзална значења дела у целини, па им зато треба у овој наставној ситуацији посветити пажњу и дати одговарајући простор. Треба имати у виду и то да се оваквим поступањем охрабрују и на стваралачки начин развијају читалачке компетенције ученика које су у вези са помним читањем, вођењем бележака и њиховим коришћењем током рада на часу, односно током тумачења.

На објављивање и тумачење читалачких доживљаја и утисака надовезиваће се обра-да ететских интеграционих елемената, а којима се стиче увид у водеће естетске смерни-це дела, њихову природу и сврху. Тако се стварају погодности за интерпретацију сло-женијих аспеката дела. Са ученицима ће се повести разговор о устројству и уметничкој делотворности трагичке композиције, а потом и о трагичким ликовима, формирању и развијању трагичких драмских сукоба. Приликом проучавања композиције, увешће се и тумачење уметничке улоге колективног лика хора, па ће се објашњавати његово место у структури дела, естетска, али и извођачка функција.

164

– Прикажите структуру и композицију трагедије. – Протумачите експози-цију дела. – О чему се важном из ње информишете? – Због чега је дијалог Ан-тигоне и Исмене важан и уметнички снажно делотоворан у експозицији тра-гедије? – Прикажите Креонтову појаву и његово прво обраћање грађанима. – Објасните како се у његовој одлуци утемељује трагички заплет. – Прикажите драмске чинове и сцене у којима се заплет усложњава и продубљује. – У којој сцени он кулминира? – Локализујте у дело сцену у којој долази до преокрета. Прикажите је. – Приметите аргументе којима је Тиресија промишљено исту-пио пред Креонтом. – Како се Креонт у тој сцени понаша? – Објасните на који начин преокрет продубљује трагедију. – Зашто је Креонтова одлука закаснела? – Какве је дубоке последице, на које владар није рачунао, промена одлуке има-ла? – Прикажите трагички епилог и своја размишљања поводом њега.

У седам чинова Антигоне ученици ће препознати елементе композиције која је ка-рактеристична за трагедију. Разговор Антигоне са Исменом ће приказати као експози-цију дела из које се читаоци информишу о околностима у Теби након што је град осло-бођен, а спомиње се и Креонтова одлука, тада тек наговештена и приказана као гласина, о томе да ће Етеокле бити сахрањен уз почасти, као бранитељ града, а Полиник, као на-падач, осуђен несахрањивањем. У сучељавању гледишта Антигоне и Исмене утемељује се и основа сукоба који ће се у развоју дешавања интензивирати. Антигона у први план истиче оданост породици, а Исмена потребу да се поштују власт и закони. Уметничку делотворност експозиционог дијалога Софокле је остварио сучељавањем ликова који су и по ставовима, али и по уверењима контрастни.

Креонт наступа одлучно, неумољиво и проговара гласом владара, власти и зако-на. Он се проглашава владаром града, а пре него што саопшти своју одлуку он истиче потребу владара и друштва да поштују законе и да буду патриоти. Патриотизам Креонт повезује са ратним дешавањима у Теби, па у том контексту и саопштава своју одлуку. Оно што је кружило градом као гласина, могућност и намера, у Креонтовом говору се обзнањује, па се на поштовање његове одлуке обавезује цела заједница. Етеокле је пред-стављен као борац и ослободитељ, а Полиник је окарактерисан као нападач на брата и град, чије је грађане намеравао да одведе у робље. Полиник стога не заслужује никакву сахрану, а његов леш треба да разнесу птице грабљивице и пси. Прекршиоцу овог за-кона прети се смрћу. Начин на који је одлука образложена и тежина казне су у основи трагичких заплета. Креонт је одлуку представио као закон који обавезује све грађане, па и њега самог, а прекршиоци су означени као издајници града и противници друштва.

Креонтова одлука и из ње произашао закон крше се одмах. Већ у следећој сцени дру-гог чина заплет почиње да се усложњава: стражари су нашли симболично танак покров преко Полиниковог тела, трагове извршења посмртног обреда, па Креонт раздражено запрети стражарима. Када као починиоца стражари открију Антигону, заплет се ус-ложњава, јер владарску одлуку крши члан Креонтове породице. У трећем и четвртом чину заплет кулминира. Он је приказан најпре непосредним сучељавањем Антигоне са

165

Креонтом, а потом и дијалогом Креонта са сином Хемоном, који је Антигонин вереник. Суочен са Антигониним прихватањем одговорности за прекршај и њеном одлучношћу да брани своје ставове, ставља се на пробу Креонтова спремност да закон примени на кћи своје сестре, али и на будућу супругу свог јединца. Када и Хемон саопшти да подр-жава Антигонина гледишта и позове оца да се предомисли, Креонт се суочава са потре-бом да владарску одлуку учини одрживом и да зарад ње жртвује срећу, па и будућност свог сина. Последице Креонтове непоколебивости појачавају се у петом чину, у сцени Антигониног опраштања са хором приликом одласка у гробницу у којој ће бити жива зазидана. Одлуку да смрћу казни прекршиоца Креонт је променио одлуком да Антиго-ну остави у животу у зазиданом простору. Но ни промењена казна не може да отклони трагичко дејство, јер се Антигона изопштава из друштва доживотно; храна ће јој се до-давати колико да преживи, па је одлука о томе колико ће живети препуштена њој самој.

Тиресија обавештава Креонта о злехудим знацима које је ишчитао приликом приноше-ња жртве. Пророк упозорава да би се одрживост одлуке лоше одразила и на судбину града и на владара, његову власт и породицу. Драмски преокрет остварен је у Креонтовој одлуци да одлуку промени и да Антигону ослободи, па он ужурбано шаље војнике, а и сам полази на место на коме је зазидана.

Драмски преокрет је у функцији појачавања доживљаја трагичких исхода. Могућ-ност да одустане од одлуке показује се као одржива, али донета у погрешно време, од-носно касно. Оно што је могао одмах, Креонт чини тек пошто га ауторитет пророка и снага Тиресијиних аргумената увере да би могао град и породицу довести у неприлике и остати без власти. То да се трагично могло избећи да је постојало мудрости, воље, до-бронамерности, разборитости увећава ефекат који трагички расплет има.

Антигона се определила да добровољно ступи у свет мртвих. Њена смрт подстакла је Хемоново самоубиство, а непребол због губитка сина самоубиством разрешава и Еу-ридика. Креонт, као главни покретач и узрок свих трагичких збивања остаје у животу и на власти, али без породице и уз тешка сазнања о непоправљивости грешке коју је починио.

– Проучите појаву и уметничку улогу колективног лика хора у делу. – У којим околностима се он појављује? – Какву улогу у приказивању развоја радње остварује сценски наступ хора? – Припремите се и објасните у чему уочавате разлике између садржине, природе и атмосфере стихова које казује хор, од оних којим проговарају други ликови у делу. – Шта се том разликом наговештава и истиче? Своја гледишта поткрепите одговарајућим примерима. У њима уважите и извођачку улогу хора у античким трагедијама. – Ко у име хора често иступа? – Какав утицај ставови хоро-вође имају на Креонта? – Шта се у гледиштима хора и хоровође важно истиче по-водом Антигониног лика, а нарочито о њеном супротстављању Креонту, односно владарској наредби? – Зашто гледишта хора у епилогу трагедије имају почасно место? – Објасните симболику речи којима хор на крају коментарише трагички расплет. Каква се гледишта тим речима успостављају у односу на епилог и ликове?

166

Ученици ће запазити да се хор појављује у делу на начин и у околностима који му дају посебан значај и смисао. Појава хора је у улазној песми приказана на свечан начин. У осталим сценама гледишта хора уприличена су између појединих сцена или на крају чинова, а почасно место добија у завршетку трагедије. Појава хора делимично умањује тензију након приказаних дешавања, па публици остаје простора да о приказаним де-шавањима размишља, а да у своја гледишта укључује и садржину о којој хор говори. Хор оличава гледишта заједнице, па радњу посматра с пажњом и коментарише збивања на специфичан начин. У име хора ликовима се директно обраћа хоровођа, најстарији и најмудрији међу њима. Као глас колектива хор се најчешће непосредно обраћа публици.

Хор пева о прошлим догађајима, подсећа на митове и јунаке који су чвршће или ла-бавије повезани са актуелним дешавањима, тумачи дубље значење онога што посматра и о чему заузима одређен став. Хор ипак настоји да буде објективан и да не буде ни на страни Антигоне, а ни Креонта. Он опомиње подједнако обе стране, Креонта на после-дице одлуке, а Антигону на искуства из прошлости њене породице.

Стихови којима говорно иступа хор су краћи, у њима су заступљене песничке слике које су често дескриптивне и мисаоне, па се тако по форми, тону и поетској атмосфе-ри говор хора разликује од говора других ликова. Хор је глас прошлости и глас мита, подједнако као што је глас заједнице. Он суочава савремене околности са прошлошћу, а искушења у којима се налазе ликови поставља у поредбену везу са искуствима предака. Кад Креонт саопшти одлуку о несахрањивању Полиника, хоровођа му се обраћа питањем којим више констатује да владаров закон може важити и за живе и за мртве. Управо у тој крат-кој опасци ће се утемељити водећи идејни сукоб између Антигоне и Креонта. Креонт се у разговору са хоровођом подстиче на преиспитивање, па захваљујући тим дијалозима стиче увид у сумњу о оправданости одлуке. Разговор хоровође и гласника у шестом чину су извор података о сценама смрти Хемона и Еуридике. Антигонин побуњенички иступ хор доводи у везу са Едиповим карактером. Антигонина јадиковка у петом чину, на путу ка гробници на коме су уз њу грађани, прати запажање хора да су богу драги они који их поштују, али да грађани не смеју кршити владарске законе. Почасну улогу хор има у завршници трагедије, јер он резимира трагична дешавања и поводом њих истиче вредности разума и мудрости у појединачној егзистенцији и у животу читавог друштва.

Сагледавање композиције у Антигони резултира повољним интерпретативним околностима за уочавање и тумачење трагичких сукоба, који су у делу вишеслојни и сложени. Водећи драмски сукоб у делу се испољава кроз централни дијалог Антиго-не и Креонта. Утемељено сагледавање њихових гледишта омогућава се подробнијом анализом разговора које Антигона и Креонт остварују са другим ликовима у делу. Тим поводом ће у наредним етапама обраде бити најпре разматрани дијалози Анти-гоне са Исменом и са хором, Креонтови дијалози са Хемоном и Тиресијом, а потом и дијалог Антигоне и Креонта у коме се, како је већ запажено и протумачено, остварује кулминациона тачка заплета. Оваквим приступом обезбеђује се свестрано проуча-вање мотивације гледишта и поступака Антигоне и Креонта. Сагледани у светлу дру-гих дијалога, Антигонини и Креонтови ставови изнети у неспоредном сучељавању биће

167

продубљено тумачени са различитих стајалишта: психолошког, социолошког, мито-графског, правног. Тако ће се откривати њихова вишеслојна природа и избећи поједно- стављивања и једностраности у интерпретативним гледиштима.

– Анализирајте драмски сукоб између Антигоне и Исмене. – Какву изне-нађујућу одлуку Антигона саопштава сестри? – Шта она види као узрок деша-вања која су задесила град и породицу? – Зашто је обузима стање очаја? – Које речи и гледишта представљају Антигону као одлучну и свесну особу? – А када до изражаја долази њена храброст? – Зашто Исмена не жели да јој се придружи? – На какву породичну судбину подсећа Антигону? – Шта том опоменом жели да јој укаже? – На који начин од различитих ставова поводом Креонтове одлуке њих две доспевају до дубљих и пресудних животних питања? – Чиме Антиго-на правда свој став да и Полиник заслужује сахрану? – Протумачи њене речи које говоре о томе да ће прекршајем наредбе починити свети грех. – О каквом Антигонином мишљењу поводом Креонтове одлуке сведоче речи о томе да на овом свету треба дуже да угађа доњем свету? – Зашто је спремна да умре због онога што ће учинити?

Већ се у гледиштима на експозициону улогу Антигониног и Исмениног дијалога уо-чила његова естетска делотворност кроз чињеницу да се тада успоставља главна око- сница трагичког сукоба. Подробнијом анализом увидеће се да Антигона ратне сукобе и актуелна дешавања у Теби већ у првим стиховима трагедије повезује са породичном прошлошћу. Врховни бог искушава и кажњава породицу због Едипа. Антигона је тим поводом очајна: читав живот прошао јој је уз оца, а након његове смрти, када је поми-слила да ће злопаћена и понижења бар мало уминути, ратни сукоб у Теби и погибија оба брата поново је враћају у безизлазан положај и она се, као Едипов потомак, изнова суочава са тегобама.

У њеним речима којима приказује Креонтову намеру да Етеокла сахрани уз поча-сти, а Полиника и као мртвог казни, запажају се одлучност и решеност да иступи про-тив владарске одлуке. Антигона у први план истиче породични принцип и сматра да ниједан владар не може да јој као сестри ускрати право да сахрани брата. Она донекле разуме Креонтову намеру да одлуком о забрани сахрањивања Полиника пред грађани-ма брани принципе власти и демонстрира неопходност поштовања закона. Међутим, према Антигониним уверењима, та одлука се не може односити на сестре погинулог ратника. Тако манифестује приврженост породици, односно најближима који су, осим Исмене, сви страдали трагичном смрћу. Антигона као своју дужност и животни смисао сматра обавезу да за живота служи мртвима. Када се њеним гледиштима супротставе Исменина виђења, па се у њима укаже на положај који њих две имају у друштву и чиње-ницу да им прети смртна опасност уколико се оглуше о наредбу, до изражаја долази Антигонина храброст. Антигона је спремна да се жртвује, умре, а Исмена је посвеће-на опстанку, односно животу и будућности. Она опомиње Антигону на горку судбину родитеља који су изгубили почасти, славу и умрли омражени од грађана, а истиче и то

168

да би супротстављање законима било бесмислено, јер су оне жене. Даљи ток трагедије показаће да Антигона, и поред тога што иступа у друштву које начелно не уважава гле-дишта жена, успева да постане гласноговорник тог истог колектива и избори се за пра-во које припада свим слободним људима, без обзира на пол или старост.

Ослобађајући сестру обавезе да јој се придружи у извршењу прекршаја, Антигона испољава убеђење у виши смисао свог делања. Поред тога што је уверена да је смрт извесна, она своју намеру приказује парадоксом, називајући прекршај светим грехом. Свесна да је у очима закона њен прекршај грех, верује да му светост дају подземни бого-ви Хада. Са својим неумитним страдањем она повезује врлину племенитости: „Та нећу страдати/а племенита да не задеси ме смрт.” (стр. 25)

– Обратите пажњу на пети чин. Испричајте шта је у њему приказано. – При-кажите како је Антигона доживела полазак у гробницу где ће је, према Креон-товом наређењу, живу зазидати. – Шта су дубљи узроци њеног очаја? – Због чега гробницу повезује са брачном ложницом? – Зашто је мутна породична прошлост и смрт привлаче више од будућености и живота у браку са Хемоном? – Какав смисао она види у сопственом страдању?

– Пажљиво анализирајте Антигонино објашњење опредељења за подземни свет. – Како се у тим гледиштима уочава трагичност која незаобилазно прати Едипове наследнике? – Уочите стихове у којима Антигона тумачи свој трагички сукоб са друштвом и властима. – Зашто она сматра да је у друштву које поштује законе кажњена као безбожник? – У какав међусобни однос су у том друштву доведени религијски обичаји и закон?

У јадиковању Антигоне док креће ка гробници у којој ће бити жива зазидана истак-нут је очај којим је обузета. Овај одлазак Антигона доживљава као пут ка губилишту. Ход ка гробници је прилика да се опрости са грађанима који је прате. У њеној свести простор гробнице се повезује са брачном постељом. Будућност коју јој је обезбеђивао брак са Хемоном за њу није вредна. Радије се определила за поступке који је воде у смрт. Брак за Антигону није извориште вредности које би је учиниле трајно задовољном или би одговарале њеним животним начелима. Своје ставове Антигона и непосредно обја-шњава. Губитак супруга или деце надокнађује се новим браком и рађањем. Оно што се никада не може повратити јесте губитак родитеља, односно породице којој рођењем припада. Брак са Хемоном продубљује родоскврни грех и зато јој таква будућност не нуди могућност да се ослободи тешког бремена који су јој у наслеђе оставили Едип и Јокаста. Круг наслеђеног греха може се разрешити, према Антигониним уверењима, једино смрћу која извесним чини и гашење Едипове породичне лозе.

Антигона сматра да ће у смрти њени поступци и гледишта, моралне норме и живот-на начела, бити изложени суду који је вечан и објективан, а то је суд богова. Срж Антиго-ниног трагичног удеса сагледава се у речима којима објашњава свој положај у друштву, регулисан законима: „Ја, побожна, осванух безбожна.” (стр. 69.) Друштво које законима и владарским одлукама проблематизује или одбацује религију доспева до парадоксалне

169

ситуације у којој се вереници проглашавају за безбожнике, прогањају се или им се оштро пресуђује. Антигонина судбина сучељава религију и закон тако што их приказује као не-помирљиве и међусобно искључиве.

– У каквим околностима је Креонт преузео власт над Тебом? – Како он доживљава објављену наредбу? – Објасните на који начин искушава послушност грађана и њихову лојалност државној служби. – Испричајте како Креонт сазнаје да је његова наредба ипак прекршена. – У каквом стању су стражари затекли Полиников леш? – Објасните како се тумачи вест да леш тада нису оскрнавиле птице ни пси, а да уоколо њега није било никаквих трагова.

– Шта је уплашило стражаре? – Зашто су дуго већали ко ће бити гласник лоших вести? – Објасните дубље побуде њиховог страха.

– Какве су Креонтове реакције кад чује извештај гласника? – Какво виђење власти и закона он разоткрива у нервозном говору. – Упоредите овај Креонтов монолог са оним у коме се први пут обраћа грађанима. Шта запажате?

– Ко су „бунтовници града”? – О чему сведочи њихово постојање? – Зашто се Полиник и његова смрт повезују са побуњеницима? – У каквом се светлу тим поводом доживљавају и сагледавају Антигонина гледишта?

Креонтово ступање на власт приказано је у трагедији као почетак новог периода друштва које ће бити организовано на законима и правди. У друштву које настоји да међуљудске односе регулише на законима неусаглашеним са религијским нормама и начелима долази до бројних противуречности које се тешко превазилазе, нарочито уколико су владарске одлуке плитке, непромишљене и непопустљиве. Креонт је одлуку донео у околностима преузимања власти, па својим наређењем опробава снагу закона, али и одрживост своје свеже власти. Његове речи и поступке у вези са свечано објављеним наређењем прате несигурност и преко понашање, мотивисани страхом од непослушности која би дестабилизовала његову владавину. Чињеница да је поред Полиниковог леша поставио стражаре указује на бојазан да ће грађани реаговати непослушношћу, али и на уверење да противник власти већ постоји, само га треба увребати, ухватити на делу, а потом и строго казнити. Његову нервозну прекост бурно доживљавају стражари који страхују да би могли бити окривљени за противнике власти и издајнике града. Зато су, како гласник сведочи, били престрашени када су открили да је Полиниково беживотно тело прекривено прашином и да је над њим симболично извршен посмртни обред. Понашање стражара открива да у страховлади грађани зазиру једни од других, неповерљиви су и страхују за сопствени опстанак. Стражари су морали да се међусобно закуну да нико од њих није прекршио наредбу, а коцком су изабрали онога ко ће бити гласник немилих вести јер се боје да би могли страдати због Креонтове јарости.

Око Полиниковог леша нису пронађени никакви трагови, а птице грабљивице ни пси луталице нису га такли. Ове појединости појачавају Креонтову раздраженост јер их он види као могући знак богова који тако желе да му поруче да је одлука била погрешна и у

170

супротности са религијским нормама. Креонт сматра да је несносно сматрати да су бого-ви наклоњени Полинику кога је окарактерисао као издајицу. Извесност постојања отпора грађана према новој власти разоткрива се и у Креонтовој несмотрено обзнањеној поје-диности да он зна за бунтовнике. Креонт говори да се њихов побуњенички глас исказује шапатом, али им је врат ипак повијен „праведним јармом”. Овиме се указује да Креонт власт одржава на страховлади и на присили. Креонт побуњенике именује као „бунтовни-ке града”, па њима и стражарима које су, наводно, непослушници потплатили да изврше прекршај, приписује одговорност. Постојање оних који нису сасвим сагласни са властима приказује објективније контекст Антигониног иступа. Њена гледишта нису лична, већ се слажу са гледиштима незадовољних грађана. Такође се запажа да Антигонина индивиду-ална акција има подршку у постојећем незадовољству грађана.

Креонтов монолог, упоређен са претходним, сада је испуњен нервозом. Док је у пр-вом обраћању грађанима деловао одлучно и самоуверено, сада бесним опаскама ко-ментарише прошла збивања, а у свему је спреман да види заверу. Његове наредбе по оштрини се продубљују, па запрећује да ће стражари главом платити за пропусте.

– Обратите пажњу на дијалог Креонта и Хемона. – Како су њихова гледишта сучељена? – Протумачите како Хемону отац објашњава своју одлуку? – Шта му саветује? – Испричајте како је Хемон реаговао на очеве речи. – На какву грешку је син, иако млађи и неискусан, указао оцу? – О каквом стању у граду је посведочио? – Зашто Хемон не заступна личне интересе у овом разговору? – Чиме он настоји да придобије очеву пажњу? – На која важна политичка начела, које уважава добра власт, Хемон подсећа оца? – Како се разговор завршава? – Покажите како је Кре-онтова неспособност да саслуша и уважи саговорнике својство лоших владара и узрок тегобних последица.

Креонт је спреман да одрживост одлуке покаже и на примеру своје породице. Пред сином он Антигонин чин приказује као побуњенички, минимализује вредности верид-бе и будућег брака, те га саветује да је као немио догађај заборави и нађе нову жену коју ће учинити супругом. Антигона се са Креонтових гледишта приказује као недостојна за улогу супруге и због тога што је непослушна и издајник, а то су мане које Креонт сматра за разарајућим чиниоцима породице и друштва.

Хемон је стрпљиво, са пажњом и уважавањем саслушао очев моно-лог, па му на миран и достојанствен начин, без бунтовничког тона, и без пр-коса саопштава искреним тоном своје мишљење. Он жали што се са оцем не може сложити у гледиштима поводом Антигоне, па га позива на разум као најзначајнију врлину којима су богови подарили људе. Као и Антигона, Хемон упозора-ва оца на страховладу која спречава људе да слободно саопште своје мишљење. Хемон се усудио да противуречи Креонту и сматра да ће управо та чињеница помоћи оцу да синовљева гледишта доживи и прихвати као добронамерна и корисна. Вредним и муд-рим ставовима Хемон позива оца да попусти и промени одлуку. Занимљиво је да се Хемон не појављује пред оцем руковођен личним интересима. Он не заступа ставове

171

из намере да уз себе задржи вереницу, већ жели да оцу помогне да на власти опстане. О томе сведочи сликовито исказан савет да се мишљењу већине не треба опирати, као што се ни дрво не опире пред налетима ветра, већ се савија и штити. Такође, Хемон оцу саопштава и мудра гледишта која говоре о важности умења слушања дробронамер-них савета, без обзира од кога они потичу: „Лепота је другу мудру чути реч.” (стр. 57) Он опомиње Креонта да, иако владар, није власник града и да мора уважити глас свих грађана који оплакују Антигону за дично дело које је починила. Из Хемоновог гледишта проговара глас вере у друштвени поредак у коме власт уважава мишљење заједнице. Као критеријум вредновања гледишта нови односи у друштву подразумевају мудрост, а не годиште, социјални положај, пол, ратнички углед или заслуге из прошлих времена.

Разговор са Хемоном Креонт завршава доношењем одлуке о томе да се Антигона жива зазида у гробницу. Хемон је провоцирао оца да у срџби реагује додатно непро-мишљено и да агонију свог опстанка на власти интензивира. Увидеће се да је Креонто-во неприхватање синовљевих гледишта симболично одбацивање водећих начела добре политике.

– О чему је Тиресија известио Креонта? – На какаву противуречност у одлу-ци поводом Полиника је он указао владару?

– Протумачите карактерне мане које Креонт испољава у овом дијалогу. – Зашто је нервозан и груб према уваженом пророку? – Шта га је по вашем мишљењу највише подстакло да промени одлуку и сам пође ка гробници у коју је послао Антигону?

– На примеру Креонтовог понашања у овом чину окарактеришите одлике ло-шег владара. – Зашто владарске одлуке не смеју бити несмотрене и брзе? – Када врлина истрајности постаје затупљујућа тврдоглавост? – Како лоше одлуке поје-динаца на власти имају далекосежне и трагичне последице за цело друштво? – У чему видите главне грешке Креонтових поступака? – Шта се дешава са владари-ма који законска начела подређују тренутним политичким потребама?

Тиресија, као и Хемон, позива Креонта на разум. Пре тога га је известио о рђавим знацима које је протумачио као упозорење богова да власти прети опасност. Тиресија указује да су Креонтове одлуке пореметиле однос према свету мртвих. Креонт се усудио да живо биће баци у доњи свет, а да мртвом човеку ускрати могућност да напусти овај свет. Тај поремећај је извор греха који прети да се сурово обруши на владара и на читав град.

Креонт не прихвата Тиресијина гледишта и савете без поговора, нити одмах. Као ни ставове сина, ни речи Тиресије он не доживљава као добронамерне. Испољава бес и појачану нервозу, па уваженог мудрог пророка коме поверење уступа читава заједница проглашава среброљубивим и уротником. Креонт губи способност да расуђује логично и разумно, па у свему и свакоме види заверу. Тиресија је достојанствен и мудар, те своје аргументе открива постепено. Рачунао је на то да ће их Креонт одбијати све док не буде

172

могао да за представљена гледишта пронађе објашњење. Страшне речи пророчанства Тиресија је протумачио као последицу две лоше одлуке владара: да се Полиников леш не сахрани, а да се Антигона жива зазида у гробницу. Свестан да је дијалог са Креонтом скоро немогућ, он одлази нагло и тако спречава бесмислену дискусију.

Промену одлуке Креонт доноси у страху, кад га на то подстакне хоровођа, који опо-миње владара да су се Тиресијина пророштва, добра, па и она најболнија, увек оствари-вала и да је на њима почивао опстанак читавог града. Застрашен да ће изгубити власт, али и да ће двор и породицу богови сурово казнити, Креонт мења одлуку.

Креонт је одлуке доносио не у корист грађана, већ да би њима опробавао снагу своје власти и кушао грађанску послушност. Владарске одлуке које не чине добро заједници нису ни од какве користи, бесмислене су и штете. Одлуке донете непромишљено, на пречац, у бесу или непажњи, с циљем да би се умакло одговорности, постају чиниоци који угрожавају власт. Владар треба да је принципијелан. Он мора показати и на личном примеру важност да се одлуке поштују, а то није увек лако. Лоше одлуке, најчешће доне-те зарад тренутних и пролазних политичких интереса, обесмишљавају сваки владарски напор да их учини оправданим. Зато треба разликовати поштовање принципа и истрај-ност у уверењима од затупљене тврдоглавости, којом се обично штите лични интереси и бежи од одговорности. Тврдоглавост, за разлику од истрајности, није врлина, те стога не може бити ни награђена. Касно донета промена одлуке не може успоставити ред јер је вредносни и етички систем већ поремећен. Зато Креонта као лошег владара сустижу окрутне речи пророчанства и кажњавају га страдањем најближих.

– Тумачите Антигонин и Креонтов дијалог из трећег чина. – Сагледајте су-коб у светлу досадашњих сазнања о њиховим ставовима према законима и вла-сти. – Објасните дубљу мотивацију гледишта и одлука ових ликова. – Пратите како се током дијалога њихова убеђења продубљују. – Запазите којим речима је Антигона испољила изузетну храброст. Зашто она оштро одбија да се прихва-ти и Исменина одговорност за преступ? – У којим Антигониним ставовима се уочавају схватања јунаштва, живота и човека која су својствена прошлом, хе-ројским временима и традиционалним погледима на вредности? – Зашто је за њу часна смрт боља од живота којим живи? – Како она разоткрива лицемерни однос друштва према власти? – Анализирајте јачину и последице Креонтовог беса. – Како он тумачи Антигонине нападе? – Запазите структуру дијалога и монолога у овој сцени. – О чему сведоче и шта дочаравају дужина дијалога и динамика којом се размењују искази између сукобљених ликова?

– У којим гледиштима кулминира сукоб Антигоне и Креонта? – Зашто је Кре-онтов позив на послушност за Антигону подстрекивање на мржњу? – Која хума-на начела она тад истиче? Протумачите их.

173

Свестрано и са различитих методолошких гледишта омогућен је интерпретативни приступ Антигонином и Креонтовом сукобу и проучавање дубље мотивације њихових гледишта и одлука. Јасније се истиче сучељеност религијског и правног гледишта и из њих произашлих ставова које ликови одлучно заступају.

Антигона с поносом прихвата одговорност за почињен преступ. Она у први план истиче да је поштовала божје законе јер су они вечни. Креонт јој предочава виђење власти које почива на законима и грађанској послушности. Он присилу и казну види као оправдана средства којим се понашање грађана уређује. Тим ставом он правда своје поступке и примену казне приказује као неопходност.

Антигонина самоувереност Креонта разјарује и приказује га несигурним. У претход- ним етапама обраде уочено је да сваку појачану критичку опаску на владавину Креонт разрешава тиме што доноси нову одлуку, којом чини још већу грешку. Тако бива и сада, јер он на одговорност позива и Исмену, која подржава сестру и сматра да су обе криве: једна што је прекршај начинила, а друга што је о њему ћутала пред властима. Али Антигона пориче одговорност Исмене и истиче да је преступ извршила потпуно самостално. Част и достојанство назиру се у оваквом Антигонином ставу. Сва њена гледишта крећу се у домену виђења света који је био карактеристичан за прошла времена. Тада су се индивидуалне акције појединаца уважавале као изворишта вредности којима се афирмишу храброст, физичка снага, способност, жртвовање и пожртвованост, самосталност, непоколебљивост, лична част и слобода. Антигона је опредељена за смрт коју прихвата као достојанствену манифестацију својих начела, а не за живот у коме би морала да се одрекне личног мишљења и вредности које уважава. Њена акција разоткрива друштвено лицемерје тихих побуњеника који мисле као и она, али у страху од смрти ћуте пред владаром. Антигона о њима говори с презиром, јер су изневерили начела предака, који никада нису жалили за животом у понижењу.

Антигона опомиње да Полиник није погинуо као роб, већ као брат. У светлу прошлих времена која су афирмисала јуначку акцију и погибију Антигона види и одлуку Полиника да нападне град, као и његову погибију. Он је иступио као појединац коме је брат ускратио право на наслеђе, довео је страну војску до града, рушио је и ратовао, а онда у индивидуалном мегдану страдао. Креонт Полиника види као нападача заједнице и не уважава чињеницу да је на престолу Етеокле остао мимо договора.41

Док Креонт пред Антигону износи грађанске врлине Етеокла и мане Полиника, Ан-тигона истиче да свет мртвих не прави такве разлике међу појединцима који су погину-ли у јуначком мегдану. Смрт у часној борби не подлеже вредностима на које је упућује Креонт, већ етичком начелу да се мртвом јунаку укаже почаст, па макар он био и не-пријатељ.

Сукоб се продубљава увођењем нових гледишта. Након што је Антигонину истрај-ност доживео као изазов да одлуку примени на сестриној деци, он њене речи почиње

41 У овој појединости могу се наслутити и даље на проблемски начин разрађено тумачити Креонтови лични интереси. Он је могао видети да ће из сукоба браће изаћи као добитничка страна, она којој у рукама остаје власт.

174

да доживљава као претњу коју му упућује жена. Понижење које би отрпео у друштву, уколико би се повиновао мишљењу жене, он види као опасан изазов. У овој констата-цији Креонт превиђа да је иступио из система вредности власти коју представља и да се позвао на вредносни систем из доба које ново друштво жели да превазиђе, а у коме је глас жене сматран као небитан и стога необавезујући, јер његово уважавање осујећује моћ и друштвену позицију владара.

Оштрина сучељених гледишта између Антигоне и Креонта и атмосфера динамичне расправе дочарава се и структуром дијалога. Иступања ликова су организована најпре монолозима у којима јунаци у ширем виду износе своја гледишта, а затим се дијалозима динамизује размена оштро супротстављених гледишта.42

У Антигониним речима „За љубав, не за мржњу, ја сам рођена!” (стр. 47.) примећује се одјек легендарних времена у којима се мртвом јунаку и достојанственом противни-ку не ускраћује поштовање. Али у њима још јаче одјекују универзални вапаји за по-штовањем човека и испољавањем човечности. Универзалне хумане принципе добри закони уважавају, као што их људи одвајкада поштују и примењују. Чак и најбоље на-мере законодаваца могу да буду у одређеним околностима изневерене, али се осећање за правду и хуманост никада не могу превидети. Прећи преко тог начела значило би стати на стазе мржње и отиснути се њима кроз живот. Разорна снага мржње спречава и појединца и друштво да напредују, да се надају и да опстају. Стајање на Полиникову страну за Антигону није опредељење за једног од браће, као што није ни опредељење за Креонтову власт. То је универзални позив да се вековечним законима човечности власт и друштво повинују увек када се нађу у неразрешивим околностима, јер ако уважавају хумана начела, грешку никада не могу направити. У светлу развоја дешавања у Анти-гони показало се да изневеравање хуманих начела неумитно води трагичним исходима.

– Филозоф Аристотел је о карактерима трагичних јунака писао да би тре-бало да поседују следеће важне особине: доброту, уверљивост и доследност. – Зашто су ове врлине важне за формирање трагичног дејства у драми? – У чему се огледају Антигонина доброта и племенитост? – Проучите доследност ње-ног карактера. – Чиме је резултирала Креонтова недоследност? – Протумачите снагу Антигонине воље да се истрајно супротставља владару, али и владарској моћи и друштвеном поретку.

– Шта из Антигониних ставова сазнајете о важности исказивања сопстве-них уверења? – Објасните зашто је битно борити се за њих. – Протумачите на примеру Креонтовог лика како владарска самовоља води трагичним исходима. – Какве треба да буду особине доброг владара? – Колико је Креонтово пози-вање на законе оправдано? – Зашто је Антигонина приврженост обичајима, од-носно моралним и религијским законима племенита? – Због чега заоштреност ових ставова резултира трагедијом? – Шта сте о природи трагичних дешавања сазнали из овог дела?

42 Овакву структуру дијалога којим се, између осталог, дочарава жестина супротстављених гледишта, ученици ће моћи да запазе и у дијалошким деоницама поводом других драмских сукоба у делу.

175

– Зашто је вредно борити се и доследно бранити вредности до којих нам је стало? – Кад су закони лоши, како грађани треба да поступају? – А како владари?

– Због чега Софокле у делу инсистира на врлини разума и мудрости? – Какву улогу оне имају за појединце и друштво? – Поводом ових запажања говорите и о другим универзалним вредностима Антигоне.

Доброта, уверљивост и доследност су важне одлике карактера трагичких јунака јер се за ликове који поседују ове особине пажња и наклоност публике чврсто повезују. Пратећи ликове људи који страдају упркос врлинама, публика доживљава у пуној снази ефекат трагичког у драми. Стога су врлине у карактеризацији трагичких ликова важне одлике жанра трагедије. У Антигониним лику афирмисане су одлике трагичког јунака управо на начин на који их је протумачио и Аристотел у Поетици. Антигонина племе-нитост огледа се у добронамерном односу према другим ликовима, у томе да она без мржње и острашћене осветољубивости приступа свима, укључујући и Креонта. Њена одлучна намера да се добровољно одрекне живота оптерећеног тегобном прошлошћу, родоскврним наслеђем предака и друштвеним односима којима се доводе у питање до-брота и хуманост као водећа егзистенцијална начела, манифестује херојски кодекс, који је близак свету легенди и епских јунака. Суочена са животом који не може умаћи гор-кој судбини због родитељских грехова, Антигона је спремна да судбину свесно стави у службу вишег циља. Одлучна је да се супротстави одлуци која је неразумна и у служби демонстрирања владарске моћи и поштовања закона. Не одступа ни кад за то има мо-гућности. Не моли за милост на коју као сестричина и будућа снаха може да рачуна код Креонта. Уверена је да сваки човек у смрти заслужује поштовање и да то наслеђе хума-низује човечанство, да окупља разједињене и сукобљене.

Креонт се показао као себичан, прек, осветољубив и слабић. Он је подмукао и па-раноичан, опседнут страхом од губитка власти и кукавичком потребом да побегне од сопствене одговорности и од признања грешке. Тврдоглаво поступа у остваривању циљева и њима подређује све аспекте свог живота, друштвеног, подједнако као и по-родичног. Његова недоследност највише долази до изражаја приликом трагичког обр-та, али је присутна и у другим околностима. Страх од грешке и реакције јавности га чине несигурним, па он, најчешће у прекости и јарости, доноси нове, по правилу врло оштре одлуке, које затим под притиском етичких норми или гледишта других ликова модификује. Та недоследност из несигурности и страха чини да остане управо без оног поштовања друштва које уважава Антигонину истрајност и смелост. Креонт је својим поступцима и понашањем током сукоба са Антигоном, а у жељи да очува и промовише законе, највише штете нанео управо том друштвеном устросјтву чије вредности настоји да промовише у Теби. Антигона је најистрајнија да се супротстави и Креонтовој инте-лигенцији и његовој тврдоглавости, јер не страхује од смрти. Њена жртва је велика и вредна поштовања, али њена смрт производ је не само Креонтове заслепљујуће одлуке, већ и безмерног егзистенцијалног очаја и сплета свих околности којима се људи новог доба опомињу да су морални прекршаји свевремени и неопростиви.

176

Појединац треба да реагује на лоше појаве у друштву, да се према њима критички односи и да своје мишљење исказује. Неретко се дешава да је за такав чин потребна храброст јер у лошим друштвима се критички гласови појединаца оштро кажњавају. Освешћен појединац често је гласноговорник страхом утишаног колектива. Критич-ки став појединца има шансу да нарасте у отворену друштвену полемику, па и сукоб са властима и са законом. Зато су способност, одлучност и храброст јавног иступања важни за свако друштво. Обавеза сваког доброг друштва је да негује слободу говора и да критичке ставове појединаца уважава ако су утемељени и оправдани, па да поводом њих преиспитује законе који регулишу сложеност међуљудских односа. Закони често могу изгледати добро док су на папиру, али примењени у животу подстичу мноштво проблема који угрожавају функционисање друштва, па и животе људи.

Креонтова власт настала је на лошим темељима. То је власт која грађане куша закони-ма у чију оправданост и сама сумња. Важне одлуке доносе се промишљено, након многих размишљања и размене гледишта. Оне не могу бити стављене у руке појединаца који не поседују етички кредибилитет ни хумане капацитете који би обезбедили одрживост и ре-ализацију одлука. Добар владар сваку, па и добру одлуку, вишестрано преиспитује и спре-ман је да прихвати другачија мишљења и да их уважи. Владари који критичке примедбе тешко прихватају нису добри. Промену одлука којих су се тврдоглаво држали они оства-рују са закашњењем и стога увек на штету и себе и грађана. Грубости, претње, страховла-да, преке одлуке и понижавање људи чести су видови понашања који прате несигурну и лошу власт, ону која критику не подноси са уважавањем. Одлуке се мењају благовремено и не под притиском, већ кроз увиђање добронамерности саветодаваца и грађана. Добра власт се у дијалогу са грађанима увек преиспитује и уважава мишљење истакнутих поје-динаца. У настојању да се друштво осавремени и у њему заживе нове вредности, осиона и самољубива власт, у жељи да све заслуге за добробит узме на себе, често уме да превиди традицију и да се оглуши о вредности које су проверене и на којима почива и вековима функционише заједница. Одбацивање старог као превазиђеног и омаловажавање хума-ног наслеђа доводе власт до пропасти и уназађују квалитет живота у друштву. Заоштре-ност Креонтових позивања на закон и Антигониних уверења у традиционалне вредности резултирају тензијом која се разрешава на трагичан начин. Они не дејствују као склад-ни, већ као међусобно искључиви. Интензитет њихове супротности зато осујећује сваки покушај да се трагичном исходу умакне. Софоклово остварење је и дело које указује на вредности и снагу дијалога у коме се саговорници слушају и међусобно уважавају ставове које заступају, не искључујући их унапред, са негативним предубеђењима. Немогућност да се између сукобљених страна успостави дијалог и оствари разумевање које би довело до разрешења, мотивише трагичне исходе. То што у Софокловом делу страдају млади људи, што се породичне лозе гасе, сведочи о одсуству наде и будућности.

Софоклова трагедија у неколико наврата, а нарочито у завршним стиховима које симболично изговара хор, афримише универзалну вредност разума. Разуман човек слуша, увек је у дијалогу, вреднује и процењује друге, подједнако као и себе, одустаје од ставова који се лоше одражавају на практичне аспекте живота. Мудрост је универзална

177

врлина која човеку помаже да одоли понекад непремостивим животним противуреч-ностима, да се са њима бори и да тако стиче добит и за себе и за друштво. Сложеност те борбе и способност људи да је изведу на повољан начин је проба којој су многа друштва континуирано изложена.

У завршници часа повољно је да наставник представи ученицима утицајност Со-фоклове Антигоне, њен значај и присуство у култури, уметностима и књижевности. Интересовање модерног доба за ову античку трагедију темељи се на преводима дела на енглески и француски језик из шеснаестог века. Од деветнаестог века Антигона је, захваљујући Хегеловом раду, предмет многих филозофских расправа и уметничких об-рада.43 Мит о Антигони је често разматран у светлу политичких гледишта. Поводом дела се закључује о важности индивидуалног делања којим се преиспитују вредности и ставови политичког естаблишмента. Као митску јунакињу Антигонин лик су обрадили драматичари попут Ануја, Коктоа и Брехта, а 2003. године пажњу је привукла представа аутора пољског порекла Јануса Гловуцког, изведена под називом Антигона у Њујорку. Поводом ових информација са ученицима се може разговарати о актуелности Антиго-ниног лика и Софоклове трагедије и у контексту савременог доба. Тиме ће се доспевати и до расветљавања значаја дела и спознаје његових изузетних вредности.

43 Шире се о овим аспектима Антигониног лика и Софокловог дела говори у одредници Антигона, књижевни лик, у: БЕЧАНОВИЋ-НИКОЛИЋ, Зорица и други. Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури. Нови Сад: Академска књига, 2011, стр. 27–30. Такође се у оквиру ове одреднице објављује и одговарајућа литература.

178

Наставно тумачење народне епске песме Бој на Мишару у првом разреду средње школе

Наставни циљеви

Образовни циљеви: Мотивисати ученике да истраживачки и доживљајно читају на-родну епску песму Бој на Мишару, да уочавају њене уметничке одлике и да их свестрано тумаче, уз активну примену читалачких искустава и знања. Створити радне околности у којима ће ученици моћи да самостално остварују локализовање песме и проучавање вантекстовних елемената. Корелацијом организовати тумачење прототипских окол-ности и личности, који су послужили као грађа за дело, и интерпретирати уметничке поступке којима су они у песми представљени. Проучити однос историјског и леген-дарног. Подстаћи ученике да на читалачким доживљајима и гледиштима о епској песми и поводом ње упознају водеће естетске посебности дела, а њеним тумачењем утврде и прошире знања о особеностима тематског круга песама о ослобођењу Србије. Проучи-ти уметничку локализацију у експозиционом делу песме. Свестрано интерпретирати мотив гавранова. Тумачити њихову уметничку функцију у приказивању сукоба Срба са Турцима на Мишару, као и приликом успостављања објективних гледишта на битку и њене исходе. Установити како се посредством мотива гавранова организује нарација и композиционо устројава епска песма. Проучити извештаје са ратишта и уметничке поступке којима су приказивани ликови бораца и њихови подвизи. Посебну пажњу посветити проучавању уметничке улоге детаљнијег извештаја у другом композицио-ном делу песме. Протумачити успостављене паралелизме, њихову естетску функцију приликом формирања сложених естетских значења. Издвојити централне стихове пе-сме и са више гледишта проучити њихову експресивну снагу, етичку и естетичку ди-мензију. Протумачити лик каде Кулинове. Окарактерисати је помоћу монолога којима се обраћа гаврановима. Протумачити стилска средства која учествују у дочаравању ње-них гледишта, психолошких стања и духовних расположења. Поводом кадиног лика, а здружено са другим творбеним чиниоцима дела, доспевати до увида у симболику епи-лога песме. Приказати симболику кадине судбине којом се у песму уводе уметничка виђења турске власти пре и након Битке на Мишару. Тумачењем завршне слике у песми приступити свестраној обради уметничких идеја и највишег смисла дела.

Васпитни циљеви: Обрадом песме доспевати до гледишта која имају снажно васпит-но дејство, а говоре о изузетности борбе за правду, људско достојанство и слободу.

179

Осудити репресивну власт која подјармљује народ и влада претњама и силом. Указати да су побуна и устанак последице нехумане владавине. Победа је увек на страни оних који бране највећу од свих вредности и тековина сваког друштва, а то је слобода. На бојном пољу више вреди борбени дух надахнут вишевековном жељом за правдом и слободом, него моћна војна сила. Истаћи ставове који говоре о значају упорности, ис-трајности, борбености и оптимизма за опстанак народа који трпи репресију и високо их вредновати. Нагласити вредности које се у песму уносе поредством ликова бораца. Њихове смеле и храбре подвиге уметничко дело бележи, слави и чува у трајном сећању. Акције бораца у устаничкој бици протумачити у светлу сазнања да је праведна борба највећа војна снага од чије се силине не може кукавички утећи. Указати на значај епске стваралачке традиције у којој је чуван и негован слободарски дух народног колектива, вредности на којима почива и које поштује. Истаћи важност коју у животу појединаца и народа има приврженост колективу и отаџбини.

Функционални циљеви: Богатити читалачка искуства ученика и интерпретацијске вештине важне за проучавање дела из народне епске књижевности. Оспособити учени-ке да прототипске елементе и личности тумаче као стваралачку грађу и инспирацију за настанак епских дела. У свету песме их тумачити као творбене чиниоце уз помоћ којих се досеже виши смисао и остварују универзална гледишта. Неговати и усавршавати умеће ученика да епске формуле, мотиве и стваралачке поступке тумаче на истражи-вачки начин, да откривају њихову улогу у конституисању оригиналног света дела, као и приликом формирања сложених естетских значења. Мотивисати ученике да само- стално обављају методичке радње и да домете свога рада на активан начин примењују у приступу, читању и тумачењу, књижевних дела. Подстаћи приврженост ученика еп-ској књижевности. Обрадом епске песме из устаничког времена указати на изузетност епских творевина, на њихову историјску, друштвену, етичку и естетичку улогу и зна-чај. Тим поводом освежити, проширити и систематизовати знања о народној епској књижевности. Заинтересовати ученике за читање и тумачење других епских песама о ослобођењу Србије. Поводом обраде дела организовати одговарајуће продуктивне ак-тивности: читање, писање домаћих радова, проучавање квалитетних епских остварења исте или блиске тематике, организовати посете историјским знаменитостима и споме-ницима који чувају сећање на Бој на Мишару.

Припремање ученика за обраду дела

У методичкој литератури је обрада дела народне епике целовито приказана и проту-мачена, а у наставној пракси су радни домети на завидном нивоу. Ученици са нарочитом пажњом и приврженошћу читају и тумаче дела наше народне књижевности, а посебно епи-ку. У стручним гледиштима поводом обраде епске књижевности често се указује на то да

180

њихову обраду прате одговарајуће методичке радње, као што су локализовање, уже и шире, тумачење непознатих речи, појмова и израза, припремни задаци, обрада вантекстовних елемената и друге.44

Посебности епске песме Бој на Мишару, као и читалачка и интерпретативна искуства ученика, омогућавају наставнику да их користи на истраживачки начин у приступу делу. Поводом знања из основне школе, ученици ће умети да самостално песму локализују у епски тематски круг о ослобођењу Србије, а захваљујући унутрашњој локализацији с почетка песме оствариће се и уже локализовање. Ученици о догађајима поводом Првог српског устанка, као и о бици на Мишару, поседују знања из историје. Зато је важно да се уочи обраде дела, у припремној фази рада, активира свесна активност ученика. Тиме ће сви функционални елементи који учествују у рецепецији, читању и обради дела или се за ове активности везују, бити у домену ученичке саморадње. О локализовању, прототипским елементима и личностима ученици ће реферисати у одговарајућим нас-тавним ситуацијама. Радна динамика биће таква да се сви вантекстовни елементи који прате ову епску песму повезују непосредно са њеним естетским и поетичким исходи-ма. Оваквим поступањем избегава се раздвојеност теоријског и практичног приступа, која се понекад испољава при обради дела из епске књижевности. У непродуктивним видовима рада се монолошки излажу подаци којима се дело локализује, а потом се пре-лази на читање и обраду, па се од ученика очекује да примене у обради оно што су чули у уводним или припремним излагањима или рефератима. Продуктивни видови рада омогућавају да се ученици поставе у такву улогу да својим знањима, развијеном ме-тодичношћу, применом усвојених и опробаних методичких вештина, делу приступају на активан начин. То је могуће постићи ако се ученици радним налозима мотивишу да прикладне методичке радње обаве самостално, уз наставниково методичко руко-вођење и истраживачко подстицање.

Припремање ученика наставник ће остварити тако што ће их на претходном часу, приликом најаве епске песме45, упутити ка тексту дела и припремним задацима, односно на одговарајућу садржину из уџбеника (Читанка, стр. 139–142). Том приликом ће их додатно мотивисати да се подсете знања из историје која се тичу Првог српског устанка и Мишарске битке. Ове радне налоге пратиће и одговарајући подстицаји да се у епској песми уочавају уметнички поступци којима су збиља и историјске личности приказани

44 НИКОЛИЋ, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике, 2009, стр. 572. и даље.

45 Приликом врло кратке најаве дела наставник ће већ саопштавањем наслова и основним подацима о пе-сми побудити активну будност ученика. Најавом се локализује дело у припадајући тематски круг. Тако се ангажују претходна читалачка искуства ученика и сусрет са епским песмама о ослобођењу Србије, а подацима о догађају које песма на уметнички начин обрађује призивају се у свест ученика знања из историје о Првом српском устанку. Наставник ће ученике обавестити или подсетити да је Вук песму записао од Филипа Вишњића. Устаничка епика овог народног певача је, према мишљењу књижевног историчара Јована Деретића, настала у центру дешавања, или по извештајима непосредних учесника из борби, па се зато уверљиво слика дух побуњеничког доба. Видети: ДЕРЕТИЋ, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Просвета, 2002, стр. 411. и даље.

181

и протумачени. Истраживачку пажњу и формирање интерпретативних гледишта усме-раваће задаци из методичке апаратуре. Они ће мотивисати ученике да песму читају на истраживачки и проблемски начин, у доживљајној и стваралачкој улози.

Уводни део часа

Како би се формирале повољне радне околности, добро је да у уводном делу часа на-ставник прочита песму изражајно и интерпретативно, а потом позове ученике на разго-вор о естетским доживљајима и гледиштима поводом дела.

– Прикажите утиске и читалачке доживљаје поводом песме. – Шта је из њене садржине на вас оставило посебан утисак? Образложите зашто. – Који стихови привлаче читалачку пажњу? Због чега управо они? – Каква размишљања песма по-буђује? – Шта вам је из историје познато о Боју на Мишару? – Због чега је ова битка била значајна? – Како је историјско збивање у песми приказано? – Које су историјс-ке личности опеване у песми? – Шта из историје знате о њиховим биографијама и улози у овом боју? – Зашто је њихово појављивање у свету епског дела значајно? – Како на вас делује чињеница да је Вук песму записао од Филипа Вишњића, коме су и догађај и личности из песме били познати и временски блиски?

– Сагледајте песму Бој на Мишару у контексту осталих епских песма које по-знајете. – Шта је разликује? – Како се у њој приказује борба против Турака, начин ратовања и сукобљавања бораца? Илуструјте своја гледишта одговарајућим при-мерима. – Шта ову песму чини репрезентативним делом епских певања о осло-бођењу Србије?

Тематика песме Бој на Мишару, мотивска структура, ликови и композиција су главни естетски чиниоци на којима је утемељен и изграђен њен уметнички свет. Зато је оправдано очекивати да ће управо посредством њих ученици о делу формирати утиске и доживљаје и саопштавати их у продуктивном виду. Устаничка борба у песми је опевана на ориги-налан начин, као извештај који од гавранова добија супруга капетана Кулина. Кулинова када је затечена вестима о поразу Турака. Велику промену с појачаном пажњом доживља-вају и читаоци, што је подстакнуто и стиховима с краја првог дела песме, који су познати као победоносни исказ из устаничких времена. У овим стиховима ученици ће уочити глас којим се манифестује одлучност Срба да започну борбу за ослобођење након вишевеко-вног ропства. Кадине речи којима проклиње борце истичу њену немоћ над збивањима, али је приказују и као трагичну особу чије страдање се доводи у везу са општељудском несрећом, проузрокованом ратом. Примећује се да песма, упркос борбеном духу и побе-дничкој атмосфери, нема осветољуби тон, нити острашћеност поводом мржње према не-пријатељу. Ликовања српских бораца који се свете непријатељу производ су социјалне и

182

нехумане репресије коју су трпели. Борци обе зараћене стране приказани су као достојан-ствени противници, а победу односе они који војничком спретношћу и надахнути жељом за ослобођењем побеђују. Ученици ће запазити да се у песми слика велика и неочекивана промена, па да је посебна вредност дела поступак народног певача да историјску промену опева бираним уметничким средствима, на објективан начин, да је прикаже непристра- сно, а кроз реакције стране која је, иако војно надмоћна, ипак поражена. Победа Срба у ослободилачкој бици побуђује читалачку заинтересованост за садржину песме, односно за ток битке. Они заједно са кадом прате извештаје гавранова и постају активан део света песме. Велика битка приказује се кроз појединачне акције бораца у њој. Ученици ће запа-зити да је други део песме посвећен детаљнијем разрађивању појединости битке и да је ма-хом заснован на набрајању, док се први део песме доживљава интензивније због кадиних изневерених очекивања и начина на који гавранови извештавају о поразу Турака. Умет-ничка снага песничких слика којима је приказана битка, промишљен избор речи којима се описује и тумачи победа малобројне српске војске, мотивише размишљања о херојству, борбености и одлучности устаника. Подстичу се и гледишта о томе да победа није увек на страни моћних војних сила, посебно не кад је ослободилачка борба надахнута искреном жељом и потребом целог народа да се одупре окупацији, насиљу и потлачености.

Уметнички доживљаји ученика поводом песме ће се у овој наставној ситуацији по-везивати и са њиховим знањима из историје о овом догађају, чиме ће се остварити ло-кализовање, али и увођење вантекстовних података који су у делу обрађени. Ученици ће истаћи да је Битка на Мишару код Шапца једна од најзначајнијих у Првом српском устанку. Околности које су довеле до битке подстакао је војни поход Турака из Босне под командом босанског везира Сулејман-паше Скопљака, Турци су, продирући преко целе Мачве, све до Шапца, потиснули устанике. Један одред Турака био је кренуо из Соко града ка ваљевској нахији. Циљ је био да се побуњеници опколе и униште. Августа месеца 1806. године одиграла се битка коју је са српске стране предводио Карађорђе. Познато је да су на турској страни погинули Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника. Највећи напад Турака је предводио Кулин-ка-петан из Босанске крајине. Његов напад био је повод за одлучан ратни одговор Срба. У победоносној борби су се истакли поп Лука Лазаревић, прота Матеја Ненадовић, Стојан Чупић, Милош Поцерац, Никола Смиљанић, Цинцар Јанко Поповић и Лазар Мутап. Историјски подаци бележе да су Цинцар и Мутап јурили одбегле Турке и стигли их у Босни, где су их и погубили. Пребег већег броја Турака у Босну спречили су Чупић и Поцерац у Китогу. Том приликом је Милош Поцерац запленио Кулинову сабљу, одело и коња. Битка на Мишару је ставила до знања турској власти и међународној јавности да су ослободиоци одлучни да наставе борбу и да је устанак тешко угушити. Као непо-средан резултат ових чињеница је и то што су започели мировни преговори са предста-вницима устаника.46

46 Историјска интерпретација догађаја у вези са српским устанцима остварена је, између осталог, у овој књизи: СТОЈАНЧЕВИЋ, Владимир и Јован Милићевић, Чедомир Попов, Радоман Јовановић, Милорад Екмечић. Историја српског народа . Пета књига, први том . Од Првог устанка до Берлинског конгреса, 1804–1878. Београд: Српска књижевна задруга, 2000, стр. 25–63.

183

Историјске чињенице у песми су обрађене на уметнички начин. Ученици ће запази-ти да су пресудност Мишарске битке и њене последице заступљене и у идејном слоју песме. Приметиће да су све истакнуте војсковође обе зараћене стране приказане као ликови у песми, а да је капетан Кулин остварен као издвојен лик, вероватно јер се тако преноси сећање Срба о њему као најоштријем и најопаснијем нападачу кога су уста-ници ипак успели да свладају. Запазиће се да песма разрађује, посредством епизоде, битку против Турака који су покушали да побегну у Босну. Појављивање историјских личности у песму уноси збиљу, осведочује и овековечује јунаштво бораца. Битка се у уметничком свету песме обрађује и приказује ретроспективно, као извештај. Наратив-на пажња се фокусира ка турској страни као пораженој, чиме је ефекат сагледавања српске победе из перспективе непријатеља појачан. Чињеница да је песму испевао Фи-лип Вишњић интензивира уметничке доживљаје уверљивости и убедљивости, јер је он о догађајима и личностима, као грађи за дело, имао непосредна сазнања.

Важно је да ученици песму Бој на Мишару сагледају и у контексту других епских песама које су им познате. Они ће приметити другачији тон стихова, атмосферу и расположења, и протумачити их као последицу тематике и духа устаничког времена у коме су настали и у којима их је Вук записао. Као и у другим песмама из тематског круга о ослобођењу Србије, Бој на Мишару приказује колективну борбу против Турака. У песмама из ранијих епоха приказивани су индивидуални јуначки подвизи епских бораца. Њихове карактерне врлине и ратничке вештине, као и високе етичке норме, чојство и јунаштво, долазе до изражаја у борбама против непријатеља и помажу им да надјачају противнике који су им често једнаки по снази и борбености, али не и по етичности. Промењен начин ратовања у устаничкој епици мења стваралачке поступке и начине приказивања борбе. Колективни дух изражен је приказом здружене борбе истакнутих појединаца, чије су заслуге за победу равноправне. Мање су изражене њихове индивидуалне карактерне одлике. Обимност и ширина ратног сукоба приказује се стиховима у којима су истакнута имена бораца, а у врло кратким епизодама сликају се важни или изузетни ратнички и херојски подвизи, као саставни део битке. Таква је, рецимо, епизода о сукобљавању са Турцима који су покушали да умакну устаницима бегом у Босну. Поред других, наведене посебности чине Бој на Мишару репрезентативним делом тематског круга песама у којима су опевана устаничке борбе.

главни део часа

– Проучите стихове из експозиције песме. – Објасните њихову уметничку улогу. – Шта је важно саопштено о просторним одредницама које се у њима по-мињу? – Протумачите им симболику. – Каква читалачка гледишта се побуђују сликом путовања гавранова до куле Кулин-капетана?

184

Експозиционим стиховима песме предочена је уметничка локализација. У њима се на поступан начин читаоци уводе у свет песме и побуђује им се интересовање за тематику и садржину дела. Читаоци се, пратећи прелет гавранова, сусрећу са просторима од града Шапца, преко Мачве, реке Дрине до Босне. Симболика ових простора је вишеструка. Пут који прелећу гавранови, како би каду известили о исходу битке, обрнут је путу који је капетан Кулин прешао, крећући у поход на устанике. У читалачкој машти оживљавају се слике са простора који је захваћен устаничким борбама. Топоним реке Дрине има посеб-ну симболику, као границе која раздваја просторе на којима Турци суверено владају од оних на којима је њихова власт пољуљана. Ученици ће уочити вишеструку естетску улогу уметничког локализовања и протумачиће њен значај за појачавање рецепцијске будности и чулну машту у којој се оживљавају устанички топоними. Читаоци су изненађени, јер прате гавранове који иду ка Босни, па с нестрпљењем очекују како и коме ће саопштити вести.

– Какву улогу у свету епске песме има мотив враних гавранова? – Сетите се одговарајућих песама у којима се помиње овај мотив, па њима илуструјте своја гледишта. – Поредите његову уметничку улогу у овој песми са функцијом коју је имао у песмама из старијих времена.

– Како је мотив гавранова примењен у песми Бој на Мишару? – Шта се важно о бици на Мишару сазнаје из изгледа гавранова? – Како је у песми организован извештај са бојног поља? – Које композиционе целине уочавате? – Представи-те детаљније њихову садржину. – Протумачите уметничку улогу градације у стиховима којима се завршава први део, али и оних с краја песме. – Какви па-ралелизми се успостављају између речи којима гавранови потврђују решеност народа да се избори за слободу и кадине смрти?

Мотив гавранова ученици ће препознати и протумачити као епску формулу којом се на симболичан начин наговештавају лоше вести. У читалачком сећању ученика су многобројне епске песме у којима се овај мотив појављује, па ће их они наводити и тако поуздано образлагати своје ставове. Објасниће се да је мотив гавранова у епици из старијих времена махом био везан за тешке вести из битака Срба са Турцима. Често се у сећању већине ученика задржава слика из песме косовске епике Цар Лазар и царица Милица, у којој гавранови Милицу извештавају о трагичном исходу Косовске битке. Миличин лик и лик Кулинове каде ученици ће доводити у поредбену везу, па ће закљу-чивати да је лик Туркиње у песми о мишарским збивањима у положају у коме је некад била Милица поводом Косовске битке. Из тога ће се доспевати до гледишта да мотив гавранова у песми Бој на Мишару задржава формулативна својства и симболику, али су лоше вести намењене турској страни.

Мотив гавранова у песми Бој на Мишару примењен је тако да се њиме дочарава су-коб Срба са Турцима; заузимају се објективна гледишта на битку и њене исходе. Овај мотив учествује и у композиционом организовању песме. Зато ће се питањима и зада-цима истраживачког типа организовати детаљнија обрада мотива гавранова. Његову уметничку улогу ученици ће протумачити као изузетно важну. Изглед гавранова који

185

полећу са Мишара је симболичан: кљунови и ноге су им крвави, чиме се сугеришу обим и интензитет битке. Пошто је изглед гавранова приказан у експозиционим стиховима, њиме се, заједно са другим појединостима из уводног дела, појачавају читалачка иш-чекивања и везује пажња за свет дела. Посредством мотива гавранова успоставља се епска објективност тако што се наративни глас у песми којим је описан сукоб Срба и Турака повезује са неутралним сведоцима догађаја, па се подаци о бици, њеном току и победи српске стране, доживљавају као објективни. Очекивајуће је да песма настала у устаничким временима има победнички тон, који може да сугерише приповедачка гле-дишта наклоњена српској страни. Уметничка вредност Вишњићевих стихова је, између осталог, у томе што се о једној од најважнијих победа из устаничких времена приступа са дистанце која омогућава да извештаји са бојишта делују на читаоце уверљиво и без наклоности српској страни.

Ученици ће уочити да се извештај гавранова организује у две композиционе целине, односно да има две наративне етапе. У првом композиционом делу песме гавранови, након дијалога са кадом Кулиновом, саопштавају исход битке. У функцији одложеног саопштавања вести о резултатима битке су: понављања, подаци о бројчаној надмоћ-ности Турака и о ликовима војсковођа, Кулин-капетана и Карађорђа Петровића. Када саопште да је српска страна надвладала турску страну, окршај војних сила приказује се сукобима ликова војсковођа, тако што се саопштава да је Карађорђе погубио Кулина. Стиховима „Рани сина, пак шаљи на војску/Србија се умирит не може!” завршава се прва композициона целина. У другој композиционој целини приказују се детаљи из битке. Песма се завршава кадином тужбалицом над погубљеним турским борцима, упућивањем речи клетве српским устаницима и пресвиснућем од туге због претрпље-них губитака и пораза. Оба композициона дела песме организована су нарастајућом градацијом. На крају првог дела градација кулминира стиховима који су у народном колективу остали упамћени као симбол одлучне решености поробљеног народа да се до победе бори против насиља и окупације. Нарастајућа градација у другом делу песме за-вршава се кадином смрћу. Централни стихови песме, осим што истичу дводелну струк-туру, ступају у паралелни однос са завршним стиховима. Одлучан глас који сведочи о решености народа да се са окупаторима бори до победе повезује се са кадином немоћи да то сазнање поднесе, односно да га прихвати. Њеним емотивним сломом и смрћу на-говештавају се пропаст турске силе и окончање вишевековне владавине.

– Како је Кулинова када дочекала гавранове? – Којим стилским средством се у њеној појави истичу гордост и осионост? – Окарактеришите кадин лик. – Објасните на чему почива њена самоувереност. – Какве ефекте остварује кон-траст између кадиних очекивања и извештаја? – Које су кадине речи подстицај за детаљнији извештај гавранова о боју? – Због чега она жели да сазна више о поразу који није очекивала?

– Издвој стихове који наглашавају објективност извештаја. – Шта се важно из њих сазнаје о сукобу Срба и Турака на Мишару? – Због чега је победа Срба

186

изузетна? – У којим се познатим стиховима истиче одлучност да се у борби истраје до коначне победе? – Прикажите дубље значење упозорења које гавра-нови упућују кади. – Како се у њиховим речима истиче непоколебљивост по-робљеног народа да истраје у борби против окупатора?

Кулинова када гавранове је дочекала у ставу осионе самоуверености. Она од појаве гавранова не страхује, чак их у обраћању назива побратимима. Блискост са весницима лоших вести каду приказује као особу која је дуго времена била у ситуацији да другима наноси бол и да о злу сведочи и извештава. У речима којима се обраћа гаврановима њен лик се показује као горд, прек, уверен у победу турске војске. Она говори са позиција силе. Навикнута је да слуша само извештаје о победама Турака и о мучкој смрти које подноси непријатељска страна. Кадина самоувереност сугерише дужину турске вла-сти, континуиране ратничке успехе над народом који није имао снаге да се организује у моћан побуњенички табор који би био у стању да савлада непријатеља на бојном пољу. У бројним реторским питањима, које упућује гаврановима, формира се слика о њеној жељи да се побуњеницима, а нарочито њиховим вођама, науди, да казна буде смртна и изведена тако да мучи жртву и да демонстрира моћ и неумољивост силе. Кадине речи такође указују на репресију коју народ трпи. Власт све људе ставља у потчињен положај, користи их као робље. Обраћајући се гаврановима, Кулинова када предочава слику не-хуманог односа власти према поробљеном народу, а при том не слути да су таква власт и такви ставови према људима резултирали побуњеништвом које ни највећа војна сила не може угушити.47 Кадин став је у оштром контрасту са извештајем који јој гавранови подносе. Тај контраст појачава доживљаје изненађења поводом победе Срба, подјед-нако као што сведочи о томе да се десило нешто немогуће, изузетно и прекретничко. Пошто саслуша извештај и упозорење које јој гавранови упућују, Кулинова када жели да сазна детаље о току битке. Њена жеља да дозна који је још борац из Босанске крајине страдао, мотивише увођење имена прототипских ликова у песму, те се оци приказују као јунаци епских збивања. Кадина жеља да се информише о судбини других Турака указује на њену потребу да се увери у размере турског пораза, па да на основу тога процени веродостојност гледишта гавранова и статус турске власти који побуњеничке битке почињу да дестабилизују.

Посебним исказима гавранови у неколико наврата истичу објективност гледишта које ће саопштити: „Ради бисмо добре казат’ гласе/Не можемо, већ каконо јесте.” Они такође истичу да су непосредни сведоци кључних збивања на Мишару; стихом „Ту

47 Доживљај и разумевање кадиних речи може се у тумачењу проблематизовати. Њени искази могу бити сагледани и са дубљих психолошких гледишта. Неки ученици могу видети другачије унутрашње побуде у речима којима се обраћа гаврановима. Кулинова када зна да су гавранови гласници лоших вести, а њихов изглед додатно поткрепљује њене сумње у исход битке који би био позитиван за турску страну. Крв којом су гавранови скоро потпуно прекривени сведочи јој о томе да је битка била веома оштра и да се сукоб са устаницима, чак и ако би био победнички за Турке, није разрешио на лак начин. Изговарајући само-уверене речи о томе којом су муком мучене и погубљене вође устанка, када Кулинова можда прикрива предосећај да овога пута гавранови њој доносе лоше вести.

187

смо били, очима гледали” најављују се најважније вести које ће саопштити: да је срп-ска страна победила и да је Карађорђе погубио Кулин-капетана. У извештаје гавранова унети су детаљи и личности из збиље, који у читалачком доживљају појачавају утиске о убедљивости и веродостојности свега што ће бити саопштено. У таквом контексту са- знаје се најпре о бројности сукобљених страна. Победа Срба је изузетна јер је остварена над непријатељем који је и војно и бројчано далеко надмоћнији.

Снажан утисак који оправдано заокупља читалачку пажњу остварен је у стиховима који су постали симбол устаничких борби Срба против Турака: „Рани сина, пак шаљи на војску/Србија се умирит не може!” У њима се излажу високе етичке вредности и универзална гледишта поводом устанка Срба. Војна сила не мора бити гарант победе. Победа је увек на страни оних који бране највећу од свих вредности и тековина сваког друштва, а то је слобода. Бранитељи слободе ратују за своје, за оно што им је отето и ус-краћено, ратују против насиља и поробљивања, против силе и угњетавања. Упозорење које су гавранови упутили кади Кулиновој има изузетну вредност јер битку на Ми-шарском пољу приказују као почетак побуне која се не да угасити и чије су последице далекосежне, а што је у историјским збивањима која су уследила вишеструко потврђе-но. Зато је снага гледишта из ових стихова и у њиховој визионарској природи. Њихову истинитост дешавања нису порекла, чак су их и истакла, јер је победа на Мишару била једна од пресудних устаничких борби. Стихови изражавају и свест о томе да је победа велика и значајна, али да није коначна, већ ће се продубити. Победа је почетак једног дужег периода у коме ће се борбеношћу повратити оно што је отето и досегнути циљеви које поробљени народ вековно сања. Из актуелног времена устаничка борба се промо-више као универзална вредност коју храбри борци остављају у наслеђе поколењима, све до коначне победе. Сукоб се најављује као трајан и за генерације које тек долазе. Уста-ници су наследици појединаца и група који су храбро пружали отпор, али су сада уд-ружени у колектив, први пут су војно организовани и осмелили су се да иступе против поробљивача, упркос томе што је он моћнији и многобројнији. Из централних стихова песме сагледавају се и универзални ставови о значају упорности, истрајности, борбено-сти и оптимизма за опстанак народа који трпи репресију.

– Протумачите какву уметничку улогу има детаљнији извештај о бици у другом делу песме. – Због чега су се гавранови определили за то да саопштавају имена погубљених турских поглавара и јунака који су им пресудили? – Наве-дите конкретне примере којима ћете потврдити своје ставове. – Шта њихов монолог треба да велича, слави и овековечи кроз песму? – Протумачите свест о важности и улози епских певања у духовном животу и култури целог народа.

– У каквом се светлу приказује јунаштво српских бораца? – О чему сведочи бег Турака преко границе? – Зашто их чак и тамо сустиже освета устаника? – Шта се приповеда у краткој епизоди о лику градачког Деде? – Чиме се оправдава његово успешно бекство? – Које се универзалне хумане вредности у овој епизоди истичу?

188

Стихови којима се завршава прва композициона целина подстичу изузетно снажне естетске доживљаје, па утичу на рецепцију остатка песме у коме се детаљно извештава о току битке. Рецепцијска делотворност централних стихова понекад је утицала на то да се у појединим школским издањима, у уџбеницима и антологијама, ова песма приказује у одломку и завршава стиховима који су срж њених естетских значења и носилац укуп-них етичких вредности готово читавог круга песама о ослобођењу Србије.48 Неретко се дешавало да није постојала ознака о одломку, па је ова околност повод да су неки учени-ци изненађени другом композиционом целином. Стога је тумачењу естетских својстава друге композиционе целине упутно приступити са истакнутом пажњом, па, уколико је потребно, указати ученицима на јединственост садржаја песме.

У другом композиционом делу песме ученици ће истаћи литерарне детаље којима се приказује ток борбе устаника са Турцима. Епски каталог успостављен је низањем име-на турских бораца и јунака који су им у бици пресудили. Погибију Турака гавранови саопштавају тако што је на језичком плану приказују као лични губитак Кулинове каде („погибе ти”). Уз одговарајуће именовање погубљених Турака везује се име српског ју-нака. Именовање погубљених и оних који су им пресудили има посебан естетски значај. Монолог гавранова на тај начин уноси у свет епске песме јуначка дела и имена бораца, слави их и памти, величајући им подвиге. Епска песма тако се појављује још једном у гледиштима ученика као медиј у коме се јуначка дела овековечују, а сазнања о њима преносе у наслеђе будућим генерацијама. У свету песме Бој на Мишару та посебност приказана је као естетски садржај нарочите вредности. Народни певач уважава најва- жније учеснике борбе, чији су значај и статус у борби касније потврдила и историјска истраживања. У епској песми се погубљења виђених Турака приписују различитим ли-ковима српских јунака, онако како их је у стваралачкој машти доживео народни певач. На пример, Милош од Поцерја именује се као погубитељ Мехмед-капетана, Лазаревић Лука је погубио Синан-пашу, а поп Смиљанић Асана Беширевића.

У песми се, посредством кратке епизоде, разрађује околност да је група преживелих Турака настојала да се бегом спаси, али да у тој намери нису успели. У епску песму је ова епизода унета и приказана на уметнички начин, па се преко ње остварују нарочита естетска значења. Тако се, на пример, у епизоди приказује како су Остроч-капетан и Аџи-Мосто покушали да побегну „у Њемачку”, али се у наративном коментару сугери-ше узалудност њиховог покушаја: „Ками мајци да утећи могу!” Устаници Лазар Мутап и Цинцар Јанко су их сустигли и погубили, а њихову ратничку опрему и коње задржали као ратни плен. Ученици ће приметити да се епизода проширује уметничким детаљима који приказују ликове Лазара и Јанка како бацају тела посечених Турака у реку и про-праћају овај чин речима: „Саво водо, валовита, ладна,/Ждери, Саво, наше душманине!”

48 Ово је запажено и у терминолошком речнику народне књижевности, у посебној одредници која се бави песмом Бој на Мишару. Видети: ПЕШИЋ, Радмила и Нада Милошевић-Ђорђевић. Народна књижев-ност. Београд: Требник, 1997, стр. 33. Уколико наставно време то дозвољава, као и друге радне окол-ности, а највише способности и интересовања ученика, наставник ово питање може проблематизовати организовањем посебне ситуације у којој ће се разматрати рецепцијски учинак чувених стихова из песме и њихова улога у композицији дела.

189

Стихови указују на одлучност бораца, дочаравају стања духовног узбуђења поводом на-чињених дела, али сугеришу и дубља значења о томе да ће Турке устаничка рука сустићи на сваком месту и пресудити им. Представници окупаторске власти приказују се као кукавице који у страху окрећу леђа бојишту и желе да спасу живу главу. Њихов покушај да се склоне са војног попришта, осим што је чин слабића, тумачен је и као бекство од одговорности поводом губитка битке. Истовремено је том сценом истакнута досежност правде за оне које је лоша и репресивна власт држала у подјармљеном положају више векова. У песми се приказује како су осветници погубили Остроч-капетана у Немачкој, не страхујући од царске власти. Моћ устаника се прелива преко граница Србије и при-казује као сила која неминовно сустиже непријатеља. То да је освета досежна и извесна препознаје и Кулинова када која, између осталог, проклиње Цинцара због тога што се Турцима свети не само „по Турћији”, већ и у Немачкој. Интересантна појединост у ок-виру ове епизоде је појава лика градачког Деде. Он је умакао освети устаника, али се његов бег оправдава тиме да је имао много пријатеља међу Немцима, па су они успели да га сакрију. Овим литерарним детаљима се наглашава заштитништво стечено прија-тељством.

– Како је Кулинова када реаговала поводом детаља из битке? – Поредите садржину и тон њеног првог и завршног монолога. – Детаљније објасните умет-ничку улогу проклињања. – Која расположења и духовна стања у тим речима препознајете? – Којим паралелизмима је остварен завршни кадин монолог? – Коме се она обраћа? Зашто? – О чему сведоче кратке карактеристике ликова Турака које у очају Кулинова када наводи? – Зашто се у светлу ових кадиних гледишта појачавају утисци о храброј одлучности и снази јунаштва српских бораца?

Кулинова када на детаље о току битке реагује проклињањем које упућује свим по-менутим српским јунацима. Оно је израз крајње немоћи. Њој је тешко да се суочи са победом Срба и са губицима које је претрпела турска страна. Пошто није у стању да дела, она оштрим речима проклиње српске борце. На тај начин дочаравају се стања беса и очаја. Кадина немоћ је оснажена када се упореди са самоувереношћу које је испољила приликом првог сусрета са гаврановима. Док је у првом обраћању знатижељна, осорна и самоуверена, у другом је приказана као очајна особа која нема могућности да се, осим погрдама, обруши на устанике. Њено духовно стање и расположење указују на димен-зије пораза и озбиљно пољуљане позиције турске власти.

У монологу који приказује проклињање запажају се паралелизми. Они се форми-рају тако што Кулинова када речи проклетства упућује појединачним ликовима срп-ских бораца, док одговарајућим епитетима велича ликове погубљених Турака. У том паралелизму истакнути су епски профили турских бораца, па се сагледава да ни њихов јуначки статус, ни друштвени положај, ни углед који су уважавали нису занемарљиви. У песми се тиме наглашава да српски устаници нису потукли било кога, већ истакнуте

190

представнике силе која их је држала у потчињености. Битка на Мишару стога се у песми приказује не само као окршај бројчано надмоћних Турака и жудња за слободом виђе-них Срба, већ и као судар два јуначка табора и појединачних бораца једнаких по снази и борбеним вештинама. Утисци о вредности победе српске стране се овим поједино- стима снаже у читалачким доживљајима и интерпретативним гледиштима.

завршни део часа

– Какву симболику има завршна слика? – Запажајте ставове народног пе-вача према устанку и ликовима устаника. Протумачите их. – Шта се таквим ставовима поручује савременицима?

– На примеру песме Бој на Мишару покажите неугасивост жеље народног колектива за освајањем слободе.

– Какву улогу у јачању патриотизма и националне свети имају епске песме? – Прикажите и протумачите своја гледишта на одговарајућим примерима из других епских песама које су вам познате.

У завршној слици песме приказана је смрт каде Кулинове. Монолог који претходи смр-ти коментарише се опаском о њеној дубокој унутрашњој борби; стање набујалих негатив-них емоција, пре свих безнађа и ојађености, каду смртно рањава. Узроци њене смрти у песми су објашњени тугом која ју је свладала. Када Кулинова је умрла од жалости, што је приказује као особу која због губитака снажно пати. Њеном смрћу још једном се истичу димензије српске победе и извесном приказује пропаст турске власти. Истовремено, смрт каде Кулинове подстиче универзалне ставове о погубности ратних сукоба и размишљања о неумитности трагичних последица лошег владања. Они који своје владање заснивају на сили, не могу се надати добром крају. Немир и забринутост су трајне последице које победа на Мишару уноси у редове Турака.

Подстакнути да естетска значења песме сагледавају из временских равни околности у којима је песма спевана и савременог доба, ученици ће изводити значајне закључке. У песми се славе и величају устаничка дела, а устаници се приказују као храбри јунаци чију борбу песма приказује, памти и преноси новим генерацијама. Песма се са подјед-наком снагом обраћа и победницима и пораженима; победнике охрабрује да истрају у борби и опомиње да једну добијену битку не сматрају победом, док противнике кажња-ва подстицањем страхова од губитка власти и упозорава да је пламен свих ослободи-лачких борби неугасив.

Поводом конкретног догађаја, епска песма превазилази границе времена настанка и посредством естетских значења доспева до свевремених гледишта на неумитност пролазности и краха свега што је насилно и лоше. Песма промовише узвишене вредно- сти правде, слободе и људског достојанства за које се одлучни јунаци несебично боре.

191

Слободарски дух српског народа, вредности на којима почива и које поштује, чу-ван је у топлим речима наших усмених умотворина. Кроз векове у којима су трпели репресију окупаторске власти, генерације су у свету епске песме проналазиле инспи-рацију и снагу да опстају и трају. У стиховима епских песама негована је приврже-ност колективу и отаџбини. У контексту тих гледишта ученици ће устаничке борбе опеване у епској песми Бој на Мишару доживети и као одјек вредности из прошлих времена, пренетих песмом до људи који су били у могућности да устанак подигну и да у борбама истрају. Из ових гледишта доспева се и до поузданијег увида у естетску и идејну вредност народног песништва, па се сустичу и систематизују гледишта на вредности и значај дела из народне књижевности, обрађиваних у оквиру одговарајуће наставне теме. То је повољна околност да се ученици у завршници часа осврну на об-рађена дела и да их као ваљане примере користе приликом илустровања гледишта на улогу народне књижевности и њене вредности.

Поводом обраде дела

Многобројне су могућности које наставнику стоје на располагању након обраде еп- ске песме Бој на Мишару.

Први круг активности поводом дела и његовог истраживачког тумачења односе се на активности писања и читања. Најбројније су активности које се тичу тема за израду домаћих задатака и других песмених вежбања у којима ће се систематизовати знања ученика о делима из народне књижевности, односно о њеним естеским вредностима, улози и значају. Дела народне књижевности су ризница духовних вредности, па се об-радом тема у којима се ове појаве разматрају на истраживачки начин, поред образов-не и функционалне, остварује и васпитна димензија. Поводом обраде ученици се могу мотивисати и за читање других епских песама из тематског круга о борбама за осло-бођење Србије. Ове песме би потом на нивоу осврта или приказа, у форми рефера-та, представили на неком од наредних часова. Такав рад повод је да се на проблемски начин обрађује улога вантекстовних елемената, историјских чињеница и личности у стварању епске песме; могу се посматрати и објашњавати уметнички поступци којима се они у свету дела формирају, приказују и тумаче. Такође би могла бити организована и интересантна дискусија о естетским вредностима песама новијих времена у односу на песме старијих времена. Том приликом би се актуелизовала знања ученика о народној књижевности, продубиле би се и усавршиле читалачке и интерпретацијске компетен-ције које се односе на приступе књижевним делима, на примену теоријског знања у тумачињима, а до изражаја би дошла и вештина уважавања претходних читалачких искустава и умеће естетског вредновања књижевних дела.

192

Историјски догађаји из различитих времена су важно инспиративно и творбено извориште у раду многих уметника. Поводом српских ослободилачких устанака и, конкретно, поводом Боја на Мишару, настала су разноврсна уметничка дела. Ученици се, на пример, у корелацији са наставом ликовне уметности, могу мотивисати да про-нађу репродукције ликовних остварења ове тематике. Репродукција слике Афанасија Шелоумова из 19. века под именом Бој на Мишару објављена је у Читанци (стр. 141). Мотивисање активне пажње ученика и њено усмеравања ка репродукцији слике, њеном истраживачком посматрању и тумачењу, довела би их до значајних сазнања о поетици сликарства, о сликарским и ликовним изражајним средствима којима се битка при-казује. Развијале би се и сложене активности поредбеног приступа проучавању истих мотива у различитим уметностима, односно, у конкретном примеру, у књижевности и сликарству.

За устаничка дешавања везани су многи топоними са којима се ученици упознају кроз тумачење епских песама. Топоними који присуствују у песми Бој на Мишару су простори од значаја за друштвену и културну историју. Посете овим местима могу бити врло садржајне49 и вредне, ако се планирају и организују на стручан начин. Наставник књижевности и језика свакако у организацији оваквих екскурзија треба да узме учешћа. Одговарајућим подстицајима ученици би се током посета овим местима мотивисали да их стваралачки посматрају, проуче, па да у непосредним утисцима и сазнањима прику-пе грађу за израду успешних извештаја, реферата или репортажа.

49 Видети: ГРЧИЋ, Љиљана. „Мишар као одредиште ђачких екскурзија – поводом 200-годишњице Боја на Мишару.” Глобус књига 36, број 30 (2005): стр. 211–220.

193

Јефимијина Похвала кнезу Лазару у средњој школи


Образовни циљеви: Упознати ученике са текстом Јефимијине Похвале кнезу Лаза-ру као репрезентативним делом српске средњовековне књижевности. Обрадом дела расветлити жанр похвале. Организовати функционалне видове читања текста, како би се већ у току његовог пријема обезбедило разумевање и формирали функционал-ни уметнички доживљаји. Локализовањем и проучавањем стваралачких околности откривати уметничке побуде за настанак дела: друштвене прилике, ауторкине жи-вотне околности, Лазаров лик, религијско виђење егзистенције и збивања. Запазити на који начин стваралачке околности присуствују у тексту похвале. Тумачити њи-хову улогу у успостављању уметничког света дела и приликом формирања богатих значења. Запажањем и тумачењем референтности у тексту дела обезбедити поуздано разумевање Похвале и омогућити да се обликују уметнички доживљаји, који ће бити поуздан ослонац током успостављања интерпретативних гледишта. Приликом обра-де дела уважавати да је текст израђен као вез на покрову за Лазаров ћивот. Тумачити естетске аспекте текста који је остварен у везу. Уметничке доживљаје поставити у службу запажања и тумачења функционалних естетских корелата у тексту дела. Про-учити природу и уметничку функцију нарације. Тумачити улогу религијских осећања у стварању текста, однос аутора према лику кнеза Лазара, исповедни тон, молитвено обраћање, лиризам и психолошке аспекте који се у дело уносе посредством припове-дања. Анализирати композицију дела. Уочити на који начин поступност и градативна организација текста утичу на читалачку рецепцију и саучествују у формирању естет-ских значења. Проучити уметничке поступке којима се у тексту похвале конституише Лазаров лик. Анализирати његова својства. Свестрано проучавати естетске одлике Јефимијине Похвале. Издвајати универзалне хумане поруке и вредности и тумачењем их вишестрано расветљавати.

Васпитни циљеви: Тумачити етичке вредности које се у тексту дела формирају поводом лика кнеза Лазара: оданост отаџбини, друштву и породици, спремност на жртвовање, племенитост и владарску мудрост. Осим владарских, запажати и пози-тивно вредновати Лазарову људскост, племенитост, заштитништво и пажњу, испоље-не према народу, својим најближима и према Јефимији. Указати да су људска доброта

194

и човекољубље неугасива изворишта свега што је у животу појединаца и друштва добро и вредно. Откривати гледишта на живот и људску судбину из прошлих времена у којима су заступљене универзалне егзистенцијалне вредности. Нагласити да се ве-лика и племенита дела појединаца памте у поколењима и да на њима почивају духовна богатства која ојачавају и храбре наследнике да верују у добро, да марљиво делају и стварају. Истаћи хумане и етичке вредности које се у тексту дела уносе Јефимијином стваралачком личношћу: поштовање према доброчинитељу, оданост домовини, веру у позитивне исходе племенитих дела, стваралачки прегор. Указати на важност и снагу религијских осећања која су извор духовне стабилности и стваралачке инспирације. Истицати да су духовне и стваралачке активности талентованих појединаца од не-процењивог значаја за културу и традицију сваког народа. Мотивисати ученике да поштују и цене уметничку активност. Поводом Јефимијине стваралачке делатности и њене судбине показати изузетност човекове борбе са великим животним изазовима. Стваралаштво приказати као извориште духовне снаге којим се крхкост и пролаз-ност егзистенције превазилазе, а зло и недаће побеђују.

Функционални циљеви: Обрадом дела богатити и унапређивати знања ученика о српској средњовековној књижевности. Оспособити ученике да разумеју особине, улогу и значај жанра похвале. На примеру похвале развијати способности ученика да и друге жанрове средњовековне књижевности упознају читањем и тумачењем. Динамиком и исходима обраде заинтересовати ученике за даље читање и тумачење дела из наше средњовековне књижевности. Радом на тексту упознавати ученике са главним својствима језика и стила дела из средњовековне епохе. Таквим поступањем унапређивати читалачку праксу, која ће резултирати приближавањем ученика књи-жевним делима из средњовековне књижевности; настојати да ученици, приликом читања ових текстова, реализују одговарајуће радње и активности и примењују адек-ватну методологију, како би их разумели и целовито доживели. Поводом обараде Похвале кнезу Лазару ширити знања ученика о палеографији и упознати их са појмом и основним својствима словенске палеографије. Поређењем текста дела у фонетској транскрипцији са текстом превода на савремени језик упознати ученике са извор-ним особинама и природом језика на коме се у средњовековној епохи стварало, пи-сало и читало. Заинтересовати их за питања из домена историје српског језика и тако функционално повезивати наставу књижевности са наставом језика. Похвалу кнезу Лазару сагледати и као дело ликовне примењене уметности. Методом показивања и запажања упознати ученике са изворним изгледом текста и тако их мотивисати да се заинтересују за обичај неких средњовековних писаца да текстове израђују у одгова-рајућим материјалима или предметима. Побудити интересовања ученика и за друга Јефимијина дела и упутити их на квалитетне примарне изворе у којима их могу про-наћи и читати.

195

Читање дела у функцији припремања за његову обраду

Обрада дела наше старе књижевности је значајан део наставног рада јер се посред-ством њега ученицима уприличује сусрет са традицијом и културним наслеђем, чији је духовни и образовни потенцијал несагледив, а васпитна вредност изузетно делотворна. Како би језичке, стваралачке и друге особености књижевних дела из нашег старог књи-жевноуметничког наслеђа у настави дејствовале као изворишта истраживачког рада, а не као чиниоци радне деструкције, неопходно им је приступати методички утемељено. Истакнут значај у методичком приступу текстовима старе књижевности имају следећи елементи:

– уважавање односа читаоца према тексту и његовој рецепцији;– продуктивна примена знања о поетици епохе, односно о стваралачкој парадигми,

схватању уметности, стваралаштва и стваралачкој пракси (методологији) из времена када текстови старе књижевности настају;

– сазнајна, рецепцијска и интерпретацијска улога локализовања, стваралачких и вантекстовних околности и прототипских личности;

– тумачење и објашњавање језичких и појмовних непознаница. Читање текстова старе књижевности остварује се комбиновањем свих расположивих

видова и врста читања. Сваки од њих се планира за реализацију у посебној наставној ситуацији и има планирану сврху. Читање текстова се увек комбинује са подацима који конкретан текст дела локализују тако да се елементи из његове садржине разумеју и тумаче на поуздан начин. Читање је такође пропраћено и подацима о стваралачким околностима, пошто ће помоћу њих ученици моћи да уоче однос аутора према стваралачкој грађи, односно начин на који ју је унео у дело и приказао одговарајућим уметничким поступцима. Овако утемељен методички приступ омогућава да се и најсложенији естетски корелати у тексту дела запазе, а потом и истраживачки проту- маче. Стога је важно да и читање дела из средњовековне књижевности прате поуздана знања о епохи, односно о стваралачкој парадигми и пракси писања, па и читања времена у коме је дело настајало. Ако се тексту дела приступи са тим сазнањима, обезбедиће се, поред разумевања, тумачење уметничке улоге стваралачких конвенција и отворити приступ ка естетским исходима дела, односно ка његовом највишем смислу. Знања о епохи се приликом обраде сваког дела проширују и продубљују, што значи да сазнања која ученици поседују треба обновити, а затим их допунити и подесити тако да буду у служби читања и истраживачког тумачења конкретног дела. Све ове активности прати тумачење језичких, појмовних и терминолошких непознаница.

Како би се сложене радње и активности које учествују у обради дела из старе књи-жевности остваривале на функционалан начин, значајно је уважавати принципе до-вољности и праве мере. Када би се сви наведени елементи, који оправдано треба да пра-те обраду текста, изнели пред ученике одједном, њихова делотворност би била мини-мална или скоро никаква јер би својом сложеношћу и обимношћу угушили читалачки

196

пријем текста. Зато се ове методичке радње планирају и реализују растресито, у разли-читим наставним ситуацијама: уочи часа обраде, у припремној фази рада, у непосред-ној припреми, у уводном делу часа, као и током обраде дела. Промишљено их плани-рајући и координирајући, током рада на часу, односно приликом интерпретације дела, наставник све сазнајне, рецепцијске и доживљајне елементи методички ставља у слу- жбу активног односа ученика према тексту.

Јефимијину Похвалу кнезу Лазару ученици сусрећу након што су се упознали са главним одликама епохе и обрадили репрезентативне текстове Светога Саве и Теодосија. Важна су и њихова предзнања о историјским догађајима везаним за Косовски бој, о кнезу Лазару, о друштвеним приликама у Србији након битке, као и о Јефимији. То су елементи који обе- збеђују повољан пријем и рецепцију Похвале. Бираним подацима читалачка пажња усме-раваће се ка уочавању и тумачењу одговарајућих вантекстовних елемената и стваралачких околности које су у функцији побуда за настанак дела или су у њему актуелизоване на умет-нички начин. Уважавајући у оваквом приступу методички принцип поступности и систе-матичности, наставник ће мотивационо деловати на ученике, који се непознатом градиву приближавају поузданије уз активирање претходних знања и искустава. Према потреби, кратким монолозима неопходна сазнања ће се допунити одговарајућом садржином, а у овој улози могу се наћи и ученици, појединци који услед афинитета према историји добро по-знају радну тематику.

Текст дела наставник затим чита изражајно. То читање биће најављено основним по-дацима о делу и аутору, а пратиће га показивање фотографије покрова за ћивот, на коме је текст изведен везом. Планира се да показивање изледа покрова има, поред сазнајног, и снажно мотивационо дејство. Фотографију која приказује покров ученици могу да виде у уџбенику, али је добро да наставник покаже репродукцију већих размера и резолуције50 и показивање пропрати основним подацима о овом уметничком делу. Текст је извезен позлаћеном жицом на пурпурном комаду материјала величине 67 х 49 центиметара. На бордури материјала извезен је изузетно леп орнамент; то су лозице са листом чији је средњи крак издужен. У средишту површине материјала је извезен текст. Пошто је форма била задата, Јефимија је текст распоређивала различитом густином размака између сло-ва; размак је на почетку текста нешто већи, на крају мањи, а монотонију редова разбија и умањена величина слова у средишњем делу покрова. Покров је био намењен манасти-ру Раваница, али током Велике сеобе Срба покров и ћивот су донети у фрушкогорски

50 Повољну репродукцију покрова, као и поуздане податке о делу и тексту наставник може наћи, поред других, у овој монографској публикацији: ТРИФУНОВИЋ, Ђорђе (приређивач). Монахиња Јефимија . Књижевни радови. Крушевац: Багдала, 1983. За потребе наставног рада може се израдити фотографија до величине хамер–папира. Овакав радни материјал израђиван је и коришћен, на пример, на испитним часовима студената Филолошког факул-тета Универзитета у Београду, који су реализовани у Осмој београдској гимназији. Увећана резолуција Похвале побудила је снажне утиске ученика, па се том приликом могло и о посебностима покрова, као о уметничком предмету, детаљније разговарати и сазнавати. Изглед покрова Похвале може се приказати и помоћу рачунарског презентатора, па се и тако стиче увид у изглед детаља којима је остварен везиљски рад.

197

манастир Врдник. За време Другог светског рата донети су у Београд. Покров је данас из-ложен у београдском Музеју српске православне цркве, а Лазарове мошти су у Саборној цркви. Са ученицима се може током показивања разговарати тако што ће се они најпре подстаћи да запазе детаље у изгледу покрова, украса са бордура и текста. Мотивисаће се да уоче изглед слова и форму текста. Тада се могу упознати и са лигатурама, честом техником којом су се у средњовековним текстовима скраћивале чешће употребљаване речи. Ученици ће закључити да их је Јефимија доста користила како би цео текст стао на покров. У овом разговору ученицима се сугерише да је Јефимијино дело књижевни рад, али и једно од најлепших везиљских остварења, дело примењене ликовне уметности. О изгледу и својству текста на српскословенском ученици могу сазнати и помоћу препи-са који је објављен у Читанци (стр. 168). У овој прилици наставник може истаћи Јефи-мијину стваралачку методу да текстове књижевних дела остварује у различитим предме-тима, односно на материјалима. Текст Туга за младенцем Угљешом изведен је као натпис на двострукој иконици. Мољење Господу Исусу Христу је остварено као вез на завеси за царске двери, а монахиња ју је даривала манастиру Хиландару. Стваралачку конвенцију епохе у којој су рукописи често били изведени у везу или филигранској гравури, ученици могу касније, током тумачења Похвале, повезати са ауторским гледиштима на пролазност човекове судбине и тежњу за овековечењем духовних напора51. Плодотворна дискусија о овим аспектима средњовековне књижевности може бити тема посебних стваралачких активности поводом обраде Похвале. Ученици се у тој прилици могу детаљније упознати са другим Јефимијиним текстовима, са изгледом предмета у којима су остварени, читати их и о њима реферисати. Овакви и слични наставни садржаји могу се планирати и за рад на часовима додатне наставе, као и на часовима слободних активности.

Наставник ће затим позвати ученике да његово гласно читање Похвале пажљиво саслушају. Након овог читања ученици могу да изнесу опште утиске о тексту дела и о ономе што је током слушања привукло њихову пажњу. Пружиће им се и прилика да истакну шта су запазили о природи језика и стила у делу и како су поводом тога реаговали. Затим ће се организовати још једно изражајно, интерпретативно читање, с позивом ученицима да га прате гледајући у текст дела и са радним налогом да уоче језичке непознанице. Непознате речи, појмови и изрази биће након овог читања уз помоћ уџбеника протумачени, а, према потреби, наставник ће их објашњењима допуњавати. У краћем разговору који ће се потом повести, наставник ће стећи увид у степен разумевања текста. Ученици ће се затим позвати да дело још једном прочитају, пажљиво и у себи. Тихо читање појачаће разумевање текста и отклонити неодумице које су се, евентуално, појавиле. Припремна фаза рада завршава се тиме што наставник позива ученике да

51 Миодраг Павловић је у есеју о Јефимији приметио да је потреба за очувањем од заборава, као и „због оданости памћењу” Јефимија своје списе желела да учини материјалним, не би ли одолевали пропасти. Истовремено је приметио да су сви њени рукописи били остварени са посебном свешћу о материјалности њихове подлоге. Видети: PAVLOVIĆ, Miodrag. Ništitelji i svadbari. Beograd: Beogradski izdavačкo-grafički zavod, 1979, стр. 39. Ђорђе Трифуновић закључује да су Јефимијини текстови трајни споменик доба „које је и најсложеније духовне садржаје знало да оплемени у материјалу”. Видети: Ђ. Трифуновић, наведено дело, стр. 5.

198

Похвалу кнезу Лазару истраживачки и доживљајно прочитају и протумаче уз помоћ питања и задатака из Читанке и да се тако припреме за рад на часу на коме ће се дело тумачити. Претходно припремање ученика подразумева детаљније информисање о стваралачким околностима и вантекстовним елементима и њиховој уметничкој улози. Изворе за ове информације ученици ће пронаћи у радним материјалима из Читанке (стр. 167–171), а примењиваће их у читању и тумачењу захваљујући подстицајним налозима из методичке апаратуре која у уџбенику прати текст дела.

У Читанци је објављен и текст похвале у фонетској транскрипцији (по читању), савре-меним писмом и са одговарајућом интерпункцијом (стр. 169). Читање овог текста наглас реализује наставник, а затим и ученици, у себи. Том приликом могу да чују и запазе звук, ритам и мелодију језика на коме је настао већи дао наше средњовековне књижевности. Текст дела у фонетској транскрипцији може се користити, читати и о њему разговарати, у различитим наставним ситуацијама. Уколико су интересовања, знања и способности ученика развијени, текст се у фонетској транскрипцији може читати такође у припремној фази рада, па се упоређивати са текстом превода. Текст Похвале у фонетској транскри-пцији може да буде и врло делотворна стваралачка активност поводом тумачења дела, која се остварује након обраде. Тада се стиче детаљнији увид у текст, врше се упоређи-вања са изворником и преводом, детаљније расветљавају благогласје и милозвучност изворног језика дела. Ученици се детаљније могу информисати о палеографији и мето-дологији рада у области словенске палеографије, као и о њеном значају. Свакако да функ-ционална стваралачка активност поводом Јефимијиног дела подразумева посету Музеју српске православне цркве, као и свим другим местима која се везују за Јефимијин рад, живот и дело. Такви се приступи остварују стваралачким планирањем, осмишљавањем и реализацијом излета и екскурзија.

Уводни део часа

Формирањем одговарајућег сазнајног доживљајног контекста у уводном делу часа, ученици ће утврдити знања и читалачка искуства која ће им омогућити да дело сагледају у контексту епохе и одговарајућих вантекстовних и стваралачких околности. Стога ће се током непосредне припреме са ученицима повести дијалог поводом следећих питања.

– На основу текстова из средњовековне књижевности које сте до сада има-ли прилике да упознате, објасните схватање уметничког стваралаштва у овој епохи. – На примерима књижевних дела покажите како је књижевност средњег века прожета хришћанским виђењем живота. – Прикажите какав однос према уметничкој оригиналности има средњовековни писац.

– У каквим се животним околностима нашла деспотица Јелена, супруга Угљеше Мрњавчевића, након Маричке битке? – Приметите и протумачите на

199

који начин су се бурни историјски догађаји преламали кроз животну судбину монахиње Јефимије. – Које активности је приказују као образовану и мудру особу, посвећену делању за опште добро?

На основу претходних сазнања о средњовековној књижевности и поводом обраде књи-жевних дела Светога Саве и Теодосија, ученици ће истаћи да је средњовековна књижев-ност прожета хришћанским виђењем живота. Запазиће да су теме и мотиви књижевних дела ове епохе религијског карактера, као и да се у уметничким формама писци чврсто придржавају стваралачких конвенција. У хришћанском наслеђу, у животима светаца и у библијским текстовима, средњовековни писац проналази уметничку грађу, а стваралач-ку инспирацију и вештину осмишљавања и израду текста приписује божјем надахнућу. Књижевна дела највише су инспирисана и посвећена судбинама светих људи и догађајима из њихових живота. Ликови светитеља се доживљавају и приказују као узорни, а њихо-вим гледиштима се промовишу верски идеали и живот у складу са религијским начелима. Наведена својства дела из средњовековне књижевности ученици ће највише илустровати текстовима из Савиног Житија Светога Симеона Немање и Теодосијеве Службе Светом Сави. Запазиће да религијски доживљај живота и виђење човекове судбине не огранича-вају ауторе да доспевају до универзалних егзистенцијалних истина и вредности, већ да их, напротив, са истакнутом снагом манифестују. У речима животних поука које на самр-ти Симеон упућује сину садржане су свевремене истине о моралном поступању, правич-ности, човекољубљу и доброти као вековечним својствима сваког племенитог постојања.

Средњовековни аутори имају посебан однос према оригиналности. Њихови радови инспиративно су утемељени највећим делом у библијским текстовима. Средњовековни писац настоји да у складу са прихваћеним идејама и погледима на свет искаже и соп-ствена гледишта. Они се најчешће одричу ауторства, приписујући свој дар, инспирацију и вештину стваралачког умећа, религијском заносу. Стога, најчешће, себе приказују као недостојне посла којим се баве, као скромне појединце који су захваљујући божијој ми-лости у прилици да остваре текст у коме се славе божија дела, свети људи и догађаји.

Појава монахиње Јефимије је јединствена у нашој средњовековној књижевности. По-даци који су нам доступни о њеној животној судбини приказују је као особу која се нашла у ковитлацу крупних историјских збивања и која није подлегла искушењима, већ им се са борбеношћу, марљивошћу и охрабрена вером супротстављала и надвладавала их. Сигурно је да ће ученици приметити како су губитак четворогодишњег детета и по-гибија супруга Угљеше Мрњавчевића у Маричкој бици 1371. године преусмерили њену судбину. Живот је посветила вери, па је вероватно већ као монахиња дошла на двор кнеза Лазара. У тешким друштвеним околностима након Косовске битке она је уз кње-гињу Милицу настојала да одржи дворски живот и да учини све како би се превазишле последице великих губитака које су претрпеле и владарске и народне породице. Ства-ралачки рад је приказује не само као образовану жену, што је ретка појава у средњо-вековној култури, већ и као талентованог уметника са посебим смислом да живот и судбину приказује и тумачи у светлу хришћанских идеала. Она је борбена и истрајна особа, о чему сведочи и мисија спасавања Стефана Лазаревића од Бајазитових оптужби

200

за издају. Јефимијина животна судбина, подједнако као и њени рукописи, показују како и у ковитлацу историјских збивања, који мењају субине друштава и преусмеравају људ-ску егзистенцију, човек истрајава ако поседује духовну снагу.

Главни део часа

Ученицима се упућује позив да саслушају наставниково изражајно читање. Обраћање ученицима пропраћено је одговарајућим радним подстицајима који су истовремено мотивациони подстрекачи и побуђивачи свесне и радне активности.

– Саслушајте читање Јефимијине Похвале кнезу Лазару и тако се припреми-те за обраду током часа. Обратите пажњу на делове текста у којима се истичу својства средњовековне књижевности. Уочавајте места која су и у претходним читањима привлачила вашу пажњу и будите спремни се да о њима говорите. Ослушните наративни тон текста. Припремите се да га протумачите. Ради по-узданијег односа према делу, уз слушање читања пратите садржину текста у уџбенику.

Након паузе у којој ученици прибирају утиске и гледишта, рад на тексту може запо-чети следећим радним подстицајима, питањима и задацима:

– Какве је утиске у вама подстакао текст Похвале кнезу Лазару? – Шта је у њему лепо и привлачно? – Која су ауторска гледишта привукла вашу пажњу? Прикажите их и укратко објасните чиме су вас она заокупила.

– Истакните теме, мотиве и топосе средњовековне књижевности које запа-жате у делу. Укратко их прикажите.

– Анализирајте начин и тон приповедања. – Шта у тексту дела подстиче утиске лирске топлине и интимности, а шта је свечано? – Какав наративни тон је преовлађујући у речима молбе којом се остварује обраћање Лазару? – Заш-то у тону тих речи нема очаја и безнађа? – Шта молитвени део текста чини достојанственим и узвишеним?

Рад на тексту током претходне припремне фазе и у непосредној припреми био је те-мељит, па је оправдано очекивати да је разумевање дела целовито, а утисци и гледишта поводом њега богати. Ученици ће указати на Јефимијину наративну вештину, способ-ност да гледишта и ставове прикаже бираним изражајним средствима. Занимљив је и начин на који су повезане друштвене прилике са личним доживљајима и вештина њи-ховог обликовања у тон похвале и топле речи молбе. Јефимија говори у своје име, али у

201

речима њеног дела доминира брига за друге, за народ, као и за судбину друштва и држа-ве. Њена племенитост подстиче у читаоцима ставове дивљења и поштовања. Уочљива је свест о тежини ситуације у којој се друштво налази, као и потреба да се сукобима и недаћама урушено наслеђе очува од пропасти и заборава. Читаоце привлачи и Јефи-мијино искрено настојање да у похвалном и молбеном тону оснажи себе и друге, како би се тешки животни изазови превазишли.

У тексту Похвале запажају се мотиви, теме и топоси карактеристични за средњовековну књижевност. Ученици ће уочити религијска гледишта, библијске референце, карактеристичан наративни став према предметностима приказивања и став аутора према сопственом раду. Лазарова дела и његова жртва доживљавају се као морални узор који патнике треба да оснажи у вери и охрабри их да истрајавају, упркос свим тешкоћама и озбиљним опасностима.

Тон текста дела је карактеристичан јер је вишеслојан. У први план истичу се лирска топлина и искреност. Они су утемељени у нараторској позицији обраћања. Нараторове речи упућују се светитељу са уверењем да ће бити схваћене јер их повезује обострано разумевање и заједнички узвишени циљеви. Смиреност и суздржаност изражавања дају тексту Похвале свечани тон. Речи су упућене изузетном владару, пожртвованом борцу и светитељу, па је зато нарација одраз поштовања Лазаровог лика и својеврстан знак оданости његовим врлинама и делима која наследнике истовремено храбре и обавезују. Када се нарација од похвале преусмери ка молби, снажно се истиче потреба за надом која је жеља целог колектива, али и дубок интимни доживљај ауторке. Узбуђење, које се у садржини текста развија постепено, у нарастајућој градацији, дочарано је индиректно и сведочи о снажној унутрашњој потреби за духовном стабилношћу. У наративном тону нема места очају или безнађу. Страх од опасности и бол због губитака су огромни, али се они подносе достојанствено, а о њима се казује промишљено. Прикладним речима, у Похвали се исказује уважавање Лазаровог подвижништва и трага се за надахнућем које га је инспирисало и које би могло да охрабри његове наследнике. Снага суздржаности и духовне уравнотежености у завршници текста повуку се пред искрено саопштеним речима о духовним тегобама осећања неспокоја и страха. Ова гледишта приказују се као лична слабост и саопштена су топосом недостојности у обраћању земљског гре- шника светитељу. Све приказане недаће и личне духовне тегобе подносе се са достојан-ством, па резултирају читалачким утисцима дивљења и поштовања.

– Анализирајте композиционе целине у делу. – Какву улогу има експозиција? – Прикажите садржину којом је остварен главни део текста. – О чему се говори у завршници Похвале? – На ком се стилском средству заснива композиција текста? Докажите своје гледиште конкретним примерима из дела.

– Каквим се у експозицији приказује лик кнеза Лазара? – Која се његова дела истичу? – Протумачите метафору која приказује Лазарову одлуку да се супротстави турској сили. – Објасните њену уметничку функцију. – Зашто је Лазар приказан као победник и на земљи и на небу?

202

У тексту Похвале ученици ће уочити троделну композициону структуру. Експозио-циони део текста отвара се инвокацијом, обраћањем светитељу. У експозицији се при-казују Лазарова светитељска дела, начин на који је владао наслеђем предака, склад са народним колективом и жртва коју је поднео у нападу на вредности које је и по владар-ским и по етичким дужностима морао да брани. У главном делу текста похвални говор се трансформише у речи молбе. Најпре су описане околности у којима су се, након по-гибије владара, нашли његови наследници. Изузетном топлином приказани су ликови чланова владарске породице, који трпе понижење због туђинске власти, немоћни да јој се одупру. Јефимија у њиховој патњи, тузи и изневерености услед завере, утемељује молбу за духовно поткрепљење и снагу за егзистенцијални опстанак. Најснажнији је средишњи део текста који је у целини оформљен као молба упућена светитељу да се за своје наследнике обрати Богу и моли му се за помоћ. У завршници Јефимија преу- смерава нарацију ка себи, свом положају и сопственим гледиштима. У искуству које је доживела, спасена Лазаровим доброчинством и племенитошћу, она види уверење да ће њене молбе, њен рукопис и рад бити повод да јој жеље буду услишене. Оглашавање на-раторовог гласа у епилогу текста доживљава се снажно, између осталог и због тога што је композиција текста изграђена на нарастајућем градативном поретку. Градација се уо-чава и у композицији наративних етапа и у стилском обликовању текста. Нарастање емотивног и духовног узбуђења постигнуто је успостављањем поступности у излагању, а она се креће од Лазаровог лика, преко ликова владарске породице, да би кулминирала у ликовима светитеља и у нараторовом лику. Ауторкино дело приказано је као исхо-диште свих претходних гледишта и одражава крајњи и врховни духовни напор који је израз жеље да речи похвале, молбе и рад пронађу одјека у небеским сферама. Градатив-ни тон појачава се набрајањима, којима се најпре приказују светитељева доброчинства, затим недаће наследника, а кулминирају у навођењу низа имена светаца на које Јефи-мија упућује Лазара.

Лазаров лик приказан је са похвалним тоном. Лазарове врлине објашњавају се вас-питањем у духу вере, па се на тај начин религији, образовању и наслеђу предака у фор-мирању доброг владара даје посебан значај. Господња рука га је због наведених вред-ности одабрала и за владара и за светитеља, па су и његов живот и његова смрт потврде вредности на којима је поникао и које је носио кроз живот, као човек и владар. Лаза-рова владавина у духу вере и традиционалних вредности била је угодна народу, па је и обавезала колектив да се непријатељу одлучно супротстави.

Лазаров ратнички и херојски одговор на турску претњу протумачен је сликовитом метафором. Непријатељска најезда приказана је сиболом змије, а Лазарова одлука је мотивисана двоструко: он ни из племенитих побуда према народу није могао отрпе-ти потчињеност непријатељу, али је истовремено непријатељски поход доживео и као напад на цркву, односно на веру. Лазаров чин је резултат племенитости, родољубља и владарске обавезе да брани отаџбину и веру. Јефимија такође тумачи Лазарову вла-дарску и ратничку одлуку као херојски подвиг жртвовања. На непријатељску најезду одговорено је са свешћу о томе да се сопствени живот мора жртвовати када се бра-не вера и домовина. Постављајући Јефимијине исказе у вантекстовне околности

203

поводом Косовске битке, ученици ће разумети ауторкин опис двострукости Лазаровог подвижништва: његова погибија у бици је истовремено ратнички подвиг и узвишен чин посвећења, јер је био бранитељ хришћанства. Зато је он победник и на просторима земаљског, али и на небеским сферама. Смрт је протумачена као подвиг за који је рат-ник овенчан венцем мученика. Утемељена у контексту средњовековних вредности, ре-лигијских гледишта на јуначку храброст и литерарним топосима, Јефимијина гледишта носе и дубљу универзалну идеју о заслуженој вечној награди којом се крунише свако људско праведно поступање, као и свака активност у којој се пред опасностима не од-ступа, већ се са њима одлучно и храбро суочава. Такође је истакнута и вредност свих оних поступака мотивисаних моралним достојанством, који обавезују да се на претњу, силу и агресију одговори, упркос надмоћности агресора.

– У каквим стваралачким околностима је настала Похвала? – Издвојте дело-ве текста у којима се те околности непосредно приказују и тумаче на уметнич-ки начин. – Објасните значења уочених алузија. – Протумачите њихов утицај на садржину, мотиве, тон и атмосферу у делу. – У чему су Јефимијина гледишта блиска идејама из косовске усмене епике? – А у чему су оригинална?

У гледишта поводом Похвале ученици ће, захваљујући темељном припремном раду, уносити сазнања о вантекстовним околностима и тумачити начин на који су оне уметнички обрађене. Јефимија значајан део текста посвећује приказивању сложених друштвених прилика након Косовске битке. Она са подједнаком пажњом у обраћању светитељу објашњава и емотивну рањивост породице и народа, али и сложене прилике у друштву. У неколико наврата истиче се туга која је опхрвала наследнике због свих трагичних догађаја, због Лазарове погибије, а истакнуто због тога што су изложени не-пријатељској властодржачкој сили. Наследници трпе понижења, осећају се безнадежно и обузима их духовна клонулост, што се означава мотивима туге и духовне боли. На-род је остао без владара, а таква околност је погубна за будућност, па и за опстанак друштва. Сви који су били достојни Лазаровог наслеђа су погинули у крвавој бици, па сада народу прети опасност, јер без владарске руке треба да се одупре непријатељској власти. За колектив је тешка чињеница да непријатељ разграђује вредности које су по-штоване и уважаване, на којима је почивало читаво друштво, а које су оличене у вери.

Уочава се Јефимијина алузија на заверу коју су сковали „они који једу хлеб њихов”. Ове речи указују на компликованост друштвених односа и опасности које доносе не-споразуми, неразумевање и неслога.

Јефимијина гледишта на прилике у друштву блиска су гледиштима које на косовска збивања има усмена епика. Похвала је настала у време када је кнез Лазар већ имао ста-тус светитеља и када су, вероватно, у усменој традицији уобличена епска гледишта на Косовски бој. Међутим, Јефимијини ставови указују и на дубљу проблематику друштва које доживљава свој положај скоро сасвим без поузданог ослонца и које не поседује снагу потребну за опстанак под стегама врло репресивне окупације. Јефимија има свест о озбиљности таквих околности и о последицама које оне могу имати по судби-

204

ну друштва. Она страхује за опстанак читавог колектива, који у себи објективно нема потенцијала за ослободилачки поход. Зато у снази религије, као изворишту духовног наслеђа, она види поуздано изходиште и могућност да се вера и традиција очувају и тако одупру растакању. Она је свесна тока битке која се не води на ратничком пољу и која се не бије оружјем. Битку коју Јефимија започиње треба изнедрити из сржи вере, из моћи духа да савладава пролазно и трошно, надживљава га и побеђује.

– Каква молба се упућује Лазару? – Зашто се сматра да је моћ његове молбе де-лотворана? – Због чега се Јефимијине молбе односе на временске категорије? – За кога је затражила посебну молбу? Зашто? – Уочите у ком делу текста су присутна набрајања. Какву уметничку улогу она имају? – Која духовна расположења припо-ведача набрајања дочаравају? – Шта је заједничко свим ликовима светитеља поме-нутим у тексту? – Зашто се у молитви Лазар позива да окупи управо ове светитеље?

Лазарева погибија била је чин жртвовања за веру и народ. Његово мучеништво кру-нисано је статусом светитеља. Лазаров свети положај има истакнут смисао. Он има моћ да се молбама непосредно обрати Богу. Стога му Јефимија у име колектива и у лично име упућује позив да се обрати Богу. При том, она се позива на његово мученичко искуство, али и на овоземаљска сазнања о неопходности и важности борбе за очување вере. Молбе које би желела да се остваре не повезују се са побуњеничком или устаничком акцијом против поробљивача, нити са ратничким походима. Јефимија у Похвали исказује дубоку свест да је Србија остала без војне моћи и да се борбом на бојишту не може супротста-вити непријатељу. У њој тиња страх од потпуне пропасти и затирања јер непријатељ уру-шава веру и духовни потенцијал народне традиције, снагу егзистенцијалног опстанка. Њене молбе везују се за категорије времена и трајања. Она за „чеда” моли да проведу дуговечни живот. Посебне молбе истакла је за Стефана и Вука, желећи им да надвла-дају непријатеље које је означила одредницама „видљиви” и „невидљиви”. Тиме је нагла-сила да је борба преживелих Срба изложена притисцима које они трпе под окупатор-ским јармом, као и бројним искушењима, духовним слабостима, страховима и безнађем. Ликови синова уносе у дело посебан значај јер се за њих везују владарско наследство и трајање владарске лозе. Молбе за њих двојицу и њихову борбу поновљене су два пута. Они, као достојни наследници Лазара, јесу једина нада, па им се стога у молитвеном обраћању даје истакнуто место.

Важност Лазарове молбе Богу и жељу да она буде делотворна Јефимија појачава са-ветом да се обрати за помоћ и другим светитељима: Ђорђу, Димитрију, Теодору, Мер-курију и Прокопију.52 Овај део молбе обликован је динамичким набрајањима којима се

52 У науци су позната истраживања професора Трифуновића који је показао да навођење ликова ових светих ратника није случајност. Њихове слике налазиле су се на зидовима српских храмова. Јефимијин избор ратника веома наликује на слику која их приказује у јужној певници Светих апостола у Пећи. У манастиру Раваници, где је лежало Лазарово тело, насликани су сви свети ратници из Јефимијине Пох-вале. Шире о овоме видети у: Ђ. Трифуновић, наведено дело, стр. 22–23.

205

сугерише снажно духовно узбуђење. У овим набрајањима сустичу се Јефимијина забри-нутост и њена искрена жеља да својим радом и стваралачким делањем, вером и духов-ним снагама допринесе јачању и опстанку народа. Све побројане и призване ликове светаца обједињује и краси венац мучеништва, који су завредили као браниоци вере. Она их и именује као Лазарове „сабеседнике”, јер оправдано рачуна да је он у њиховом вечном окружењу. Као израз снажне потребе да се ове жеље остваре, Јефимија призи-ва Лазара ма где да се налази. Ове речи су и кулминација њених духовних прегнућа и манифестација неизоставне потребе за духовном снагом која је поробљенима и пони-женима потребна.

завршни део часа

– Каква се гледишта уводе у завршном делу текста? – Прикажите хуману сна-гу Лазаровог лика, о којој сведоче завршне речи Похвале. – Зашто је Јефимијина молба „двострука”? – Запазите исказ којим се дочаравају снажни доживљаји на крају текста. Шта је њима обликовано на сугестиван начин? Протумачите њихову уметничку снагу. – Повежите Јефимијино дело са улогом коју је кнез Лазар имао у њеном животу. Поредите Лазарову бригу за Јефимију према његовој бризи за читав народ. Закључите чиме резултирају племенита дела и хумани поступци. – У којим ставовима увиђате Јефимијину свест о друштвеној кризи и важности да се она превазиђе? – Која осећања је снажно исказала?

– О чему драгоценом се у Јефимијином „приношенију” сведочи? – Објасните улогу религијских осећања и виђења живота у овом тексту. – Истакните улогу стваралачког рада за духовну стабилност и спас од пропасти и недаћа. – На који начин се Похвалом стваралац, али и читав колектив, бране од пропасти и заборава? – Помоћу ових гледишта протумачите и стваралачке потребе да се текст Похвале материјализује у предметност која ће почивати на истакнутом месту. – Поводом овог дела средњовековне књижевности говорите о универ-залним вредностима и узвишеном смислу стваралаштва.

У епилогу Похвале уводе се лична ауторска гледишта, па ће се биографски елементи у одговарајућим наставним ситуацијама укључивати у тумачење. Јефимија подсећа Ла-зара на животне прилике у којима се нашла након што је остала без породице. Тада ју је Лазар прихватио, примио је у свој дом и учинио да се осећа делом породице. У овим његовим поступцима огледају се племенитост и доброта, заштитништво и спремност да се помогне бићу које је у невољи. Људска доброта и човекољубље су изворишта све-га што је у животу појединаца и друштава вредно и трајно. Ученици ће протумачити да су Јефимијина животна искуства болна и трагична. Монашки живот у вери, снага религијског доживљаја света, верска виђења човекове судбине и удомљење на Лазаревом

206

двору дали су јој снагу да се суочава са својим недаћама, да их носи кроз живот и, упр-кос великим духовним тегобама, опстаје. Између Јефимијине личне судбине и судбине српског народа успоставља се у епилогу текста сугестивна паралела, сликовита и зна-чењски богата, па ће је ученици свестрано тумачити. Недаће које живот доноси поје-динцу и злопаћења којима историјска збивања кушају народе прете да разоре и превре-мено докрајче постојање. Живот је највећа светост и обавеза је сваког појединца и свих друштава да се боре и да проналазе снагу за трајање и опстајање. На крају текста запажа се и сведочанство о суочености са највећим страхом – страхом од нестанка. Јефимија се осмељује и, мимо канонских стваралачких начела, сведочи о сопственим интимним стањима, снажним психолошким тегобама и духовним бригама које је муче. Именује их као „љуте буре” које је исцрпљују и телесно и духовно.

Јефимија у епилогу текста Похвале још једном истиче Лазаров хуманизам током ово-земаљског живота и изражава уверење да је његов човекољубиви карактер сада, у небе- ским сферама, драгоценији и умногостручен. Стога је искрено уверена у његову помоћ. У светитељском лику она види извор којим се и појединац и колектив инспиришу да се духовном снагом одупру забораву који води ка уништењу. Усмеравајући наративна гле-дишта ка себи, свом раду и личним побудама да се Похвалом обрати свецу, она је делат-но указала на пут којим је могуће изборити се чак и са најтежим изазовима у личном и друштвеном животу. Не само речима, него и конкретним делима, писањем похвале и из-радом текста у везу за ћивот светитеља Лазара, Јефимија показује да се до духовне снаге и извора борбености доспева активним делањем и стваралачким радом. Она се моли да јој светитељ подари двоструку снагу: ону која јој омогућава да истраје у биолошкој егзистен-цији, али и снагу која бистри ум, челичи дух и не да му да клоне. Та снага је потребна како би се у овоземаљском трајању начинила дела која ће се уткати у традицију и преносити кроз поколења, спасавајући колектив и све његове вредности од нестанка.

Јефимијино дело, које је ауторка скромно именовала „приношенијем”, промовише најузвишеније врлине и етичке вредности: поштовање према доброчинитељу, уважа-вање његовог наслеђа као чина који обавезује, оданост домовини, веру у позитивне исходе племенитих дела, стваралачки прегор. У религијским осећањима проналази се снага духовне стабилности, уточиште од егзистенцијалног страха и црпи се стваралач-ка инспирација за делање и живљење. Из њеног рада сагледава се да су стваралачке активности талентованих појединаца трезори духовних вредности који надахњују нова поколења, мотивишу наследнике да верују у доброту, да марљиво раде и стварају. Тако се текстом Похвале расветљава и суштински смисао уметничке делатности. Стварала- штво се у Јефимијином делу приказује и тумачи као извориште духовне снаге којом се крхкост и пролазност егзистенције превазилазе, а зло и недаће побеђују. Потреба да се сâм текст таквог значењског потенцијала учини стаменим и вековечним мотивисала је и његову материјализацију у предмет изузетне вредности и лепоте – у покров испод кога почивају мошти светитеља кнеза Лазара.

207

Наставна обрада девете приче петог дана из Бокачовог Декамерона


Образовни циљеви: Указати на књижевноисторијски значај и уметничке вред-ности Бокачовог Декамерона. Мотивисати ученике да читају и да на истраживачки и проблемски начин тумаче фабулу, приповедање и ликове девете приче петог дана из Декамерона и тако се упознају са својствима репрезентативног прозног дела епохе ху-манизма и ренесансе. Пратити на који начин се вантекстовни чиниоци одражавају на структурирање, тематику и композиционо устројство Декамерона. Упутити ученике да у приступу делу самостално примењују одговарајуће методичке радње и поступке и упознају важност и значај стваралачких околности, прототипских података, знања о оквирној причи и о одликама новеле. Уочавати и интензивно тумачити водећа својства текста новеле, која се утемељују у оригиналности надређене литерарне целине, односно приповедачке збирке. Репрезентативну новелу обрадити на нивоу интерпретације. Посебну пажњу посветити тумачењу приповедачке позиције: Филоменином моноло-гу, коментарима којима је пропратила приповедање, најавила га и указала на извор од кога је чула причу. Протумачити на који начин се приповедачка позиција одражава на читалачке доживљаје и разумевање дела и утицаје које има на формирање сложених естетских значења. Проучити симболичку и творбену улогу мотива сокола. Поводом њега анализирати приповедне етапе у тексту новеле и омогућити поуздано проучавање композиције. Проблемским приступом расветљавати однос ликова Ђоване и Федери-га према соколу. Формирати интерпретативне увиде у сложеност односа међу ликови-ма. Обрадити уметничке поступке којима се конституишу Ђованин и Федеригов лик. Испитати сложеност ситуације у којој су се нашли, моралне дилеме, речи и поступке којима разрешавају животне изазове. Уочити и објаснити врлине ликова. У њиховом анализирању утемељити приступ проучавању уметничких значења. Тумачити својства текста у којима се одражавају духовна клима епохе и универзална гледишта на човека и егзистенцију.

Васпитни циљеви: Заинтересовати ученике за етичке и хумане вредности које се истичу преко репрезентативне новеле из Бокачовог Декамерона. Истаћи важност при-чања и приповедања у човековом животу. Нагласити да су наративна приповедачка дела естетске творевине од прворазредног значаја и важна изворишта духовног окрепљења и спознаје егзистенцијалних истина и вредности. Промовисати лепоте и вредности живота који је утемељен у начелима хуманости и у врлини племенитости. Позитивно оценити важност човековог индивидуалистичког односа према животу, лепоту уважавања другог човека на основу карактерних врлина, а не на темељу његове друштвене или сталешке

208

припадности. Истаћи да истинска богатства које човек може поседовати нису материјал-не природе. Богат је појединац који поседује духовну снагу, кога красе врлине и чове-кољубље. Развити код ученика уверење да се у изузетним врлинама утемељује свако зна-чајно животно дешавање. Карактерне врлине су поуздан темељ на коме појединац гради будућност и срећу. Осећање и доживљај љубави приказати као узвишену духовну добро-бит која није подложна манипулисању. Искреност и постојаност љубави су гаранти за то да ће она бити досежна и остварива. Вредносне категорије из текста представити у уни-верзалном контексту, па тиме јачати хуманистичка и етичка уверења ученика. Подстица-ти их да истрајно цене карактерне врлине и да одолевају материјалистичким гледиштима на живот. Неговати и продуктивно богатити естетску културу ученика.

Функционални циљеви: Развијати литерарне вештине и читалачке компетенције ученика које су значајне за тумачења наративне прозе. Заинтересовати их за проучавање приповедачке ситуације и упознати их са адекватном методологијом која омогућава да се позиција приповедача и његов однос према тексту тумаче као изворишта естетских значења. Навикавати ученике да у плурализму интерпретативних гледишта, поред одли-ка текста дела, уважавају творбене чиниоце који проистичу из надређених текстовних целина (тематског круга прича, приповедне збирке), као и из вантекстовних околности. Начином рада и методичким приступом указати на важност помног читања и активног односа према тексту. Мотивисати ученике да прошире и учврсте знања о жанру новеле и да их зналачки примењују у сусретима са остварењима овог жанра. Развијати интер-претативне вештине којима се преко репрезентативних дела из богате литерарне ба- штине, њиховим читањем и истраживачком обрадом, упознају својства књижевности, књижевних дела и писци из прошлости. Охрабрити ученике да сазнања која су стекли читањем и обрадом на одговарајући начин вреднују, да их цене и примењују у конкрет-ним животним околностима. Богатство читалачких сазнања и интерпретативне домете искористити као мотивационе подстрекаче који ће заинтересовати ученике да читају и друге новеле из Бокачовог Декамерона. Ширити и чинити поузданим знања о епохи и књижевности хуманизма и ренесансе.

Планирање радне динамике у односу на естетска својства дела

Уобичајено је да се у средњошколској настави књижевности информације о делу и писцу саопштавају монолозима наставника и рефератима ученика. Наставници том приликом, уз ослонац на стручну литературу, излажу податке о писцу и делу, тумачећи, притом, њихову улогу у стварању, рецепцији, па и интерпретацији текста. Реферати уче-ника заснивају се на сличној садржини, а махом настају тако што их наставник упућује

209

да се припреме, коришћењем одговарајуће секундарне грађе за тумачење. Уколико се у оваквим приступима монолози наставника и ученика не реализују у свом продук-тивном виду, њихов радни учинак је релативно мали, јер се неретко дешава да остали ученици монологе прате са смањеном пажњом, а уколико то и чине, онда се не води рачуна о томе да добијене информације примењују у непосредном сусрету са текстом дела. Оваквим и сличним приступима махом су надокнађиване мањкавости уџбенич-ке литературе и разрешавана је слаба ангажованост ученика када им се упуте радни налози који их обавезују да се о делу и писцу информишу из вануџбеничких извора. Важност информација о писцу, делу и појавама које га прате понекад су изузетно зна-чајне и потражују да буду поуздано коришћене и примењене током читања и тумачења. Најпоузданија активна примена теоријских и књижевноисторијских знања могућа је уколико се сви ученици навикавају да у припремној фази рада, током истраживачког и доживљајног читања и тумачења, користе податке о писцу и делу, па их, руковође-ни саодносним радним подстицајима, примењују у раду. Уважавањем начела јединства теоријских и практичних приступа економише се наставним временом, а рад ученика се индивидуализује. Продуктивна гледишта ученика на аутора, дело, његов положај у књижевноисторијском току, улогу и значај у историји књижевности, заснивају се на пракси читања и умећу да се запажене одлике дела, које репрезентује стваралачку прак-су одређене епохе или стилске формације, протумаче и сазнају на истраживачки и про-блемски начин.

Обраду репрезентативне новеле из Бокачовог Декамерона прате значајни подаци о стваралачким околностима у којима је дело настало, његовом називу, структури и тема-тици. Ове информације су саодносне и представљају основу за разумевање и тумачење поетике и водећих естетских својстава репрезентативног одломка. Подаци о делу нај-чешће се уводе у наставу локализовањем (ширим и ужим), чиме је омогућен повољан рецепцијски пријем девете приче петог дана. Уколико се ученици упуте на уџбеник и радни материјал у њему из кога могу да дознају неопходне, а важне податке, онда се о делу и његовим оригиналним својствима уочи обраде може водити продуктивни дија-лог. Припремни дијалог одвијао би се током једног часа, првог у низу. На њему би се девета прича петог дана могла у одговарајућој наставној ситуацији интерпретативно прочитати, чиме би се учврстила гледишта ученика на дело и побудили естетски дожи-вљаји. На другом часу обраде разматрали би се детаљније естетски чиниоци дела: умет-нички доживљаји и гледишта, мотив приче и приповедања, стратегија причања приче, мотив сокола и естетска значења новеле.

У припремном дијалогу ученици би имали прилике да размене знања о писцу и делу, па да о њима размишљају, тумаче их, а достигнућа тог тумачења примењују то-ком читања и обраде. Значајно је да ученици свестрано сагледају уметничку улогу и симболику оквирне приче, па да тумачењем приповедне ситуације расветљавају дубља естетска значења која се уносе у Декамерон. Припрема ученика за обраду новеле из Де-камерона се може организовати тако што ће наставник позвати ученике да се са делом и важним подацима о појавама које га прате информишу из уџбеника, а да се за рад на

210

часу припреме помоћу питања и задатака из методичке апаратуре која прати текст дела (Читанка, 205–211). Припремни разговор се може реализовати помоћу следећих пи-тања и задатака.

– Којим збивањима је инспирисан настанак Декамерона? – Протумачите на-зив дела. Из које речи је он изведен? – Прикажите структуру Декамерона. – На примеру овог дела објасните појам оквирне приче. – Прикажите како је велики број прича композиционо организован у делу. – На основу ког критеријума су приче разврставане у поглавља књиге? – Представите разноврсност тематике у делу. – Које теме вам се чине најзанимљивијим? Због чега? – Поредите тема-тику ових прича са тематиком прозних дела из средњовековне књижевности. Шта запажате? – У којим темама Декамерона недвосмислено препознајете дух доба хуманизма и новине у виђењу човекове егзистенције? Образложите своја гледишта.

– Анализирајте симболику приповедне ситуације која је приказана у оквир-ној причи. На који начин се посредством ње уносе важна уметничка значења у дело? – Протумачите симболичан однос између мирног живота у изолованом замку и смртних опасности које су захватиле град. – Зашто је доколица важна за причање? – Осим доколице, шта приповедачи и слушаоци, младићи и девој-ке у замку, настоје да надвладају? – На који начин се човек причом и причањем бори са животним изазовима и упознаје лепоте постојања? – Објасните зашто прича и причање утичу на присност људи и формирање заједнице коју чине блиски и драги појединци? – Какву моћ приповедања и дејства приче на човека сугерише Бокачово дело? – Због чега је свет приче својеврстан бег у свет маште, који је човеку потребан, угодан и важан?

Ученици ће као повод и стваралачку инспирацију за настанак дела означити кугу, која је Фиренцу и остатак Европе захватила у првој половини четрнаестог века. Зараза је про-узроковала енормну смртност; сматра се да је у неколико деценија куга усмртила чак и до шездесет посто европског становништва. Патња оболелих и неминовност смрти учини-ли су да живот, нарочито градског становништва, буде неподношљив. Зараза је проузро-ковала нетрпељивост, разарање, указала је на ништавило материјалног, изједначавајући све друштвене слојеве. Појава куге је такође утицала и на промену виђења живота, про-лазности и трошности људског постојања и указала на потребу да се вредности и лепоте живота спознају благовремено и да се у њима ужива.

Доживљај света, људске егзистенције и судбине, утемељен на дешавањима поводом куге, утицао је на структурирање Бокачовог грандиозног дела. Писац је осмислио ок-вирну причу у којој десеторо младих људи, седам девојака и три младића, беже из кугом захваћеног града. Изоловани од дешавања у сеоском замку, они одлучују да доколицу прекрате причом и приповедањем. Свако од присутних има задатак да у једном дану исприча по једну причу; десет дана по десет прича резултира зборником од стотину прича различитих по тематици. Назив дела је изведен из грче речи дека (δέκα), што зна-

211

чи десет. Како би се успоставио систематичан поредак причања, младићи и девојке су одлучили да се свакога дана причају приче из одређеног тематског круга. Прегледност тематике у Декамерону разоткрива богатство садржине и фабула свих прича које га чине. Ученици ће запазити да приче, и поред разноврсности, имају заједничку природу и јединствену наративну окосноцу: оне настоје да у приказаним дешавањима расветле ведру слику живота, да објасне његову противуречност и загонетну природу. Појачано интересовање веже се за приче са љубавном тематиком. Неколико дана посвећено је причању љубавних прича, различитих тематско-мотивских варијаната: приче о љуба-вима које се завршавају несрећно (четврти дан), о љубавима са срећним завршетком (пети дан), о преварама супружника и љубавника (седми и осми дан). Запазиће се да у тематици и фабули прича доминирају хумористичност и шаљивост, односно да су оне махом усмерене ка ведром сагледавању живота и појединачних судбина. У прегледној анализи тематике прича из Декамерона ученици ће уочити и водећа својства хуманис-тичког доба: усмеравање пажње ка индивидуалним егзистенцијама, доживљај живота као јединствене и непоновљиве појаве, потреба да се свет и човекова судбина сагледају на ведар начин, са елементима егзистенцијалног оптимизма који не јењава чак и кад су судбине тешке или неизвесне, а животи изложени опасностима. Зато ће ученици у пос-тупку поређења тематике овог дела са тематиком прозних остварења из средњовековне књижевности, запажати значајне новине у пишчевим интересовањима и у начину на који су одређене теме третиране.

Оквирну причу ученици ће тумачити са композиционог и естетског гледишта и уло-ге коју она има у организовању наративних остварења сачињених од мањих, релативно засебних приповедних целина. Они ће истаћи да се посредством оквирне приче читаоци информишу о околностима у којима се остварују приповедања свих ликова. Нарочито је значајна улога оквирне приче приликом обједињавања мањих приповедних целина, које су многобројне и чија је тематика разноврсна. Ученици запажају да се садржина оквирне приче Декамерона односи на приповедне околности, односно на приповедачку ситуацију, да поседује симболична својства и да функционише као извориште битних естетских зна-чења целог дела, али и свих појединачних прича. Приповедна ситуација оквирне приче Декамерона сугерише да у причи и причању човек налази средство помоћу кога се брани од духовне испразности и чамотиње. У причањима се размењују разноврсна искуства и изузетне животне околности, које на оригиналан начин објашњавају живот и човекову судбину, истичу врлине, критикују мане и тумаче дешавања као људско искуство на осно-ву кога се стиче увид у изазове и лепоте живота. Причањем и слушањем се човек брани од страха, неизвесности и духовних тегоба. Прича и причање духовно обједињују људе. При-поведачи и слушаоци се помоћу приче окупљају у присну заједницу која дели заједничка сазнања и искуства.53

53 Нека од ових гледишта ученици ће оправдано повезивати и са ставовима које је о улози и смислу приче и приповедања изнео Иво Андрић у говору приликом пријема Нобелове награде за књижевност.

212

Читалачка очекивања и уметнички утисци

Девету причу петог дана из Декамерона прате многобројни и значајни читалачки доживљаји. Они су једним делом подстакнути рецепцијским ефектима који настају из најављене тематике, односно из припадајућег круга прича о љубави које се срећно за-вршавају и онога о чему се у познатој новели конкретно приповеда. Друго важно изво-риште уметничких доживљаја је фабула, интензитет и бројност обрта до којих долази у причи, а у којима се афирмишу егзистенцијалне вредности, врлине и доживљаји жи-вотног оптимизма, утемељеног у искреној, некористољубивој емотивној наклоности и повезаности главних ликова. Стога се са ученицима на почетку часа може започети дијалог, утемељен у оваквим или сличним питањима и задацима који следе.

– Иако је најављена као прича о љубави која ће имати срећан завршетак, садржина девете приче петог дана из Декамерона се прати са појачаним инте-ресовањем. Чиме она плени читалачку пажњу? – Шта вас је током њеног чи-тања изненађивало, чудило и насмејало? – Који обрти у приповедању су за вас били неочекивани? – Издвојте речи и поступке ликова које процењујете као добре и племените. – Какве утиске и размишљања подстиче срећан крај?

Упркос томе што је исход фабуле девете приче петог дана расветљен надређеном наративном категоријом, тематиком из које су читаоци унапред обавештени да ће се љубавна прича о Федеригу и Ђовани завршити срећно, читање се одвија са напетошћу и очекивањима како ће се радња даље развијати и на који начин ће се приказана зби-вања довести до повољног разрешења. Ученици ће препознати да је узбудљивост приче проузоркована бројним обртима. Причање је организовано тако да се наративни ход ка срећном завршетку сваким новим обртом одлаже, чини удаљеним и скоро немогућим за реализацију, па се стога са нестрпљењем очекује како ће до њега доћи. Сваки обрт приказан је као неочекиван и пресудан. Ђована је удата, има породицу, сина кога воли и чини се да је могућност да поново сретне Федерига веома мала. Њена одлука о ступању у брак приказана је као коначна и као чин којим је заувек пресудила коме ће поклонити своју пажњу и љубав. Федериго је на почетку приче приказан као усамљеник, који је потпуно помирен са животном ситуацијом у коју је доспео. Након младости коју је и материјално и емотивно потпуно посветио Ђовани, он се повлачи на село, а његово по-нашање је такво да подстиче утиске о меланхоличним расположењима и потпуном од-суству жеље и могућности да поново може волети или бити вољен. Његово понашање, поред тога што означава помиреност са судбином у коју је доспео, означава и трајност емоција које има према Ђовани. Уочава се да његова емотивна заокупљеност Ђованом није била резултат тренутне и пролазне страсти, која често прати љубавни живот мла-дих људи, већ ју је красила постојаност и искреност, а приврженост овој жени се про-дужава и у времену након Ђованине удаје. Федериго је остао сам и никад није трагао за

213

новом женом, за новом љубављу. Када живот поново споји Федерига и Ђовану, она је удовица, потпуно посвећена свом сину. Боравак на селу и синовљева болест је повезују са Федеригом, а у тој вези посредује соко. Обрт који се везује за сокола у читалачкој свести је истовремено и тужан и смешан. Баш у околностима у којима су се могли по-ново повезати, ишчезава оно што их је, чини се, могло спојити, па се њих двоје, након смрти Ђованиног сина, поново разилазе. У свим обртима манифестовале су се вредно- сти Федериговог лика, његове врлине, које су, пак, учиниле да крај приче буде срећан.

Читалачке обрте прате доживљаји изненађења и чуђења. Читаоцима је драго да Фе-дерига и Ђовану проналазе поново спојене, али страхују да је њихова повезаност више производ несрећних околности но емотивне привржености. Изненађује их Федериго-ва уздржаност, његова искрена жеља да удовољи жени коју је волео у младости и коју још воли, али не с намером поновног покушаја задобијања њених емоција и љубави. Зачуђује његова способност да не буде себичан, да своју љубав не истакне у први план и да помогне Ђовани не само као жени коју воли, већ пре као особи којој је тешко и којој је потребна његова помоћ. У Ђованиним речима којима се обраћа за помоћ чи-таоци су изненађени њеном одрешитошћу, конкретним ставовима које износи, као и искреношћу с којом излази пред Федерига. Она не манипулише његовим осећањима, не кокетира, већ му као мајка која пати због болести детета саопштава каква јој је помоћ потребна. Кулминацију читаочевог позитивног односа према врлинама ликова пред-ставља Ђованин исказ, којим она тумачи браћи своје побуде да се поново уда, овога пута баш за Федерига.

Срећан крај читаоци, између осталог, доживљавају као награду за врлине које су оли-чене у главним ликовима новеле. Срећним разрешењем приказаних збивања се потврђују хумана уверења у вредности искрености, пожртвовања и племенитости. Наведене кате-горије доживљавају се као гаранти остварења човекових надања и животне среће.

Приповедачко умеће

– Издвојте гледишта које Филомена саопштава у најави своје приче. – Какво поучно упозорење она упућује присутнима, а нарочито дамама? – Шта самоу-верено говори о потреби људи да живот препусте судбини? – Какав однос пре-ма животу запажате у њеним сугестијама? – На који начин се ова Филоменина гледишта потврђују у садржини приче о Федеригу и Ђовани?

– Од кога је Филомена чула причу коју ће представити? – Зашто је Доменики човек „вредан вечне успомене”, иако су га више красиле врлине, но припад-ност племству? – Уочите повлашћен статус који се лику доброг приповедача даје у новели. – Које се вредности тако истичу као важне и битне за појединца и друштво ове епохе?

214

– Запазите економичност и сажетост Филомениног приповедања. – У којим деловима текста Филомена приказује дешавања, а у којима о њима само казује? – Која је збивања вешто истакла оваквим приступом фабули? – Које су вредности том приликом дошле у центар читаочеве пажње? – Каква је сложеност ситуације у коју је Филомену довела жеља болесног сина? – У какав положај пак ставља Федерига Филоменина најављена посета? – Које се важне вредности њиховог ка-рактера истичу том приликом? Изнесите детаљније своја гледишта.

Филомена је на промишљен начин најавила садржину своје приче, па је тако побуди-ла знатижељу и мотивисала слушаоце и читаоце да приповедање пажљиво прате.

На почетку излагања, Филомена се, у улози приповедача, пре свих непосредно об-ратила присутним дамама. Том приликом је истакла да се прича, коју се управо спре-ма да исприча, највише односи на њих и да треба да им послужи као важно и поучно сведочанство о томе каква и колика је моћ женских дражи. Тиме је истакла значај који осећања имају у разрешавању крупних животних изазова, а указала је и на важност улоге жена у друштвеном и интимном животу, на њихову моћ и способност да управ- љају дешавањима и судбином, како личном, тако и судбином других људи, нарочито мушкараца, чију су емотивну наклоност придобиле. Из Филомениних упозорења про-изилази да се човек често у животу препушта судбини, несвестан колика је моћ њего-вих одлука. У контексту приче коју ће испричати, Филоменина уводна запажања делују као значајна, јер прича о мона Ђовани и дон Федеригу потврђује њена гледишта. Судби-не Федерига и Ђоване су највећим делом одређене њиховим одлукама које су донели у одређеним животним околностима, свесни последица које ће оне проузроковати. На одлукама ових ликова, а највише мона Ђоване, утемељено је финално наративно ре-шење, односно, доспева се до епилога приче, који је најповољнији за њене јунаке и до-носи у њихов живот, после дужег времена, срећу и духовни спокој. Филомена најавом приче и садржином која уследи истиче активан однос човека према животу, спремност и одлучност да се у конкретним животним околностима донесе одређена одлука и да се поводом ње живот преусмерава. Оваквим гледиштима сугерише се делатна снага чове-кових одлука, речи и поступака, индивидуална одговорност за садржину и ток живота, увереност да судбином и животом не управаљју више силе, већ сам човек, својим ста-вовима и делањем.

Посебну пажњу Филомена је посветила лику Доменикија, од кога је причу првобит-но чула. Тиме се Филомена представља не као изворни аутор или сведок дешавања о којима ће приповедати, већ као преносилац причања о дешавању, које је она чула и, као садржину вредну сећања, задржала у својој свести до тренутка када се спрема да је исприча. Чињеница да је Доменикијева прича запамћена и да ће сада бити испри-чана, указује индиректно на њену вредност. Поред тога, Филомена осветљава лик и улогу Доменикија, првобитног, изворног приповедача. У њеном запажању о томе да се Доменики одликовао више врлинама „него племенитошћу своје крви”, саопштена је почаст умешном приповедачу; он се, у светлу оваквих гледишта, приказује као човек

215

чији друштвени статус одређују вредности произашле из врлина карактера, а не, како је то уобичајено за доба о којем је реч, сталешка припадност. Његова способност да у позним годинама живота прича о прошлости, о дешавањима и људима, подстакла је суграђане да му укажу приврженост и поверење, а и да га сматрају за човека вредног сваког поштовања. Тако се преноси сећање и на приче које је причао, али и на самог приповедача. Одлуком да исприча причу коју је чула управо од Доменикија, Филомена у племићки круг укључује приповедање које изворно не потиче из племићког сталежа. Тако се истиче извансоцијална и надсталешка природа сваке квалитетне приче и ука-зује на чињеницу да вредности приповедања нису условљене социјалним нити било којим другим материјалним категоријама, већ самом садржином приповедања, њеном лепотом и ужитком који доноси слушаоцима, односно читаоцима. Вредновање човека према његовим делима и истицање врлина у односу на друштвени положај су елементи у којима ће ученици препознати једну од најистакнутијих одлика епохе хуманизма. То је својеврсна почаст индивидуалности и етичким вредностима које надилазе социјалну и сталешку припадност.

Филоменино приповедачко умеће препознаје се у способности да се о сложеним до-гађајима и вишепланским дешавањима приповеда промишљено и на економичан на-чин. Садржину Филомениног монолога чине подаци о ликовима и наративи о догађаји-ма који су процењени као битни и важни за причу, а они измичу свакој сувишности и воде ка томе да се саопштава само оно што је битно и важно. Спретно се операциона-лизује наративним временом, сажимају се године, а разрађују се они делови наратива који су најважнији и за које се оправдано претпоставља да највише подстичу читалачко интересовање.54 Како би се успоставила економичност наратива, Филоменин монолог спретно комбинује садржину онога што непосредно о дешавањима и о ликовима ка-зује, са оним што се приказује. Приметиће се да је карактеризација ликова Ђоване и Федерига остварена казивањем; о њиховим врлинама се сведочи на директан начин, па се тако формирају читалачка гледишта о жени која је сасвим вредна толике пажње и љубави Федерига. Федеригови напори да задобије пажњу жене, као и његова спремност да зарад ње жртвује сва своја материјална добра, такође су представљени казивањем. Приказивање, односно детаљније приповедање о догађајима посвећено је сценама су-срета Федерига и Ђоване после много година. Њихови ставови, одлуке, моралне дилеме пред које су стављени, тада се разматрају приказивањем и тумачењем речи, поступа-ка и ситуација у које су ликови доведени. Филомена помера тежиште приповедања са спољашњег на унутрашње и психолошко. Тако ће, на пример, бити приказан Ђованин унутрашњи монолог уочи одлуке да се обрати Федеригу за помоћ. Њиме се сугеришу снага изазова пред које је била доведена, моралне дилеме које је оптерећују и начин на који је доспела до одлуке. Тиме је успостављен снажан наративни паралелизам, чија је природа проблемска: Ђована жели да затражи велики услугу од човека који је ма-теријално пропао, посвећујући јој се у данима младости, али тако да му јасно стави до

54 Упоредити ова запажања са онима које је поводом ове приче из Декамерона имао Вејн Бут. Видети: BUT, Vejn. Retorika proze. Preveo Branko Vučićević. Beograd: Nolit, 1976, стр. 23–29.

216

знања да она не може да му узврати противуслугом. Федериго жели да укаже пошто-вање жени коју воли, али никако не би волео да његово сиромаштво буде за њу извор непријатности и да делује оптужујуће. Зато жели да је угости богато, да се не осрамоти и потпуно је спреман да жртвује све, па и оно што му је једино преостало – сокола.

Соко

– Испричајте како се догодило да Федериго остане усамљен и сиромашан. – Које га врлине красе и у сиромаштву? – Зашто његов соко има материјалну вредност? – Које још вредности соко има у Федериговом животу?

– На који начин се мотив сокола уводи у новелу? – Уочите уводна прикази-вања (експозицију), заплет, кулминацију, обрт и расплет, у којима се остварује носећи мотив дела. Представите посредством њега приповедне етапе у новели.

Федериго је своју младост провео у напорима да задобије пажњу и љубав Ђоване. Куповао је поклоне и немилице трошио, све док није остао без икаквих материјалних вредности. Након што је његов труд остао узалудан, а љубав упркос бројним материјал-ним напорима неузвраћена, он је био приморан да напусти живот у граду и повуче се на село, у Кампи, где је имао оскудно имање и где у скромности започиње нов живот. Његов материјални положај је промењен, као што се променио и начин живота којим је живео. Федеригова судбина сведочи и о снази љубавних осећања, о њеној моћи да човека заокупи толико снажно да заборавља на извор зараде и онемогућава га да се, ра-ционално сагледавајући недаће до којих је доспео, посвети материјалном опстанку. Фе-дериго због материјалне пропасти не очајава. Већ тим детаљем се сугерише уважавање осећања љубави којој се материјално подређује, подједнако као што се спознаје да пут до срца не води стазама које проходним чине новац и богатство. Федрига и у сирома- штву красе врлине постојаности, доследности, човекољубља, поштења, па и искрености према другима, а највише према самоме себи. Федериго не оптужује друге, а посебно не Ђовану, за своје материјално осиромашење. Он је истрајно поносан на осећање љубави које је посветио једној жени и спреман је да бар у сећању на ту особу и такву љубав про-веде остатак живота, у оскудици и материјалном сиромаштву, које је велико и о коме приповедач у неколико наврата казивањем и приказивањем сведочи.

У Федериговом скромном и усамљеничком животу соко има истакнут значај. Осим што поседује материјалну вредност, последњу која му је остала, Федериго му је духов-но привржен. Посвећеност соколу испуњава његову оскудну егзистенцију смислом. Птица подсећа Федерига на друштвени статус који му је обезбеђивао новац и на прошла времена, на дане младости и надања да ће вољена бити са њим. Соко је на известан начин спона између прошлог и садашњег, између друштвеног статуса који је утемељен на материјал-

217

ним вредностима и животног положаја који не условљавају материјалне благодети. Соко је сведочанство о моћи и немоћи богатства и о томе да су материјалне вредности подло- жне трошењу, те стога пролазне, за разлику од љубави која, упркос времену и промењеном друштвеном положају, траје, одолевајући забораву.

Мотив сокола у новели има примарно место и извориште је важних естетских зна-чења. Овим мотивом се хомогенизују приповедне целине и сугеришу карактерне одли-ке ликова, њихова гледишта на живот, приказана дешавања и вредности. Праћењем мо-тива сокола у новели омогућава се истраживачки приступ композиционом устројству дела. Ученици ће запазити да се посредством мотива сокола остварује преокрет, који је карактеристичан за новелистички жанр.

Истиче се да је експозиција приче посвећена остваривању мотивације приповедања; најава приче, коментарисање њене садржине и извора побуђују читалачку заинтересова-ност за дело и учествују у грађењу особене приповедачке ситуације, карактеристичне за усмено излагање: позицију приповедача (лик Филомене) и позицију оних који је пажљиво слушају (подразумевано друштво младића и девојака који бораве у дворцу). Заплет се остварује упознавањем са ликовима, њиховим односима у младости и подацима о томе какве је последице имала Федеригова неузвраћена љубав према Ђовани. Елементе запле-та ученици ће препознати и у садржини којом се казује о томе да је Ђована остала удови-ца, да је именована наследницом богатства уколико њен син којим случајем остане без на-следника, затим о томе да је на одмор доспела у непосредну близину Федериговог имања и да се њен син упознао са Федеригом и са њим радо проводио много времена у игри и, нарочито, лову. У таквим приповедним околностима уводи се непосредно и мотив соко-ла. Дечак се јако везао за ову Федеригову птицу, толико да је, када се изненада разболео, пожелео да је види и има, па је проценио да би му птица могла донети излечење. Ситу-ација у коју је доведена Ђована представља врхунац заплета. Она се налази пред дубоком моралном дилемом: желела би да удовољи жељи јединца и тако допринесе његовом оз-дрављењу, а да се пред Федеригом не појави као молилац за услугу која се испуњава, како је мислила, само ономе од кога се очекује противуслуга. Главни преокрет у новели настаје поводом сокола. Сучељавање две неизречене жеље резултира неспоразумом: Ђована није благовремено открила разлоге посете, а Федериго је желео да вољену жену дочека како доликује њеном друштвеном статусу, али и месту које има у његовом животу. Значењско дејство мотива сокола проширује се и на епилог новеле: посредством свега што се око сокола догодило, Ђована је спознала Федеригове вредности и донела одлуку која их обоје води ка срећном заједништву у будућности.

– Које врлине су поводом мотива сокола истакнуте у ликовима Федерига и Ђоване? – Испитајте како су приказана духовна расположења Ђоване кад чује синовљеву жељу? – Какве недоумице откривате да је заокупљају? – Истакните њене врлине које том приликом долазе до изражаја и протумачите их свестрано. – Покажите како је Ђована, и поред одлучности да посети Федерига, несигурна у оправданост својих поступака и речи. – Како та несигурност проузоркује

218

остала дешавања? – Истакните својства Федериговог лика поводом Ђованине посете. – О чему је тада највише размишљао? – Како је донео одлуку да жртвује сокола? – Зашто је то учинио? – Представите и протумачите врлине које је таквим поступком и речима испољио.

– Зашто је соко за Ђовану, подједнако као и за Федерига, постао центар жи-вота? – Шта обоје жртвују у поновном сусрету? – Каква гледишта они износе поводом међусобних односа из прошлости и у актуелним збивањима. – Коју важну животну промену су обоје запазили? – А шта је остало непромењено? – Поводом ликова Федерига и Ђоване говорите о схватању љубави у овом делу.

Посредством мотива сокола истакнуте су и промовисане врлине карактера ликова Ђоване и Федерига.

Ђована се приказује као озбиљна жена, разапета између синовљеве жеље и одно-са према човеку који је од младости воли и који је, услед неузвраћене љубави, мате-ријално пострадао. Значајна Ђованина размишљања су настала поводом жеље боле- сног сина да види и има сокола. Предомишљајући се, она констатује да је Федеригов соко чувен по лепоти, лету и да поседује, између осталог, материјалну вредност. Жена је сасвим свесна какав значај птица има за осиромашеног човека. Она не испуњава беспоговорно синовљеву жељу и нипошто није спремна да са Федеригом кокетира, да му у име љубави пружи лажну наду и манипулише осећањима за која зна да су у њему још увек постојана. Ђованине дилеме, приказане унутрашњим монолозима, до-чаравају стање духовне узнемирености, недоумице, запитаности, бригу и тежњу да пронађе решење како би тешку ситуацију повољно разрешила. Ова сцена је прика- зује као одговорну, постојану и хуману особу, жену коју красе поштење и способ-ност да и у тешким животним ситуацијама рационално и одговорно размишља, да уважава себе, али и другог. Она је приказана и као особа која поштује туђ жи-вот, несебична је и није ускогруда. Љубав према болесном сину, потреба и жеља да му се удовољи, ипак је подстакну да лично оде у посету Федеригу и затражи со-кола. Одлазак Федеригу приказан је у светлу снажних промишљања која посети претходе. Запажа се да она није дошла сама, већ је са собом повела пријатељицу, а такво поступање треба да укаже на поштење њених намера и да сугерише одлучност да не подлегне искушењу завођења човека који јој је емотивно наклоњен. Упркос одлучности са којом је саопштила сину да ће му сокола донети, Ђована се у сцени посете приказује истовремено као особа која не сумња да ће јој Федериго учинити и поклонити јој соко-ла, али је неспокојна, запитана о оправданости и правичности својих поступака. Упра-во те недомице могу бити тумачене као значајни узроци њене велике несигурности. Она одлаже молбу, а посету правда жељом да човеку који ју је волео у младости поклони је-дан дан дружења. Управо у овој неспретности, у одлагању саопштавања правог разлога посете, Ђована прави грешку која ће проузроковати Федеригову одлуку да жртвује со-кола и послужи га гошћама као ручак.

219

Федериго је искрено обрадован Ђованином посетом, а када испрва чује разлоге зашто га је, наводно, посетила, он реагује на изузетно пријатан начин. Његове речи, као и начин на који се опходи према гошћи, не приказују га као нервозног човека, раздираног неуспе-хом и разочарањима. Напротив, он Ђовани захваљује за прошлост и одриче могућност тога да му је она одбијањем љубави нанела било какву штету. Мудре и топле Федеригове речи сведоче о томе да га је искуство љубави према Ђовани начинило бољим човеком. Вредности које је сада спознао, каже он, настале су захваљујући свему што се у прошло-сти поводом Ђоване дешавало. Из ових речи закључује се да је Федериго разумео лепоту емоција, да је прозрео пролазност и бесмисао материјалног богатства, па да је, умирен овом спознајом, постао бољи човек но што је у младости био. Ова посета му је милија него да је настала у данима када је могао много трошити. Оваквим речима Федериго се приказује као зрела и стабилна особа. Он је човек који поуздано зна шта су вредности жи-вота. Његовим ликом показује се да љубав може бити извор животног задовољства чак и када је неостварена. Схватио је да богатство не обезбеђује љубав, нити гарантује њен оп-станак. Уверен у то сазнање он може да поднесе свој живот без Ђоване, али и сиромаштво у коме проводи своју суморну свакидашњицу.

Соко је и за Ђовану и за Федерига центар живота. Федериго у соколу има ослонац, он га истовремено сећа на младост, на прошле дане и, злу не требало, може постати, услед материјалне вредности, извор дохотка у најтежој животној ситуацији. Вредност сокола, која се, према Ђованином сведочењу, прочула, резултат је пажње, брижности и стрпљења које је Федриго уложио у његово неговање. За Ђовану је синовљево здравље најважније. Оно што је у власти другога, за њу постаје могући извор дететовог оздрав- љења и живота. Федериго је спреман да се одрекне сокола, као што је Ђована спремна да се изложи непријатности и евентуалном понижењу што помоћ тражи од некога кога је бар индиректно материјално уништила. Обоје рачунају на најгоре реакције и ниједно од њих није испрва у могућности да уочи и смело рачуна на снагу љубави, која је спо-собна да човека мотивише на најплеменитија дела. Ђована није одговорила на Федери-гову љубав, али то није био разлог да је он омрзне или да постане очајни паћеник који богорада и мрзи свет и људе. Лишен материјалног, Федериго је спознао шта су истинске вредности живота и на томе је захвалан. Обоје се слажу око тога да их је љубав осме-лила да поступају онако како се не очекује: она да поводом синовљеве болести моли за помоћ, позивајући се на Федеригову племенитост, он да је као вољену особу не повреди и искаже захвалност за важне животне спознаје до којих је доспео.

Превиди које су Ђована и Федериго начинили резултирају великим неспоразумом. Соко, изнесен на трпезу као послужење гошћама, губи било какву вредност. Његова улога да задовољи апетит и искаже поштовање гошћама је бесмислена, спрам узвишене важности коју је као жив имао. Он је представљао могућност да болестан син оздрави и да осиромашен човек у тешким ситуацијама преживи. Соко на трпези ипак успева да укаже на врлине, које оба лика поседују.

220

Човеково богатство. Богатство човека

– Представите и протумачите своје ставове поводом Федеригове одлуке да се одрекне сокола. – Свестрано тумачите чиме је он тада мотивисан. – Како је Ђована реаговала на несрећни обрт? – Чега је постајала свесна? – Којим пово-дом су њена гледишта о односу према Федеригу непосредно и јасно изречена?

– Зашто је Федеригово сиромаштво достојанствено? – Шта га је у младо-сти чинило богатим? – Шта чини његово богатство у зрелим годинама? – Које је богатство трошно, а које трајно? – Наведите и тумачите врлине које слави коначно остварена љубав Федерига и госпе Ђоване. – На који начин богатство врлина омогућава остварење љубави?

– Уметничка значења новеле сагледајте у контексту епохе хуманизма. – Која се гледишта, карактеристична за ову епоху, појављују у овој новели? – Какву промену у односу на претходне стваралачке епохе ово књижевно дело доноси? – Шта важно наговештава? – Која гледишта поводом репре-зентативне приче из Декамерона препознајете и у савременим ставовима према материјалном, према карактерним врлинама, љубави, искрености и животној срећи?

Неспретност Федерига произилази из његове жеље да гошће угости како доликује њиховом друштвеном сталежу. Поред тога што изражава гостопримство богатим плем-кињама, он жели да оној коју је волео и коју још увек изнад свега воли, укаже посебну почаст. Тад, кад нема чиме да угости Ђовану и њену пратиљу, он једини пут зажали што је у младости страћио богатство. Сокола жртвује без много размишљања. Спреман је да последње до чега му је стало одбаци зарад жене која га је учинила бољим, безмало дру-гим и новим човеком. Соко је истовремено и начин да се вољеној захвали за спознају животних вредности и пријатељску посету коју му је сада причинила. Федериго се по-казује као човек кога љубав чини племенитим, брижним, пажљивим, па и младићки непромишљеним. Љубавно осећање и спознаја лепоте и вредности живота кроз љубав су у основи мотивације његових поступака поводом сокола. У овој ситуацији, он је мо-тивисан и несебичношћу. Оплемењен љубављу, он зна колико је лепо чинити другоме, живети за другог и због другог. У таквим доживљајима света и живота, соко у Федери-говом доживљају и мишљењу нема вредност коју објективно завређује. Поред осталог, ово су разлози што је он спреман да жртвује сокола у тако прозаичну сврху, као што је ручак. Узвишеност љубави умањује вредност материјалности, па то Федеригову одлуку чини врло лаком. Образлажући шта је учинио, Федериго се горко каје. Он констатује да Ђована није хтела посетити његов дом док је био богат, а да га је посетила у сиро-

221

маштву, кад је он у немоћи да јој учини било какву част. Таквим речима и ставовима он правда непромишљено поступање због кога, када је дознао прави повод Ђованине по-сете, најискреније жали.

Мона Ђована га је укорила за непромишљено поступање. У њеној суздржаности и малоречитости, након што је сазнала шта је Федериго учинио, ученици ће препознати извесну занемелост и тумачити је. Она се уверила у снагу и искреност љубави коју Фе-дериго постојано гаји према њој. Више од било којих поклона, она је сада спознала шта је све способан да учини човек који искрено воли. Своје ставове није одмах изрекла. Након смрти сина, као младу и богату удовицу, просили су је многи, а браћа су је упор-но наговарала да се уда. Пошто је инсистирање на удаји било снажно, она је саопштила да, уколико не може остати удовица, жели да се уда једино за Федерига Алберигија. Уче-ници ће у речима којима је образложила своју одлуку видети одраз вредности врлина које прате љубав: њој је дражи човек без богатства, него богатство без човека. Браћа пристају на њену одлуку. Они прихватају Федерига, упркос томе што је сиромашан, јер његово име прати глас о поштењу и часности, па се овим врлинама у реакцијама Ђова-нине браће одаје поштовање.

Федеригово сиромаштво је достојанствено, јер се он не понижава, не моли и не него-дује што је узалуд страћио своје богатство. Никоме, па ни самоме себи, он не приписује кривицу поводом свега што се десило. Живот у сеоцету Кампи прихватио је с радошћу и са извесним осећањем поноса. Пресељење у село, далеко од центра друштвеног живо-та, за њега није понижење. То је простор на коме може да ужива у животу који је здрав и поштен. Он је и у сеоцету богат човек, али је ту његово богатство духовно. У младости је поседовао материјално богатство, а оно му није донело ни љубав нити икакву пред-ност у животу. Као власник духовног богатства, Федериго постиже све о чему је сањао и досеже животну срећу, па је за своју племенитост награђен браком са Ђованом, али и богатством које она у брак уноси као удовица.

Материјално богатство се осипа, троши, па и нестаје. Оно је исцрпно и има свој ис-ход, док је духовно богатсво, једном стечено, трајно и не троши се ни на једном тржишту. Брак Федерига и Ђоване слави врлине истрајности, постојаности, несебичности, ис-крености, љубави и човекољубља, поштења и поштовања. Ове врлине у деветој причи петог дана из Декамерона промовисане су и као вредности које условљавају егзистен-цијалну срећу, а резултирају стабилном брачном заједницом и будућношћу у љубави и емотивном заједништву. Оно уз себе везује и материјалне вредности, што показује да човек који поседује врлине може на поштен начин стећи богатство. Оно се не досеже манипулацијама, ускогрудошћу нити срачунатошћу.

Репрезентативна новела Бокачовог Декамерона указаће ученицима на дубље идеј-не окоснице духовних хоризоната епохе, уткане у текст дела. Вредност човекових ин-тимних осећања и врлина се приказују као услов за остварење живота који је срећан и здрав. Љубав твори све што је добро, племенито и омогућава досезање онога о чему човек често само машта, што прижељкује и ка чему тежи.

222

Ђованина одлука да се уда за Федерига, образложена и саопштена исказом који има симболичку вредност, приказује је као особу која је у могућности да о себи и свом живо-ту самостално одлучује и да поступа у складу са сопственим уверењима. Промовисање индивидуалности једно је од најважнијих идејних достигнућа епохе хуманизма. При-хватање њене одлуке да изабраник буде баш Федериго, поставља врлину изнад мате-ријалног богатства. Федеригова честитост, поштовање друштва које је завредио својим животом и људскошћу, чине га прихваћеним у заједници, а брак са Ђованом је награда за врлине које поседује и за животна начела којих се придржава.

Истинска богатства човека нису материјалне природе. Богат је појединац који посе-дује духовну снагу, кога красе врлине и који је човекољубив. У причи о соколу, Ђовани и Федеригу ученици ће запажати и свестрано тумачити универзална гледишта на вред-ности искрености и човекољубља, на племенитост и доброту, на љубав и заједништво, као непресушне изворе остварења животног задовољства и досезања среће.

223

Теме домаћих и писмених задатака у првом разреду гимназија и средњих стручних школа

Методички приступ тематици писмених задацима, њиховој улози, наставној сврхо-витости, циљевима, начинима реализације и вредновању вишеструко је разматран у стручној литератури. У намери да наставнике подстакнемо да ваљано формулисаним темама промовишу истраживачки, активан и стваралачки рад ученика, објављујемо одабране теме за израду домаћих и писмених задатака у првом разреду гимназија и средњих стручних школа.

Наставна пракса је више пута доказала да ученици боље напредују у пријему но-вог градива и савладавању вештина уколико се уважавају методички принципи по- ступности и систематичности. Зато је и у средњошколском приступу домаћим и пи- сменим задацима добро почети са тематиком и техникама писаног изражавања које су ученицима познате. Најчешће су то теме и наративне форме изражавања попут приповедања, дескрипције, извештавања, стваралачког препричавања, реферисања, репортаже.55

Постепено ученике треба доводити и до вештине писања есеја поводом књижевних дела. Тематика и идејни свет књижевних дела, као и њихова естетска значења, про-дуктивно су извориште тема говорних и писаних вежбања. Када се задају теме које су инспирисане достигнућима обраде дела на часу, онда су ученици припремљени да их остваре на стваралачки начин. Сложена гледишта поводом тема ученици у таквим при-ликама доказују, илуструју или расветљавају управо сазнањима и доживљајима пово-дом тумачења књижевних дела, па се обрада остварује у истраживачком духу. Изнета гледишта нису произвољна, већ се аргументују на делотворан и поуздан начин, чиме се развија вештина доказивања гледишта и ставова.

У средњој школи ученици почињу да обрађују теме које су посвећене конкретним књижевним делима. Домаћи и писмени задаци настали након обраде дела су солидно полазиште и за израду првих семинарских радова из књижевности, који се реализују у посебним приликама, а најчешће приликом рада са ученицима који посећују часове одговарајућих слободних активности.

55 Овде су такве теме наведене у завршном, осмом сегменту (Теме општег типа), као издвојене од тема насталих поводом обраде књижевних дела која се планирају за обраду у првом разреду гимназија и средњих школа.

224

На овом месту тематика домаћих и писмених задатака је условно56 груписана према програмским тематским подручјима из градива књижевности за први разред. Њима се придружује одељак са темама општег типа, чијом обрадом ученици усавршавају и унапређују познате форме писаног изражавања. У наведеним групацијама тема препо-знаће се оне које се непосредно односе на тумачење конкретних књижевних дела (или одговарајуће групе дела), њихових структурних елемената и естетских својстава. Њих прате теме настале поводом обрађиваних дела, које су, дакле, инспирисане књижевним делом, његовом садржином, ликовима, идејама, уметничким значењима.

Теме нису груписане према степену сложености, нити према типу средњошколских програма. Преформулацијом, дорадом или на неки трећи начин наставници могу пред-ложену тему прилагодити за обраду у актуелним радним околностима и наменити их конкретним ученицима, њиховим интересовањима и могућностима.

1. Увод у проучавање књижевног дела

Привлачна снага уметничких делаУметност коју посебно волимПредставићу вам једно уметничко делоЧитање ме богати новим искуствима и вредним сазнањимаУ свету књижевних дела упознајем живот и људеОткривам лепоте књижевног делаУ свету књижевног делаЛепота и снага речи у књижевном делуСмисао и значај књижевностиЧовекова потреба за причом и причањем„Језик књижевне уметности некако другачије звучи, нешто друго значи и некако

другачије изгледа” (Р. Ингарден)Песник и његово делоСептембар у доживљајима и гледиштима лирског субјекта Раичковићеве песмеЧиме ме је задивио лик Бановић Страхиње

56 Неке теме, наведене на овом месту у одговарајућој групацији према програмској локализацији дела по-водом кога су настале, могу се задавати и у другим околностима. Тако се, на пример, Негромантов исказ из пролога Држићевог Дунда Мароја („Став’те памет на комедију!”) може задати и као тема обрађивати након наставног тумачења Молијерове комедије Тврдица. Обрадом ове теме би се, у таквим наставним околностима, могла систематизовати знања, доживљаји и искуства ученика поводом комедиографских текстова. Тема Лепоте и животне вредности које се спознају у љубави може се обрађивати не само поводом књижевних дела епохе хуманизма и ренесансе, већ након обраде текстова књижевних дела у којима је разрађена љубавна тематика.

225

Страхињино јунаштвоБановић Страхиња пред животним изазовимаСтрањихино суочавање са издајом и неверствомМоралне вредности речи и поступака ликова у песми Бановић СтрахињаМитрова борба са порокомПородица у Лазаревићевој приповеци Први пут с оцем на јутрењеУметничка улога облика казивања у приповеци Први пут с оцем на јутрењеМитров кукавичлук и Маричина храбростО чему је причао МишаТуга Јоне ПотаповаУспомене и сећања Андреаса СамаАнтигонина трагедијаВласт и владар у Софокловој Антигони Лековита моћ приче и причањаЛако је судити, тешко је разуметиРадом се савладавају највећи животни изазовиПородична љубав побеђује порокеЧовека отуђеног од породице вребају опасна искушењаГрехови предака су тешко бреме наследникаГовор љубави и истине надјачава силу и мржњуТреба и другу мудру реч чутиЖелим да кажем

2. Књижевност старог века

Гилгамешова сазнања на путу потраге за извором вечног животаБожанско и људско у Гилгамешовом ликуГилгамешово и Енкидуово пријатељствоОдлике библијског стила на примеру Легенде о потопуУниверзалне етичке вредности Христове Беседе на гориЛик Исуса Христа у Новом заветуХекторов патриотизамСвевремена сазнања поводом књижевних дела из старог века Ко ми је пријатељЛепоте и изазови пријатељстваПријатељство обогаћује сваки животИзневерили су меМоралне вредности које запажам у окружењу

226

3. Народна (усмена) књижевност

Зашто се Сунце девојком жениЛепота Миличиног песничког ликаКосовски бој у историји и епским песмамаМарков пркос цару СулејмануСукоб и помирење ЈакшићаЧаша молитвена у Анђелијиним рукамаМотив љубави у песми Ропство Јанковић СтојанаИсторија виђена духом епске поезије (Бој на Мишару)Композиција народне приче Дјевојка бржа од коњаТрадиција и дух у делима народне књижевностиЕпска песма памти и славиСвевремена животна сазнања у делима наше епске књижевностиВредности које сећање чува, а књижевна дела преносеНародни дух и традиција су изворишта истинских вредности Духовне ризнице које надахњују нова поколењаВечност човекове потраге за лепотомЛепота оплемењује животЛепота је тајна и загонеткаУ чему проналазим лепотуРасположења која у мени подстиче сусрет са лепотомЗашто су традиционалне вредности важне данасДостојанствено бранити своје вредности не значи насилно се односити према

вредностима које уважавају другиПобеда је увек на страни бранитеља слободеЗбог чега је слобода највећа тековина људског друштва

4. Средњовековна књижевност

Симеонове животне поуке СавиЛик Светог Саве у народним причама и предањимаЈефимијин однос према традицијиЈефимијине златне нитиЉубав у гледиштима средњовековних писацаПесничке слике у тексту Слово љубве Стефана ЛазаревићаСлика Београда у делу Константина ФилозофаУниверзалне вредности које упознајем читајући дела средњовековне књижевностиНа изворнику средњовековне традиције

227

Шта сазнајем о садашњости, читајући дела из прошлостиЉубав сваку врлину превазилазиЉуди које ни мора не раздвајају

5. Хуманизам и ренесанса

Петраркини сонети о љубавиДантеова уметничка визија ПаклаМотив сокола у деветој причи петог дана из Бокачовог ДекамеронаКарактерне врлине и животне вредности у новели о мона Ђовани и дон Федеригу из

Бокачовог ДекамеронаМотиви љубави и мржње у Ромеу и ЈулијиТрагично у Шекспировој драми Ромео и ЈулијаЖивот и књижевност у ренесансном ДубровникуНа трговима ренесансног ДубровникаМотиви из природе у стиховима дубровачких петраркистаКомично и поучно у Држићевој Новели од СтанцаДундо Мароје – слика ренесансног човека и духа епохеХумор и комично у Држићевој комедији Дундо МаројеМотиви младости и старости у Држићевим комедијама„Став’те памет на комедију!” (Марин Држић, Дундо Мароје)Мотив љубави у делима писаца епохе хуманизма и ренесансеНа племенитим и добрим делима граде се животно задовољство и срећаБогат је онај човек кога красе духовна снага, врлине карактера и човекољубљеШта је човеково богатство, а шта богатство човекаЛепоте и животне вредности које се спознају у љубавиУ шали и смеху човек увиђа лепоте постојањаПрича и причање су топло склониште од животних недаћа и изазоваКо се у младости не научи, у старости страдаИзазови и лепоте младостиЉубав је извор свега што је у животу вредно

6. Барок и класицизам

Харпагонов ликМатеријално богатство и карактерне врлине у Молијеровој комедији ТврдицаСрећно и несрећно у епилогу Молијерове комедије Тврдица

228

Барокни стил у одломцима из Гундулићевог ОсманаВиђење пролазности у првом певању Гундулићевог Османа Тврдичлук и тврдицеКо тврдичи – увек је на губиткуОно што је у животу пролазно и оно што је трајноНовац богати, љубав оплемењујеКоло среће се окреће

7. Теме општег типа

Нарација

Догодило ми се прошлог летаИспричаћу вам нешто изузетно важноЈош увек се свега сећам...Прошло је, али још увек памтимЈедан узбудљив школски часИспричаћу вам једну шалуШала ме је поучила

Рефлексивна нарација

Догађај који ме је подстакао на размишљањеСве што се догодило подстакло ме је да се замислимНакон свега откривам нова сазнања о животуИ у немилим дешавањима научим нешто вредноМоји утисци у новој школиМоји доживљаји на поласку у гимназију (средњу школу)Нова школа, нова размишљањаДоживљаји среће су најлепша садржина животаЕмоције које су ме изненадилеОбузела су ме чудна осећањаПрви пут то доживљавам

Дескрипција

Посматрам јесењи предеоПримећујем промене у природиПредмет који је привукао моју пажњуСлика коју дуго посматрамМоја улица мења изгледПрирода ме подстиче на размишљањаНеобичан предмет

229

Репортажа, извештај

Утисци са једног путовањаПосетили смо занимљиво местоПутовање које ме је упознало са новом културомПобедио је мој тим!О једном филму који памтимШекспирова драма на филмском платнуПозоришна представа која ми је драгаРазмишљања пред једном сликомПоводом једног необичног путовањаЈедна моја посета позориштуПосетили смо музејЗнаменитости мог места

230

Литература

Аверницев, Сергеј Сергејевич. Поетика рановизантијске књижевности. Превели Драгољуб Недељковић и Марија Момчиловић. Београд: Српска књижевна задруга, 1982.

Андрић, Милка. Наставно проучавање народног песништва. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.

Аријас, Филип и Жорж Добо (приређивачи). Историја приватног живота 3 . Од ренесансе до просвећености. Београд: Clio, 2002.

Aristotel. O pjesničkom umjeću. Prevod i objašnjenja Zdeslav Dukat. Zagreb: Avgust Cesarec, 1983.Асунто, Розарио. Теорија о лепом у средњем веку. Превели Глигорије Ерњаковић и Љиљана

Црепајац. Београд: Српска књижевна задруга, 1975.Бајић, Љиљана, Душан Иванић, Босиљка Милић и Зона Мркаљ (уредници). Ка савременој

настави српског језика и књижевности. (Зборник радова са семинара Ка савременој настави српског језика и књижевности, април – децембар 2003). Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2004.

Бајић, Љиљана. „Рецепција и деловање књижевног текста на ученика.” Норма: часопис за теорију и праксу васпитања и образовања број 1 (2007): стр. 147–156.

Bajić, Ljiljana. „Svesna aktivnost i samoradnja u nastavi književnosti”, u: Vučo, Julijana i Biljana Mlatović (priređivači). Individualizacija i diferencijacija u nastavi jezika i književnosti (zbornik radiva). Nikšić, 2009, str. 106–119.

Бајић, Љиљана. Методички приступ збирци приповедне прозе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1994.

Бајић, Љиљана. Одабране наставне интерпретације . Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2004.

Бајић, Љиљана. Проучавање хумористичке прозе у настави . Београд: Завод за уџбенике, 2008.Bal, Mieke. Naratologija: teorija priče i pričanja. Prevela Rastislava Mirković. Beograd: Narodna

knjiga/Alfa, 2000.Barbije, Frederik. Istorija knjige. Prevela Ljiljana Marković. Beograd: Clio, 2009.Бечановић Николић, Зорица и други. Прегледни речник компаратистичке терминологије у

књижевности и култури. Нови Сад: Академска књига, 2011.Bojović, Zlata. „Dundo Maroje” Marina Držića. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

1982.Bouša, Dubravka. Priričnik za interpretaciju poezije s pojmovnikom. Zagreb: Školska knjiga, 2004.Брајовић, Тихомир. Теорија песничке слике Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 2000.

231

Брборић, Вељко. Правопис и школа. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2011. Bužinjska Ana i Mihal Pavel Markovski. Književne teorije XX veka. Prevela Ivana Đokić-Saunderson.

Beograd: Službeni glasnik, 2009.Bunjevac, Milan (priređivač). Strukturalni prilaz književnosti. Beograd: Nolit, 1978.Velek, Rene i Ostin Voren. Teorija književnosti. Preveli Aleksandar I. Spasić i Slobodan Đorđević.

Beograd: Nolit, 1991.Vels, Stenli. Šekspir i družina. Preveo Marko Denić. Beograd: Clio, 2009.Вернан, Жан-Пјер и Пјер Видал-Наке. Мит и трагедија у античкој грчкој 1. Превео

Живојин Живојновић. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1993.

Vidan, Gabrijela (urednik). Povijest svjetske književnosti. Knjiga 3. Zagreb: Mladost, 1997.Вранеш, Александра и Љиљана Марковић (уредници). Школска библиотека и настава језика

и књижевности . Књига 1 . Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2012.Вранеш, Александра. Од библиотеке до рукописа . Појмовник. Београд: Филолошки факултет

у Београду, 2006.Вучковић, др Мирољуб. Драмско дело у настави књижевности и језика. Београд: Просвета,

1994.Гоф, Ле Жак (приређивач). Човек средњег века. Превеле Љиљана Марковић, Сања Ђурковић

и други. Београд: Clio, 2007.Грант, Нил. Историја позоришта. Превео Ђорђе Кривокапић. Београд: Завод за уџбенике,

2006.Граси, Ернесто. Теорија о лепом у антици. Превео Иван Клајн. Београд: Српска књижевна

задруга, 1974.Grejem, Gordon. Filozofija umetnosti . Uvod u estetiku. Preveo Zoran Paunović. Beograd: Clio, 2000.Гринблат, Стивен. Самообликовање у ренесанси. Превеле Јелена Мрђеновић и Јелена Стакић.

Београд: Clio, 2011.Grosman, Meta. U obranu čitanja . Čitatelj književnosti u 21 . stoljeću. Prevela Anita Peti-Stanić.

Zagreb: Algoritam, 2010.Грчић, Љиљана. „Мишар као одредиште ђачких екскурзија – поводом 200-годишњице Боја на

Мишару.” Глобус књига 36, број 30 (2005): стр. 211–220.Делић, Јован. О поезији и поетици српске модерне. Београд: Завод за уџбенике, 2008.Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Просвета, 2002.Деретић, Јован. Огледи из народног песништва. Београд: Слово љубве, 1978. Деретић, Јован. Огледи о српској књижевности. Београд: Друштво за српски језик и

књижевност Србије, 2007.Деретић, Јован. Поетика српске књижевности. Београд: Филип Вишњић, 1997.Деретић, Јован. Пут српске књижевности. Идентитет, границе, тежње. Београд: Српска

књижевна задруга, 1996.

232

Diklić, Zvonimir. Književni lik u nastavi . Metodičke osnove za interpretaciju književnog lika. Zagreb: Školska knjiga, 1978.

Дрејн, Џон. Увођење у Нови завет. Превела Богдана Ђукић. Београд: Clio, 2004.Дрејн, Џон. Увођење у Стари завет. Превела Богдана Ђукић. Београд: Clio, 2003.Dukat, Zdeslav. Sofoklo . Ogledi o grčkoj tragediji. Rijeka: Izdavački centar Rijeka, 1981.Đokić, Ljubiša (priređivač). Osnovi dramaturgije. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1989.Ђурић, др Милош Н. Историја хеленске књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства, 1982.Eagleton, Terry. Književna teorija. Prevela Mia Pervan-Plavec. Zagreb: SNL, 1987.Eko, Umberto. Granice tumačenja. Prevela Milana Piletić. Beograd: Paideia, 2001.Eriksen, Tomas Hilan. Tiranija trenutka . Brzo i sporo vreme u informacionom društvu. Preveo Ljubiša

Rajić. Beograd: Biblioteka XX, 2003.Иванић, Душан. Основи текстологије (Увод у текстологију нове српске књижевности).

Београд: Народна књига/Алфа, 2001.Ilić, Miloš. Naučno istraživanje (Opšta metodologija). Beograd: Univerzitet u Beogradu i Filološki

fakultet, 1994.Илић, Павле. Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси . Методика наставе.

Нови Сад: Прометеј, 1997.Imami, Petrit. Dramaturgija igranog filma. Beograd: NNK internacional, 2011.Ingarden, Roman. Doživljaj, umetničko delo i vrednost. Prevela Drinka Gojković. Beograd: Nolit, 1975.Ingarden, Roman. O književnom delu. Preveo Radoslav Đokić. Beograd: Foto Futura, 2006.Ингарден, Роман. О сазнавању књижевног уметничког дела. Превео Бранимир Живојиновић.

Београд: Српска књижевна задруга, 1971.Кајзер, Волфганг. Језичко уметничко дело. Превео Зоран Констатиновић. Београд: Српска

књижевна задруга, 1973.Kaler, Džonatan. Teorija književnosti (Sasvim kratak uvod). Preveo Dragan Ilić. Beograd: Službeni

glasnik, 1997.Kaufman, Valter. Tragedija i filosofija. Prevela Jelena Stakić. Novi Sad: Književna zajednica Novog

Sada, 1989.Кашанин, Милан. Српска књижевност у средњем веку. Београд: Просвета, 1975.Кенисберг, Хелмут К. и Џери М. Боулер, Џорџ Л. Моуз. Европа у шеснаестом веку. Превела

Бранислава Радовић-Стојиљковић. Београд: Clio, 2002.Kovačević, Ivanka i Veselin D. Kostić, Draginja Pervaz, Marta Frajnd. Engleska književnost 1 (650–

–1700). Sarajevo: Svjetlost, 1991.Ковачевић, Радмила (уредник). Сонет у европском песништву, зборник радова. Београд:

Задужбина Илије М. Коларца, 2001.Компањон, Антоан. Демон теорије. Превели Милица Козић, Владимир Д. Капор и Бранко

Ракић. Нови Сад: Светови, 2002.

233

Костић, Александар. Когнитивна психологија. Београд: Завод за уџбенике, 2010.

Костић, Веселин. Стваралаштво Виљема Шекспира 1. Београд: Српска књижевна задруга,1994.

Костић, Веселин. Стваралаштво Виљема Шекспира 2. Београд: Српска књижевна задруга,1994.

Kostić, Veselin. Šekspirov život i svet. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2006.

Kostić, Veselin. Šekspirova dramaturgija. Beograd: Stubovi kulture, 2010.

Крњевић Диздаревић, Хатиџа. Утва златокрила . Дело, творност, традиције. Београд: Филип Вишњић, 1997.

Krnjević, Hatidža. Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Nolit: Beograd, 1980.

Куган, Мајкл Д. (приређивач). Оксфордска историја библијског света. Превела Данијела Стефановић. Београд: Clio, 2006.

Курцијус, Ернст Роберт. Европска књижевност и латински средњи век. Превео Јосип Бабић. Београд: Српска књижевна задруга, 1996.

Lešić, Zdenko. Teorija književnosti. Beograd: Službeni glasnik, 2008.

Lotman, Jurij. Struktura umetničkog teksta. Preveo Novica Petković. Nolit: Beograd, 1976.

Мамузић, Илија. Методски огледи из наставе матерњег језика. Београд: Педагошко друштво НР Србије, 1951.

Maricki, Dušanka (priređivač). Teorija recepcije u nauci o književnosti. Beograd: Nolit, 1978.

Markjevič, Henrik. Nauka o književnosti. Preveo dr Stojan Subotin. Beograd: Nolit, 1974.

Milić, Novica. Šta je teorija. Beograd: Institut za književnost i umetnost i Čigoja štampa, 2006.

Милосављевић, Петар. Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.

Милошевић Ђорђевић, Нада. Косовска епика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1990.

Милошевић Ђорђевић, Нада. Од бајке до изреке. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2000.

Милошевић Ђорђевић, Нада. Радост препознавања. Нови Сад: Матица српска, 2011.

Мркаљ, Зона. На часовима српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике, 2011.

Мркаљ, Зона. Наставна теорија и пракса 1. Београд: Klett, 2008.

Мркаљ, Зона. Наставно проучавање народних приповедака и предања . Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2011.

Мркаљ, Зона. Планирање у настави . Српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе. Београд: Klett, 2010.

Мркаљ, Зона. „Наставни приступ домаћој лектири – осврт на неке од могућности у раду.” Школски час српског језика и књижевности, број 1 (1998): стр. 15–21.

234

Nedeljković, Dragan i Miodrag Radović (priređivači). Umetnost tumačenja poezije. Beograd: Nolit, 1979.

Недић, Владан. О усменом песништву. Београд: Српска књижевна задруга, 1976.

Николић, Љиљана. Распоред наставног градива из српског језика и књижевности за гимназије и стручне школе . Наставни модели . Приручник за наставнике. Београд: ИП Ваша књига, 2007.

Николић, Милија . Књижевно дело у наставној пракси. Београд: Научна књига, 1975.

Николић, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике, 2009.

Николић, Милија. Наставни принципи и књижевне интерпретације. Београд: Ђачка задруга Основне школе „Милош Црњански”, 1996.

Nikolić, Milija. U svetu znakova . Studije i predavanja iz metodike nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti. Novi Sad: Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov”, 1980.

Nikolić, Milija. Forme pripovedanja u umetničkoj prozi Laze Lazarevića. Beograd: Naučna knjiga, 1973.

Pavletić, Vlatko. Kako razumjeti poeziju. Zagreb: Školska knjiga, 1995.

Pavlović, Miodrag. Ništitelji i svadbari. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1979.

Pavlović Samurović, Ljiljana. Knjiga o Servantesu. Beograd: Naučna KMD, 2004.

Пековић, Ратко (приређивач). Косовска битка – мит, легенда и стварност. Избор текстова Ратко Пековић, избор илустрација др Никола Кусовац. Београд: Литера, 1989.

Петаковић, Славко. „Механизам преваре у драмском делу Марина Држића.” Свет речи, IX, број 19–20, (2005): стр. 43–48.

Пешић, Радмила и Нада Милошевић Ђорђевић. Народна књижевност. Београд: Требник, 1997. Poljak, dr Vladimir. Didaktika. Zagreb: Školska knjiga, 1970. Popović, Tanja. Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art, 2007.Porter, Abot H. Uvod u teoriju proze. Prevela Milena Vladić. Beograd: Službeni glasnik, 2009.Радуловић, Немања. Слика света у српским народним бајкама. Београд: Институт за

књижевност и уметност, 2009.Rajić, Ljubiša. Umeće čitanja. Beograd: Geopoetika, 2009.Ракоњац Павловић, Верица. Тумачење лирске песме у средњој школи. Београд: Агенда, 1997. Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit, 1992.Rosandić, dr Dragutin. Problemska, stvaralačka i izborna nastava književnosti. Sarajevo: IGKRO

„Svjetlost”, OOUR Zavod za udžbenike, 1980.Rosandić, Dragutin. Metodika književnog odgoja i obrazovanja. Zagreb: Školska knjiga, 1988.Rosandić, Dragutin. Metodika književnoga odgoja . (Temeljci metodičkoknjiževne enciklopedije).

Zagreb: Školska knjiga, 2005.

235

Ružić, Žarko. Enciklopedijski rečnik versifikacije. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2008.

Самарџија, Снежана. Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.

Самарџија, Снежана. Облици усмене прозе. Београд: Службени гласник, 2011.Самарџија, Снежана. Поетика усмених прозних облика. Београд: Народна књига/Алфа, 1997.Самарџија, Снежана. Увод у усмену књижевност. Београд: Народна књига/Алфа, 2007.Santer-Sarkani, Stefan. Teorija književnosti. Prevela Jelena Novaković. Beograd: Plato, 2001.Solar, Milivoj. Ideja i priča . Aspekti teorije proze. Zagreb: Znanje, 1980.Stojanović, Jasna. Servantes u srpskoj književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

2005.Сувајџић, Бошко. Певач и традиција. Београд: Завод за уџбенике, 2010.Тартаља, Иво. Приповедачева естетика . Прилог познавању Андрићеве поетике. Београд:

Нолит, 1979.Тартаља, Иво. Теорија књижевности за средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства, 1998.Težak, Stjepko. Metodika nastave filma na općeobrazovnoj ravni. Zagreb: Školska knjiga, 2002.Томашевски, Борис. В. Теорија књижевности . Поетика. Превела Нина Богдановић. Београд:

Српска књижевна задруга, 1972.Томин, Светлана. Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига, 2007. Трифуновић, Ђорђе. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит,

1990.Трифуновић, Ђорђе. Почеци српске писмености. Београд: Књижевни гласник, 2001.Трифуновић, Ђорђе. Стара српска књижевност. Београд: Чигоја штампа, 2009.Ulig, Klaus. Teorija književne istorije . Načela i paradigme. Prevele Dušanka Maricki i Mirjana D.

Stefanović. Beograd: Službeni glasnik, 2010.Feroni, Đulio. Istorija italijanske književnosti . Tom 1. Preveli Vesna Kilibarda i drugi. Podgorica: CID,

2005.Flaker, Aleksandar. Period, stil, žanr . Književnoteorijski pojmovnik. Izabrao i priredio Gojko Božović.

Beograd: Službeni glasnik, 2011.Franković, dr Dragutin i dr Zlatko Pregrad, dr Pero Šimleša. Enciklopedijski rječnik pedagogije. Zagreb:

Matica hrvatska, 1963.Harvud, Ronald. Istorija pozorišta: ceo svet je pozornica. Beograd: Clio, 1998.Hauzer, Arnold. Socijalna istorija umetnosti i književnosti, tom prvi i tom drugi. Preveo Veselin

Kostić. Beograd: Kultura, 1966.Hegel, Georg Vilhelm Fridrih. Estetika, treći deo. Preveo dr Nikola Popović. Beograd: Kultura, 1970.Hirš, E. D. Načela tumačenja. Preveo Tihomir Vučković. Beograd: Nolit, 1983.

236

Čale, Frano (urednik). Povijest svjetske književnosti. Knjiga 2. Zagreb: Mladost, 1997. Чапо, Ерик. Теорије митологије. Превела Данијела Стефановић. Београд: Clio, 2008. Džakula, Branko i Sreten Marić, Mihailo Pavlović, Božidar Nastev. Francuska književnost (od 1683 . do

1857). Sarajevo: Svjetlost, Zavod za udžbenike i Beograd: Nolit, 1978.Škreb, Zdenko i Ante Stamać (urednici). Uvod u književnost . Teorija, metodologija. Zagreb: Globus,

1986.Škreb, Zdenko. Književnost i povijesni svijet. Zagreb: Školska knjiga, 1981.Šutić, Milosav (priređivač). Pesnička slika. Beograd: Nolit, 1978.

Documents

Књижевност - klett.rs · Књижевност у првом разреду гимназија и средњих стручних школа Прво издање Аутор: