Димитрије Љотић живот и политика Dimitrije Ljotić - Life ...remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad... · 5 ABSTRACT Dimitrije Ljotić was

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Студијски програм мастер академских студија

ИСТОРИЈА

ЗАВРШНИ РАД

Димитрије Љотић - живот и политика

Dimitrije Ljotić - Life and Politics

Студент Менторка

Милош Тинтор Проф др Биљана Шимуновић-Бешлин

Нови Сад 2020

Историја

Милош Тинтор

Нови Сад 2020 Потпис студента

Овај рад не садржи облике присвајања или злоупотребе радова других аутора

Овај рад не сме да буде предмет незаконитог присвајања или злоупотребе од стране

других аутора

This thesis does not contain any form of illegal appropriation or abuse of other authors works

This thesis must not be an object of illegal appropriation or abuse by other authors

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ 3

САЖЕТАК 4

ABSTRACT 5

СКРАЋЕНИЦЕ 6

УВОД 7

ПОРЕКЛО ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА 10

ПАТРИОТА 14

ДЕТИЊСТВО 15

БАЛКАНСКИ РАТОВИ 17

ПАРИЗ 20

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ 24

ВОЈНА СЛУЖБА НА ГРАНИЦИ 33

ПОЛИТИЧАР 36

ЖИВОТ НАКОН ДЕМОБИЛИЗАЦИЈЕ 37

ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКЕ КАРИЈЕРЕ 39

ШЕСТИ ЈАНУАР 41

МИНИСТАР ПРАВДЕ 44

ЗАДРУГЕ 49

ПОЛИТИКА НАКОН ОСТАВКЕ И ДОГАЂАЈИ НАКОН АТЕНТАТА НА КРАЉА АЛЕКСАНДРА 53

ИЗБОРИ 5 МАЈА 1935 58

НАКОН ПЕТОМАЈСКИХ ИЗБОРА 62

СУКОБИ 1936 64

ТЕХНИЧКА УНИЈА 67

НАКОН АФЕРЕ 76

РАСЦЕП ЗБОРА 80

ДОГАЂАЈИ 1938 ГОДИНЕ И ДЕЦЕМБАРСКИ ИЗБОРИ 84

ГОДИНЕ ОДЛУКЕ ndash ПРЕДВЕЧЕРЈЕ РАТА 89

МАРТОВСКИ ПУЧ И АПРИЛСКИ РАТ 96

КОЛАБОРАЦИОНИСТА 99

ПРВИ ДАНИ НАКОН РАТА 100

ОСТАВКЕ КОМЕСАРА 104

У СЛУЖБИ НЕДИЋЕВЕ ВЛАСТИ 106

ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ И ФОРМИРАЊЕ СДК 109

ФРОНТ ПРОТИВ КОМУНИСТА 112

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ 115

ЗАКЉУЧАК 119

ПРИЛОЗИ 121

БИБЛИОГРАФИЈА 125

Штампа 125

Литература и извори 125

Интернет сајтови 130

САЖЕТАК

Димитрије Љотић је био и остао контроверзна историјска личност која не престаје да

привлачи пажњу и стручне и најшире јавности (дневна штампа телевизија интернет итд) у

Србији У савременом јавном дискурсу има страсне присталице који га истичу као великог

патриоту хероја и мученика На другој страни је оптуживан да је фашиста издајник и

злочинац Иако је живео само 54 године (1891-1945) Љотићева биографија непосредно

сведочи о приликама у југословенској краљевини и Европи између два светска рата о

историјском контексту у којем је младић из Смедерева један од чувених 1300 каплара и

учесник у ратовима између 1912 и 1918 године постао адвокат политичар (прво члан а онда

дисидент Народне радикалне странке) југословенски националиста министар правде у влади

генерала Петра Живковића (1929-1931) идеолог југословенске ултрадесничарске политичке

организације православни мистик и коначно ndash блиски сарадник окупационог режима у Србији

за време Другог светског рата У досадашњим историографским делима се Љотићев живот и

политички рад пре оснивања bdquoЗбораldquo и Другог светског рата најчешће спомињу само у

кратким цртама Научни радови о Димитрију Љотићу обично се фокусирају на рад политичке

организације bdquoЗборldquo коју је основао и водио током друге половине тридесетих година 20 века

као и на његову сарадњу са окупатором за време Другог светског рата С друге стране

доступни су бројни историјски извори о Димитрију Љотићу како примарни тако и

секундарни На пример о његовом јавном животу живописно сведочи штампа која је доступна

у дигиталном формату уз могућност претраживања преко кључних речи На основу доступних

историјских извора и литературе могуће је применити иновативне методе истраживања и

реконструисати биографију Димитрија Љотића идентификовати чиниоце који су утицали на

грађење и развијање његовог идентитета као и политичке филозофије и праксе а можда и

разумети зашто привлачи пажњу и изазива контроверзе и 75 година после смрти

Кључне речи Димитрије Љотић Југословенска акција ЗБОР Техничка унија Југославија

задругарство фашизам нацизам антисемитизам Други светски рат

ABSTRACT

Dimitrije Ljotić was and remains a controversial historical figure who continues to attract the

attention of both the professional and the general public (daily press television internet etc) in

Serbia There are passionate supporters in modern public discourse who emphasize him as a great

patriot hero and martyr On the other hand he is accused of being a fascist a traitor and a war

criminal Although he lived only 54 years (1891-1945) Ljotićs biography directly testifies to the

situation in the Yugoslav kingdom and Europe between the two world wars to the historical context

in which a young man from Smederevo one of the famous 1300 corporals and a participant in the

wars between 1912 and 1918 became a lawyer politician (first member and then a dissident of the

Peoples Radical Party) Yugoslav nationalist Minister of Justice in the government of General Petar

Zivkovic (1929-1931) ideologue of the Yugoslav ultra-right political organization Christian-

orthodox mystic and finally - a close associate of the occupation regime in Serbia during World War

II In previous historiographical works Ljotićs life and political work before the founding of Zbor

and the Second World War are most often mentioned only in brief Scientific works on Dimitrije

Ljotić usually focus on the work of the political organization Zbor which he founded and led during

the second half of the 1930s as well as on his cooperation with the occupier during the Second World

War On the other hand numerous historical sources about Dimitrije Ljotić are available both

primary and secondary For example the press which is available in digital format vividly testifies

to his public life Based on available historical sources and literature it is possible to apply innovative

research methods and reconstruct the biography of Dimitrije Ljotić identify the factors that

influenced the construction and development of his identity as well as political philosophy and

practice and perhaps understand why he still attracts attention and causes controversy 75 years after

Keywords Dimitrije Ljotić Yugoslav Action Zbor Technische Union Yugoslavia fascism

Nazism anti-Semitism World War II

СКРАЋЕНИЦЕ

ГССЗЗ ndash Главни савез српских земљорадничких задруга

ЈА ndash Југословенска акција

ЈРЗ ndash Југословенска радикална заједница

НДХ ndash Независна Држава Хрватска

НОВЈ ndash Народноослободилачка војска Југославије

НСДАП ndash Националсоцијалистичка Немачка радничка партија

НСК ndash Народни сељачки клуб

ОРНАС ndash Организација националних студената

ОРЈУНА ndash Организација југословенских националиста

СДК ndash Српски добровољачки корпус

СПЦ ndash Српска православна црква

СССР ndash Савез Совјетских Социјалистичких Република

СХС ndash Краљевина Срба Хрвата и Словенаца

ТУ ndash Техничка унија

УО ndash Удружена опозиција

ХСС ndash Хрватска сељачка странка

УВОД

Рад под насловом Димитрије Љотић ndash живот и политика бави се биографијом

животом и политичком праксом Димитрија Љотића Избор теме условљен је личним

интересовањем за политику у Краљевини Југославији као и за деловање покрета који су у овом

периоду пропагирали ставове блиске фашизму и комунизму Осим тога на одабир теме утицао

је и опречан став јавности према Димитрију Љотићу као и текст наслова bdquoКо су били

љотићевциldquo који се 18 јануара 2019 године појавио у популарном листу Политикин

Забавник а који је изазвао бурне реакције јавности1

Досадашња истраживања ове теме углавном се фокусирају на политички рад

Димитрија Љотића у покрету Збор од оснивања 1935 па до краја Љотићевог живота 1945

године Потпуна биографија Димитрија Љотића међутим не постоји

Циљ овог рада је демистификација личности и политике Димитрија Љотића који у

савременом дискурсу има јаке противнике и још верније присталице Покушаћемо да

објективно прикажемо ко је био Димитрије Љотић и које место он заузима у историји XX века

нашег народа Поред тога покушаћемо да одговоримо на питање Где је преломна тачка која

од патриоте ствара сарадника окупатора

Досадашња истраживања о овој теми најчешће обрађују период од 1935 до 1945 са

акцентом на период од 1941 до 1945 године Међутим у претходних неколико година

појавили су се радови који се у већој или мањој мери баве политиком покрета Збор као

таквог а несумњиво за рад овог покрета најзаслужнији је управо Димитрије Љотић

Најзначајнији рад који обрађује тему Збора је књига Младена Стефановића ndash Збор Димитрија

Љотића а у овој књизи у кратким цртама дата нам је и добра али непотпуна биографија самог

Љотића Осим овог обимног дела писаног bdquoза време комунизмаldquo у претходних неколико

година појавили су се и радови који из новог објективнијег угла гледају на политику овог

покрета Најзначајнији радови свакако су Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR

movement аутора Кристијана Курзидловског2 који директно обрађује тему политичког покрета

Збор и рад Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке

покрете радикалне деснице у међуратном периоду (1921-1941) Василија З Драгосављевића

који у посебној целини обрађује овај покрет и упоређује политичку праксу покрета са

изворним нацистичким и фашистичким покретима

Извори и литература коришћени у овом раду су разноврсни У реконструисању

Љотићеве биографије доста је помогла штампа из периода у којем је он живео Додатна

1 Текст је уствари део већег текста аутора Немање Баћковића наслова bdquoДуго путовање Хенрика Лаутнераldquo Цео

текст доступан је на адреси httppolitikin-zabavnikrspublicmagazini3493 стране 4 5 и 6 2 Christian Kurzydlowski

погодност интернет доба је и то што је већина ове штампе доступна онлајн а поред тога доста

штампе може се претраживати и по кључним речима што свакако пре само неколико година

није било могуће Ове предности омогућиле су преглед великог броја новинских чланака у

новинама попут Времена и Правде док је Политика иако од скоро доступна онлајн

претраживана на старински начин офлајн и страницу по страницу Осим ових великих листова

као извор коришћени су и други листови из овог периода попут Београдских новина Бранича

Врбаских новина Српских новина или Отаџбине (пропагандног гласила покрета Збор) Као

извор послужила је и аутобиографија Димитрија Љотића писана већ 1938 године као и доста

других књига које су писали његови сарадници након 1945 године у којима иако

благонаклони према Љотићу се може прочитати доста онога што на друге начине не би могло

да се сазна Наравно један од главних извора била је и већ поменута књига Младена

Стефановића који иако свакако непријатељски расположен према Љотићу доноси

најпотпуније податке о Љотићевом животу и раду а посебно у периоду од 1935 па надаље

Изузетно значајан за писање овог рада био је и опус Димитрија Љотића приређен од стране др

Драгана Суботића и објављен у 12 књига а поред тога доста је помогла и књига Дарка

Гавриловића ndash Мит о непријатељу Антисемитизам Димитрија Љотића у којој се јасно види

утицај антисемитизма на његову политику пре и за време Другог светског рата Мемоарски

записи попут мемоара Драгољуба Јовановића и Милана Јовановића Стоимировића такође су

донели увид у период у којем је Димитрије Љотић живео и радио Такође радови у научним

часописима били су од велике помоћи који иако се не баве директно биографијом Димитрија

Љотића доносе битне делове ове слагалице

Настанак рада у великој мери отежан је избијањем кризе због пандемије Коронавируса

Из тог разлога ослонац при писању рада првенствено је био на нове технологије и интернет

Као што смо поменули у претходним годинама истраживање историје олакшано је великим

бројем доступних извора онлајн а у овом погледу предњаче Народна библиотека Србије као

и Универзитетска библиотека bdquoСветозар Марковићldquo Поред тога од помоћи је било и то што

је велики број историјских часописа архивиран у дигиталној форми Ипак иако је велик део

доступан онлајн велик је и број извора који нису тако приступачни те је наравно

употребљаван и класичан метод истраживања у писању овог рада

Рад је састављен из три целине или главе које се састоје из више поглавља Прва глава

- Патриота обрађује живот младог Димитрија Љотића од његовог детињства преко ратних

дана у периоду Балканских и Првог светског рата (1912-1918) све до демобилизације (1920)

Друга глава - Политичар наставља се одмах након демобилизације и обрађује период до

Другог светског рата Овај период уствари је време зрелости Димитрија Љотића када је он у

политичком смислу најактивнији У овом периоду Димитрије Љотић има и највише успеха на

политичком плану и постаје министар угледни задругар и адвокат и на крају вођа политичке

партије Глава се завршава кратким Априлским ратом (1941) у којем је Димитрије Љотић по

други пут обукао војничку униформу Трећа глава - Колаборациониста обрађује период

окупације bdquoстаростldquo и крај живота Димитрија Љотића (1945) У овом периоду Димитрије

Љотић активан је сарадник окупатора а та колаборација обележиће га као квислинга Рад као

што се може видети писан је хронолошки а неке теме које су bdquoзаборављенеldquo и о којима има

мало информација обрађене су детаљније него теме које су опште познате и о којима је већ

много пута писано Пре ова три дела која представљају главни део рада дате су и кратке

биографије најуже фамилије Димитрија Љотића које би требало да прикажу стварност у којој

је Димитрије Љотић одрастао Осим живота и директног деловања Димитрија Љотића у раду

су дати подаци о особама са којима је Љотић ступао у контакт са којима је сарађивао или

bdquoратоваоldquo а који су на неки начин обележили његов живот и политички рад

ПОРЕКЛО ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА

Љотићи су једни од познатијих српских фамилија из XIX и XX века Највећи део живота

ове фамилије везан је за град Смедерево По самом сведочанству Димитрија Љотића његови

преци доселили су се у Смедерево још 1737 године из села Блаца Ово село налази се у Грчкој

Македонији а у XVIII веку често је нападано од стране оближњих албанских племена због

чега су се српске фамилије тих година масовно исељавале из овог краја Преци ове фамилије

прво су живели у близини самог Смедерева у селу по имену Крњево али пошто су тамо

боравили тек неких десетак година фамилија као и Димитрије Љотић годину 1737 узимају

као годину када су се Љотићи доселили у град Смедерево За њихов живот у Крњеву Димитрије

Љотић каже bdquoми тих десетак година сматрамо као да не постоје јер Крњево је тридесетак

километра од Смедереваldquo3

Верује се да презиме Љотић долази од надимка извесног Ђорђа Димитријевића кога су

сви звали Љота а који је даљи предак Димитрија Љотића4

Љотићева породица била је верна присталица династије Карађорођевић У току Првог

српског устанка добростојећи Љотићи су од првог дана били уз Карађорђа који је одседао код

њих у Смедереву па је чак у њиховој кући и примио кључеве града Смедерева од Турака5

Њихова приврженост према Карађорђу и тој династији приказана је и у једним новинама које

су излазиле за време окупације у којима стоји како је још у време када су Срби носили перчине

Карађорђе посећивао Љотиће и само Смедерево

bdquoУ Смедереву налази се чувени bdquoКарађорђев дудldquo Ту под тим столетним дудом

који се налазио у дворишту Љотићеве кафане радо се одмарао Вожд Карађорђе

кадгод је навраћао у Смедерево Но дуд је овај знаменит и по томе што је под њим

извршено оно чувено сечење перчина Познато је да је Карађорође наредио војводама

да секу перчине Њима се то није свидело И тад се наљутио Карађорђе позвао

Љотића и наредио му да прво отсече њему перчин То резање перчина извршено је под

дудомldquo6

Осим ове приче познато је и да је деда Димитрија Љотића такође Димитрије ndash Мита ndash

Љотић био противник Обреновића и један од главних вођа Вучићеве буне после које на власт

долази кнез Александар Карађорђевић који је владао Србијом све до 1858 године Након пада

3 Љотић Из мога живота 74 4 Стефановић Збор Димитрија Љотића 16 5 Петровић bdquoЂорђе Љотићldquo у Српски Биографски Речник књ 5 692 6 Аноним bdquoКроз нашу земљуldquo Коло 26 јун 1943

са власти кнеза Александра Карађорђевића Димитрије је заједно са кнезом Александром

децембра 1858 заувек напустио Србију Осим тога деда Димитрије био је оптужен и за

саучесништво приликом убиства кнеза Михаила Обреновића 1868 године7

Отац Димитрија Љотића Владимир Љотић наставио је породичну традицију и током

целог живота био је одан Карађорђевићима Поштовање које је краљ Петар имао према самој

породици Љотић и према Владимиру описао је Димитрије Љотић у својој аутобиографији где

наглашава како је лично краљ подвлачио питања за пријемни испит на која би он Димитрије

морао да обрати пажњу те да је краљ Петар агитовао да га пошаље на школовање у Париз8

Осим политичке привржености Карађорђевићима породица Љотић позната је и као породица

правника у самом Смедереву Ђорђе Љотић прадеда Димитрија Љотића био је председник суда

у Смедереву Владимир Љотић отац Димитрија Љотића студирао је права прво на Великој

школи у Београду а после у Бечу и Цириху Јаков Љотић брат Димитрија Љотића завршио је

студије права у Будимпешти Димитрије Љотић наставио је ову традицију Годинама се бавио

адвокатуром а кратко је био и министар правде 1931 године у влади Петра Живковића

Отац Димитрија Љотића Владимир Љотић рођен је у Смедереву 13 јануара 1846

године Основну школу завршио је у Смедереву након чега је похађао Прву мушку гимназију

у Београду Због политичке ситуације у земљи тј због привржености Карађорђевићима

Љотићи су 1858 морали да напусти земљу па је наставио школовање у Будимпешти У Србију

се враћа 1866 године Једно време провео је и у затвору у Београду оптужен да је учествовао

у атентату на кнеза Михаила Обреновића иако није имао никакве везе са овим догађајем Своје

школовање након тога наставио је у Бечу и Цириху где је студирао права У Бечу је Владимир

Љотић био у друштву Петра Карађорђевића чак је био и учитељ његовим синовма Ђорђу и

Арсенију У Цириху заједно са Светозарем Марковићем познатим социјалистом учествовао

је у оснивању Словенског Савеза Током 1870 године боравио је и у Новом Саду где је радио

на припремању скупштине Уједињене Омладине Српске У време његовог боравка у Новом

Саду дружио се са виђенијим Србима тог доба као што су Светозар Милетић Јаша Томић

Лаза Костић итд Тих година радио је у листу Панчевац и преводио политичке расправе

Занимљиво је и то да је Владимир Љотић могућ аутор првог српског превода комунистичког

манифеста9

7 Ковић bdquoДимитрије ndash Мита ndash Љотићldquo у Српски Биографски Речник књ 5 690 ndash 691 8 Љотић Из мога живота 15 9 Петровић bdquoВладимир Љотићldquo у Српски Биографски Речник књ 5 690

Владимир Љотић помиње се и као уредник и власник Народног Гласника штампаног у

Темишвару седамдесетих година XIX века Овај политички лист био је карађорђевићевски

настројен а наводно је читава штампарија била у кући Владимира Љотића у Темишвару10 1889

након абдикације краља Милана Обреновића вратио се у Србију где је постављен за секретара

у Министарству народне привреде а 1890 године постављен је за конзула у Солуну Пошто се

краљ Милан 1894 године вратио у земљу Владимир Љотић поднео је оставку на своју

функцију После Мајског преврата 1903 године био је члан Народног представништва које је

гласало за новог краља Петра I Карађорђевића Био је један од првака Радикалне странке а од

јуна 1904 поново је постао конзул у Солуну 1909 године отпуштен је из службе под оптужбом

да је проиграо партијско поверење Након тога враћа се у Смедерево где је и умро 27 јуна

1912 године11

Мајка Димитрија Љотића Љубица Љотић рођ Станојевић рођена је 1865 године у

Београду Завршила је Вишу женску школу 1855 године У истој школи касније је и предавала

српски и француски језик У Смедереву је основала и председавала Женским друштвом а од

1888 била је и у одбору листа Домаћице листа овог друштва У српско-бугарском рату 1855

била је болничарка добровољац у болници Женског друштва у Смедереву У Смедереву је

основала и Радничку школу за домаћице 1899 ангажовала се на ослобађању радикала

затворених због покушаја Ивањданског атентата а за време Илинденског устанка 1903 године

радила је на збрињавању пребеглих устаника и њихових породица Учествовала је у оснивању

Кола српских сестара у Смедереву и била председница овог удружења У периоду између 1904

и 1912 године живела је у Солуну заједно са децом и мужем Владимиром који је тад обављао

службу конзула После Првог светског рата организовала је болницу у Смедереву подигла

купатило и станицу за дезинсекцију организовала прихватилиште за заробљенике обновила

рад Кола српских сестара и Девојачког кола и организовала обнову цркве Светог Ђорђа у

Смедереву Умрла је 17 новембра 1954 године у Смедереву где је и сахрањена Одликована је

Орденом краљице Наталије12

Млађи брат Димитрија Љотића Јаков Љотић рођен је у Смедереву 7 јануара 1895

године Гимназију је учио у Београду и Солуну а после тога 1913 године почео је да похађа

Нижу школу Војне академије Октобра 1914 године унапређен је у пешадијског поручника и

послат је на фронт Прешао је Албанију а 1916 године упућен је на Солунски фронт као пилот

10 Успомене из живота Владе Љотића у Аноним bdquoПрелаз кнеза Петра Карађорђевића у Србију године

1878ldquo Време 5 јануар 1936 11 11 Петровић bdquoВладимр Љотићldquo у Српски Биографски Речник књ 5 689 ndash 690 12 Вулетић bdquoЉубица Љотићldquo у Српски Биографски Речник књ 5 693 ndash 694

Рањен је у септембру 1916 године и за време опоравка боравио је у Француској где је поред

опоравка послат да заврши авијатичарско-извиђачку школу После Великог рата једно време

живео је у Будимпешти 1924 године дипломирао је на Правном факултету У периоду између

1934 и 1939 године радио је као конзул у служби југословенске државе Највећи део Другог

светског рата провео је у Смедереву Заједно са Српским Добровољачким Корпусом 1944

године повукао се у Словенију где је изабран за председника Збора Након рата живео је у

Минхену где је основао издавачку кућу и поред тога издавао и лист Искра Убијен је у свом

стану у Минхену 8 јула 1974 године13

13 Петровић и Вулетић bdquoЈаков В Љотићldquo у Српски Биографски Речник књ 5 693

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО

Димитрије Љотић рођен је 12 августа 1891 године у Београду Најстарији је син

Владимира и Љубице Љотић Димитрије одрастао је уз брата и сестру Јакова и Јелену

Димитрије је био јако религиозан дечак Сам каже да га је привлачила црква и да је од

малена волео литургију Његов однос према цркви утицао је и на то да као дете машта о свом

будућем позиву и док су неки желели да буду официри или учитељи Димитрије је желео да

постане поп bdquoРазуме се кад сам био сасвим мали -Краљев попа- а после само поп па чак и

калуђер Осећао сам ту неки велики позивldquo14

Касније су се његове жеље као што је то и нормално почеле мењати па је желео да буде

и астроном Астроном и поп bdquoА кад ми отац примети па зар нећу у попове упитах га А зар

не бих могао бити и једно и друго Отац се насмеја и рече да могу У мојој малој главици то

се потпуно слагало једно с другим и ја сам био уверен да је познавање величанствених и

страхотних небеских ствари опет само служба Богу исто онаква као што је и у црквиldquo15

Димитрије је био јако везан за свога оца Владимира У својој аутобиографији он износи

доста сећања која су везана за његовог оца Очигледно је да Димитрије Љотић сматра да је тај

однос према оцу био пресудан за његов каснији развитак bdquoБио је то ретко начитан човек hellip

Мало је говорио с децом Ретко нас је и миловао Али није нас ни грдио Знао сам шта дугујемо

мајци али ми је отац био много ближи душиldquo16

Основну школу Димитрије Љотић завршио је у Смедереву Наставак школовања такође

је везан за овај град па је тако и прве три године гимназије завршио у овом месту Касније се

његова породица због посла који је у дипломатској служби добио отац Владимир сели у Солун

Овде се на кратко религиозни став Димитрија Љотића мења

bdquoМој религиозни став се знатно охладио у време по пубертету Живели смо тада због

службе мог оца у Солуну Ту сам са непуних 16 година положио матуру у српској солунској

гимназији с тим да учим турски језик Тада сам почео маштати да уђем у дипломатску

службу То ме је држало од четвртог разреда гимназије до друге године права Главни разлог

ове промене била је она површност лакоћа и сјај тог шареног космополитског живота Али

мој отац губи службу три године пред своју смрт пола године пре стицања пензије под

навалом гадних клевета које су му на крају живота долиле нове горчине у иначе већ добро

пуну чашу И тако остављамо тај живот и прелазимо поново у Србију Непуну годину дана

потом као лако пијанство напушта и мене мисао о дипломатијиldquo17

14 Љотић Из мога живота 8 15 Исто 16 Исто 8 20 17 Исто 9

По завршеној гимназији након повратка у Србију уписао се у Правну школу а

истовремено студирао и на Правном факултету у Београду18 За време студија права поново

јача његов религиозни став Сам Димитрије Љотић каже да није волео то што студира

bdquoУчим права без воље Не идем уопште на часове осим кад треба оверити индекс што

су професори чинили без велике тешкоће Ни тридесет часова нисам ишао да слушам наставу

Али зато сам непрестано био у Народној библиотеци и ту читао mdash највише философију али

и све друго што ми је до руку допало без икаквог реда Тада се враћа поново онај мој основни

религиозни став Долазим под утицај Толстоја и његовог схватања хришћанстваldquo19

Утицај Лава Толстоја 20 заслужан је и за то што је Димитрије Љотић постао

вегетаријанац што је и остао до краја живота Поред тога овај руски писац утицао је на његово

ново мишљење о вери и животу Љотић постаје пацифиста убеђен да ће када дође време да

пође у војску завршити у затвору јер ће како је мислио одбити да узме оружје и положи

заклетву bdquoТолстојев утицај разуме се није се могао завршити само на религиозно-моралном

животу Он је морао прећи и на моје схватање друштва и државе против принудне везе

друштва и државе против државе као bdquoтворца свију залаldquo mdash и ја сам постао религиознн

толстојевски анархистаldquo21

Његова нова схватања довела су га до тога да размишља и о томе да одустане од студија

права које га како смо већ рекли нису превише ни занимале Међутим негодовање његовог

оца био је разлог за нову одлуку да ипак заврши право али да након тих студија упише нешто

што га заправо занима Међутим пре уписивања тих нових студија био је одлучан у својој

намери да заврши права како би диплому могао показати свом оцу Могло би се чак и рећи да

је Димитрије Љотић одлучио да заврши права из ината свом оцу Владимиру

18 Стефановић Збор Димитрија Љотића 15 19 Љотић Из мога живота 9 20 Лав Толстој најпознатији је као писац дела bdquoАна Карењинаldquo и bdquoРат и мирldquo међутим он је био и филозоф

пацифиста и левичар Хришћанство је имало велики утицај на његов живот о чему је доста и писао а неки

његови ставови сматрају се и за анархистичке 21 Љотић Из мога живота 9

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Битна епизода у развитку Димитрија Љотића као личности били су Балкански ратови

Балкански ратови ndash назив је за ратове који су вођени између 8 октобра 1912 и 10 августа 1913

године У овим ратовима којих је било два између осталог учествовала је и Србија прво за

ослобођење историјских покрајина од турске владавине а после у Другом балканском рату и

за очување ослобођених територија од Бугарске која је иако савезник у Првом балканском

рату напала Србију како би добила више територија него што је то договорено првобитним

уговорима савезника из првог рата Иако су Први и Други балкански рат укупно трајали мање

од годину дана Димитрије Љотић успео је да учествује у оба

Тада је имао само двадесет и једну годину Због својих верских и моралних уверења он

није bdquoузео пушкуldquo то јест није ишао у борбе За време Првог балканског рата Димитрије Љотић

једно кратко време радио је као помоћник новинара Дејли Телеграфа22 у Бугарској Његови

ставови који би се могли назвати левичарским нису били добро прихваћени те након

неколико неприлика које је имао са бугарским властима одлучује да се врати у Србију

Након повратка у Смедерево Љотић одлучује да и поред својих ставова оде у

добровољну војну болничку службу Мене је било срамота што ништа не радим bdquoДобро

твоје верско убеђење брани ти да одеш тамо где се убија Али има невоља на све стране А

ти седиш Твоје верско убеђење ти ваљда не брани да служишldquo Тако сам пошао у добровољце

mdash болничаре Моја служба била је у још неотвореном санаторијуму Врачар Провео сам ту

једно два месаца док је било рањеника али тада се одељење затвори и моја служба

престаде23

Након кратког времена које је провео у добровољној војној служби Димитрије Љотић

вратио се кући где је наставио студије које је и завршио пред сам почетак Другог балканског

рата на лето 1913 године Али кад дође лето 1913 уместо мира mdash плану рат међу

савезницима далеко тежи и крвавији од оног 1912 Не хтедох више да идем у болничаре

Чинило ми се да је то под маском толстојевизма само избегавање опасности па одох у

санитетско одељење Врховне команде и пријавих се за болничара у колерична одељења Ту ме

примише одмах24

Као што се може и прочитати из аутобиографије Димитрија Љотића он се овај пут

пријавио у санитетско одељење у ком је и остао до краја рата Санитетска служба у Србији за

22 The Daily Telegraph ndash једне од познатијих британских дневних новина Основане 1855 године штампају се и

данас 23 Љотић Из мога живота 11 24 Исто 13

време балканских ратова била је врло добро организована Једино што се може пребацити

тадашњем српском санитету јесте недостатак вакцине против колере25

Први задатак Димитрије Љотић обављао је у месту Зибевач садашњи Жбевац онда је

на кратко боравио у Скопљу и на крају је отишао у Куманово где је и дочекао крај овог рата

Куманово је крајем октобра 1912 године било поприште важне битке између турске и српске

војске У овој битки победила је српска војска што је уједно и прва српска победа у балканским

ратовима

Љотић се у Куманову борио са другачијим непријатељем епидемијом колере Поред

бугарске војске у Другом балканском рату колера је била једна од главних проблема са којом

се сустретала српска војска Новине које су излазиле за време овог рата под именом Балкански

рат ndash у слици и речи пун је текстова у којима се тугује за војнцима и официрима изгубљеним

због ове болести

Куманово је Љотићу остало урезано у сећању до краја живота а у његовој

аутобиографији могу се прочитати делови тог пакла како је сам Љотић описао свој боравак у

тамошњој пољској болници

bdquohellip Био сам доцније у рату у окршајима и борбама где се заиста падало Али

таквог страшног пакла као што је била III пољска болница Дунавске дивизије II позива

у Куманову mdash одељење у баракама и жутом шатору поред пута за Страцин mdash

заиста нисам видеоhellip довољно је да се каже да је од 1 VII до 14 VIII умрло 927 људи

и да је за то време док сам ја био тамо умрло око 600 људи И то у каквом чуду нереду

очајању и паклуhellip Нарочито bdquoжути шаторldquo у који су од здравих улазили само

командир болнице др Јефремовић инспектор др Никодијевић један заробљени турски

лекар један стални болничар и јаhellip Тада још није била позната ефикасност

превентивних антиколеричних инјекција па је одиста изгледало да се сваки излаже

огромној опасности од заразе и смрти Мени је било при помисли на то жао само ако

будем умро од колере што ћу бити сахрањен далеко од свог покојног оцаhellip

Али једно вече загруваше пушке у Куманову Сазнадосмо да је Букурешки мир са

Бугарском закључен Настаде весеље код здравих и прездравелих Мукла тишина била

је само у bdquoжутом шаторуldquo И мени дође да одем тамо да и њима mdash најтежим на

смрт осуђеним mdash однесем добру и милу вест Тамо ме дочека густи мрак кисела вода

и смрад Стадох на врата уверен да ме добро виде на светлој позадини и рекох bdquoБраћо

закључен је мир ldquo Али тада с пода упрљаног повраћањем и изметом са оно мало

25 Драшковић bdquoСанитетска служба у српској војсци и долазак страних санитетских мисија у Србијуldquo у

Силвија Ђурић Дневник победа 272

бедне иструлеле сламе место одговора зачух с две три стране дубоко уздисање и

стењање мало даље као ропац а најдаље од мене проговори промукли рапави глас из

све снаге bdquoВодеldquo Морам признати да као гоњен побегох одавде убеђен да

становнике овог ужасног места не море више никакве бриге или их море сасвим

друкчије но нас 26

Краљевина Србија и поред ових ужасних слика о којима сведочи Димитрије Љотић

изашла је из ових ратова као велики победник С обзиром на важност велике победе код

Куманова од тог се времена говорило о bdquoпредкумановскојldquo и bdquoпослекумановскојldquo Србији

Територија Србије увећана је за 39500 км2 а број становника за око 15 милион27

О овом делу младости Димитрија Љотића мало је речи Разлог томе је мали број извора

за овај период његовог живота Највише података свакако имамо у његовој аутобиографији у

којој он о овим догађајима пише прилично неповезано Међутим јасно је да је учешће у

Балканским ратовима у огромној мери утицало на на његов даљи развој личности Још као

младић са само двадесет и једну годину Димитрије се сусрео са ужасима рата Смрт и болест

Ствари које чекају свако живо биће али и ствари о којима сваки човек поготово младић бира

да не размишља

26 Љотић Из мога живота 13 27 Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 34

ПАРИЗ

После кратке ратне епизоде Љотића долази на ред још једна могло би се рећи кратка

епизода Живот Димитрија Љотића у престоници Француске

Димитрије Љотић у својој аутобиографији наводи како је у више наврата сам Краљ

покушао да га пошаље на школовање у Париз али да је он стално налазио изговоре како би тај

пут одложио Његова љубав према Краљу или како би то он описао брига самог краља Петра

према њему на крају га је одвела путем Француске

bdquoУ септембру 1913 позва ме г Јанковић и показа ми програм пријемног испита и у том

програму видех како је Краљ својом руком подвлачио нека питања и стављао уз иста неке

напомене за мене mdash те пред толиком и таквом пажњом пуном љубави застидех се сам од

себе и обећах г Јанковићу да ћу одмах отићи у Паризldquo28

Идеја краља Петра Карађорђевића била је да своја знања о праву Љотић прошири у

Паризу тј да настави студирање права и да се у Србију врати као још бољи правник Љотић је

имао сасвим другачије планове Никако није желео да се враћа на студије права већ је желео

да упише нешто што би више могло бити од користи друштву bdquoМедицину философију или

пољопривреду само не праваldquo29 На крају одлучио се за Агрономски иститут у Паризу чији је

програм трајо две године

На јесен 1913 године Димитрије Љотић отишао је у Париз са намером да у року од две

године заврши агрономију То се ипак није догодило Услов за упис на овај Институт био је

полагање пријемног испита а он је пао већ на писменом делу како сам каже због једног

неспоразума Ова школска година иако је то последња мог школовања иако на конкурсу

благодарећи једном неспоразуму још на писменом делу пропадох имала је одлучног утицаја

на моје формирање Три ствари су у Паризу осим школе заузимале моје време цркве

библиотеке и музеји30

Иако није уписао студије Димитрије Љотић провео је девет месеци у Паризу а у Србију

се вратио након самог Сарајевског атентата како је мислио на кратак одмор Идеја је била да

се следеће јесени поново врати у Француску где би још једном покушао да упише агрономију

Ових девет месеци посветио је обилажењу оног дела Париза који је њему био најзанимљивији

На првом месту ту су биле цркве Одушевљење париским црквама може се прочитати у његовој

аутобиографији овде наравно правио је паралеле између верника у Француској и Србији те

је закључио како је вера овде много више присутна у друштву него што је то случај у његовој

отаџбини

28 Љотић Из мога живота 14 29 Исто 30 Исто

Поред цркава Љотић је обилазио и музеје Музеји су како он сам каже донели увид у

хиљадугодишњу историју Француске Обиласци музеја подстакли су га да размишља и о

Француској револуцији

Иако је Француска револуција један од најзначајнијих догађаја у историји Европе у

којој су сви грађани добили политичке слободе и право на једнакост31 Димитрије Љотић

спадао је у ону групу људи коју би могли назвати реакционарним Он није сматрао да је

Француска револуција позитиван пример Француске историје штавише сматрао је да све

негативно у тадашњој Француској уствари вуче корене из овог догађаја

bdquoА музеји Париза а нарочито њихове старине огледало више од хиљаду година

историје једног срећног народа учинили су да упознам историjу Француске и да се излечим

ако бих био склон каквој слабости према тзв Великој француској револуцији Ни пре тога

нисам у дане мог толстојевског анархизма био склон демократији Имао сам осећање нечег

ниског нечег лаког низбрдастог (да се тако изразим) Овде сам на делу видео трагове

Француске револуције и оне велике (1789) и оне средње (1848) и оне последње (1871)

Ту сам први пут схватио да слобода има два значења слобода правог човека и слобода

људске животиње Ту сам први пут видео да слободу може имати само прави човек и нема

тога ко би му је могао отети (могу га затворити или убити али он је и тамо слободан) А

она друга слобода то је обијање шипки на казезу у коме су затворене звериldquo32

Његова размишљања и ставови о Француској револуцији само су поткрепљивана

литературом коју је тада читао Најзначајнија личност са којом се кроз његове чланке

друштвени и политички рад упознао у Француској јесте Шарл Морас Идеолог политичке

странке крајње деснице под именом Француска акција

Шарл Морас као и Димитрије Љотић био је страствени противник демократије и

одлучни присталица монархије33 Разумљиво и он је сматрао да је Француска револуција

негативан догађај Француске историје а револуција из 1848 године је чак и лично погодила

Мораса пошто је због вести о том догађају његова баба пала у несвест што је на њега оставило

дубок страх о овом догађају34 Странка којој је припадао Француска акција сматра се за

странку радикалне деснице35 док је неки сматрају и за пре-фашистичку странку36 Свакако

била је ово конзервативна организација сличних политичких ставова које је касније имао и

Димитрије Љотић Морас је утицао на Љотићев поглед на демократију XIX и ХХ века такође

је по мишљењу самог Димитрија Љотића био заслужан за његово формирање мишљења о

31 Попов Грађанска Европа (1770 - 1815) 56 32 Љотић Из мога живота 18 33 Nolte Fašizam u svojoj epohi 70 34 Isto 68 35 Види Payne History of Fascism 15 36 Види Davies and Lynch The Routledge companion to fascism and the far right 90

правди то јест човековој жудњи за истом Осим Шарла Мораса Љотић је много читао дела

Блеза Паскала за кога је имао само речи хвале

Друштвени живот Димитрија Љотића у Паризу мало нам је познат У његовој

аутобиографији мало је речи о контактима које је он одржавао што у Паризу што уопштено

Једно име ипак нам је познато По његовим речима у Паризу се дружио са Живком Јовановићем

тадашњим докторандом Београдског универзитета послатог у Париз на bdquoстудије економско-

политичких наукаldquo37

Живко Јовановић занимљив је због својих политичких ставова 38 Овај познати

комуниста био је толико близак Димитрију Љотићу да га он назива својим другом

Јовановићеви политички ставови били су познати Димитрију Љотићу Ипак Јовановића у

периоду када су обојица боравили у Паризу Љотић сматра за социјалисту Пошто је Љотић

своју аутобиографију писао 1938 године и пошто је знао за Јовановићево комунистичко

деловање у послератном периоду занимљиво је да га Љотић уопште спомње будући да знамо

његов изразито анти-комунистички став који је имао и много пре писања аутобиографије

Поред Живка Јовановића на студијама у Паризу био је и Драгослав Јовановић каснији

ректор Београдског универзитета као и још неколико стипендиста фонда Милана Марића

фонда који је стипендирао и Живка Јовановића тако да је могуће да је Димитрије Љотић био

у контакту и са њима мада о томе немамо никаквих података

bdquoТако истина не одох на Агрономски институт али тековине ове године биле

су за мене особито знатнеhellip Ослободих своју жудњу и љубав према хришћанству

увидевши да су истине његове ствар животног искуства стварности и предања

заснованог на сведочанствима сведока који су мучеништвом дали доказа о

истинитости свога сведочења и да ништа нема снаге да те истине оспори а још мање

обори Сазнадох да наше знање историје не одговара историској истини да учимо

историју писану од људи који припадају круговима оних који верују у ndash прогрес ndash као

сталну еволуцију људског друштва на боље а нарочито од оних који сматрају

реформацију и револуцију као неке особите тековине човечанстваldquo39

Као што смо већ написали Димитрије Љотић враћа се у Србију одмах након Сарајевског

атентата и то преко Аустрије где су га претресли bdquoдо голе кожеldquo

37 Миленковић Живко Јовановић mdash личност у сенци КПЈ 127 ndash 139 38 Др Живко Јовановић био је један од најобразованијих комуниста истакнутији интелектулац идеолог и

теоретичар КПЈ њен најбољи новинар и публициста

Види Миленковић Живко Јовановић mdash личност у сенци КПЈ 39 Љотић Из мога живота 18

Била је ово последња година Љотићевог школовања Дани проведени у Паризу свакако

нису спадали у оно што би назвали званично образовање али ових девет месеци Љотић је

посветио учењу то јест ономе што је сам схватао за неопходно образовање са којим ће се

вратити у Србију пре поновног покушаја уписивања агрономије до кога никада није дошло

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Разлог због којег Димитрије Љотић више никада није наставио школовање у Паризу био

је Сарајевски атентат и догађаји који ће се након тога одиграти

Као што је већ свима познато Гаврило Принцип 28 јуна 1914 године у Сарајеву

извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда

Био је то повод за напад Аустроугарске на Србију што је уједно и почетак Великог рата Први

светски рат како данас зовемо овај сукоб почео је званично 28 јула 1914 године

Рат је јако брзо постао и његова реалност Није прошло много времена од званичног

почетка рата а Димитрије је као и многи други младићи позван на одслужење bdquoђачког рокаldquo

Још у балканским ратовима проредио се старешински кадар у српској војсци Исто тако

почетак Великог рата 1914 године и крваве борбе које су убрзо уследиле однеле су велики број

старешина Церска битка иако успешна за српску војску избацила је из строја 259 официра и

16045 подофицира и војника Ова битка била је не само прва победа српске војске над

Аустроугарском већ је то била прва велика савезничка победа над непријатељем После Церске

битке српска Врховна команда је видела да ће рат дуже трајати те је сматрала за потребно да

што пре попуни изгубљени старешински кадар Стога је донела одлуку да се ђаци свих школа

у Србији који су доспели за војску као и они који су били одложилии служење војске до

завршетка школовања позову на одслужење војног рока и припреме за старешине у рату који

је већ беснео највећом жестином Тако се сва школска омладина из више генерација закључно

са најмлађом генерацијом 1893 године нашла у Скопљу40

Димитрије Љотић званични позив добио је 1 септембра 1914 године након чега је

упућен у Скопље на обуку И даље га је држао пацифизам и мисао да у рату неће бити потребно

да користи оружје bdquoМислио сам или ће се дотле рат свршити или пре но што будем опалио

погинућу Тек ипак нећу ја пуцати а све ћу друго чинитиldquo41

Обука се пак брзо завршила а рат још није прошао Већ 1 новембра сви ђаци

произведени су у чин каплара а неколико дана после тога сви нови каплари проглашени су за

поднареднике42 Након само два месеца обуке нови официри упућени су у борбе Један од тих

официра био је и Димитрије Љотић

Скопски ђачки батаљон 1914 године био је тада назван bdquoБатаљон смртиldquo јер је послат

непосредно у борбене јединице у смрт Данас је познат под именом bdquoЛегендарни батаљон

1300 каплараldquo или bdquoБесмртни батаљон 1300 каплараldquo43

40 Пејовић bdquoБатаљон 1300 каплараldquo у Ђурић и Стевановић Голгота и васркс Србије 1914 ndash 1915 254 41 Љотић Из мога живота 20 42 Службени Војни Лист 16 новембар 1914 11 43 Пејовић bdquoБатаљон 1300 каплараldquo у Ђурић и Стевановић Голгота и васркс Србије 1914 ndash 1915 259

bdquoИ тако кретосмо на фронт Знали смо истину само у незнатном делу Знали смо да

се наши повлаче због немања муниције Али кад пођосмо из Крагујевца за Горњи Милановац а

одатле ка Руднику видесмо да има и дубљих узрока нашем повлачењу гомиле бегунаца

показивале су да војска није далеко од расула44 10 новембра 1914 године уђох у 3 чету 4

батаљона V пешадиског пука I позива међу Колубарце Чету нађох на укопаним положајима

више Љига Дадоше ми десетинуhellipldquo45

Љотић даје поприлично жива сећања на почетак командовања у Првом светском рату

По његовим речима морал војника којима је био надређен био је на јако ниском нивоу Што је

и разумљиво узевши у обзир недостатак муниције сталне борбе и вечито повлачење у

претходним данима

Љотићеве године свакако нису помагале његовом случају Са само двадесет и три

поверена му је команда над десетином која је већ била у биткама за разлику од њега новог

поднаредника али међу војницима ја најстарији а мени сипају увреде из рукава Нема

светиње ни краљ ни отаџбина Ја се борих и борих разлозима али је то наилазило само на

цинички смех И ја ућутах болан крвав од свега што видех и чух али немам где ућутах Чиме

ти можеш импоновати овим људима Звездицама Ни веће им ништа нису у стању рећи а

камо ли твоје две поднаредничкеhellip46

Међутим по његовим речима непоштовање војника није дуго трајало након првих

окршаја у колубарској бици он је успео својим војницима да се наметне као вођа Занимљиво

је да је и овај пут морао да спомене како је успео да се покаже и пред социјалистом који му је

првих неколико дана правио велике проблеме47

Колубарска битка завршена је још једном победом српске војске Борбе су показале у

којој је мери српска војска озбиљан противник а њени комаданти способни Српска војска у

овој бици успела је да зароби 323 аустроугарска официра и 42215 подофицира и војника а

запленила је 43 заставе 142 топа 71 митраљез око 60000 пушака и велику количину војне

опреме48

Након ових почетних описа борби о Колубарској битки немамо више података о

Љотићевим војним данима на крају ратне 1914 године па све до повлачења преко Албаније

пред крај 1915 године

44 Љотићеви закључци о моралу војске као и самом стању на фронту нису били далеко од истине Стање заиста

јесте било тешко што је један од разлога зашто се у борбу слала омладина будућност државе Данас је познато

да је Србија због јако лошег стања на фронту размишљала и о сепаратном миру За више информација о овим

догађајима видети Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 120 ndash 125 45 Љотић Из мога живота 20 46 Исто 47 Исто 23 48 Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 126 - 127

Ипак добро је познато да је Србија ратну 1914 након Колубарске битке завршила као

победник после чега је дошло до привременог затишја на фронту у Србији То затишје трајало

је добар део 1915 године све до јесени због чињенице да је Аустроугарска била заузета на

другим фронтовима првенствено на источном фронту пошто је и на том фронту у борбама

1914 године била неуспешна Свакако чињеница је и тешко стање у којем је била српска војска

као и сама држава на почетку 1915 године Ратови претходних пар година исцрпили су војску

што материјално што физички те је Србија 1915 годину и поред победе на фронту дочекала

у јако тешком стању

Иако је мало података о Љотићу у овом рату оно што знамо јесте да је у Петом

пешадијском пуку служио током читавог Првог светског рата49 Тако да је и он делио судбину

својих сабораца из тог пука

Затишје на фронту у Србији је трајало до јесени 1915 године тачније до октобра а сам

напад аустроугарских снага започео је 6 октобра Србију је бранило 300000 војника

распоређених на око хиљаду километара фронта Према Босни биле су распоређене јединице

Прве армије којом је командовао војвода Живојин Мишић На северној граници Србије

налазила се Трећа армија под командом генерала Павла Јуришића Штурма Источну границу

Србије бранила је Друга армија којом је командовао војвода Степа Степановић Престоницу су

браниле трупе Одбране Београда50

Трећој армији припадао је и Пети пук у коме је служио Димитрије Љотић а овај пук

био је задужен за одбрану Смедерева За одбрану Смедерева то јест за одбрану Смедеревског

одсека од ушћа Велике Мораве до потока Средњак дакле била је задужена Дринска дивизија

I позива под командом Николе Стевановића у следећем саставу Пети пешадијски пук I позива

Шести пешадијски пук I позива Трећи прекобројни пешадијски пук коњички пук

артиљеријски пук и пионирски полубатаљон51

Можда непланирано али Димитрије Љотић добио је задатак да брани град у коме је

одрастао и за који је везана читава породица Љотић

Напад на Смедерево почео је 6 октобра 1915 године а након тешких борби које је

водила Трећа армија и које су трајале четири дана у 16 часова 10 октобра комадант Треће

армије Павле Јуришић Штурм обавестио је телефоном Врховну команду да је многољуднија

непријатељска војска заузела смедеревску тврђаву и саму варош Смедерево је заузела 25

резервна дивизија52 Занимљиво је да Димитрије Љотић нигде у својој аутобиографији не

спомиње саму одбрану Смедерева иако је јасно колику важност овај град има за њега лично

49 Пети пешадиjски пук Краља Милана припадао је Дринској дивизији Треће армије 50 Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 179 51 Лазић и Стефановић Смедерево у Великом рату 21 52 Исто 25

Када пише о рату он највише пише о повлачењу преко Албаније као и о догађајима на

Солунском фронту али о данима око одбране Смедерева као и о самој одбрани овог града

нема ни речи

Снаге Аустроугарске монархије 9 октобра 1915 заузеле су Београд и одмах након тога

наставиле продор у унутрашњост Србије Војска је почела повлачење према југу у рат на

страни Монархије ушла је и Бугарска Србија је сада скоро са свих страна била окружена

непријатељима пораз је изгледао неминован Било је говора и о потписвању сепаратног мира

О опцији сепаратног мира пише и Димитрије Љотић у својој аутобиографији

наглашавајући да је управо тада одржао први ватрени говор неприпремљен али по њему

можда и најбољи који је икада одржао

bdquoЗамислио сам се у своје мисли па и не обраћам пажњу на његов разговор док

моје мисли не проби и до моје свести не дође одломак једне реченице командирове

bdquoсепаратан мирldquo Ја тада обратих пажњу и чух како командир вели bdquoНаши ће

закључити сепаратан мирldquo

Не знам ни сам каква ме сила подиже од ватре устадох окретох се и рекох bdquoА то не

г капетане то наши не могу нити смеју учинитиldquo

Никад ваљда нисам био речитији као те вечери Ишле су ми слике и упоређења

тако као да сам их од некуд готове добијао mdash То не господине капетане Све смо

изгубили истина је Ето данас сам последњи пут видео Копаоник сунцем обасјан а

ко зна да ли ћу га икада више видети И баш сам о томе мислио кад сам чуо ваше речи

Али кад једном народу Провиђење да овако изузетно тешку улогу онда мора бити да је

томе народу додељена и изузетна величина Кад смо се данас пели уз ову планину под

теретом наших болова и туга ја сам мислио на Христов успон под крстом уз Голготу

Мора доћи васкрсење после таквог мучеништва Мора доћи слава наша ако додељено

нам голготско страдање прихватимо свом душом и свим срцемldquo53

До потписивања сепаратног мира ипак није дошло већ су влада и Врховна команда 25

новембра донеле одлуку о повлачењу до Албанске обале Љотић је заједно са својим пуком

прешао ову bdquoАлбанску голготуldquo о којој пише и у својој аутобиографији додуше неповезано

али са доста података Приликом једног разговора који је водио са неким француским

официром Љотић говори како су кренули из Смедерева све до Драча пешке без и једног дана

вожње возом54

53 Љотић Из мога живота 41 ndash 43 54 Исто 47

Трећа армија повлачила се правцем Пећ-Андријевица-Подгорица-Скадар-Љеш-Драч55

У Драчу се Пети пук Дринске дивизије пук у којем је Љотић служио заједно са XVII пуком

укрцао на брод имена Асирија56 а потом у Валони на Ла Лорен Могло би се рећи да су ова два

пука имала срећу да буду пребачена бродом до Валоне знајући за проблеме које је српска

војска имала са Италијанима задуженим за транспорт Највећи део српске војске пут од Драча

до Валоне прешао је пешице те се тек тамо укрцао на француске бродове

Око тачног броја евакуисаних ни до данас нема сагласности Према званичним

извештајима италијанског Министарства морнарице у периоду од 12 децембра 1915 до 22

фебруара 1916 године евакуисано је 11650 избеглица болесника и рањеника за Бриндизи

Липари Марсељ и Бизерту 130840 војника на Крф и 4100 у Бизерту Транспорт је организован

помоћу 28 италијанских 17 француских и британских бродова57

Података о Љотићевом опоравку након повлачења преко Албаније немамо По његовим

речима он је све време остао са војском Наводно је између 1915 и 1918 године само 10 дана

био на одсуству а шест недеља на боловању58 Одсутан је био 1915 те ту можемо закључити

да се то највероватније десило приликом затишја те године На болвању је био у новембру 1917

и септембру 1918 године Дакле након евакуације није био болестан и највероватније је био

стациониран на Крфу Укрцавање на већ поменути француски брод Ла Лорен десило се 23

јануара 1916 године по старом календару59 илити 5 фебруара 1916 по новом календару

Након овог догађаја на неко време немамо података о Љотићу Познато је да је његов

пук учествовао у борбама на Кочобеју и Кајмакчалану то јест да су се борили у битки код

Горничева и Кајмачаланској битки

Следеће помињање Љотића у 1916 години је тек из септембра Станислав Краков у

чланку за Време 1928 пише о догађајима који су се одиграли на Трнавској коси у којима је и

сам Димитрије Љотић учествовао а по Кракову одиграо и значајну улогу

О овом догађају не толико опширно пише и Димитрије Љотић bdquoКад су наши по заузећу

Кајмакчалана 26 септембра 1916 године у намери да пробију линију Соко ndash Рововска коса ndash

Браздаста коса ndash Будимирци ndash Црна Река нападали на Бугаре они су у том нападу били

заустављени на линији на одстојању од 100 до 200 метара пред непријатељемldquo60

55 Милићевић и Поповић Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије 56 Љотић у својој аутобиографији наводи брод овог имена Аутор је пронашао брод који одговара Љотићевом опису

а то је SS Assirya британски транспортни парни брод поринут 1900 године страдао 1917 године када га је

погодио торпедо од стране немачке подморнице

За више информација види httpswwwwrecksiteeuwreckaspx58066 приступљено 1 септембра 2020 57 Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 188 - 189 58 Види Љотић Из мога живота 58 59 Љотић датуме у својој аутобиографији даје по старом календару цитати због тога можда негде могу да унесу

забуну код читалаца 60 Љотић Из мога живота 25

Оно што пак Љотић у својој аутобиографији не наводи а што можемо прочитати у

чланку Станислава Кракова јесте да је Прва добровољачка чета којој је Љотић био водник

успела да зароби више бугарских војника што су иначе и први заробљеници тог обрачуна

bdquoСкакали смо преко дубоких ровова урезаних у белој стени а сада изривених

тешким артилериским зрнима Испод срушених заклона претурених челичних

пушкарница и покиданих џакова вириле су ноге и руке укочене и поломљене Митраљези

су лежали преврнути Позади су стајали напуштени бацачи мина и батерија брдских

топова Свугде побацана спрема Свугде трагови смрти

Наше две чете 1 и 4 - добровољачка ndash прве су овладале рововима на целом томе

делу Трнавске Косе Водник 1 чете потпоручник г Димитрије Љотић наиишао је са

својим војницима на блиндирани заклон од бетона и челика пет метара дубок Када се

са два своја војника који су држали бомбе у рукама појавио на отвору заклона угледао

је на светлости карбидске лампе бугарског официра са 15 војника скривених на дну

заклона Дрхтући од страха официр држећи у руци тамбурицу промуцао је - Братко

да ти свирам нешто То су били први заробљеници те ноћиldquo61

Станислав Краков можда није најпоузданији извор о Љотићевом учешћу у Првом

светском рату с обзиром на то да су се он и Љотић одлично познавали и били врло блиски62

Ипак Краков је сматран за једног од бољих српских новинара тог времена Краков је у једном

периоду био и главни уредник дневних новина Време као и један од уредника Политике

Иако Краков није поуздан извор оно што морамо нагласити јесте да је Љотић 1918

године добио медаљу за показану храброст Тачније Александар Карађорђевић одликовао га

је због стечених заслуга и показану храброст у рату 1916 године Златном медаљом за

храброст63

Података о борбама Љотића у 1916 години више немамо Оно што имамо јесте

неколико писама његове мајке која је она писала својим синовима преко Београдских новина

Београдске новине иако окупациони лист послужио је српском народу као вид комуникације

са људима на фронту Наиме рубрика bdquoкореспонденцијаldquo у овим новинама коришћена је за

кратке поруке најмилијима ван Србије Овај начин комуникације функционисао је с обзиром

на велики број оваких порука или боље речено писама

61 Станислав Краков bdquoНоћ пред бугарским препрекама од жицаldquo Време 22 септембар 1928 62 О сарадњи Љотића и Кракова биће писано касније у овом раду оно што је важно напоменути је да су њих

двојица били даљи рођаци 63 Службени Војни Лист 25 јануар 1918 90

Дакле у Београдским новинама човек који би хтео да сазна нешто о некоме у српској

војној служби писао би поруку насловљену најчешће на српски Црвени крст у Женеви након

чега би написао коме би желео да се ова порука пренесе Овакав вид комуникације коштао је 4

тадашње круне а био је и поприлично спор али вероватно и једини вид комуникације који су

људи из Србије имали са својим пријатељима породицом и познанцима у војсци

На исти начин писала је и Љубица Љотић својим синовима Аутор овог рада успео је да

пронађе два њена писма али је могуће да их је било још

Прво писмо Љубице Љотић је из 17 октобра 1916 године где пише bdquohellip Овим путем

примисмо ваших 7 каратаhellip Пресрећне и Богу благодарне што сте сви живи и здрави И ми

такође Од марта на имању које је мало обрађено али за нас довољно да живимо С тога не

шаљите нам новаца Чувајте да ви не оскудевате Теча тетка и Драга још у Приштини

Тешко се и дописујемо јер то је Бугарска територија Пишите преко Вере Њене карте добија

Јелена Чувајте се и будите живи и здрави да доживимо дан да се видимо и изгрлимо Љубица

В Љотић Смедеревоldquo64

Друго писмо је са краја новембра исте године bdquohellip Од половине септембра немам од вас

никаквих гласа Много бринем И од тетке ништа Јавите се преко новина hellip Љуби вас и

много брине ваша мама hellipldquo65

Из другог писма може се закључити да је време када је Димитрије престао да се јавља

својој мајци уствари време након што је заједно са својим пуком отишао на фронт Његов брат

Јаков баш у то време послат је у Француску на опоравак од повреде задобијене у борбама на

Солунском фронту те је разумљиво зашто се ни један од њена два сина у овом периоду није

јављао Писама од Љубице Љотић након овог датума више нема барем аутор овог рада није

могао да их пронађе

Борбе које су вођене чак четири месеца 1916 године исцрпеле су српске јединице

Борећи се српска војска је из строја избацила око 68000 и заробила око 7700 немачких и

бугарских војника С обзиром да је и сама имала велике губитке ndash 1209 официра и 32380

подофицира и војника ndash почетком 1917 године поново је реорганизована Од тада је имала

само две армије Прву под командом војводе Живојина Мишића и Другу под командом

војводе Степе Степановића66 Дринска дивизија којој је припадао Пети пук у коме је служио и

Димитрије Љотић од тада је у саставу Прве армије

Након поменутих догађаја из прве две године Првог светског рата све је мање података

о Љотићевом учешћу у истом Података у његовој аутобиографији је мало а немамо ни много

64 Ljubica Ljotić bdquoSrpskom crvenom krstuldquo Beogradske novine 17 oktobar 1916 65 Ljubica Ljotić bdquoG Radoju Radojlovićuldquo Beogradske novine 30 novembar 1916 66 Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 217 - 218

извора савременика сукоба Арчибалд Рајс пише да је Дринска дивизија у мају била задужена

за артиљеријски напад на Рововску Косу те да је 13 маја обишао њихове положаје67 О ратној

1917 Љотић пише само у неколико редова и то да је Бадњи дан те године провео на фронту у

селу Будимирци као и да је пре тога у новембру 1917 послат у Солунску болницу bdquo hellip са

дијагнозом катара у десном врху плућа што се у болници солунској већ показа на срећу као

нетачноhellip ldquo68 Додуше 1917 година се може сматрати за годину затишја на Солунском фронту

те је и мањак извора за ову годину разумљив

Први светски рат завршио се 1918 године Почетак краја Великог рата означио је пробој

Солунског фронта а највећа заслуга за овај савезнички успех припада српској војсци Пробој

фронта почео је великим артиљеријским нападом 14 септембра 1918 године Наредног дана

15 септембра Французи и Срби су напали бугарске положаје код Доброг поља и пробили

линију одбране

Покренувши офанзиву дуж свих својих линија савезници су присилили бугарске снаге

на убрзано повлачење и предају Одлучну улогу у овим операцијама имале су српске трупе

које су крајем септембра избиле на границу Бугарске У убрзаном војном расплету генерал

Франше дrsquoЕпере је 29 септембра 1918 године закључио примирје са Бугарском чиме је она

избачена из рата Напредујући даље српска војска је продужила ка Србији У незадрживом

јуришу непрестано под борбом њена је пешадија толико хитала да ју је једва стизала

француска коњица Српске трупе су 24 септембра ослободиле Скопље Прва српска армија

поразила је немачке дивизије код Ниша и ослободила град 12 октобра Напокон 1 новембра

1918 после три године окупације ослобођен је Београд За само седам недеља српске трупе су

прешле више од 700 километара69

У борбама учествовао је и Димитрије Љотић Како сам наводи рањен је 27 септембра

у борбама код Овчег поља Након тога послат је на лечење у Солун70 где је прележао и

шпански грип чија је епидемија почела јануара те године Након лечења упутио се за отаџбину

bdquoПошао сам 16 октобра по старом До Врања сам ишао возом и камионом а одатле

пешицеldquo71

Пешице је стигао до Смедерева преваливши тако више од 300 километара У Смедереву

се након више година видео са мајком У породичној кући задржао се само два дана након чега

је кренуо на хрватско приморје у Краљевицу где је његов пук имао нов задатак

67 Рајс bdquoНа фронту 1917ldquo у Ђурић и Стевановић Голгота и васркс Србије 1915 ndash 1918 398-399 68 Љотић Из мога живота 41 69 Радојевић и Димић Србија у Великом рату 1914 ndash 1918 270 - 271 70 Љотић Из мога живота 56 71 Исто

bdquo hellip и кад сам у самој Краљевици угледао првог војника потпоручника Јована Госпавића

све бриге су ишчезле О наше велике чисте радости О поноса нашег српског што смо били

и ми нешто на великом делу О благодарности Богу што нас је одржао да останемо верни

нашој војничкој застави и части упркос свега што је прошло И сећање пуно љубави и сете на

оне који су с нама били а ове дане нису дочекали И вере и наде и љубави за велику Отаџбину

коју ми најбоље познајемо с краја на крајhellipldquo72

До тада највећи ратни обрачун у историји Први светски рат завршио се примирјем 11

новембра 1918 године Србија је након шест година ратова могла на неко време да предахне и

да се посвети уједињењу свих југолсовенских народа под једном заставом

Рат је завршен али Љотићеви дани у активној војној служби нису Он ће још неколико

година провести као војник

72 Љотић Из мога живота 59

ВОЈНА СЛУЖБА НА ГРАНИЦИ

Након борби у Првом светском рату Димитрије Љотић није демобилисан Он је остао у

војној служби све до средине 1920 године За то време био је комадант једне железничке

станице на самој граници између Италије и новоосноване Краљевине СХС

bdquoА одмах по Св Сави мене са шест војника упуте на жељезничку станицу Бакар за

команданта жељезничке станицеldquo

Пракса која се понавља у целој аутобиографији Димитрија Љотића јесте његово давање

опширних података о догађајима који су се десили у далекој прошлосити његовог живота Ови

подаци су у већем броју случаја пропраћени и његовим разговорима којих се он очигледно

јако добро сећа с обзиром на то да често добијамо цитате читавих разговора у којима је

учестововао Боравак на железничкој станици Бакар није изузетак у овом погледу Љотић даје

живописне описе његових сукоба са италијанским официрима и војницима Поред тога он се

сећа и имена тих људи Један од ових сукоба које је тако живописно описао у својој

аутобиографији јесте и један разговор са италијанским мајором Абом

bdquoУ канцеларији шефа станице седи за његовим столом Аба а у једном куту

шеф станице Рајхерзер са једним енглеским мајором из међусавезничке транспортне

комисије Приђем Аби и поздравим га и замолим да ме извини Он ми седећи пружи руку

Ја остах стојећи али помислим у себи имамо времена устаћеш већ ти Енглески мајор

само климну главом на мој поздрав и продужи неки тихи разговор са шефом

mdash Дошао сам г потпоручниче да вас упитам да ли смо савезници или нисмо

mdash За мене г мајоре све док нисам дошао у Приморје то питање није се могло уопште

ни поставити Али откако смо овде дошли чињенице које сам запазио довеле су ме до

тога да се одиста и сам питам јесмо ли савезници

Енглески мајор почеша се по глави и престаде да говори са шефом

mdash Какве су то чињенице упита оштро Аба

mdash Врло интересантне г мајоре Италијанске власти војне тако се понашају према

нашој земљи да су оне већ сигурно одречно одговориле на то питање

mdash Ви ћете ми рећи те чињенице додаде оштро Абаhellipldquo73

Разговор Димитрија Љотића и Мајора Абе наставља се на неколико страна у Љотићевој

аутобиографији Препирка ова два човека на неки начин комичног је карактера У овом сукобу

по Љотићу он је успео да надмудри италијанског мајора Овај свакако дугачак цитат дат је

73 Љотић Из мога живота 63 ndash 65

читаоцима само као један пример онога што смо већ рекли а то је да Димитрије Љотић са

доста сигурности препричава догађаје који су се десили две деценије пре писања

аутобиографије Можемо рећи да то он ради са превише сигурности Иако је аутор овог рада

проверавао тачност речи за сваки догађај који Љотић помиње у својој аутобиографији свакако

нико не може да тврди да се овај разговор баш овако одиграо Ситни детаљи попут када је

енглески мајор прекрстио ноге или се почешао у ком делу реченице Аба вади своју бележницу

или почиње да се смеши сигурно нису поуздани и више личе на дијалог из неког романа а не

на део аутобиографије коју је подсетићемо се још једном Димитрије Љотић писао у

незавидним околностима тј за време боравка у затвору 1938 године што је скоро две деценије

након горе приказаног догађаја Међутим морамо да кажемо и то да се Димитрије Љотић

поприлично јасно сећа имена и догађаја из Првог светског рата те да аутор овог текста није

пронашао нити једну техничку грешку у његовом исказу било да су то датуми које Димитрије

Љотић спомиње било да су то имена учесника

Ипак друга два догађаја обележила су Љотићев боравак у Бакру Први је слом штрајка

радника железнице а други упознавање са будућом женом Ивком Мавринац

Штрајк железничара био је како то сам Љотић наводи комунистичког карактера Гушење овог

штрајка је извршено је у јако кратком року bdquoНа мом отсеку је штрајк сломљен за дан пошто

сам похапсио око 36 железничара и упутио их надлежној властиldquo74 Гушење штрајка радника

комуниста одиграће пресудну улогу у Љотићевом животу Он из основа мења своје погледе на

живот и уместо да се сав посвети цркви и богу да оде у манастир и замонаши се како је то и

планирао донео је одлуку да се посвети политици75

Димитрије Љотић носио је војничку униформу пуних шест година Званично је

демобилисан 17 јуна 1920 године Војнички живот који је толико утицао на развој његове

личности прекинут је Сада је на реду био живот у цивилном оделу живот који се тако нагло

прекинуо 1 септембра 1914 године када је Димитрије Љотић заједно са великим бројем

младића добио позив за одслужење bdquoђачког рокаldquo

bdquoПровео сам одиста најлепше године свога живота од 23 до 29 године у војсци

И ништа не жалим Напротив срећан сам што сам био у војсци Није ми жао што

нисам довршио још један факултет у Паризу Мислим да сам највеће духовне сласти

доживео баш у то време у иначе мучном и тешком ратничком војничком животу Не

верујем да би више научио на ма ком факултету и у ма ком граду света него што сам

74 Љотић Из мога живота 72 75 Стефановић Збор Димитрија Љотића 19

отворених очију и отворене душе успео да научим да примим у себе међу пешацима на

фронту и у војсци

Много пута сам о томе мислио и питао се кад би сад од овога што знам што

је моје морао нешто заборавити а само један део сачувати који бих део оставио а

који сачувао Да ли онај научен у школама или онај у рату Без устезања сам одговарао

увек оставио бих онај део у школама сматрајући да бих тај део и после рата могао

да научим али онај научен у рату не бих имао гдеldquo76

ПОЛИТИЧАР

ЖИВОТ НАКОН ДЕМОБИЛИЗАЦИЈЕ

Димитрије Љотић провео је дане своје младости у војној служби Већ смо рекли да је

активна војна служба Димитрија Љотића трајала од 1 септембра 1914 године па све до јуна

1920 Поред тога и добар део 1913 године он је провео као добровољац у санитетској и

болничкој служби српске армије Ови догађаји утицали су на његову личност узевши у обзир

да је провео у војсци већи део својих двадесетих година

Већ смо писали о његовим променама на животном плану од пацифизма и аскетизма

што га је у млађим данима довело до тога да размишља о томе да се замонаши до човека

спремног да ратује па чак и пуца на своје непријатеље ако је то потребно Свакако Љотићев

поглед на свет променио се за време његовог боравка у војсци Након bdquoскидања униформеldquo у

јесен 1920 венчао се са Ивком Мавринац коју је упознао за време боравка на хрватском

приморју Наредне 1921 године добили су прво дете сина Владимира неколико година

касније и другог сина Николу а потом и ћерку Љубицу Као муж и отац Љотић почиње да

размишља о наставку каријере то јест о ономе што ће радити као цивил како би прехранио

своју новоосновану породицу

Иако је имао план да свој живот проведе на селу на сеоском имању фамилије Љотић

након кратког времена и он сам схватио је да тај позив није за њега

bdquoРешио сам да живим на нашем пољском имању да га обрађујем и од тога да се

издржавамо Али имање је било остало без инвентара без стоке Моја кућа није имала новаца

да све то обнови Поред тога баш прве две године дођоше поред изванредних трошкова и

друге невоље тако да ме то нагна да се сетим да сам некад свршио права У службу нисам

хтео Није ми се свиђао дух њен Отуда се решим да положим адвокатски испит и да

постанем адвокат и то у Смедеревуldquo77

Убрзо се показало да је адвокатура доста занимљива Димитрије Љотић учествовао је у

поприлично занимљивим споровима као адвокат Један од тих спорова данима су преносиле и

новине а радило се о готово филмском случају Наиме нестао је тестамент једне познате

богаташице и то у процесу када је исти ишао на испитивање због сумње да је фалсификат Око

овог случаја подигла се велика прашина у самом Смедереву као и у Пожаревцу одакле је

читава гунгула и кренула Димитрије Љотић био је адвокат једнога од оптужених лица у овом

случају78 Можда је управо овај случај један од разлога због којих је Љотић често мислио о

свом позиву а из његових речи може се видети да је понекад био разочаран самим адвокатским

послом а поред тога и оним што би могли назвати људском душом Могло би се рећи да је

77 Љотић Из мога живота 72 78 Г Костић bdquoТајанствени нестанак тестаментаldquo Време 11 јун 1925 Аноним bdquoКо је украо Тамбурашев

тестаментldquo Време12 јун 1925 Аноним bdquoПресуда Поротнога судаldquo Време 13 јун 1925

Димитрије Љотић у овом периоду почео да губи веру у људе bdquoУ миру сам имао прилике у својој

канцеларији и у суду да упознам често дно људског живота и човечје душе Дешавало ми се

да после свршеног дневног посла долазим својој кући тако пун горчине од добивених сазнања

да су ми опет само вера и њено објашњење природе људске могли оставити вољу за животом

и његовим одушевљењем Јер бих често видевши дубину зла и пада људског осетио према

човеку гађење и страх међу каквим по облику људима се живи и какав човек децу рађа и

подиже Разуме се то се није дешавало сваки дан Али сваки дан сам имао прилике да

посматрам душевна кретања просечног човекаldquo79

Димитрије Љотић није био неуспешан у свом послу напротив његов говорнички дар

као и правнички корени помогли су му у томе да буде добар адвокат За кратко време постао

је један од виђенијих смедеревских адвоката па је тако већ 1925 године биран за једног од

осам чланова одбора удружења адвоката Смедерева80

Димитрије Љотић је био и један од петнаест адвоката који су бранили Пунишу Рачића

који је 20 јуна 1928 године у скупштини Краљевине СХС извршио атентат на припаднике

Хрватске сељачке странке на челу са Стјепаном Радићем81 Новинари који су тада писали о

случају од петнаест адвоката навели су само осам међу којима и Димитрија Љотића82 што

сведочи о његовом угледу у тадашњој јавности

79 Љотић Из мога живота 74 80 Бранич 1 септембар 1925 214 81 За више информација о овом догађају види Petranović Istorija Jugoslavije I 174 ndash 175 82 Аноним bdquoЈуче су стављени у притвор и народни посланици г Тома Поповић и Драг Јовановић Лунеldquo Време

4 септембар 1928

ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКЕ КАРИЈЕРЕ

Убрзо након што се преселио у Смедерево и започео своју адвокатску каријеру

Димитрије Љотић је ушао и у политички живот Краљевине СХС По његовим речима то му

никако није била жеља његове мисли биле су усмерене ка породици и послу bdquoа од општих

ствари радићу на верско-моралном васпитању и просвећивању своје околине и

задругарствуldquo83 Међутим ускоро је по Смедереву почело да се прича да је Димитрије баш

као што је то био и његов отац радикал

bdquoСад су власти почеле да ме сматрају радикалом и ако сам искрено говорио да то

нисам То је тако трајало две године Напослетку стари пријатељ мога оца и мој Живојин

Тајсић апотекар отпоче ме наговарати да уђем у организацију омладине Ја му тада кажем

да то не мислим из два разлога прво зато што сам противан начелима радикалне странке

јер нисам за демократију парламентаризам - народну сувереност - а друго не допада ми се

партизанство јер одбацује општа народна мерила и мери све - нашим човекомrdquo84

Ови разлози на крају су побијени упорношћу Живојина Тајсића који је Димитрија

Љотића успео да наговори да уђе у Радикалну странку и то речима bdquoХоћеш ли пустити ти

да сад том Отаџбином за коју је толико жртава поднето управљају најгори а ви борци

радите за тезгама или у канцеларијама или по пољима mdash или држите предавања

богомољцима и богомољкама Ја мислим да си ти дужан да уђеш активно у политикуldquo85 Ово

је изгледа Љотићу било довољно убедљиво с обзиром да је након разговора са Живојином

Тајсићем ушао у Радикалну странку а самим тим и у политички живот Краљевине

Народна радикална странка била је организација која је деценијама постојала на српској

а после и на политичкој сцени Краљевине СХС Основана је 1881 године са идејама које су у

то време могле да се сматрају за левичарске окренуте сељаку и народу социјалној правди

Током година њеног рада ова странка све више почиње да се приближава режиму те идеје због

којих је основана падају у други план На челу радикала био је Никола Пашић Странке се у то

време као што је то донекле случај и данас нису процењивале према програмима већ према

вођама Никола Пашић био је један од најпознатијих личости тог доба Вођа радикала био је

на власти у континуитету од 1903 до 1918 године а поред тога реч је о личности која се

налазила на власти под двема династијама

По ономе што се може сазнати из његове аутобиографије почетак политичке каријере

Димитрија Љотића највероватније се дешава негде 1923 године што би значило да је постао

радикал мало пре или баш након што је Народна радикална странка победила на

83 Љотић Из мога живота 76 84 Исто 85 Љотић Из мога живота 76

парламентарним изборима Народна радикална странка на овим изборима 18 марта 1923

године остварила је убедљиву победу освјивши 108 од 312 мандата док је Хрватска пучка

сељачка странка Стјепана Радића била следећа по страни са освојених 70 мандата Победа

радикала на изборима највероватије је заслуга Пашића Радићева странка је упркос

постигнутом резултату на изборима апстинирала од учешћа у раду скупштине86

Димитрије Љотић убрзо постаје председник месне омладинске организације Народне

радикалне странке Са овог места почиње и његова политичка борба што са противницима

странке што са противницима у странци чији је био члан Убрзо након уласка у политику

Љотић је почео да примећује корупцију у редовима странке којој је припадао о чему и пише у

својој аутобиографији жалећи се на избор председника суда иако је и он учествовао у процесу

смене дотадашњег председника bdquoУ нашем суду зацарила се корупција Предлагао сам својим

колегама да колективно и отворено иступимо против тога Они на то нису пристали Тада

сам морао иступити сам Резултат је био да је један претседник суда морао ићи у пензију

Тада су моји радикали ликовали Дигли ме у небеса То ми је годило морам признати Кад да

се то место попуни а они доведу једног радикала који не само што није био бољи по

моралним квалификацијама већ и поред тога и много неспремнији правник него што је био

онај првиldquo87

Корупција у редовима радикала није била ништа ново познат је случај сина Николе

Пашића Раде Пашића без чијег уплита није могао да се обави нити један посао везан за

државу Плаћање провизије Ради Пашићу било је обавезно Такво понашање Раде није била

непознаница ни његовом оцу Николи Познат је и случај где је Рада ухваћен у мешетарењу у

државној фабрици за производњу шећера након чега је Никола Пашић изјавио Шта ћете

дете па воле шећер88 Овај али и други примери разлози су зашто је Димитрије Љотић почео

да развија све веће непријатељство према политичким странкама иако је и сам припадао једној

Његов негативан став према политици преко народних представника довео је до тога да он све

више размишља о другачијем облику власти власти која неће бити пуна bdquoпаразитаldquo

Димитрије Љотић је био члан Народне радикалне странке шест година У странку улази

1923 године а сам сматра да је из странке фактички bdquoизашаоldquo након увођења Шестојануарске

диктатуре По његовим речима до 1926 године био је дисциплинован члан након чега постаје

дисидент Неслагање са страначким колегама имало је јавну димензију У једном чланку

објављеном у листу Време у јануару 1927 године истакнуто је да је листа Мите Љотића на

локалним изборима од стране радикала проглашена за bdquoнерадикалску отпадничку и

86 Матриновић и Брашнић Југословенске народне скупштине и сабори 375 87 Љотић Из мога живота 77 88 Fogelquist Politics and Economic Policy in Yugoslavia 1918-1929 210 и Kulundžić Politika i korupcija u

kraljevskoj Jugoslaviji 226

дисидентску89 Осим тога на конференцији Радикалне странке из исте године одржаној у

Смедереву Димитрије Љотић је дошао у сукоб са својим страначким колегама Заријом

Варјачићем и Живаном Лукићем Сукобили су се око тога ко ће бити носилац листе на

изборима у Смедеревском округу90 На крају жеља већине је била да то буде Живан Лукић што

је Љотић иако не здушно тада прихватио

Међутим и поред прихватања јединствене листе Димитрије Љотић је на тим

септембарским изборима учествовао са својом листом у Смедереву и успео да победи званичну

листу радикала листу Живана Лукића са 5614 наспрам 5452 гласова91 Ово ипак није било

довољно да се те године неко од представника радикала нађе у Скупштини СХС По изборном

закону смедеревском округу припадала су три посланичка места а како је Демократска

странка имала 11754 гласа а радикалска листа била поцепана на две одвојене листе сва три

места припала су демократама92 О победи на изборима 11 септембра 1927 године пише и сам

Димитрије Љотић наглашавајући да је његова bdquoдисидентска тукла званичну листу бројем

гласоваldquo93

Након ових избора Димитрије Љотић напомиње да је биран за обласног посланика тј

за посланика дунавске области Овај посао није обављао дуго због догађаја који ће се одиграти

шестог јануара 1929 године

ШЕСТИ ЈАНУАР

Након 20 јуна 1928 године и атентата на Стјепана Радића и припаднике Хрватске

сељачке странке ситуација у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца није била на завидном

нивоу Истина стање у држави није било добро ни пре ових дешавања али након 20 јуна сви

проблеми ове младе државе изашли су на видело Парламетаризам је злоупотребљаван од

људи bdquoзаслепљених политичким страстимаldquo у толикој мери да је постао сметња за bdquoплодни

радldquo у држави изазивајући нездраво политичко стање и шкодећи угледу земље94

Након атентата на припаднике ХСС-а влада Велимира Вукићевића замењена је владом

у којој је Председник министарског савета био Антон Корошец Међутим ни ово није било

дугог века те је 27 децембра влада поднела оставку Због свега што се у држави дешавало краљ

Александар Карађорђевић 6 јануара 1929 године завео је апсолутистичку власт Он суспендује

устав забрањује рад странака и удружења која су носила племенско и верско обележје

89 Аноним bdquoРадикали у подунавском срезуldquo Време 16 јануар 1927 90 Аноним bdquoИзборне кандидацијеldquo Време 19 јул 1927 91 Аноним bdquoИзборни резултатиldquo Правда 14 септембар 1927 92 Аноним bdquoВладина коалиција има сигурну већинуldquo Време 13 септембар 1927 93 Љотић Из мога живота 79 94 Petranović Istorija Jugoslavije I 176

распушта Народну скупштину и за председника Министарског савета доводи генерала Петра

Живковића Поред тога краљ Александар Карађорђевић издао је тог дана и Прокламацију у

којој наглашава да bdquoНаступио је час кад између Народа и Краља не може и не сме више бити

посредника hellip Споразуми па и најобичнији односи између странака и људи постали су

апсолутно немогући Тражити лека томе злу у досадањим парламентарним променама

владе или у новим законодавним изборима значило би губити драгоцено време у узалудним

покушајима који су нам већ однели неколико последњих година Ми морамо тражити нове

методе рада и крчити нове путевеldquo95 Краљ је постао носилац целокупне власти у земљи

заповедник војне силе посебно носилац законодавне власти као доносилац и проглашивач

закона Овај догађај у историји је познат као Шестојануарска диктатура 96

Димитрије Љотић подржао је акцију краља Александра За њега bdquoовај нови облик

владавине мада није баш демократски бар је демофилски тј на корист народаldquo97 Једино

што је замерио краљу било је то што су у нову владу узети стари политичари bdquoНије се то

никако слагало једно с другим 6 јануар и министри који су до јуче у оном стању играли

највидније улогеldquo98

Након Шестог јануара Љотић се на кратко вратио bdquoоном свом првобитном плануldquo то

јест ономе што је он мислио да је културно и духовно уздизање народа Преко Народног

универзитета у Смедереву почео је са својим предавањима о историји Француске револуције

Наравно већ смо споменули да Димитрије Љотић није имао позитивно мишљење о Француској

револуцији те није било ни за очекивати да ће његова предавања бити ишта другачија

Предавања су осмишљена са намером да се у народу створи анимозитет према револуцији

Власти међутим нису разумели Љотићеву намеру и након само неколико предавања

забранили су му да држи предавања на ову тему bdquoШта сам могао да радим Одем на Народни

универзитет да променим наслов - Три славне жене пред животом и смрћу Марија

Антоанета госпођа Ролан и Шарлота Кордеј - Сад су ме пустили да говорим А ја сам разуме

се излажући њихов живот и смрт говорио уствари историју Француске револуцијеldquo99

Осим овог посла на bdquoкултурном плануldquo Димитрије Љотић 1929 године постаје и члан

управног одбора новоосноване Аграрне банке Ова банка пуног назива Привилегована аграрна

банка основана је 1929 године са циљем решавања проблема пољопривреде давањем

повољних кредита сељацима за развијање њихових задруга или пољопривредних имања100

Љотић као велики заговорник задругарства био је одушевљен оваквом идејом иако је имао

95 Прокламација краља Александра 6 јануар 1929 96 Petranović Istorija Jugoslavije I 176 ndash 177 97 Аноним bdquoГ Узуновић на сатанку у Смедереву тумачи радни проблем владеldquo Време 20 октобар 1930 98 Љотић Из мога живота 83 99 Љотић Из мога живота 85 100 Fogelquist Politics and Economic Policy in Yugoslavia 1918-1929 355

замерки углавном по питању кредита који су осмишљени тако да буду чак и скупљи за сељака

који кредит узима преко задруге него за оног који узима кредит лично на своје име Овај

проблем убрзо је решен а Димитрије Љотић у својој аутобиографији наводи како је то била

његова идеја101

Краљевини СХС је 3 октобра 1929 године име промењено у Краљевина Југославија

Поред промене имена уводи се и нова административно-територијална подела Подела на

области замењена је новом поделом на управне јединице под називом ndash бановине Бановина је

било девет а име су добиле по рекама које су пролазиле кроз саме бановине са изузетком

Приморске Највишу власт је оличавао краљ који је банове постављао декретом102 Поред

самог бана у бановинама је уведена установа Банског већа замишљеног као врста саветодавног

органа

Град Смедерево у коме је живео Димитрије Љотић припао је Дунавској бановини са

седиштем у Новом Саду Љотић је изабран за члана Банског већа за подунавски срез 1930

године У том својству одржао је говор пред министрима који су дошли да посете Смедерево у

октобру 1930 године Приликом овог говора он тражи од новог режима bdquoда наш државни

апарат буде толико упрошћен да изградња државе буде тако извршена да ова земља не

постане чиновничка тј да је земља која постоји због чиновника него земља у којој се

чиновници служитељи народних интересаldquo103 Његове идеје о новом уређењу тада су добиле

велики аплауз од окупљеног народа који је слушао овај говор а Димитрије Љотић све више

почиње да размишља о новој држави оној која ће по њему бити демофилска

Шестојануарска диктатура Љотићу је помогла у каријери он је обављао све више

државних функција народ у Смедереву почиње све више да цени његово мишљење и на крају

све је више гласова и говоркања о томе да је Димитрије Љотић већ предодређен за новог

министра у влади Петра Живковића те да је само питање тренутка када ће то бити обзнањено

101 Види Љотић Из мога живота 86 102 Petranović Istorija Jugoslavije I 191 103 Аноним bdquoГ Узуновић на сатанку у Смедереву тумачи радни проблем владеldquo Време 20 октобар 1930

МИНИСТАР ПРАВДЕ

У периоду након суспендовања устава и завођења Шестојануарске диктатуре

Димитрије Љотић био је један од најгласнијих поборника краљеве одлуке Поред тога сама

популарност Љотића у његовом округу била је на високом нивоу Ово као и чињеница да је

припадао фамилији која је већ генерацијама стајала уз Карађорђевиће највероватније су били

разлози због којих је Димитрије Љотић изабран за Министра правде 16 фебруара 1931 године

Димитрије Љотић долази на место Министра правде као замена за Милана Сршкића

који добија нову функцију у влади Сам Љотић говори да је предлог да постане министар добио

тог дана од стране његовог пријатеља Богољуба Јевтића који је у то време обављао функцију

Министра двора Након кратких преговора са Јевтићем Љотић пристаје да постане нови

Министар правде у влади генерала Петра Живковића иако је мислио да ће до његовог избора

за самог Министра проћи још који дан Међутим краљ Александар потписује указ већ тог дана

и тако Димитрије Љотић почиње свој рад као министар

bdquoТога јутра сам ја веровао да је то само увод у разговоре да ћу ја имати још времена

да се припремим за све то mdash место тога дошло је саопштење да ћу још данас после подне

постати Министар правде Требало ми је сад највеће прибирање снаге да ту дужност

понесем и одговорим савести својојldquo104

Љотић се на положају министра задржао мање од седам месеци тачније у периоду

између 16 фебруара и 2 септембра 1931 године односно до увођења новог септембарског

устава и укидања Шестојануарског режима Већ на самом почетку рада у министарству видело

се да се Петар Живковић и он не слажу по многим питањима Њихово неслагање један је од

разлога због којих је Љотић на крају и поднео оставку bdquoИ иначе осетио сам се доста

спутаним у самом радуhellip нисам могао добити сагласност ни за једну важнију ствар из мог

ресораldquo105

Љотић је и поред неслагања са председником владе сматрао да би требало остати на

министарском месту ако му се дозволи да ради оно због чега је он сам мислио да је на то место

и дошао По њему задатак који му је био поверен јесте писање новог устава

Нови устав Краљевине Југославије по његовом мишљењу требао је да буде bdquoпротив

партиско-демократског и партизанског режимаldquo106 док би парламент био сталешки Пошто

је сам сталешки парламент било је то јасно и Љотићу тешко прихватљив на самом почетку

стварања организације нове државе он је осмисло прелазно решење по коме би се посланици

бирали тајним гласањем по општем праву гласа али саму кандидатуру вршиле би срески

104 Љотић Из мога живота 94 105 Исто 101 106 Исто

колегијуми који би били састављени од разних удружења сталешких културних или

професионалних По том принципу постојало би удружење пољопривредника у неком срезу

али исто тако би постојала и удружења сликара или пекара који би свакако и поред овога били

припадници свога сталежа Па би тако осим избора по сталешком основу на неки начин био

избор и по еснафском основу Приликом израде оваквог уређења Димитрије Љотић је желео да

уништи организовање политичких странака у Југославији које би у оваквом уређењу биле

излишне bdquoПартије данас живе од кандидација Одузму ли се кандидације партијама да ли

се право кандидација овим другим природним да тако кажем организацијама партије ће се

укинути услед недостатка хранеldquo107

Предлог устава изложио је и самом краљу Александру Карађорђевићу коме се предлог

допао па је Љотић за израду његовог устава Љотић добио рок од месец дана Овакав устав није

познавала нити једна друга држава међутим сличност са корпопративним уређењем тадашње

Италије свакако се види Наравно познато је да је Италија тада већ скоро деценију била под

влашћу Бенита Мусолинија и фашиста што можда говори каквом уређењу је тежио Димитрије

Љотић По Тодору Куљићу циљ фашистичке државе јесте bdquoукинути либералну демократију и

стегнути класе унутар сваке корпорације па их поново претворити у послушне средњевековне

сталеже и корпорације bdquoорганеldquo једнственог државног телаldquo108 а укидање демократије је

оно што је Љотић између осталог хтео да постигне новим уставом Разлика ипак постоји У

Италији фашисти су новим уређењем државе желели да сву власт пребаце на Вођу Дучеа ndash

Бенита Мусолинија иако су били монархија са краљем на челу док је Љотић власт желео да

задржи у рукама монарха За Љотића bdquoВођаldquo би требало да буде сам краљ

bdquoТај пројекат сам израдио предао сам га и доставио Краљу 28 6 1931 У њему сам

водећи рачуна о конкретним могућностима покушао да дам нацрт једне органске уставне и

наследне монархије недемократске и непарламентарне засноване на активизацији живих

народних снага организованих у економска сталешка културна и доброчина друштва са

политичком одговорношћу Владе само пред Краљем а приватном и пред Краљем и пред

сабором са децентрализованом самоуправомldquo109

Ипак као што смо већ нагласили сличан устав није познавала нити једна земља Европе

тог доба Први bdquoкорпоративни уставldquo донела је Португалија на челу са Салазаром две године

касније а након тога и Аустрија 1 маја 1934 године110 Због свега овога краљ Александар није

могао да прихвати Љотићев устав Краљ је сматрао да су идеје које је имао Љотић нове

107 Љотић Из мога живота 101 108 Kuljić Fašizam 136 109 Љотић Из мога живота 103 110 Payne History of Fascism 249 313

непознате или сувише стране за оно што би требало да буде нова Југославија bdquoНисам могао

примити оно што сте предлагали чини ми се као у маглу да идемldquo111

Док је Љотић писао своју верзију устава Петар Живковић је радио на питању

организовања нове странке Ова странка требало је да власт која је апсолутно у рукама краља

поново на неки начин врати у парламент Разуме се власт би и даље била у рукама краља али

одговорност би била подељена између странке владе и краља Странка под називом

Југословенска радикална сељачка демократија била је замишљена тако да окупи у своје редове

све bdquoправе Југословенеldquo људе који би без поговора били уз краља и његову власт

Оваква државна странка сматрао је Љотић није била оно што је требало Југославији

bdquoИз историје Србије ваља једну ствар запамтити Једна династија која није била без корена

и без заслуга пропала је и истрошила се у стварању Краљеве странке Сматрам да ту

околност не смемо изгубити из вида кад се ради о саветовању Краљу у тако важној

ствариldquo112 Љотићево мишљење о демократији и парламетаризму само је јачало његов став о

новој странци али од јула 1931 године све је више гласова да ће оваква државна странка у

што краћем року бити формирана bdquoМи ћемо за стварање те странке употребити Краљев

ауторитет државни апарат државну власт и државна средства Зашто Да скупимо

грађане који су за нас Не само с формалне правне тачке гледишта да не видим да имамо

право на то већ мислим да ће то државу подривати а нашој заштити неће помоћи јер ће

аутоматски чим ми почнемо организацију оних који су за нас отпочети на другој страни

скупљање оних који су против нас А њихово скупљање ће бити природније и што је најгоре

баш зато што с власти то чинимо Они ће имати за собом врло често исправније и боље

елементеldquo113

Љотић се све више удаљавао од ставова владе и било је само питање дана када ће

несугласице које су постојале између Љотића и председника Владе Петра Живковића изаћи на

видело Док су текли ови догађаји око формирања странке и прављења новог устава на

дневном реду Министра правде били су и други задаци Иако само седам месеци на месту

министра Љотић је имао улогу у креирању неколико закона Један од тих закона био је и Закон

о јавним бележницима где се приликом израде закона Љотић још једном bdquoзакачиоldquo са

генералом Живковићем114 Онда Закон о стабилизацији што је уствари закон о зајму девиза

како би се стабилизовао динар у том нестабилном времену рецесије тј велике депресије која

је захватила читав свет 1929 године Поред ових закона Димитрије Љотић потписао је и велики

број указа за време његовог министровања Уз Указ о постављању судија у северној Србији

111 Љотић Из мога живота 117 112 Исто 113 113 Исто 114 Исто 97 ndash 99

судије су од министра добиле и говор у коме нагашава да bdquoПостављени да судите људима

да разликујете добро од зла правду од неправде ви имате на својим плећима велику дужност

скопчану са великом одговорношћу а све вам то даје у људству изузетан положај и углед Даје

вам један углед и положај какав вам закон у људском друштву никада не може дати То ви

добијате искључиво својом функцијом и својим радом Разуме се као и свуда судска

инвеститура треба да огрне само достојна плећа и само под тим условом углед судијски

мора и може бити очуванldquo115Један од најзанимљивијих указа јесте и указ о пребацивању

Јосипа Броза из затвора Лепоглава у затвор у Марибору116

Разговори о формирању нове станке вођени су 17 августа 1931 године на седници

владе Петар Живковић желео је јединство свих чланова тадашњег кабинета по овом питању

желео је и да сви чланови владе наравно приступе новој странци када она буде основана На

седници је дошло до гласања око питања формирања саме странке приликом чега се

Димитрије Љотић изјаснио против оснивања исте bdquoСтранка је или бар треба да буде

психолошка категорија Људи се не сврставају у странку механички већ психолошки Објави

се њен програм објаве се њени оснивачи Овде то не видим Видим нас који смо у Влади где

нас је позвао Владалац који заиста има огроман ауторитет па нас он тим својим

ауторитетом инвестира Али да ли је сад то довољно да ми још и странку можемо да

стварамо Не видим изузевши саме власти да располажемо довољним ауторитетом данас

да странку таквог значаја створимоldquo117

На тој седници Димитрије Љотић остао је у мањини Сви остали чланови кабинета

изјаснили су се за стварања странке Била је то последња кап у пуној чаши неслагања између

Петра Живковића и Димитрија Љотића Ова седница главни је је разлог због којег је Љотић

поднео оставку истог дана пар сати након седнице Оставка је прихваћена од стране Краља

Александра 2 септембра 1931 године а обнародована следећег дана

Септембарским илити Октроисаним уставом у Краљевини Југославији завршена је

Шестојануарска диктатура Устав је обнародован 3 септембра 1931 године Истог дана на

место Министра правде је уместо Димитрија Љотића постављен Драгутин Којић бивши

министар у више наврата у Краљевини СХС118 Осим Димитрија Љотића оставку је поднео и

Министар грађевине Душан Сернец119

115 Аноним bdquoМинистар правде г Димитрије Љотић на скупштини Удружења судијаldquo Време 21 јун 1931 116 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 110 117 Љотић Из мога живота 113 118 Драгутин Којић био је Министар трговине и индустрије Министар саобраћаја и Министар шума и руда у

периоду између 1923 и 1924 године 119 Аноним bdquoНови минстриldquo Време 3 септембар 1931

Љотићеве идеје и устав нису прихваћени а он је одлучио да почне са политичком

борбом како би што више људи увидело оно што је за њега био bdquoједини путldquo за Југославију

Овакав план подржавао је и сам краљ Александар

bdquoПошто нисам имао срећу да Ваше Величанство усвоји основне мисли о уређењу

државе ја ћу сад те мисли отпочети да објављујем и око њих скупљам људе којима се

оне учине прихватљиве Надам се да ћу тако успети да тој мисли дам снаге а онда се

надам да ће и Ваше Величанство увидети да те мисли нису тако неостварљиве као

што Вам се сада то чини Не налазите ли Величанство да то не би требало радити

mdash Напротив ја Вас молим да то радите и да ме обавестите о радуldquo120

ЗАДРУГЕ

Димитрије Љотић завршио је свој министарски мандат у септембру 1931 године када

је краљ прихватио његову оставку Након тога Љотић се враћа у Смедерево где поново почиње

да се бави адвокатуром Иако је у периоду након 1931 био активан адвокат овај период његовог

живота битнији је због другог посла којег се он у то време прихватио Било је то организација

и управа задругама Димитрије Љотић био је поборник задругарства и много пре овог периода

али након његовог напушатања владе он се више посветио овом послу Дакле период након

септембра 1931 године може да се гледа као период у коме се све више интезивира Љотићева

задружна политика а због које и сам Љотић постаје све популарнији међу сељаштвом

Тадашња штампа често помиње Димитрија Љотића као једног од виђенијих задругара

Осим тога његово име често се помиње у служби оснивача или председника неке задруге Прво

такво помињање након његовог одласка са министарског места јесте његов избор за

председника прве Задруге ликовних уметника основане у Београду 121 Након тога 1932

основана је и Смедеревска виноградарска задруга за извоз грожђа где је једногласно за

председника изабран Димитрије Љотић који је и председавао оснивачком скупштином122

Такође Љотић је био председник и Годоминске водне задруге123 основане у Смедереву 1931

године Сам Љотић каже да је bdquoса јесени 1931 годинеldquo на предлог Војислава Ђорђевића124

ушао у Управни одбор Главног савеза српских земљорадничкх задуга у коме је остао све до

1937125 У више наврата он је говорио на оснивачким скупштинама разних задруга и тако

доприносио удруживању сељака Као што смо већ рекли штампа тог периода спомиње га често

као иницијатора процеса оснивања или као најзаслужнјег за оснивање неке нове задруге па

тако добијамо податке о његовом учешћу у оснивању житарских задруга у Баточини и

Ратарима126 За његов говор на скупштини Репарске задруге у Смедереву аутор текста каже да

је трајао bdquoчитава два сатаldquo 127 Основао је и Савез пољопривредних житних задруга у

Смедереву и Савез пољопривредних набављачких задруга Преко ових задруга успео је делом

да заинтересује пољопривредне произвоћаче у смедеревском крају који су веровали да се он

искрено бори за побољшање њиховог економског положаја128

121 Аноним bdquoОснивачка скупштина Задруге ликовиних уметника у Београдуldquo Време 12 октобар 1931 122 Аноним bdquoОснивачка скупштина Смедеревске виноградарске задруге за извоз грожђаldquo Правда 17 август 1932 123 Аноним bdquoРад Годоминске водне задругеldquo Правда 29 новембар 1933 124 Војислав Воја Ђорђевић инжењер агрономије управник Главног савеза српских земљорадничких задруга

Некадашњи члан Југословенске акције а после вођа посланичке групе Народни сељачки клуб Министар у

владама Богољуба Јевтића и Милана Стојадиновића Један од виђенијих задругара међуратног периода 125 Љотић Прича о шећеру илити горка истина 11 ndash 15 126 Аноним bdquoОснивање Житарске задруге у Баточиниldquo Правда 2 август 1933 и Аноним bdquoОснивање житарских

задруга у Ратаримаldquo Правда 19 септембар 1933 127 Аноним bdquoВреме кроз бановинеldquo Време 7 новембар 1933 128 Стефановић Збор Димитрија Љотића 22

Сам Димитрије Љотић у свом делу Прича о шећеру илити горка истина доноси детаље

о покушају прављења фабрике за производњу шећера која би била основана на задружним

принципима али и тешкоће у оснивању исте Ту он каже да је Обласна штедионица за кратко

време успела да оснује чак 30 задруга што је bdquoтребало бити почетак нове ере привреде

шећера у нашој земљи са циљем ослобођења наше народне привреде од експлатације

туђинског капиталаldquo129 Ово је разлог због кога су се произвођачи шећерне репе ујединили и

направили Савез произвођача шећерне репе Краљевине Југославије Оснивању овог савеза у

Новом Саду присуствовао је и Димитрије Љотић као председник Обласне земљорадничке

задруге а говор који је одржао на овом скупу такође је био усмерен на страни капитал и на

идеју како се Југославија мора ослободити привредне зависности130

Негде у овом периоду почиње и његов сукоб са већ поменутим Војиславом Ђорђевићем

кога Димитрије Љотић пежоративно назива bdquoзадружним идеологомldquo Наиме још на почетку

1934 године Љотић је у Смедереву основао једно задружно стовариште што је по њему

представљало још један показатељ успешности удруживања сељака Ово из неког разлога није

било по вољи Војиславу Ђорђевићу и задругама под његовим вођством те је поред стоваришта

које је направила задруга Димитрија Љотића направио још једно стовариште О овом догађају

било је говора и на састанку Већа трговинске коморе у марту 1934 године а човек који је и

говорио о овом догађају није био сигуран на који начин обе задруге успевају да одржавају

стоваришта профитабилним верујући да задруге немају толико велики капитал с обзиром на

количину робе која се у том периоду довозила на стовариште131 Ово је можда и сам почетак

сукоба Љотића и Ђорђевића који ће у наредним месецима и годинама довести до поделе

између задругара као и до судских процеса

Следећи сукоб одиграо се на скупштини Главног савеза српских земљорадничких

задруга у септембру те године Сада је већ било јасно да су се задругари између себе поделили

на две струје Струју под вођством Димитрија Љотића такозвану десну струју и струју под

вођством Војислава Ђорђевића леву струју Струја која је подржавала Димитрија Љотића није

признавала руководство Савеза и тражили су њихову смену Војислав Ђорђевић имао је високу

функцију у Савезу ndash био је управник Главног савеза српских земљорадничких задруга Баш

због те функције он је одржао дужи говор на овој скупштини која је са једне стране била

испраћена повицима негодовања а са друге стране позитивним реакцијама Иако је Димитрије

Љотић у више наврата тражио реч није му одобрено да говори што је његовим присталицама

било сасвим довољно да потврде своје мишљење о исправности својих као и Љотићевих

129 Љотић Прича о шећеру илити горка истина 16 130 А Б bdquoОснивање савеза произвођача шећерне репе Краљевине Југославијеldquo Правда 22 јануар 1934 131 Аноним bdquoДискусија о трговачким приликамаldquo Правда 29 март 1934

ставова132 О договору Воје Ђорђевића са члановима самог руководства ГССЗЗ око саботаже

говора Димитрија Љотића и његових присталица на скупштини 29 септембра 1934 године

писао је и Милош Московљевић133 један од сталних чланова главног извршног одбора овог

савеза који у белешци од 29 септембра 1934 године подвлачи да су поједини прваци

bdquoхватаниldquo да помажу управу и Воју Ђорђевића као и то да је на седници 28 септембра

одлучено bdquoда се не пусти опозиција да говориldquo134 На крају ове седнице одлучено је да се

bdquoискључе као рушиоци задругарстваldquo Милош Штиблер др Велимир Стојковић Димитрије

Љотић и др Милош Московљевић Овим поводом Московљевић је у свом дневнку 29

септембра забележио bdquoТако је уз помоћ вођа земљорадничке странке и заведених левичарски

расположених сељака а уз асистенцију полиције Воја Ђорђевић успео да се спасе и покаже

достојан за владу а мислим и да дође главе земљорадничкој странциldquo135

Треба нагласити да Московљевић није био део bdquoдесне струјеldquo као и то да се он као

левичар није устручавао да Љотићеве сараднике назива фашистима Ипак на истој седници

искључени су и Димитрије Љотић и Милош Московљевић два политичка неистомишљеника

Љотић је такође писао о овој скупштини и наводи bdquoКада је дошао ред на мене hellip hellip скупштина

ми је дизањем руку одузела реч коју у ствари нисам ни добио Од свију земљорадника држао

се одлучно и поштено М Московљевић и зато је са мном на тој скупштини искључен из

почасног чланстваldquo136

Љотићево незадовољство оваквим понашањем функционера Главног савеза довело је

до текста у коме су изнешени подаци о мутним радњама у Савезу Сам текст под насловом

bdquoЗадружни шуцкориldquo137 позивао се на текст државног тужиоца који је још пре ових догађаја

писао о лошем понашању функционера у ГССЗЗ-а Текст који је Љотић објавио у Отаџбини

био је разлог због којег га је Главни савез земљорадничких задруга тужио али пошто се текст

односио на функционере а не на рад самог Савеза суд је одмах ослободио Љотића138

Морамо написати и то да Димитрије Љотић и Војислав Ђорђевић можда јесу на неки

начин bdquoзадружни идеолозиldquo али да свакако нису пионири задругарства у Југославији и Србији

Када се говори о задругама не можемо да не споменемо творца српског задругарства Михаила

Аврамовића који је и један од оснивача Међународног задружног савеза основаног у Лондону

132 Аноним bdquoБура на скупштини Главног савеза српских земљорадничких задругаldquo Правда 30 септембар

1934 и Аноним bdquoБивши министар правде г- Димитрије Љотић на оптуженичкој клупиldquo Време 9 октобар

1934 133 Милош Московљевић српски лингвиста филолог политичар министар

Момчило Исић bdquoМилош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929 ndash 1941ldquo Токови Историје бр 2

(2013) 13 134 Исто 45 135 Исто 46 136 Љотић Прича о шећеру илити горка истина 29 137 Аноним bdquoЗадружни шуцкориldquo Отаџбина 23 септембар 1934 138 Аноним bdquoГлавни савез земљорадничких задруга тужи г Димитирија Љотићаldquo Правда 9 октобар 1934

1895 године Овај пионир задругарства Србије и Европе поштован је у читавој Југославији а

баш те 1934 године у његову част на његов седамдесети рођендан организована је прослава

коју су приредили сами задругари Овој прослави присуствовао је и Димитрије Љотић као

један од bdquoистакнутих радника на пољу задругарстваldquo што само потврђује колико су

Димитрија Љотића тих година поштовали људи из ових кругова139 Поред Љотића истакнути

гости су били и агроном и министар Отон Франгеш академик Јован Жујовић геолог и

професор Београдског Универзитета академик Живојин Ђорђевић биолог и професор

Медицинског факултета као и многи други 140 Занимљиво је и то да Воја Ђорђевић није

присуствовао овој прослави

Смедеревски задругар Димитрије Љотић у овом периоду почиње све више да се бави и

политичким радом у Краљевини Југославији Његови ставови све су више конзервативни а

његова познанства која је стицао још од периода учешћа у ратовима преко правничког посла

и рада у влади па све до задружних колега омогућили су му да његови ставови не буду само

размишљања једног човека већ да се та размишљања преточе у политички програм

139 Димитрије Љотић у Отаџбини објавио је и једно писмо Михаила Аврамовића У овом писму Аврамовић хвали

Димитрија Љотића и његово управљање Савезом земљорадничких задруга произвођача шећерне репе Писмо је

објављено само дан након што је Љотић искључен из ГСЗЗС-а и сигурно је да је Љотић желео да покаже како

за разлику од Воје Ђорђевића његове успехе признаје и највећи живи задругар Југославије

Види Михаило Аврамовић bdquoЈедно писмо г Михаила Аврамовићаldquo Отаџбина 30 септембар 1934 140 Аноним bdquoСвечана прослава седамдестогодишњице творца српског задругарства г Михаила

Аврамовићаldquo Време 10 децембар 1934

ПОЛИТИКА НАКОН ОСТАВКЕ И ДОГАЂАЈИ НАКОН АТЕНТАТА НА КРАЉА

АЛЕКСАНДРА

Димитије Љотић након оставке на место министра правде није завршио политичку

борбу Иако заузет адвокатским пословима као и пословима око организовања задруга његов

главни политички циљ и даље је остало ново устројство Југославије За њега

bdquoпартизанскиldquo систем који су подигле политичке партије а који је по њему обновљен након

проглашења Октроисаног устава није био систем који ће успети да се одржи у Југославији те

је сматрао да треба градити нови систем по угледу на неке друге државе тог доба наравно са

монархом на челу

Кратак период након оставке био је период његове политичке пасивности а убрзо након

тога Љотић почиње да остварује све више контаката са људима који су му идеолошки блиски

Наравно идеолошки блиски Димитрију Љотићу били су људи конзервативних ставова

монархисти по убеђењу по могућству религиозни и наравно људи који су без поговора били

за унитарну Југославију

Након што је проглашен нови Септембарски устав у Југославији су расписани

парламентарни избори Љотић није учествовао на тим изборима одржаним 8 новембра 1931

године Како сам каже он је апстинирао од ових избора Додуше могућност учешћа на

изборима 1931 свакако је била мала због постављених услова за сам излазак на изборе За оне

који би некако и успели да испуне све постављене захтеве закон се постарао да онемогући

победу Као једну од занимљивости овог закона коју треба навести јесте начин расподеле самих

мандата у скупштини По закону из 1931 листа са највише гласова на изборима добијала је

три петине посланичких мандата а остатак од две петине делио се на остале141 То би значило

да иако најјача листа нема процентуално довољну већину за самостално конституисање већине

у скупштини а самим тим ни владе број мандата потребан за већину омогућен је самом

победом То су били разлози због којих је само странка Петра Живковића изашла на изборе

Осим недостатка опозиције занимљивост избора одржаних 1931 је и то што је на крају једина

листа која је изашла на изборе имала већи број гласова од званичног броја изашлих142 На крају

и поред свих нелогичности које су пратиле ове изборе проглашена је победа листе Петра

Живковића са 100 одсто гласова

Након ових избора Љотић почиње са организовањем своје политичке опције Наравно

још ту није било речи о неком организовању странке али је почело окупљање Љотићевих

истомишљеника који су заједно са Љотићем организовали састанке Група људи која је

141 Митриновић и Брашнић Југословенске народне скупштине и сабори 399 142 За више информација о овим изборима погледати Čulinović Jugoslavija između dva rata II 42 ndash 45

долазила на ове састанке касније ће постати језгро Љотићеве политичке организације као и

језгро листа имена ndash Отаџбина

bdquoС настанком 1932 године почео сам прикупљати људе с којима бих отпочео

претходно идеолошки рад Ту је био зачетак групе око `Отаџбине` Пуне две године се

састајало нас десетак на недељним састанцима и обрађивали своју идеологију У тој

групи су били у почетку др Стева Иванић др Чед Марјановић Милан Р Аћимовић

Милан Фотић Душан Јанковић Душан Стојановић адв Јовичић Јагош Драшковић

Кад је та група већ обрадила ово поље државног и народног живота па се проширила

дошао је др Љ Бараћ Ранко Вујић Драгослав Јефремовић инж Андра Љоља Недељко

Бранковић тада је и `Отаџбина` покренута 1934 године Било је неколико лица која су

у то време била с нама као др М Косић др Момчило Иванић али први нас је напустио

пре самог почетка покретања листа а други је радио са нама годину дана па смо се

тада разишли И тако је `Отаџбина` почела да излази Она је била глас савести и

разумаldquo143

Први број Отаџбине изашао је 25 фебруара 1934 године Лист је био донекле

опозиционо настројен али није био забрањиван барем не до 29 броја bdquoЈедан од цензора

причао је једном рођаку да су они у Пресбироу били уверени да је писање Отаџбине` са знањем

Краљевим па зато нису ни забрањивали лист иако је било врло оштрих чланака Али кад су

прочитали чланак `Ланац одговорности` у бр 22 `Отаџбине` онда су видили да није могуће

да Краљ одобрава такво писање јер је у том чланку алудирано на самог Краља и његову

одговорност У ствари у том чланку ја сам само био заступао гледиште које сам пред

Краљем увек истицао и с којим се и Он слагао да је Краљ неприкосновен али у ствари није

неодговоранldquo144 Међутим иако Љотић тврди да лист није забрањиван иако је био опозициони

неки аутори су става да је издавање његовог листа уствари било у интересу тадашњих

власти145

Скоро истих погледа које је имала група у Београду окупљена око Љотића била је у

Херцеговини група окупљена око некадашњег члана Младе Босне Ратка Парежанина Ова

група критиковала је целокупно политичко економско културно и просветно стање у земљи и

предлагала решења која би bdquoоздравила југословенско друштвоldquo Група у Херцеговини узела је

име Збор Према објашњењу Парежанина реч Збор представља крилатицу од појмова који

изражавају битне тачке програма делатности и тежњи покрета Слова те кованице требало би

по њему да значе 3 = задружна Б = борбена О = организација Р = рада Група је прихватила

143 Љотић Из мога живота 121 144 Исто 145 Стефановић Збор Димитрија Љотића 22

име а ускоро се појавио и њихов лист истог имена чији је уредник био др Богољуб

Константиновић146 Трећи лист сличних ставова као горепоменути Збор и Отаџбина излазио

је у тадашњем Петровграду данашњем Зрењанину Овај недељни лист био је под директном

контролом Парежаниновог ЗБОР-а 147 Недељник је добио име Буђење а уређивао га је

Милорад Мојић Димитрије Љотић је писао текстове за сва три листа а имао је утицај и на

њихову уређивачку политику148

Морамо нагласити да идеје подржаване од стране ових листова нису биле потпуно нове

у Југославији Југословенски унитаризам или боље речено интегрално југословенство идеја

је доста старија од удружења која су организовали људи попут Парежанина и Љотића

Организација југословенских националиста скраћено ОРЈУНА имала је сличан ако не и тврђи

став него што је то био случај са ова три листа ОРЈУНА је основана много пре него што је

Димитрије Љотић уопште ушао у политику тачније основана је 1921 године али се након

увођења диктатуре распала Идеолози ОРЈУНА-е залагали су се за bdquoбескомпромисно и

борбеноldquo југословенство веровали су у расну истоветност свих Словена залагали су се за

сталешки поредак и били су у изразито антикомунистички настројени 149 Већина касније

насталих организација које су за своју политику имале југословенски национализам као што

ће то бити случај и са Љотићевим покретом уствари су биле настављачи ОРЈУНА-шке

политике у мањој или већој мери150

Након формирања групе Отаџбина Димитрије Љотић у својој аутобиографији пише да

је у неколико наврата био у аудијенцији код краља Александра Разговори на тим пријемима

углавном су се сводили на размену политичког мишљења краља и Љотића Приликом

разговора испоставиће се на последњој аудијенцији Димитрије Љотић рекао је краљу да не

жели да почиње већи политички рад јер поседује добру веру да ће краљ исправити политичке

bdquoгрешкеldquo направљене након завођења диктатуре bdquoРадим само идеолошки са једном групом

пријатеља Али понављам док сте Ви ту и имам наду да ћете Ви сами поправити своје

погрешке сматрам да је добро и паметно да то и чекам и да Вас молим да их што пре

поправитеldquo151

Краљ Александар Карађорђевић ипак није успео да за живота исправи грешке о којима

је Димитрије Љотић говорио Убрзо након њиховог састанка Краљ Александар одлази у

Марсељ у посету Француској која је политички била наклоњена Југославији Приликом те

146 Исто 23 147 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете

радикалне деснице у међуратном периоду (1921-1941) 362 148 Стефановић Збор Димитрија Љотића 21 149 Bakić Ideologije jugoslovenstva između Srpskog i Hrvatskog nacionalizma 1918 - 1941 422 ndash 424 150 О овој теми опширно у свом докторском раду пише Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма

на југословенске интегралистичке покрете радикалне деснице у међуратном периоду 120 ndash 135 151 Љотић Из мога живота 122

посете 9 октобра 1934 године краља Александра је убио припадник македонске

револуционарне организације ВМРО а атентату је помогла и сепаратистичка Хрватска

организација усташа152

Краљ Југославије убијен је у Републици а заједно са њим умро је и план о интегралној

југословенској краљевини Кнез Павле Карађорђевић који је тестаментом краља Александра

одређен за једног од намесника малолетног престолонаследника Петра Карађорђевића био је

одлучан у намери да одбаци начело интегралног југословенства и политику Шестојануарског

манифеста153

Краљева смрт убрзала је политичку акцију Димитрија Љотића и његових сарадника

Још пре овог трагичног догађаја групе око Парежанина и других националистичких удружења

као што су то Југословенска акција и Бојовници154 одржавале су неформалне састанке са

Љотићем и његовом групом око Отаџбине током јесени и лета 1934 године а у циљу што

ближе сарадње југословенских национално оријентисаних елемената у читавој земљи155 Исте

ноћи након атентата на краља Отаџбина Југословенска акција и Збор састали су се у

просторијама Југословенске акције По речима Парежанина иако видно узрујан због догађаја

у Марсељу Димитрије Љотић остао је прибран и говорио о обавези коју сада те организације

имају обавези уједињења ових организација156

Договор о уједињењу ових организација постигнут је врло брзо након првобитног

састанка након убиства краља Александра То се десило већ 13 октобра 1934 године али

формирање заједничке организације тек је било на почетку157 Главни проблем који је настао

приликом формирања новог покрета било је име покрета Четири организације Отаџбина Збор

Бојовници и Југословенска акција имале су различите идеје За име Збор на крају су били

Бојовници и сам Парежанинов Збор док је Југословенска акција желела да се нова

организација зове Југословенски народни покрет Отаџбина се приликом ових препирки

држала по страни а на крају је донесено компромисно решење да нова удружена организација

југословенских националиста понесе име Југосословенски народни покрет ndash bdquoЗборldquo158 Збор је

основан 6 јануара 1935 године у Београду 159 на шесту годишњицу од проглашења

шестојануарске диктатуре За председника покрета изабран је Димитрије Љотић за

152 Petranović Istorija Jugoslavije I 210 153 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете

радикалне деснице у међуратном периоду 363 154 Бој ndash Савез словеначких ратника 155 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете

радикалне деснице у међуратном периоду 363 156 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 51 ndash 54 157 Љотић Из мога живота 126 158 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 62 159 Љотић Из мога живота 126

потпреседника др Јурај Коренић лекар из Загреба а генерални секретар покрета постао је

Велибор Јонић професор из Београда160 Симбол новог Збора постао је штит са класом и

мачем161 што би требало да симболизује њихово јунаштво и сељачке корене162 За химну новог

покрета изабрана је корачница Војска смене некадашња химна Југословенске акције163

Након уједињења ових организација дошло је до спајања и њихових листова Међу

првима је угашен лист Парежаниновог Збора као и неки други листови а одлучено је да

Отаџбина постане главни орган покрета Тираж овог недељника знатно је порастао а

промењен је и формат те је сада број страна Отаџбине порастао за дупло Опет главну реч у

Отаџбини и даље води Димитрије Љотић а други најзаступљенији у часопису је Стеван

Иванић164

Уједињење група које подржавају идеје интегралног југословенства као и идеје

Димитрја Љотића било је готово завршено Сада ће за Димитрија Љотића и његову нову

организацију на дневни ред доћи први прави тест ndash избори за народне посланике скупштине

Краљевине Југославије расписани за 5 мај 1935 године

160 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 63 161 Изглед амблема и химна Збора налазе се у Прилог 2 123 162 Стефановић Збор Димитрија Љотића 27 163 Maksić Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici 50 164 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 63

ИЗБОРИ 5 МАЈА 1935

Петомајски избори представљају шесте скупштинске изборе одржане у Краљевини

Југославији Ове изборе је 6 фебруара расписала влада на челу са Богољубом Јевтићем

Одржани су у недељу 5 маја 1935 године а по Изборном закону из 1931 године Овај изборни

закон био је доста рестриктиван по питању листа и кандидата за народне посланике За пријаву

земаљске листе како је тада називана изборна листа за представнике у скупштини Југославије

било је потребно обезбедити потписе великог броја предлагача у сваком округу што је значило

да је странка власти фаворизована због апарата власти у читавој земљи Додуше допунама

закона из 1933 године број потребних потписа је смањен али је и даље био превелик за странке

које нису биле у власти Поред овога опозицији никако није ишло у прилог то што су их власти

називале bdquoантидржавним елементимаldquo те је потписивање неке опозиционе листе или јавно

подржавање неких од опозиционих листа сматрано за ризично од стране опозиционих

симпатизера За нову скупштину бирало се 370 народних представника а да би у скупштину

ушао носилац листе било је потребно 50 хиљада гласова165

Југословенски народни покрет ndash bdquoЗборldquo одлучио је да самостално изађе на ове изборе

и поред тешкоћа које су постојале због Изборног закона из 1931 године Жеља коју су имали

збораши јесте да у скупштину уђе макар Димитрије Љотић bdquoДоста он самldquo166 Збораши су

били мишљења да ако он уђе у скупштину народ ће моћи да чује оно што заправо Збор

представља Поред тога Димитрије Љотић по њиховом мишљењу ће сам успети да пољуља

тај партијски и bdquoкликашкиldquo систем167 Међутим од самог почетка већина чланова није била

задовољна расписивањем избора који су по њима расписани у најгорем могућем тренутку по

отаџбину168 Али та млада организација није могла да пропусти шансу каква им се пружила

само пар месеци након њиховог званичног уједињења Поред свих препрека Збор је био

одлучан у намери да преда своју листу

Састављање изборне тј земаљске листе никако није био мали посао због већ поменутих

bdquoкочницаldquo постављених изборним законом из 1931 године По речима Ратка Парежанина и

поред свих проблема листа коју је предводио Димитрије Љотић прва је потврђена од суда169

Листа Збора потврђена је 21 априла 1935 године а на њој су се поред Љотића као носиоци

листе нашли и лекар др Јурај Коренић и др Стеван Иванић директор Централног хигијенског

завода170

165 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 84-85 166 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 85 167 Исто 86 168 Maksić Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici 53 - 54 169 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 85 170 Стефановић Збор Димитрија Љотића 42

Осим листе Збора на изборима су учествовале још три листе Владина листа то јест

листа Југословенске националне странке на челу са Богољубом Јевтићем листа Удружене

опозиције са Влатком Мачеком на челу и листа Божидара Максимовића бившег министра

унутрашњих послова и bdquoпашићевцаldquo који је престављао листу такозваних bdquoстарорадикалаldquo на

овим изборима171

Пред саме изборе Димитрије Љотић почео са предизборном кампањом Почетком

априла Ратко Парежанин и он обилазили су Босну Херцеговину и Црну Гору са циљем да

привуку што више гласача из ових подручја Знали су да су ту њихове шансе најслабије што

је поготово био случај у Црној Гори Из тог разлога одлучено је да се кампања због недостатка

времена до избора одржи само у овим областима По мишљењу чланова Збора држање

конференција у Смедеревском округу или на пример у Дравској бановини не би имало смисла

зато што је ту број гласова за њихову опцију далеко премашивао бројку од 30 хиљада 172

Ситуација пред ове изборе свакако није била сјајна Краљ је убијен пре мање од годину

дана гласови о политичкој репресији у земљи су све чешћи а поново се почело постављати и

питање о уређењу земље Ситуација није била ништа боља него пре завођења апсолутистичког

режима краља Александра Највећи проблем на овим изборима владајућој странци

престављала је Удружена опозиција или званично Земаљска опорбена листа Блока народног

споразума Удружена опозиција је желела да се стање у Југославији промени тако што ће се

променити само уређење земље Припадници ове опције а највише припадници Хрватске

сељачке странке на челу са Влатком Мачеком били су за федералистичко уређење Југославије

На овај начин покрајине би добиле већу аутономију Федерација би такође значила и крај

унитарне Југославије што је заправо био разлог због којег Димитрије Љотић и Збор свакако

нису могли да иду на листу УО а наравно није било говора ни о заједничком наступу са листом

Богољуба Јевтића иако је Љотић Јевтића сматрао за пријатеља

На крају конференције по бановинама и агитација Димитрија Љотића нису биле

довољне за његов улазак у Скупштину Може се рећи да је Збор на петомајским изборима

доживео неочекиван пораз Збор је на овим изборима званично имао тек 25709 гласова173 што

је било недовољно за улазак у скупштину носиоца листе Димитрија Љотића

По званичној статистици на изборе је изашло 2881915 гласача што је престављало

излазност од 736 процената Велику победу остварила је владајућа листа Богољуба Јевтића

која је освојила 1748024 односно 6065 гласова Далеко иза њих била је листа Удружене

опозиције са 1075389 односно 3732 гласова Као што смо већ рекли Љотићева листа

171 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 84-85 172 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 72 ndash 84 Правда 84 1935 173 Статистика избора народних посланика за Народну скупштину Краљевине Југославије извршених 5 маја

1935 године 18

освојила је 25709 тј 089 гласова а листа Боже Максимовића освојила је 32797 гласова

односно 114

Занимљиво је да се ови бројеви не слажу у самој заваничној статистици Наводно број

освојених гласова Димитрија Љотића је 25705 али простим сабирањем објављених резултата

по бановинама долазимо до нешто мањег броја од 25174 гласова 174 Даље аутор Фердо

Чулиновић спомиње сасвим други број гласова и за листу Димитрија Љотића и за остале листе

По статистикама у које је Чулиновић имао увид број гласова за Димитрија Љотића био је

33549175 О сличном броју говори и Ратко Парежанин који каже да је Збор добио bdquoнешто око

40000 гласоваldquo176 Бројеви се не слажу ни књизи Југословенске народне скупштине и сабори

издатој мање од две године након избора у којој је наведено да је број гласова за листу

Димитрија Љотића ndash 24088177 На крају увидом у штампу из тог периода тачан број гласова

аутор овог рада није успео да утврди Резултати се доста разликују у новинама попут Политике

Правде или Времена Чак и на местима где је Љотићева листа освојила мало гласова објављени

број варира па тако званична статистика пише да је Димитрије Љотић у Београду освојио 387

гласова а Београдске новине пишу о броју од 375 гласова178 Сам Димитрије Љотић такође

пише о опречним резултатима и између осталог наводи као један од примера резултате у

Подунавском срезу где је његова листа по званичним резултатима добила 5250 гласова а по

извештају Збора тај број је 5964 179 Међутим званичну статистику морамо гледати као

меродавну иако морамо нагласити да и овде има доста нелогичности и неслагања

Што се тиче резултата по бановинама званична статистика нам говори да је Димитрије

Љотић најбоље прошао у Дунавској бановини са 14389 гласова што је 285 изашлих гласача

а најгоре у Врбаској са 128 гласова или 006 гласова Наравно у Дунавској бановини

Подунавском срезу налази се и сам град Смедерево У овом срезу листа коју је предводио

Димитрије Љотић освојила је 5250 гласова што представља 4754 изашлих бирача а

занимљиво је да је тај резултат представљао и победу у овом срезу зато што је листа Богољуба

Јевтића освојила 5016 гласова то јест 4542180

Пораз Димитрија Љотића на овим изборима је евидентан али не можемо да не

поменемо чињеницу да је тек основана организација успела да прикупи кандидатуре за изборе

у читавој земљи за тако кратак период Поред тога Удружена опозиција и странка режима биле

174 Статистика избора народних посланика за Народну скупштину Краљевине Југославије извршених 5 маја

1935 године 258 - 263 175 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 88 - 89 176 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 88 177 Матриновић и Брашнић Југословенске народне скупштине и сабори 409 178 А bdquoПолитички животldquoБеоградске општинске новине Мај 1935 179 Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 2 126 180 Статистика избора народних посланика за Народну скупштину Краљевине Југославије извршених 5 маја

су познатије у јавности а широки фронт опозиције свакако је узео неке гласове који би да је

распоред снага био другачији били усмерени за више национално оријентисане странке него

што је то била ХСС Осим тога гласачима је сигурно било јасно и то да глас за мање странке

може бити bdquoбаченldquo због правила које је постављао изборни закон из 1931 године Новине као

и други медији били су под котролом власти а говорило се и о фалсификовању записника и

изборних листића као и о репресији власти на самом изборном месту181 Ратко Парежанин

пише да су се у Београду bdquoшапуталоldquo како је Збор пребацио цифру од 80 хиљада гласова182

што наравно не можемо ни да потврдимо ни да оспоримо ако узмемо у обзир чињеницу да и

други аутори и извори пишу о неправилностима које су се десиле на овим изборима што је

уосталом био случај и са изборима 1931 године на којима такође није мањкало неправилности

и нелогичности Поред тога аутор овог рада се уверио у доста неслагања у самој статистици

Ипак број од 80 хиљада гласова Збора мало је вероватан Оно што са сигурношћу можемо рећи

да су избори те године били јавни што је био случај случај и са претходним изборима183

На крају били су ово први избори на којима је учествовао Збор заједно и под тим

именом Њихове жеље о уласку Димитрија Љотића у скупштину нису остварене Он није

освојио неопходних 50 хиљада гласова потребних да као носилац листе уђе у Народну

скупштину Краљевине Југославије Овај пораз послужио је Збору као опомена и у наредном

периоду Димитрије Љотић и Збор више времена посветиће обиласку Југославије и упознавању

потенцијалних гласача са њиховим програмом и планом за Југославију Поред тога ови избори

показали су да се Збор консолидовао и да ће Димитрије Љотић и партија сигурно бити

политичка фигура која ће видећемо у наредним годинама бити политички релевантна у

Југославији

181 Више о догађајима пре самих избора као и за време изборног дана пише у Čulinović Jugoslavija između dva

rata II 83 - 90 182 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 88 183 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 43 83 ndash 93

НАКОН ПЕТОМАЈСКИХ ИЗБОРА

Скупштина изабрана 5 маја 1935 састала се први пут 3 јуна 1935 године Одмах су се

видели проблеми које је имала ова скупштина јер су представници опозиције одбили да

потврде своје мандате због изборних неправилности о којима смо већ писали На крају

bdquoпетомајскојldquo скупштини су присуствовали само људи са листе Богољуба Јевтића тачније 303

посланика владајуће странке Није дуго требало да се и овако bdquoкрњаldquo петомајска скупштина

подели на два табора иако су посланици били на листи коју је предводио Јевтић и о коме се

првих дана у скупштини није могло чути ништа друго до похвала на његов рачун одмах након

избора представништва скупштине 19 јуна 1935 затражена је оставка Богољуба Јевтића На

крају су уз Јевтића остало само 95 посланика а за новог лидера изабран је Милан Стојадиновић

који је образовао нову владу 24 јуна184 Ова оставка није била изненађење ни за Љотићев Збор

па су о томе писали и у једном издању Отаџбине у коме су примили ову оставку185

Димитрије Љотић и Збор су сада били одлучни у својој намери да постану политички

релевантна снага у Југославији По њима изборни резултат њихове листе је заправо победа

пошто Збор свакако није тражио мандате већ bdquoљуде и херојеldquo а то су како кажу на овим

изборима и пронашли186 За Љотића и Збор борба је тек почела bdquoИдемо напред и ништа нас

не може омести јер смо готови и на крајње жртве Нису прогони ништа за људе у чијим

срцима гори огањ одушевљења и нова вераldquo187

Димитрије Љотић у овом периоду почиње да се више бави политичком агитацијом По

читавој Југославији почиње са серијом политичких предавања Ово је био начин да се

Југославија ближе упозна са ликом Димитрија Љотића као и са оним за шта се он и његова

странка залажу Ова предавања могла су да се посматрају и као предизборне конференције

зато што је Љотић одлучио да изађе на општинске изборе који ће бити одржани у 1936 години

На овим трибинама Димитрије Љотић говорио је о разним политичким проблемима као и о

филозофији политике Збора Привредна криза ратне опасности хрватско питање Зборов пут

само су неке од тема о којима је Љотић опширно говорио 188 На општинским изборима

одлучили су да буду знатно активнији што се може видети из горепоменутих предавања које

је Љотић држао јако често За разлику од осталих граћанских политичара Збор није намеравао

184 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 94 ndash 99 185 Стефановић Збор Димитрија Љотића 43 186 Димитрије Љотић bdquoПобедисмоldquo Отаџбина 19 мај 1935 187 Аноним bdquoИдемо даљеldquo Отаџбина 19 мај 1935 188 Аноним bdquoПредавање г Димитрија Љотићаldquo Правда 25 децембар 1935 Аноним bdquoПредавање г др Љотића

у Загребуldquo Време 10 јун 1936 Аноним bdquoГ Љотић напада парламентаризам и демократијуldquo Време 6 јул 1936

Аноним bdquoГ Д Љотић је изложио програм свога покретаldquo Време 28 септембар 1936

да кандидује искључиво чланове свога покрета већ и све оне који се нису слагали ни са једном

од осталих политичких група189

Општински избори показали су да Димитрије Љотић и Збор и даље немају широку

подршку међу народом Листа Димитрија Љотића успела је да добије председнике у 10

општина што и није тако велик број ако узмемо у обзир да се бирало представништво за 3702

општине На ове изборе изашло је 2239756 гласача што је представљало 66 процената

уписаних бирача Највише гласова освојила је странка режима Југословенска радикална

заједница 1374262 или 614 односно 2626 општина Удружена опозиција била је далеко

иза са освојена 248137 гласа односно 111 односно 318 општина Љотићева листа добила је

6021 глас што је представљало 03 односно 10 општина190

Димитрије Љотић и листа коју је он предводио на општинским изборима најбоље је

прошао у Дунавској бановини У овој бановини гласало је 402335 бирача то јест 703 од

пријављених Овде је Димитрије Љотић освојио 5315 гласова што је 13 од изашлих бирача

и тако је Збор у овој бановини добио 9 председника општина Занимљиво је и то да је у

Дунавској бановини на изборе изашао и Воја Ђорђевић чији је сукоб са Љотићем увелико

трајао Овај задругар предводио је листу имена Сељачки покрет а тај покрет освојио је 3628

гласова тј 09 и 7 општина Наравно и у овој бановини је најбоље прошла ЈРЗ са 281079

гласова тј 698 и 621 општину Далеко иза ње поново је била Удружена опозиција са 57766

гласова тј 144 и 74 општине Осим дунавске једина бановина у којој је Љотић успео да

оствари резултат довољан за избор председника општине била је Дринска бановина У

Дринској бановни листа Димитрија Љотића добила је 599 гласова што је било довољно за

једну општину191

Тежак пораз Димитрија Љотића на општинским изборима натерао га је да крене у

агресивнију политичку борбу Трибине које је држао Љотић постајале су све чешће са све више

говора против левице и комунистички настројене омладине Тензије до којих ће довести ови

запаљиви говори довешће и до сукоба присталица Збора са њиховим неистомишљеницима

нарочито младим левичарима

189 Стефановић Збор Димитрија Љотића 44 190 Аноним bdquoУкупни преглед резултата општинских избораldquo Време 10 децембар 1936 191 Аноним bdquoПреглед коначних резултата општинских избора у целој Краљевини по бановинама и политичкој

групацијиldquo Правда 10 децембар 1936

СУКОБИ 1936

Организовање Збора на чвршћим основама наставило се и у 1936 години У јулу ове

формирана је и Омладина Збора У броју Отаџбине од 16 јула објављено је да је Љотић

одобрио статут Омладине и да је за председника Омладине Збора изабран др Данило

Грегорић192 члан Врховног одбора Збора адвокатски приправник и новинар из Београда193

Грегорић је био један од чланова Збора који су били одушевљени Хитлером и нацистичком

политиком чак толико да је докторску дисертацију на тему bdquoЕкономска и социјална политика

националногсоци јализма и њене доктринарне основеldquo одбранио те 1936 године на Правном

Факултету у Београду194 Из позива који је Грегорић упутио омладини овог покрета могло се

наслутити будуће деловање ове омладине bdquoОмладинци Ваше је место одређено Ви сте

дужни да у своје руке узмете остварење вековних исконских тежњи нашег народа за редом и

правдом Против лажи либерално ndash демократске и партизанско ndash кликашке против неправде

капиталистичке против рушилачког беса комунизма за народ и његову стару правицу за ред

правду и благостање ndash то је правац омладине Југословенскеldquo195

Односи међу младима су били толико затровани да је често долазило до сукоба

нарочито између колега на Београдском Универзитету Студенти који су подржавали Љотића и

његове идеје сукобљавали су се често са лево оријентисаним колегама Ови сукоби нису били

ексклузивни за bdquoљотићевцеldquo Са студентима bdquoкомунистимаldquo сукобљавали су се и припадници

Организације националних студената скраћено ОРНАС који су су себе сматрали за

југословенске националисте Колико био озбиљан сукоб завађених страна говори нам и

чињеница да је приликом једне од тих свађа дошло и до тешког физичког обрачуна између две

групе студената права На крају је bdquoнационалистаldquo Слободан Недељковић убио свог колегу

bdquoмарксистуldquo Жарка Мариновића 196 Један од браниоца Слободана Недељковића био је и

Димитрије Љотић а одбрана је желела да докаже да је Недељковићу било често прећено од

стране студената комуниста зато што није делио њихово политичко мишљење те да је убио

Мариновића у самоодбрани након што је нападнут приликом дељења политичких памфлета

испред факултета197 Овај несрећни догађај одиграо се 4 априла 1936 године а данас се дан

када је убијен Жарко Мариновић обележава као Дан студената у Србији

192 Аноним bdquoОснивање Омладине Збораldquo Отаџбина 16 јун 1936 193 Стефановић Збор Димитрија Љотића 38 194 Исто 195 Данило Грегорић bdquoОмладини Југославијеldquo Отаџбина 16 јун 1936 196 Види Прилог 3 124 197 Аноним bdquoСтудент права убио једног свог друга а другога тешко раниоldquo Политика 5 април 1936 Аноним

bdquoУбиство пред Хигијенским заводом пред судомldquo Време 16 јун 1936 Аноним bdquoСтудент Слободан

Недељковић убица студента Жарка Мариновића изведен је јуче пред судldquo Политика 23 јун 1936

Истина Недељковић никада није потврдио да је био члан Збора али је извесно да је био

члан ОРНАС-а који је у великој мери подржавао идеје Димитрија Љотића као и то да је

Димитрије Љотић једно време радио на одбрани Недељковића198

У децембру 1936 године поново је дошло до сукоба између Љотићевих

неистомишљеника и присталица Наиме Димитрије Љотић је почетком децембра покушао да

одржи скуп у Краљеву али је у томе био спречен од стране југословенских комуниста199 Он је

људима који су више од сат времена спречавали његов говор поручио да bdquoТо је насиље а ја се

баш против насиља боримldquo као и то да се демонстранти не брину пошто bdquoОдржаћу ја збор у

Краљеву ако не данас кад сте се ви спремили оно други пут кад се ја будем спремиоldquo200 Овако

је Љотић најавио свој други долазак у Краљево што се и десило 27 децембра двадесетак дана

након првог покушаја одржавања говора Сада је Љотић дошао спреман уз пратњу

најватренијих присталица који су носили зелене траке на десној руци и били задужени да се

постарају за ред на овом скупу201 Оваква организација политичке манифестације све више је

подсећала на неке друге земље тог периода Љотићеву bdquoгардуldquo на овом скупу је предводио

Станислав Краков познати новинар југсловенски поручник херој из Великог рата и Љотићев

ратни друг Наводно ових редара које је предводио Краков и који су успели да заведу ред у

сали и тиме омогуће политичка излагања припадника Збора било је преко 300 202 Овде је

Краков одржао свој политички говор и тако најавио своје веће ангажовање у Збору После тога

коначно одржао је свој говор и Димитрије Љотић и тиме показао да је спреман на физички

обрачун са свима који не дозвољавају Збору политички рад Након скупа поворка збораша

кренула је ка железничкој станици а за време те поворке поново је дошло до сукоба са

неистомишљеницима који су их гађали камењем203

Следећи скуп Љотићевих присталица у Нишу још више је истакао антикомунистичку и

профашистичку односно пронацистичку политику Збора На овом скупу највише су се

истицали Станислав Краков и Јурај Коренић који су о комунизму говорили као о највећем злу

које је задесило Југославију Коренић потпреседник Збора ишао је чак и даље говорећи о

198 Слободан Недељковић поред овога присуствоваће и нападу на Технички факултет 1940 године а о чему ће

бити речи у наставку овог рада Напад на Технички факултет извели су студенти љотићевци те ово може бити

потврда да је Недељковић заиста био Љотићевац 199 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете

радикалне деснице у међуратном периоду 497 200 Аноним bdquoГ Љотић је у Краљеву прексиноћ одржао предавање али политички збор јуче није могао да се

одржиldquo Политика 7 децембар 1936 201 Аноним bdquoДемонстрације против г Љотића и његове bdquoгардеldquo у Краљевуldquo Време 28 децембар 1936 202 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете

радикалне деснице у међуратном периоду 497 203 Аноним bdquoДемонстрације против г Љотића и његове bdquoгардеldquo у Краљевуldquo Време 28 децембар 1936

фашизму који треба да потисне демократију а имао је и неколико антисемитских испада На

крају скупа оба говорника поздравила су слушаоце дизањем десне руке204

Димитрије Љотић поред физичких сукоба које је имао са припадницима омладине

окренуте левици није био ни у ништа бољем односу са тадашњим властима Истина овде су

сукоби обично били само вербални а један сукоб обележиће прву половину 1937 године Тај

сукоб остаће упамћен као афера bdquoТехничка унијаldquo

204 Ст bdquoЗбор г Љотића у Нишуldquo Правда 11 јануар 1937

ТЕХНИЧКА УНИЈА

Почетком 1937 године странице свих највећих београдских дневних новина као што

су Време Политика и Правда испуњавали су чланци о афери познатој као Техничка унија У

центар афере стављен је Димитрије Љотић и његов Збор а пребацивало им се то да су тајно

финансирани од стране Немачке преко компаније Техничка унија

Немачка је 1937 године била држава под вођством Адолфа Хитлера

Националсоцијализам политика његове партије све више је постајала узор за друге

десничарске организације тог периода Ово је био разлог због којег је велики број националних

покрета тог доба сматрао националсоцијализам а поред тога и италијански фашизам за добру

политичку праксу која ће успети да врати снагу држави ослабљеној од стране bdquoпокварених и

поткупљених љубитеља демократијеldquo У суседној Мађарској Румунији и Бугарској постојали

су покрети који су били блиског политичког мишљења са Хитлером Југославија такође није

била изостављена из овог тренда а југословенски политичари у овом периоду покушавали су

да се што је више могуће приближе Хитлеру и његовој Немачкој која је у том периоду

изгледала као држава на добром путу како политички тако и економски

Један од политичких покрета који је имао позитивно мишљење о тадашњој Немачкој

био је свакако и Збор Димитрија Љотића Димитрије Љотић у више наврата покушава да

демантује гласине како покрет Збор фашистички и хитлеровски међутим свима је било јасно

да су ови покрети поприлично слични У чланку bdquoНи фашизам ни хитлеризамldquo он покушава

да објасни зашто између ових покрета не може да стоји знак једнакости иако постоје bdquoизвесне

привидне сличностиldquo205 О сличностима ова два покрета биће још речи у наставку овог рада

И поред тога што одбија да Збор називају фашистичким или нацистичким Димитрије

Љотић жели да створи добре односе са Хитлером и његовом партијом Тако је познат случај да

је након избора 1935 године Димитрије Љотић отпутовао у Швајцарску где се састао са

представницима НСДАП-а односно Хитлерове партије 206 Даље чланови овог покрета

присуствовали су и одржавању митинга у Нирнбергу познатом нацистичком годишњем

догађају а све у циљу стварања ближе сарадње између њихових странака 207 Ови блиски

односи Југословенског народног покрета Збор и Национал-социјалистичке Немачке радничке

партије биће разлог избијања већ поменуте афере

Случај Техничка унија званично почиње 30 јануара 1937 у Скупштини говором

посланика Народног сељачког клуба Животе Милановића на састанку Финансијског одбора

205 Димитрије Љотић bdquoНи фашизам ни хитлеризамldquo Отаџбина 3 фебруар 1935 206 Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 41 207 Велибор Јонић bdquoЗбор не прима помоћ од Немачкеldquo Време 5 фебруар 1937

Приликом овог говора Милановић је оптужио Збор да прима новац из иностранства а доказ за

то по Милановићу био је неки ревизорски извештај који је пронашао пет или десет хиљада

марака у књигама Збора књиженим bdquo као помоћ једне стране државеldquo208 Ово је било сасвим

довољно да Политика објави Милановићев говор и тиме отвори ову аферу209

Два дана касније Политика је објавила одговор Збора који је написао Велибор Јонић

Одмах се могло видети да борба између задруга започета још пре неколико година и даље траје

те је сада Јонић оптужио Милановића да клевети Димитрија Љотића и Збор а све због његове

задружне борбе против bdquoкликеldquo коју су представљале супростављене задруге Поред тога

Јонић је позвао Милановића да објави име ревизора који је доставио Милановићу извештај о

примљеном новцу и то у року од десет дана иначе ће у очима Збора остати само клеветник210

Милановић је Јонићу одговорио у листу Време тврдећи како су књиге Збора склоњене

како је Збор продавао шљиве из својих задруга по много већим ценама у иностранству него

што је то иначе случај како Отаџбина има много већи тираж него што је то реално за један

партијски лист питајући се како се тај лист издржава Поред свега овога најважнија су била

друга два питања Та два питања била су оно што ће заправо покренути аферу Милановић је

питао Јонића да ли Збор има везе са bdquoједним новооснованим друштвом у Загребу коме је циљ

да врши повлашћене компензације и да осигура материјалну зараду политичком покрету

Зборldquo као и да ли Јонић познаје bdquoДанића Алијаша Голштајнаldquo211

Милановић је споменуо једно име које ће поред имена Димитрија Љотића бити кључно

за овај случај То је име Милана Данића покрштеног Јевреја Алфред Дијамантштајн кога је

Милановић грешком назвао Алијаш Голштајн занимљива је личност о којој морамо написати

неколико речи Данић или рођено Дијамантштајн био је учесник још једне афере двадесетих

година овога века Наиме bdquoафера Дијамантштајнldquo нашла се пред судом 1920 године а у њој је

Алфред Дијамантштајн заједно са још неколико комуниста одговарао пред Загребачким

војним судом за покушај подизања устанка у Краљевини СХС Наводно је Дијамантштајн за

ово био ангажован од мађарског комунистичког режима Беле Куна где је Дијамантштајн у тек

основану Краљевину СХС уносио оружје и значајна финансијска средства која су

употребљавана за агитацију по Загребу као и за финансирање комунистичких листова као што

су били листови Истина и лист под уредништвом писца Мирослава Крлеже Пламен 212

Међутим Мирослав Крлежа демантује да је примао новац од Дијамантштајна кога како каже

208 Аноним bdquoДискусија о буџету Министарства унутрашњих пословаldquo Политика 31 јануар 1937 209 Види Прилог 4 125 210 Велибор Јонић bdquoДа ли bdquoЗборldquo г Љотића прима помоћ од Немачкеldquo Политика 2 фебруар 1937 211 Живота Милановић bdquoДа ли bdquoЗборldquo г Љотића прима у сврху агитације помоћ из иностранстваldquo Време 4

фебруар 1937 212 Korać Povjest radničkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji 274 - 275

није ни познавао213 али чињница је да је у овој афери Алфред Дијамантштајн осуђен на три

месеца затвора Сам Дијамантштајн тврди да је био агент Беле Куна али само због тога што је

мађарска држава држала његову мајку као таоца те је он био присиљен да извршава поверене

задатке Након афере 1922 Алфред се оженио а тада се и крстио и на крштењу добио име

Милан Презиме је променио у Данић и тиме је на неки начин стављена тачка на ову аферу214

На Милановићева питања Јонић је у листу Време одговорио још једном опет тражећи

да каже име ревизора као и да изнесе све доказе о нелегалним радњама Збора ако их већ има

Још једном наглашава да задруге које су под директним вођством Воје Ђорђевића желе да

спрече рад задругама Димитрија Љотића те да се због тога покреће питање извоза шљива О

Данићу Јонић каже да га познаје као бившег чиновника Воћарског савеза савеза који је и

извозио шљиве у иностранство тачније Немачку Као и да bdquoПокрет `Збор` нема никакве везе

ни са каквим трговачким предузећем не само у Загребу већ ни у целој земљиldquo наравно

оградивши се од приватних послова њихових чланова На крају овог чланка Јонић каже bdquoЈа

сам готов да извршим самоубиство ако се докаже да су `Збор` и `Отаџбина` ма и пребијену

пару ма којим путем и начином примили из иностранстваldquo215

Након ове полемике Јонића и Милановића у дневној штампи кратко се јавности

обратио и Димитрије Љотић подсетивши на сукоб у задругама и на судске процесе који се воде

између припадника задружних савеза За остале ствари рекао је Љотић биће одговорено

другачије што се ускоро и догодило те је Збор подигао кривичну тужбу због клевете против

Животе Милановића216

Дан након објаве тужбе у дневној штампи појавила се вест о Техничкој унији

акционарском друштву организованом од стране Милана Данића а све уз помоћ Загребачког

огранка Збора Наводно Јурај Коренић је заједно са Миланом Данићем односно Алфредом

Дијамантштајном у Загребу основао Техничку унију која је требало да буде акционарско

друштво за извоз задружних производа у Немачку а све преко појединаца из НСДАП-а и са

знањем државе Немачке Јурај Коренић је након састанка у Немачкој са високим

функционерима нацистичке партије постао директор овог акционарског друштва а поред њега

су акције поседовали и истакнути чланови загребачког огранка Збора Занимљиво је да се у

овим чланцима стално потенцира како је један Јевреј и bdquoционистаldquo успео да превари сам Збор

и постане њихов члан а наводно је успео да превари и нацистичке функционере

213 Krleža Moj obračun s njima 26 ndash 29 239 ndash 244 286 ndash 291 214 Аноним bdquoГ Дијамантштајн о себи својим пословима о везама са bdquoЗборомldquo г Д Љотића и немачким

национал-социјалистимаldquo Правда 18 фебруар 1937 215 Велибор Јонић bdquoЗбор не прима помоћ од Немачкеldquo Време 5 фебруар 1937 216 Димитрије Љотић bdquoОдговор г Димитрија Љотића народном посланику Животи Милановићуldquo Политика 8

фебруар 1937 и Велибор Јонић bdquoДа ли bdquoЗборldquo г Љотића прима новац за пропаганду из Немачкеldquo Време 13

фебруар 1937

наглашавајући да би новац који би у Југославију улазио осим за Збор био намењен и јеврејским

трговцима а што би значило сарадњу Збора и Јевреја што је за добар део припадника Збора

било неприхватљиво Осим тога потенцирало се и на томе да је Данић бивши комунистички

агент што би значило да Збор осим са Јеврејима сарађује и са комунистима217

Био је ово велики ударац за Димитрија Љотића који је осећајући потребу да објасни

ситуацију са Техничком унијом објавио текстове у новинама као деманти догађаја У

текстовима је наглашавао како Данић није члан Збора нити има икакве везе са Збором већ да

је он био ангажован од стране Вођарског савеза за трговинске односе са иностранством као и

то да како су писале новине претходних дана он није одбио никакав новац из иностранства

већ да тај новац нико није ни нудио знајући унапред да би био одбијен Поред тога Љотић каже

да је био упознат са идејом Техничке уније како наводи bdquoПо првобитној замисли коју сам

прихватио то би требало да буде једна организација у коју би ушли прави представници свију

грана наше народне привреде У исто време у Немачкој остварила би се слична организација

која би обухватила представнике немачке народне привредеldquo 218 али пошто је након пар

месеци схватио да ово неће бити могуће повукао се из разговора о оснивању Техничке уније

Осим тога Љотић је нагласио да је од Коренића затражио оставку на место директора као и то

да објасни зашто је у посао и улазио Даље он у интервјуу који је дао Правди говори о томе да

је цела афера избила због противника Збора са једне стране и противника њега лично као

управника задруга О Техничкој унији каже да је почетна мисао била економска компензација

између држава у роби што не би морало да буде случај само између Југославије и Немачке

него би се касније проширио на више земаља bdquoНи на крај памети ми није било да Техничка

унија буде некаква експозитура Збора По мојој иницијативи конзултовани су људи из разних

крајева наше земље који не само да са Збором немају никакве везе но су му и велики противници

а ово све у циљу да организација која треба на темељу ове мисли да се оствари буде истински

представник целокупне народне привредеldquo219

Сада је у новинама почело да се пише и о другим фирмама извесном предузећу Титан

(или Титанит) и Дамак које су биле у борби за покретање фабрике експлозива и фабрике азота

у Југославији Пошто је наводно немачки Дамак одбијен чланови Дамака покушали су да

217 Н Шкргић bdquoКако је г Данић ndash Дијамантштајн намеравао да обмане немачке национал-социјалисте и Збор г

Љотићаldquo Правда 14 фебруар 1937 В Јакшић Како се бивши комуниста а сада циониста и члан bdquoЗбораldquo Данић

ndash Дијамантштајн јавио као посредник између националсоцијалиста у Немачкој и bdquoЗбораldquo г Љотића Политика

15 фебруар 1937 Васа Јакшић bdquoТехнише унион коју је са истакнутим члановима Збора у Загребу основао Данић

ndash Дијамантштајн отворила је ради лакшег трговања с Немачком и филијалу у Београду у чијој се управи налазе

наше угледне личностиldquo Политика 16 фебруар 1937 К Домазетовић bdquoПредузеће са капиталом од милион

динара трбало је да спроводи послове од стотине милиона динараldquo Време 18 фебруар 1937 218 Димитрије Љотић bdquoКако је Данић ndash Дијамантштајн намеравао да обмане немачке национал ndash социјалисте и

Збор г Љотићаldquo Правда 17 фебруар 1937 219 Аноним bdquoГ Димитрије Љотић о односу bdquoЗбораldquo и bdquoТехничке унијеldquo и о мотивима поведене кампањеldquo

Правда 19 фебруар 1937

преко Техничке уније добију концесију за овај посао који је требало да буде довољан за

потребе експлозивом читавог Балкана Наводно акционари Титанита капиталисти из

Југославије успели су да сазнају за овај план и осујете Немце Осим тога спомињале су се и

фирме попут АЕГ-а и И Г Фарбен огромних немачких концерна из тог периода који су

наводно имали посла са Техничком унијом220

Осим у Југославији о Техничкој унији говорило се и у међународној јавности Великих

одјека било је поготово у француској и чехословачкој штампи Поред тога Радио Москва и

Радио Стразбур емитовали су посебне емисије посвећене овој афери221 Наравно може се

видети да су вести о Техничкој унији углавном преносили медији који нису били немачки

настројени тј који су били изразито антинемачки

Новине су данима говориле о повезаности Техничке уније Данића Љотића и Коренића

са Немачком и високим функционерима НСДАП-а попут Алфреда Росенберга и Ериха Коха

али без чврстих доказа Поред њих штампа је говорила и о другим јавним личностима које су

довођене у додир са афером те је и вођа Уједињене опозиције Влатко Мачек морао да се брани

од оптужби да је и он имао везе са Техничком унијом222 Одбрана као уосталом и напади ишла

је такође преко новина Занимљиви су текстови и популистичка обећања самог Јураја Коренића

који је између осталог тврдио да би Немачка као сарадник Техничке уније у Југославији

ископала канал који би повезао Дунав и Солун даље исушила мочвару Лоњско поље223 што

би значило ново квалитетно пољопривредно земљиште као и очистила реку Саву која би

постала пловна целим током Све ово би Немачка наводно радила без накнаде а у циљу

подизања општег стандарда у Југославији што би за њих значило ново тржиште за њихове

техничке производе224

Сам број чланака о овом случају је изненађујући Чињеница је да није било дана а да

барем две стране у највећим дневним новинама не буду испуњене новим насловима о овом

случају са све више информација које неретко нису биле повезане а често и сасвим небитне

Димитрије Љотић је такође био изненађен овим догађајем и интересовањем штампе за тај

случај те је написао bdquoДа дајем одмах чим Ви што напишете исправку немогуће ми је ndash а и

излишно пошто би сутра дан морао давати другу на нов Ваш написldquo225

220 Аноним bdquoКако је избила афераldquo Правда 19 фебруар 1937 и Организаторима bdquoТехничке унијеldquo у

Југославији изгледа да је Немачка била ставила 500 милиона динара на расположењеldquo Политика 17 фебруар

1937 221 Rastko Lompar Afera bdquoTehnička unijaldquo i veze JNP Zbora sa nacističkom Nemačkom 1935 ndash 1941 Istorija 20 veka

br 2 (2020) 90 222 Аноним bdquoГ др Мачек није имао везе са Техничком унијомldquo Време 20 фебруар 1937 223 Парк природе у Хрватској 224 Васа Јакшић bdquoЗаменик вође Збора г др Коренић објашњава како је путовао у Берлин и како је дошао на

чело Техничке уније у Загребуldquo Политика 18 фебруар 1937 225 Димитрије Љотић bdquoГ Љотић изјављује да чека док се расветли афера Техничке унијеldquo Политика 20

фебруар 1937

Након две недеље поново се у новинама појављује и чланак Животе Милановића који

тек сада одговара на тужбу коју је Збор поднео против њега али и каже да је овим случајем

Збор из даљег политичког рада дисквалификован те да ће на суду изнети још информација које

се сада тичу финансирања Отаџбине и других листова под поткровитељством Збора226

Милановићев текст у неку руку био је почетак краја ове афере Још пар дана у новинама

се говорило о Љотићу и Дијамантштајну и њиховим везама али као што је то био случај и са

претходним данима ништа ново и конкретно није се могло прочитати Међутим и поред мањка

доказа бомбастични наслови утицали су на перцепцију јавности о Љотићу и његовом покрету

чак толико да је то сигурно имало утицаја и на опадање подршке Љотићу у Југославији

Димитрије Љотић из овог разлога одлучио је да се обрати чланству Збора како би објаснио

читаву ситуацију те је у Београду 28 фебруара 1937 године одржана конференција Збора а

на којој је главни говорник био он лично

Конференција Збора одржана је у недељу 28 фебруара 1937 године Место одржавања

овог bdquoзбораldquo био је биоскоп bdquoТриглавldquo у Сарајевској улици у згради Железничког дома

Унапред се знало да ће атмосфера на овом скупу бити узаврела Љотић је имао план да своје

присталице увери како он није учествовао у афери а поред тога и да објасни да афера уопште

ни не постоји Антифашисти су имали другачији план Они су желели да уђу на скуп Збора и

ту вербално нападну bdquoфашисту народног гробара и курјакаldquo Љотића Из овог разлога Збор је

дошао на скуп са великим бројем редара познатим у Збору као bdquoлетећи одредиldquo што су

уствари били младићи подржаваоци политике Збора из читаве земље (највише их је било из

Војводине) а најспремнији за физичке обрачуне са противницима Као и на прошлим

скуповима ови редари носили су зелене траке на десној руци и поздрављали су се сада већ

препознатљивим поздравом фашиста подизањем десне руке У једним дневним новинама се

појавила и информација да је део редара припадао фашистичким организацијама из других

земаља послатим као помоћ за овај скуп227 Наводно су bdquoлетећи одредиldquo били опремљени

кратким металним штанглама а неки од њих су били и наоружани

Међутим ни антифашисти нису дошли неприпремљени велик број припадника

демократске омладине из разних странака штампао је дан раније летак на којима позива

противнике Љотића да се појаве на скупу Противници Љотића окупили су се пред биоскопом

пре него што је Љотић дошао да одржи говор а поред студената и младих радника на улици

су биле и јаке полицијске снаге које су као задатак имале одржавање реда знајући да је сукоб

између ове две политичке групе врло могућ

226 Живота Милановић bdquoНародни посланик г Живота Милановић тврди да је Збор г Љотића дисквалификован

за јавни животldquo Време 23 фебруар 1937 227 Аноним bdquoЈуче је у Београду у сукобу антифашиста и присталица г Љотићевог bdquoЗбораldquo повређено десет

лицаldquo Време 1 март 1937

Када се Љотић појавио у пратњи редара демонстранти су почели са увредама на његов

рачун као и са бацањем каменица и калдрме коју су вадили у Сарајевској улици Напад је био

толико јак да је неколико људи повређено а околне зграде су руиниране Међутим сукоб није

дуго трајао и полиција је успела да смири ситуацију и омогући одржавање Љотићевог скупа

Сам скуп није био ништа другачији него Љотићеви текстови тих дана Он се питао где

је заправо афера Да ли је афера то што су сарађивали са Миланом Данићем покрштеним

Јеврејом или је афера у томе што су задруге на чијем је он челу продавала шљиве у

иностранству по доброј цени Он и организација коју води нису имали никакве везе са

Техничком унијом а појединици чланови Збора добили су наређења да из тог посла изађу

Углавном Димитрије Љотић је сматрао да дневна штампа води рат против Збора и њега

лично228

Занимљивост овог случаја је и то што је после скупа Димитрија Љотића и

демонстрација које су овим поводом избиле афера Техничка унија у потпуности изгубила на

значају Нагло како је и дошло у жижу јавности прекинуло се писање о Техничкој унији

Дијамантштајну Љотићу Коренићу и њиховим немачким партнерима На крају није

разрешено шта је тачно била ова афера ко је у њој учествовао из ког разлога и шта је тиме

добио

O овом случају мало је речи и у литератури У периоду након Другог светског рата овај

догађај се први пут помиње у књизи из 1955 назива bdquoНемачка обавештајна службаldquo издата

од стране Управе државне безбедности у народу запамћене као Удба Након тога овај догађај

се помиње још једном 1977 у књизи bdquoНоћ и маглаldquo аутора Славка Одића и Славка Комарице

Најзначајнија студија о Збору написана од стране Младена Стефановића такође се позива на

ове књиге које нам дају неке информације које нису биле познате тадашњој јавности

Наиме цела афера Техничка унија била је део борбе врха нацистичке партије за

функције Главни актери ове борбе били су Алфред Розенберг Ерих Кох и Херман Геринг

Розенберг и Кох су преко својих људи покушали да ступе у контакт са Димитријем Љотићем

сваки из својих опортунистчких разлога На крају то је успео Ерих Кох Гаулајтер Источне

Пруске Кох је преко својих људи дошао и у контакт са Данићем а он у контакт са Љотићем и

тако је читава прича уствари и почела За разговоре о Техничкој унији убрзо је сазнао и Алфред

Розенберг један од идеолога НСДАП-а који је пренео своја сазнања о овом догађају Херману

Герингу Геринг је упознао председника владе Милана Стојадиновића са читавом ситуацијом

228 Аноним Антифашистичка омладина демонстрирала је јуче против збора г Димитрија Љотића у Београду и

том приликом дошло је до крваве туче пред биоскопом bdquoТриглавldquo у Сарајевској улициldquo Политика 1 март 1937

Аноним bdquoАнтифашисти су јутрос демолирали железничарски дом у које је била заказана конференција

присталица г Димитрија Љотићаldquo Правда 1 март 1937

чинећи му услугу знајући за лоше односе Стојадиновића и Љотића иако су били представници

политике окренуте Немачкој Геринг је ово радио како би се што више приближио тадашњим

југословенским властима а што би на крају крајева приближило Југославију и Немачку и

удаљило Југославију од Француске229 На крају је Стојадиновић преко Политике и Животе

Милановића (који је био човек од поверења Воје Ђорђевића тадашњег министра без портфеља)

покренуо целу причу о Техничкој унији Ипак афера је од самог старта била на климавим

ногама зато што ни Геринг ни Стојадиновић нису имали доказе о Љотићевом уплиту у овај

посао bdquoАли оно што је у обавештењима било замагљено Политика је надокнадила

журналистичким ефектима и низом алузијаldquo230

За време писања овог рада објављен је чланак Растка Ломпара који се бави тематиком

Техничке уније По овом аутору објашњење о Немачком уплиту у аферу је погрешно Аутор

Ломпар сматра да су аферу покренули Милан Стојадиновић и Воја Ђорђевић два политичара

са којима је Љотић био у сукобу Ђорђевић је имао своје разлоге по питању задруга о чему је

већ писано у овом раду а Стојадиновић је аутор Ломпар сматра био свестан опасности која

му прети од фашистичког покрета наслоњеног на Немачку231 Овакво објашњење је сасвим

могуће ако узмемо у обзир његов однос према Ђорђевићу о чему је већ писано као и однос

према Стојадиновићу о чему ће у наставку рада бити више речи Поред тога Живота

Милановић био је члан НСК посланичке групе Воје Ђорђевића док су задруге један од

највише спомињаних појмова у овој афери

Независно од тога ко је заслужан за излазак афере на видело остаје чињеница да је

Љотић заиста имао личне контакте са Немцима Група Немаца из Војводине која се одвојила

од немачког културног удружења Културбунд придружила се те 1937 године Љотићевом

покрету Ови такозвани Обновитељи били су поборници Хитлерове политике а уједно били

су и у јако добрим односима са владајућом странком у Немачкој232 Обновитељи су били

присутни и на скупу у биоскопу Триглав233 Поред тога Збор је у Војводини издавао и неколико

листова на немачком језику Erwache Angriff Sturm и Vaterland234

229 Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 43 ndash 50 и Nemačka obaveštajna služba II 66 - 73 230 Nemačka obaveštajna služba II 72 231 Rastko Lompar Afera bdquoTehnička unijaldquo i veze JNP Zbora sa nacističkom Nemačkom 1935 ndash 1941 Istorija 20 veka

br 2 (2020) 95 ndash 97 232 Bešlin Vesnik tragedije Nemačka štampa u Vojvodini (1933 ndash 1941) 50 ndash 52 233 Димитрије Љотић bdquoЊихови напади чине нам част и радостldquo Отаџбина 13 март 1937

У овом чланку Љотић помиње да је немачких присталица Збора било тек петнаест на овом скупу и да су сви

били из Панчева Вероватно је овим покушао да се одбрани од натписа у новинама који су тврдили да су Немци

били доста бројни на скупу код Триглава као и да је помоћ Љотићу стигла и из околних држава а од стране

фашиста 234 Никола Тошић Малешевић bdquoДимитрије Љотић ndash Портрет једног колаборационистеldquo Војно дело бр 69 (2019)

547 и Bešlin Vesnik tragedije Nemačka štampa u Vojvodini (1933 ndash 1941) 90

Тако је почела и завршила афера која је пуних месец дана пунила ступце дневних

новина информацијама о Техничкој унији и Димитрију Љотићу На крају афера није

разјашњена али је углед Димитрија Љотића претрпео велики удар Иако није било доказа о

сарадњи Димитрија Љотића и немачких нациста било је јасно да у причама мора имати неке

истине јер како каже стара пословица ndash Где има дима има и ватре

НАКОН АФЕРЕ

Период након афере Техничка унија био је период све већег сукоба између Милана

Стојадиновића и Димитрија Љотића Поред тога неуспеси на изборима навели су Љотића и

његову политичку опцију да размишљају о стварању широке коалиције националистичких

странака у Југославији На овај начин мислили су обезбедили би место у скупштини за тврду

националистичку опцију

Однос Димитрија Љотића и тадашњег председника Владе био је све него добар Милан

Стојадиновић и Димитрије Љотић нису се никада слагали иако су имали сличне погледе на

политику припадали истој генерацији а поред тога обојица су неко време били чланови исте

политичке опције старе Радикалне странке Међутим након афере 1937 године за чије је

цурење у јавност данас то знамо најзаслужнији Стојадиновић однос ова два политичара још

више је погоршан

Милан Стојадиновић као што је то био случај и са Димитријем Љотићем имао је идеју

што ближег повезивања Југославије са Немачком што је ако погледамо свет из угла 1937

године било и оправдано узевши у обзир да је Немачка у том периоду била земља са све јачом

економијом и све већим угледом у свету235

С обзиром да је Милан Стојадиновић чинио власт био председник Владе и члан

државне режимске странке његов задатак повезивања са Немачком био је у великој мери

олакшан Поред Немачке Влада Милана Стојадиновића се у све већој мери приближавала и

фашстичкој Италији а ово као и диктаторско понашање Милана Стојадиновића у наредном

периоду ће створити снажну опозицију против њега у читавој Југославији236

Углед Милана Стојадиновића највише је пољуљан за време такозване bdquoконкордатске

кризеldquo Конкордатска криза представља значајну друштвено-политичку али и религијску кризу

у животу Краљевине Југославије а свакако једну од највећих криза владе Милана

Стојадиновића Конкордатом је било предвиђено правно регулисање односа између државе и

Римокатоличке цркве која би добила већа права и повећан утицај у југословенском друштву

Конкордат је био врло значајан за Владу јер је то био део процеса у решавању bdquoхрватског

питањаldquo што је и сам Стојадиновић наглашавао када је говорио о неопходности усвајања

конкордата Стојадиновић је сматрао да би одбацивање конкордата подстакло сепаратистичке

тенденције у Хрватској то јест међу Хрватима237

235 Немачка је 1936 године била организатор Олимпијских игара за које су у том периоду новинари имали само

речи хвале Сам Адолф Хитлер такође је био популаран у овом периоду те је проглашен и за Тајмсовог човека

1938 године што преставља елитну награду магазина Тајмс 236 Petranović Istorija Jugoslavije I 267 237 Maksić Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici 56

Сам конкордат потписан је у Ватикану још 1935 године али није ратификован у

Југославији зато што је Стојадиновић покушавао да направи споразум са Српском

православном црквом238

До договора са СПЦ никада није дошло Православна црква је сматрала да је

конкордатом повређено уставно начело верске равноправности и толеранције Привилегије

које је конкордатом требала да добије Римокатоличка црква није уживала нити једна верска

организација у Југославији па тако ни СПЦ Неки челници Српске православне цркве су

сматрали да конкордатом Југославија постаје bdquoTerra infideliuimldquo bdquoкао да се ради о Африци где

католичка црква треба да покршћава полудивље црнцеldquo239

Поред СПЦ против конкордата иступио је и Збор Димитрија Љотића као и део

опозиције Опозиција која је била против конкордата изашла је уједињено занемаривши своје

политичке несугласице те се на истој страни нашли и левичари и десничари и унитаристи и

федералисти

Димитрије Љотић је написао и једно отворено писмо које је у виду летка у великом

тиражу растурано по Југославији Он је у овом писму оптужио Милана Стојадиновића да су

он и његова влада послати да ликвидирају Југославију240

Договор са СПЦ није постигнут али и поред тога одлучено је да се овај уговор

ратификује у Скупштини Иако је СПЦ запретила да ће екскомуницирати све посланике који

буду гласали за конкордат на гласању одржаном у ноћи између 23 и 24 јула конкордат је

ратификован са 167 гласова за и 129 гласова против Ово је изазвало велико огорчење против

власти Милана Стојадиновића Осим ситуације са конкордатом у круговима блиским СПЦ-у

почело се говорити и о томе како је патријарх Варнава отрован241 Ови догађаји су подстакли

Владику Николаја Велимировића да организује молитвену шетњу у Београду како за болесног

Патријарха тако и због ситуације у самој земљи Сама шетња уствари је била протест против

владавине Милана Стојадиновића Протести су убрзо постали и насилни те је дошло до сукоба

између жандармерије и представника СПЦ као и народа који су подржали шетњу Догађај у

коме је полиција јуришала на попове а попови као оружје против репресије власти користили

крстове остао је упамћен као bdquoкрвава литијаldquo242

Након ратификације уговора са Ватиканом у Скупштини исто се требало десити и у

Сенату Међутим због све већег незадовољства у Србији где је ситуација изгледала као да

измиче контроли као и да је држава на ивици грађанског рата до самог гласања у Сенату

238 Petranović Istorija Jugoslavije I 275 239 Isto 276 240 Стефановић Збор Димитрија Љотића 50 241 Petranović Istorija Jugoslavije I 276 и Vladimir Dedijer u Istorija Jugoslavije 441 242 Maksić Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici 56 - 57

никада није дошло Стојадиновић се није усуђивао да конкордат изнесе пред Сенат и поред

тога што је сам отпор конкордату за Стојадиновића био неочекиван Он је сматрао да ће

конкордат бити прихваћен без неких велики проблема као bdquoписмо на поштиldquo243

Конкордатска криза показала је да је држава у великој мери потценила моћ СПЦ и група

које су подржавале православу цркву као што је то био случај са Љотићем и његовим Збором

Криза је продубила и заоштрила сукоб између Љотића и Стојадиновића а сама популарност

Стојадиновића у том тренутку била је на најнижем нивоу

Опозициони став народа према Стојадиновићу погодовао је Димитрију Љотићу и

његовим присталицама Конференције Збора све више попримају изглед анти-режимских а

сами говори уперени су у највећој мери против владе Милана Стојадиновића Наравно иако

против читаве владе говори које држи Димитрије Љотић највише су уперени против личности

Милана Стојадиновића

Говори Димитрија Љотића очигледно су сметали Милану Стојадиновићу те је његова

влада у више наврата покушала да спречо одржавање политичких скупова Љотићевог покрета

У ту сврху је Министарство унутрашњих послова слало je и допис бановинама у којем је

између осталог стајало bdquoЗапажено је да се под именом политичке странке Југословенски

народни покрет Збор путем зборова конференција и других састанака развијају недозвољене

и противзаконите разне политичке радње Зборови и политички састанци Збора по правилу

се свршавају тучом и нередом у којима се показало да збораши имају нарочито спремљене

одреде наоружане гвозденим палицама па је потребно њихове акције довести у границе

законаldquo244

Пизма ове двојице политичара довела је и до текста Димитрија Љотића који

Стојадиновића назива bdquoфашистичким шегртомldquo245 У тексту Љотић оптужује Стојадиновића да

жели оно што и Збор те да је bdquoгоњење Збораldquo уствари само његов начин обрачуна са

политичким истомишљеницима које треба склонити са политичке сцене

Ни Стојадиновић није остао дужан Љотићу те у режимским новинама излази чланак у

коме Љотића упоређују са Хитлером bdquoон своју личност уздиже на висину bdquoБогом одређеног

Месијеldquo кога треба сви да слушају који може свима да наређује и да командује Ту се оно

његово аристократско ја диже већ до верског скоро теократског става пуног екстазе Он

се у свима својим говорима покретима и понашањима као и на јавним зборовима и скуповима

своје странке увек опходи као bdquoфирерldquo Када би имао још само политичку униформу са

243 Petranović Istorija Jugoslavije I 275 - 276 244 Стефановић Збор Димитрија Љотића 48 245 Ljotić Poruka fašističkom šegrtu

ременом и знаком bdquoЉldquo и када би тражио од својих присталица да га прописно поздрављају

са bdquoЗдраво Љотићldquo имитирао би потпуно Хитлераldquo246

Однос са Миланом Стојадиновићем један је од разлога због којих Димитрије Љотић

одлучио да покуша да формира коалицију националних странака у Југославији Широка

коалиција унитараца наравно опозиционо расположених направила би један фронт једну

колону за коју би већина националиста гласала Тако би југословенски националисти имали

само две опције гласање за ЈРЗ тј Милана Стојадиновића и гласање за националистичку

опозицију предвођену Димитријем Љотићем

Изборни резултати претходних година били су још један од разлога за коалицију

националиста Љотић је истицао да је још 1936 године био за уједињење али да је тек 1937

године и то након афере Техничка унија заправо почео радити на идеји уједињавања

политички блиских опција са његовим покретом

Фронт деснице требало је да формира Збор заједно са Југословенским посланичким

клубом предвођеним др Јанком Баричевићем 247 Југословенском националном странком

предвођеном Петром Живковићем Богољубом Јевтићем и Јовом Бањанином и такозваним

борбашима Југословенске народне странке Светислава Хоћере Предвиђено је да се на почетку

изабере један директоријум свих шефова а затим да се прихвати програм Збора

Акције на плану приближавања су посебно биле запажене у Војводини где су

присталице Збора и борбаши повели агитацију која је имала нарочито одјека мећу

фолксдојчерима Међутим и поред великог броја преговора између ових националних

странака на крају до заједничког фронта није дошло Први проблем који је избио на површину

био је питање вође покрета Хођера Живковић и Љотић нису могли да се договоре ко је за ову

позицију најбоље решење Највећи заговорник формирања коалиције и поред овог проблема

био је Јанко Баричевић Он је након што је Хођера одустао од коалиције представљао неку

врсту посредника у разговорима између Живковића и Љотића248 Међутим и поред великог

залагања Баричевића вође национаних странака никако нису успевале да дођу до решења ко

је најбољи кандидат за заједничког вођу националне коалиције те до њиховог уједињења и

сарадње на изборима никада није дошло249

246 Аноним bdquoЉотићева загонеткаldquo Врбаске новине 7 новембар 1937 247 Југословенски клуб представљао је опозициони клуб посланика у Народној скупштини Оформљен је након

пада Јевтићеве владе Чланови овог клуба првенствено су долазили из редова оних који су гласали против

формирања Владе Милана Стојадиновића 248 Аноним bdquoГ Јевтић Баричевич и Љотић почињу преговоре за стварање коалицијеldquo Правда 30 јун 1936 249 Стефановић Збор Димитрија Љотића 46 - 48

РАСЦЕП ЗБОРА

Техничка унија конкордатска криза и неуспели покушај стварања опозиционог фронта

разлози су због којег се у Збору појављује све више противника Димитрија Љотића Ова

bdquoопозицијаldquo углавном је долазила из редова Југословенске акције организације која је била

једна од чланица оснивача Противници Димитрија Љотића сматрали су да он не води Збор у

правом правцу а као највећи проблем наводили су његово шуровање са левичарима и

федералистима приликом конкордатске кризе250

Борба у редовима Збора одговарала је Милану Стојадиновићу који је током

конкорадтске кризе увидео да Збор може бити јака опозиција његовом режиму те је помагао

фракцију Збора која је била у опозицији према Љотићу251 Овако би Стојадиновић успео да

оствари два циља растури Збор (или га претвори у сателитску режимску

организацијуопозицију) и са политичке сцене склони или макар маргинализује Димитрија

Љотића

Група око бивше Југословенске акције била је врло активна у самој организацији Збора

Сами чланови Југословенске Акције већином су бивши чланови ОРЈУНА-е који су након

распада ове организације прешли у ЈА252 Припадници ове групе били су чести говорници на

конференцијама које је Збор држао имали су контакте у организацији у читавој земљи а поред

тога држали су и високе функције у покрету Најзначајнији у овој опозиционој фракцији били

су др Данило Грегорић водећа личност омладине Збора Велибор Јонић генерални секретар

Збора и Ђорђе Перић угледни члан Саветодавног одброра Збора и шеф Одсека за штампу

Најзаслужнји за ову bdquoзаверуldquo како су је касније збораши називали био је др Данило

Грегорић који је у више наврата преговарао са Миланом Стојадиновићем а поред тога је

наводно примио и новац за ову акцију253

Ескалација између припадника опозиције и Димитрија Љотића одиграла се 5 децембра

1937 године на Саветодавном одбору Збора Том приликом Димитрије Љотић искључио је из

вођства Збора чланове Јонића Перића Грегорића као и још двојицу истакнутих чланова

Димитрија Суботина и Данила Вуловића Поред тога одлучено је да Грегорић Перић и Јонић

буду изведени пред Врховни суд покрета где би се одлучивало о њиховом искључивању из

самог Збора254

250 Аноним bdquoРасцеп и одлучна борба у вођству Збораldquo Време 7 децембар 1937 и Велибор Јонић Грегорић и

Перић bdquoПосле расцепа Збораldquo Време 8 децембар 1937 251 Стефановић Збор Димитрија Љотића 53 252 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 113 253 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 147 254 Стефановић Збор Димитрија Љотића 53

Занимљивост овог одбора била је чињеница да оптужени чланови (Јонић Перић и

Грегорић) нису присуствовали самој седници иако су били чланови у Саветодавног одбора

Димитрије Љотић уплашио се да би њиховo присуство на седници довело неке чланове у

ситуацију да бирају између њега и њих а већ смо нагласили да је овај део чланства Збора био

врло активан за разлику од чланова који су били уз Љотића на овој седници Присуство

тачније одсуство чланова о којима се расправљало створило је опозицију на самој седници те

је то био и разлог због којег су тада неки чланови одбили да гласају за искључење

горепоменутих255

Данило Грегорић био је огорчен оваквом одлуком Збора Из тог разлога написао је

отворено писмо Димитрију Љотићу у коме наглашава да се он лично разочарао у Љотића

Између остслог он пише Данас вам морам рећи а тако мисли сваки члан покрета који хоће

да буде искрен да сте свој положај схватили погрешно Гледали сте у покрету од првог

тренутка сам инструмент који има да служи вама и вашим личним амбицијама Једно је

вођа а друго је насилник Ви вођа нисте И то сазнање које сам стекао посматрајући ваш

став ваш рад годинама из најнепосредније близине наводи ме у многоме да вам ово пишем

Хоћете да будете вођ Одлично Први ћу са вама Али ви сте испољили свега једну особину

жељу да господарите Другу ни једну И то је баш најмање особина вође Све док сте покрету

давали правац зацртан вашом идејом о служби народу отаџбини и Краљу сматрао сам тај

ваш недостатак нужним злом Данас када сте са тог пута дефинитивно скренули морам

вам подвући да је народ да је држава да је њихова судбина мени важнија од свега другог Па

и од ваших амбицијаldquo256

Осим ових тешких речи упућених Димитрију Љотићу Грегорић се осврнуо и на

ситуацију у покрету која је погоршана након афере Техничка унија а за коју Грегорић сматра

Љотића директно одговорним као и Љотићевој неоствареној жељи да се удружи са

Живковићем и Јевтићем људима за које је до само пре неколико месеци имао само речи

погрде

Дан након објављивања отвореног писма Грегорић се поново јавно обратио Љотићу

овај пут заједно са избаченим члановима Велибором Јонићем и Ђорђем Перићем који тим

путем директно оптужују Љотића да сарађује са левичарима и федералистима Поред нових

оптужби које су изнели на рачун Димитрија Љотића они су признали да су радили на томе

Љотића склоне са позиције председника покрета сматрајући тај чин јединим излазом из

255 Аноним bdquoРасцеп и одлучна борба у вођству Збораldquo Време 7 децембар 1937 и Данило Вуловић bdquoИ г

Данило Вуловић изјашњава се против г Љотићаldquo Време 10 децембар 1937 256 Део писма Данила Грегорића објављен у чланку Аноним bdquoРасцеп и одлучна борба у вођству Збораldquo Време

7 децембар 1937

безнадежне ситуације у којој се по њима Збор налазио257 bdquoСкоро три године рада покрет није

скупио чак ни део онога што је неопходно за његову коначну дозволу Не одржавају се ни

зборови ни конференције ни састанци нити излази застава покрета Отаџбина нити се

шаљу инструкције и обавештења онима који на терену треба да учине сетву мисли наше

главно тајништво не ради старешинства не раде одсеци не раде повереници не раде нико

не ради mdash па ни Ви Јер покрет спава Ко је томе крив258

Избацивање истакнутих чланова изазвало је потрес у покрету Чланова Збора ускоро су

се изјашњавали преко новина да ли су за или против Љотића а највећи удар на саму

организацију био је излазак дела људи који су представљали Југословенску акцију у Хрватској

а које је предводио подпреседник Збора Јурај Коренић већ поменути лекар из Загреба и један

од главних актера афере са почетка 1937 године Тако је Збор доживео највећи потрес од

оснивања и остао без дела чланства мада је наводе да је читав хрватски огранак ЈА изашао из

Збора сам Збор демантовао тврдећи да је седница на којој је излазак одлучен била ништавна

зато што није било кворума259

Излазак Југословенске акције из покрета Збор значио је на неко време и померање

политике Збора са саме екстремне деснице у умереније десничарске воде оне које би могли

назвати и конзервативним Југословенска акција била је организација која је највише нагињала

фашистичкој односно националсоцијалистичкој мисли JA била је како јој то и име каже

спремна на акцију а нису се либили ни физичког обрачуна са противницима По њима једини

исправни метод за освајање власти у Југославији било је bdquoосвајање улицаldquo у стилу Хитлера и

Мусолинија260

Јонић Коренић и Грегорић били су отворени подржаваоци фашизма а њиховим

одласком избачен је поздрав који се усталио на скуповима покрета поздрав подизањем

испружене десне руке који је био карактеристичан за фашисте и нацисте261

Након избацивања опозиције Димитрије Љотић на њихове функције поставља људе у

које су његови сарадници и он имали највише поверења Тако на место генералног секретара

долази Милорад Мојић борац из Првог светског рата и некадашњи уредник недељника Буђење

из Петровграда а на место Врховног старешине омладине Збора долази Ратко Живадиновић

београдски новинар262

257 Велибор Јонић Данило Грегорић и Ђорђе Перић bdquoПосле расцепа Збораldquo Време 8 децембар 1937 258 Стефановић Збор Димитрија Љотића 54 259 Аноним bdquoСедница централног одбора Југословенске акције у Загребуldquo Правда 12 јануар 1938 и Аноним

bdquoВођство Збора демантује коминике Југословенске акцијеldquo Правда 12 јануар 1938 260 Bakić Ideologije jugoslovenstva između Srpskog i Hrvatskog nacionalizma 1918 - 1941 429 261 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 152 262 Стефановић Збор Димитрија Љотића 53

Расцеп у покрету Збор завршио се циркуларним писмом у коме се од чланова Збора

тражило мишљење то јест њихов став о избацивању поменутих чланова покрета Разуме се

Љотићева одлука је поздрављена као једини могућ потез потез који ће значити оздрављење за

Збор263 Занимљиво је и то да нико из омладне Збора није кренуо за Грегорићем иако им је он

био лично надређен264

Избачени чланови Збора ускоро су постали сарадници Милана Стојадиновића па је

тако Велибор Јонић добио наставнички положај на двору Данило Вуловић постао је Министар

грађевине Ђорђе Перић поново је постао директор новинарске агенције Авала а најгласнији

противник Димитрија Љотића др Данило Грегорић добио је место главног уредника у

новинама Време и био сарадник власти на мисијама у иностранству Поред тога почео је да

води и безбрижан дендијевски стил живота купио је вилу у Београду и био власник једног од

малобројних луксузних аутомобила у Београду265

Након расцепа Збора Димитрије Љотић је оснажио свој положај у покрету избацивши

људе који су му представљали противнике и отклонивши претњу коју је представљала

Југословеснка акција

Година 1937 била је тешка за Збор и Димитрија Љотића Техничка унија и догађаји

који су уследили након тога у великој мери ослабили су положај Димитрија Љотића међу

десно оријентисаним гласачима Наредна 1938 година биће изборна у којој ће Димитрије

Љотић и Збор покушати да поврате део гласача који су током 1937 изгубили

263 Стефановић Збор Димитрија Љотића 55 264 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 150 265 Исто 151

ДОГАЂАЈИ 1938 ГОДИНЕ И ДЕЦЕМБАРСКИ ИЗБОРИ

Почетак 1938 године био је буран за Димитрија Љотића као што је то био случај и са

прошлом годином Као што смо већ написали Збор је почетком јануара напустила

Југословенска акција и тиме од Љотића и Збора одвукла један део чланства у Хрватској Осим

унутрашњих трзавица у покрету Димитрије Љотић имао је проблема и са влашћу у

Југославији а поред свега његов изразито антикомунистички став доводио је до физичких

обрачуна са члановима левичарских организација што је у осталом био случај већ неколико

година

Година је почела скуповима Збора а на једном од тих скупова у Шибенику 12

фебруара дошло је до сукоба између присталица и противника Димитрија Љотића У овом

сукобу погинуо је један младић а било је и теже повређених Ред је успостављен тек након

поноћи и уз помоћ великог броја припадника жандармерије Месец дана касније у Сарајеву

противници Димитрија Љотића демолирали су стан у коме је одсео а јутро након тога

вербално га напали на улици266 Напади на Љотића и његове присталице постали су редован

део конференција на којима је Димитрије Љотић учествовао Један од тежих инцидената десио

се на конференцији у Прељини где је поред каменица на присталице Збора пуцано из ватреног

оружја Том приликом теже је повређено троје људи који су са прострелним ранама послати

у болницу у Чачак Димитрије Љотић такође је повређен на овом скупу тачније једна каменица

погодила га је у главу267

Љотић је сматрао да ове сукобе ако не режира онда барем допушта власт Милана

Стојадновића која не реагује на провокације комуниста и левичара и која мирно гледа нападе

на чланове Збора Љотић је писао и тадашњем минстру унутрашњих послова Антону

Корошецу жалећи се на поступање власти према њему и његовом покрету268

1938 година осим што је била пуна сукоба за Љотића и његове присталице такође је

била и изборна година Милан Стојадиновић заједно са кнезом Павлом одлучио је да изборе

распише неколико месеци пре званичног четворогодишњег рока те је одлучено да се избори

одрже у децембру 1938 године269

И на ове изборе Љотић и Збор одлучили су да изађу самостално270 Тако је листа Збора

представљала трећу земаљску листу поред листе Милана Стојадиновића и опозиционе листе

Влатка Мачека Стојадиновићева листа представљала је листу широке коалиције странака које

266 Стефановић Збор Димитрија Љотића 77 267 Аноним bdquoНа политичкој конференцији bdquoЗборашаldquo у Прељини код Чачка дошло је до крваве туче у којој је

повређен и г Љотићldquo Правда 23 август 1938 268 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 196 - 199 269 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 131 270 Аноним bdquoИзборна акција у целој земљи све живљаldquo Правда 21 октобар 1938

су до тих избора или чиниле власт или подржавале владу Милана Стојадиновћа Осим ових

било је ту и националних страна које су била опозиција Стојадиновићу до тог тренутка Тако

је још пре расписивања избора постигнут изборни споразум између Стојадиновића и странке

Светислава Хоћере који је ушао у Стојадиновићеву владу као министар без портфеља истог

дана када су расписани избори На Стојадиновићевој листи нашле су се још неке присталице

Југословенске националне странке као и неки дисиденти појединих странака

Земаљску листу опозиције сачињавале су Сељачко-демократска коалиција Удружена

опозиција део Југословенске националне странке с њеним председником Петром Живковићем

на челу и неколико мањих политичких група На овој листи нашле су се политичке групе које

су се програмски разликовале Најужа веза постојала је измећу Хрватске сељачке странке и

Самосталне демократске странке удружених у Сељачко-демократску коалицију271

Тако је листа Димитрија Љотића поново представљала једину самосталну изборну

листу тј једину листу која није била коалициона На овај начин још једном Димитрије Љотић

ставио је Збор у тешку позицију па тако није могао рачунати на подршку нити медија нити

људи који су имали сличне политичке ставове зато што је већина ових људи било на једној од

две велике коалиционе листе Међутим Димитрије Љотић сматрао је да је Збор bdquoједини путldquo

зато што су друге две опције представљале оно што је по њему заправо био проблем

Југославије те је југословенски гласач стављен пред избор гласање Владину bdquoкорпумпирануldquo

листу и опозициону bdquoфедералистичку анти-југословенскуldquo листу или глас за bdquoједини путldquo -

листу Димитрија Љотића272

Ипак треба нагласити да је пред изборе било преговора Димитрија Љотића и Удружене

опозиције као што је то уосталом био случај и са странком Петра Живковића који је прихватио

заједнички излазак на изборе са УО Љотић како смо то већ написали одбио је овакву

сарадњу273

Љотић је највише присталица имао у Смедереву Његов противник на овим изборима

Милан Јовановић Стоимировић у свом дневнику наводи да је Љотић био толико јак у свом

округу да су присталице овде заводиле терор

bdquoЊегов поп Мајсторовић туче жандарме Његови људи прете убиствима ndash Има

типова који ми тврде да би сељаци могли и убити Љотића Ја не знам шта би била већа

несрећа за мене за време избора да његови убију мене или да неко убије Миту Љотића Има

се импресија да је Љотић врло јак у округу Око њега је све што је пуштено с робије или што

треба да иде на робију ndash а он је заиста свет човек Ја нисам лишен респекта према њемуldquo274

271 Стефановић Збор Димитрија Љотића 45 272 Суботић Димитрије Љотић Сабрана дела Књига 6 101 ndash 105 273 Slijepčević Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata 88 274 Јовановић Стоимировић Дневник (1936 - 1941) 210

Убрзо након одлуке о самосталном изласку на изборе Димитрије Љотић је ухапшен

Наводно након расписивања избора 10 октобра власти су се активније почеле интересовати

за чланове Збора те је Љотић још једном писао министру Корошецу тражећи од њега да се

хајка на чланове Збора обустави bdquoкријем се по Београду ко највећи злочинац јер су ваши

органи узели на око најактивније чланове Збора па и мене у намери да нас похапсеldquo275

И поред сакривања 26 октобра Димитрије Љотић пронађен је на адреси његовог

покрета у присуству више од 30 збораша те је након великог обрачуна са полицијом у којем

је Љотић наводно у једном тренутку узвикнуо и bdquo Другови једанпут се мреldquo он ухапшен и

спроведен у Управу града276

Након хапшења Димитрије Љотић завршио је у згради Управе града Београда

популарној bdquoГлавњачиldquo Главњача средиште градске полиције затвор и место у коме би се

често могли наћи политички противници режима послужила је Љотићу те је он баш у

Главњачи написао своју аутобиографију bdquoУ малој затворској собици у коју сам 26 октобра

1938 увече из просторија Збора насилно и безаконо доведенldquo277

У Главњачи Димитрије Љотић није био сам у ћелији поред његове у то време налазио

се познати левичар и борац против фашизма Драгољуб Јовановић Љотић и Јовановић

познавали су се од раније обојица су били противници Воје Ђорђевића по питању задруга те

су овде у затвору нашли заједнички језик Сам Драгољуб Јовановић наводи да их је чувар

обично изводио заједно у шетње bdquoШетао нас је сат шре о сат поподне наредник Сретен

саме тако да смо могли разговарати у задњем малом кругуldquo278 Јовановић наводи и то да је

Љотић иако антикомуниста дотурао храну младим комунистима који су заједно са њим били

у затвору279

Јовановић међутим сумња да је Љотић заправо био побожан човек Он сматра да је

његова религиозност била само глума bdquoСве ми се чини да је Димитрије Љотић бо један од

великих србијанских глумацаldquo280

Била глума или не Љотићева религиозност умало га је послала у душевну болницу

Наиме власт је сматрала да би најлакше било Љотића послати на посматрање барем док не

прођу избори а све то bdquoјер су код њега примећени знаци религиозног лудилаldquo281 Љотић крајње

иронично пише о овом догађају и наводи да су његово лудило утврдили тако bdquoшто су ми

275 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 196 276 Извештај Министарства унутрашњих послова у bdquoХапшење г Димитрија Љотићаldquo Правда 29 октобар 1938 277 Љотић Из мога живота 4 278 Јовановић Људи људи 159 279 Јовановић Медаљони Књ 3 377 280 Исто 378 281 Јовановић Стоимировић Дневник (1936 - 1941) 217

претресом пронашли икону а прегледом јела утврдили да једем само посна јела за време

поста а претпостављали су да кад сам у ћелији сам да се и Богу молимldquo282

Ипак на крају Љотић није послат у душевну болницу већ на слободу Адвокатска

комора чији је Љотић био члан интервенисала је да се он као политички затвореник у

најскоријем року пусти 283 Тако су Јовановић и Љотић били комшије тек нешто више од месец

дана те је Љотић у децембру угледао слободу284

Кампања Димитрија Љотића за децембарске изборе у великој мери била је онемогућена

његовим хапшењем Он је у Главњачи написао једно писмо које се бави питањем избора У

овом писму насловљеном bdquoПорука иза решетакаldquo оптужио је власт и опозицију за лоше стање

у Југославији али је поред тога нагласио да Збор ни овом приликом не излази на изборе да

тражи гласове и широку народну подршку вероватно знајући да изборни резултат неће бити

повољан за Збор као што је то уосталом био случај и са претходним изборима285 Међутим и

поред тога што није тражио гласове Љотић је говорио да жели да у скупштину уведе више од

200 сељака и 70 радника и занатлија као и да са овим људима на чијим раменима почива ова

држава донесе најбоље законе за сиротињу и најшире народне слојеве286

Избори 11 децембра 1938 године по многима нису били регуларни Након избора

опозиција је имала примедбе на само вођење изборног процеса Сматрали су да је изборни

процес намештен да по сваку цену обезбеди победу владајућој коалицији те су за ове тврдње

изнели и доказе о гласању мртвих особа287 даље да су чланови изборних комисија гласали

уместо одсутних бирача као и то да су на многим изборним местима сами резултати

фалсификовани288 Поред тога и пре самих избора било је случајева застрашивања гласача

највише државних чиновника којима је било прећено отказима ако одбију да гласају за листу

Милана Стојадиновића289

На крају званични резултати избора су говорили да је на изборе изашло 3039041

гласача то јест 7448 од укупног броја уписаних За листу предвођену Стојадиновићем

282 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 54 283 Бранич 1 децембар 1938 284 Извори се по овом питању не слажу Љотић наводи да је у затвору био 36 дана што би значило да је на слободу

изашао пре избора али након тога наводи да је за време избора био у затвору (не наводећи додуше да ли мисли

на саме изборе или на цео изборни процес) Јовановић и Јовановић ndash Стоимировић пишу да је то било негде око

24 децембра што би значило да је Љотић пуштен из затвора након избора Додатну забуну уноси децембарски

број Бранича који каже да је Љотић пуштен неколико дана пре изласка тог броја 285 Суботић Димитрије Љотић Сабрана дела Књига 6 101 ndash 105 286 Стефановић Збор Димитрија Љотића 45 287 По опозицији механизам који је употребљавала власт био је следећи Бирачи за које се поуздано зна да су

умрли нису били брисани из бирачких спискова а уместо њих на изборном месту гласао би неко од чланова

Изборне комисије коју су чинили чланови владајуће партије 288 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 132 289 Slijepčević Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata 92

гласало је 1643783 гласача или 5409 за листу Удружене опозиције гласало је 1364524 или

449 а за листу Димитрија Љотића гласало је 30734 то јест 101 изашлих бирача

Највише гласова Љотић је имао у у свом родном крају Дунавској бановини где је Збор

освојио 17291 глас то јест 333 од изашлих бирача и тиме значајно поправио свој резултат

у односу на прошле изборе када је у овој бановини имао тек 5315 гласова Као што је то било

и очекивано Љотић је најбоље прошао у подунавском срезу где је његова листа имала 5819

гласова што је на 10982 изашлих гласача значило убедљиву изборну победу са 53 гласова

Листа Милана Стојадиновића овде је освојила 3311 гласова тј 3014 а Удружена опозиција

1852 гласа тј 1686290 Одличан резултат који је остварио Збор био би и бољи да владајућа

коалиција није куповала гласове у Смедереву и околним местима291

Међутим иако је листа Димитрија Љотића поправила резултат у односу на изборе 1935

и 1936 године то и даље није било довољно да Збор обезбеди барем један мандат

Децембарски избори показали су да Димитрије Љотић и даље нема подршку народа у

Југославији што свакако није било добро по њега и његову организацију узевши у обзир да су

ово били трећи избори за Збор а да је Димитрије Љотић у том тренутку био активан политичар

више од једне деценије Поред тога ови избори су показали и да је власт Милана Стојадиновића

на климавим ногама Владајућа странка на овим изборима освојила је 100 хиљада гласова мање

него што је то био случај са изборима 1935 године иако је излазност на децембарским

изборима била значајно већа Међутим и поред значајно лошијег резултата изборни закон из

1933 године постарао се да владајућа коалиција добије 306 од 373 мандата у скупштини

На крају може се рећи да су Децембарски избори били поражавајући и за

Стојадиновића и за Љотића

290 Аноним bdquoУкупни резултатиldquo Политика 13 децембар 1938 291 Милан Јовановић Стоимировић у свом Дневнику (Види Јовановић Стоимировић Дневник (1936 ndash 1941) 219

- 220) пише како су сељаци осим новца за свој глас тражили и дрва месо итд За 5 сати исплаћено је између

20 и 30 хиљада динара а цена гласа износила је око 50 динара (Колико је то заправо било новца може се видети

по ценама на дан избора литра вина је износила 6 динара а карта у београдским биоскопима биле су између 8 и

12 динара)

ГОДИНЕ ОДЛУКЕ ndash ПРЕДВЕЧЕРЈЕ РАТА

Након избора 1938 године влада Милана Стојадиновића није дуго трајала Већ у

фебруару оборен је од стране некадашњих савезника На чело нове владе дошао је Драгиша

Цветковић мало познати радикал из Ниша и безутицајни члан Стојадиновићеве владе

Цветковић и његова влада били су потребни кнезу Павлу да једном за свагда реше

хрватско питање

Преговори који су вођени око овог питања довели су до споразума 27 априла 1939

године који су склопили Влатко Мачек и Драгиша Цветковић у коме је договорено стварање

нове бановине Бановине Хрватске Међутим тада овај споразум није потписан Велики део

Удружене опозиције а у коју је спадала и странка Влатка Мачека био је против оваквог

решења Најжешћи противници споразума биле су странке из Босне и Србије292 Поред УО

против оваквог споразума био је и Димитрије Љотић Он је сматрао да је то велики удар на

јединство Југославије Федерализам за шта се залагао Мачек као и стварање Бановине

Хрватске која би како је то Мачек наводио свако била уређена на федералистичким

принципима по Љотићу значилa би расцеп Југославије у наредном периоду Љотић је сматрао

да против оваквог решења треба да се бори а за пример је узео швајцарске кантоне наводећи

да су кантони који су покушали да се отцепе од швајцарске заједнице оружјем натерани да од

те идеје одустану293

Ипак и поред противљења пред сам почетак Другог светског рата 26 августа споразум

Цветковић ndash Мачек је потписан Образована је влада у коју је ушло пет Мачекових људи У

Бановину Хрватску ушле су Приморска и Савска бановина а коначне границе Бановине

утврдиле би се прилком преуређења државе294

Збор и Љотић нису били задовољни оваквим споразумом Потписивање споразума

Цветковић ndash Мачек за њега је био највећи bdquoсрпски и хрватски грехldquo

bdquoСрби су окренули леђа својим вековним идеалима чојштву и јунаштвуldquo Хрвати су пљунули

на Југославију Против та оба узрока ваљало се борити Место тога та два греха су

направили споразум од 26 VIIIldquo295

Љотић је сматрао да bdquoЈугославија и Хрватска ускоро морају расправити своје односе

Ми стојимо на органском гледишту све има меру Ми верујемо да Југославија није случајна

грешка већ резултат једног дугог органског ndash тринаестовековног процеса ndash ми верујемо да

Југославија има у себи неотворене изворе животних способности Отуда закључујемо да и у

292 Vladimir Dedijer u Istorija Jugoslavije 441 293 Аноним bdquoИ г Љотић против споразума г др Мачека и Удружене опозицијеldquo Време 13 децембар 1937 294 Vladimir Dedijer u Istorija Jugoslavije 442 295 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 17 ndash 18

трпљењу попуштању и гледању како се хрли у пропаст мора имати нека мера И та мера је

близу да буде досегнута Отуда опет морамо закључити да овакво стање створено

bdquoспоразумомldquo не може дуго остатиldquo296

Треба споменути да иако Љотић није био задовљан владом Цветковић - Мачек у њој се

налазио и његов рођак Милан Недић Недић је био министар војни а односи Љотића и њега

били су на одличном нивоу Наводно зборашки орган Билтен штампан је уз помоћ Недића

нелегално у војној штампарији297 поред тога Љотић је за време Недићевог министровања

напредовао у војној служби прво је добио чин мајора па неколико месеци након тога чин

потпуковника298 Даље Недићев шеф кабинета био је пуковник Милош Масаловић лични

Љотићев пријатељ и припадник Збора а осим њега било је и других припадника Збора који су

били високо у хијерархији војске попут пуковника Косте Мушицког

Поред тога иако незадовољан оснивањем Бановине Хрватске Димитрије Љотић

учествовао је на локалним изборима у Бановини Резултат је остао незапажен те је Љотићева

листа освојила само једно одборничко место у општини Корчула299

Након напада Немачке на Пољску 1 септембра 1939 године Љотић све мање говори о

Бановини Главни политички циљ Љотића сада постаје југословенска неутралност Политика

неутралности била је заступљена међу Хитлеру наклоњеним политичарима у свету300 што

постаје случај и са Љотићем Честа су предавања у којима се он залаже за строгу неутралност

Љотић и поред свог про-немачког става залаже се за неутралност углавном из страха од

немачке војне силе Он се плашио да је сценарио из 1915 године поново могућ ако се зарати

са Немачком Његов страх присутан је и у писмима кнезу Павлу у којима он објашњава шта

неутралност значи за државу молећи кнеза да Југославија задржи тај по њему једини

исправан курс301

Морамо нагласити и то да Димитрије Љотић није био одушевљен Хитлеровим потезом

Пар недеља након почетка рата Љотић пише чланак наслова bdquoПогрешан рачун г Хитлераldquo302

у коме оптужује Хитлера да је изгубио контролу коју је имао до тог тренутка bdquoДо 1 септембра

Хитлер је био господар догађаја у Европи Од тог дана он може чинити чуда може покорити

једно за другим још две три или пет држава Али он је ухваћен у мрежу коју је својом руком

296 Љотић bdquoПрилике у бановини Хрватскојldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 8 297 Стефановић Збор Димитрија Љотића 176 298 Службени Војни Лист 1 април 1940 882 и Службени Војни Лист 6 септембар 1940 270 299 Аноним bdquoОд 625 општина ХСС и СДК добили 564 а остале групе 61 општинуldquo Време 22 мај 1940 300 Један од познатијих заговорника неутралности био је Чарлс Линдберг Овај познати амерички пилот залагао

се за строгу неутралност САД-а у овом bdquoЕвропском ратуldquo Чарлс Линдберг међутим проказан је од америчке

јавности као поборник нацизма и Хитлера 301 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 12 302 Димитрије Љотић bdquoПогрешан рачун г Хитлераldquo Билтен 24 септембар 1939

изткао На тој мрежи може покидати ту и тамо по коју нит Па ипак све то заједно је слабо

да поправи непоправљивоldquo

Ипак Хитлер по Љотићевом мишљењу није главни кривац за овај рат Љотићев

антисемитски став у овом периоду све је јачи те за избијање рата окривљује Јевреје bdquoредитеље

ове драмеldquo По њему Хитлер је само несвесни добронамерни пијун у крвавој игри bdquoвеликог

редитеља драме човечанстваldquo који жели да овлада целим светом Међутим Љотић наводи

како одбијање те игре то јест неутралност у рату може победити наводне намере Јевреја

bdquoНе позивам вас да лупате јеврејске излоге радње или главе Напротив То су јевтина

сретства помоћу којих Израиљ учвршћује своју владавину будећ у свету милосрђе према

bdquoбедномldquo положају Позивам вас напротив да сваки излог радњу или главу јеврејску

поштујете онако као и излог радњу или главу ма ког другог грађанина наше земље То

поштујте Али разбијајте ломите кршите планове јеврејскеldquo303

Треба признати и то да у раној фази политичког рада Димитрија Љотића антисемитизам

није заузимао значајније место У његовим текстовима из тог периода преовладавају

национално-конзервативне идеје прожете православним мистицизмом Међутим Љотићев

хришћански антисемитизам који је једним делом изнедрио из француског католичког

антисемитизма и политике Француске акције а другим из старих српских стереотипа о

Јеврејима те Љотићева идеолошка блискост са нацизмом постепено је будила у њему све јачи

антисемитизам који је крајем тридесетих година кулминирао304 Треба нагласити да Љотић

није био једини антисемита на политичкој сцени у Југославији У то време донете су две

уредбе против Јевреја прва уредба је била забрана трговине прехрамбених производа а друга

уредба уводила је ограничења за школовање јеврејске деце ова уредба остала је позната као

bdquonumerus claususldquo Поред политичара агитацију против Јевреја пред крај тридесетих година

жестоко је водио и дневни лист Време305

Јевреји нису за Љотића били једини непријатељи Југославије и целог хришћанског

света Други на листи били су масони Објашњавајући своју теорију завере по којој масони и

Јевреји раде на потчињавању хришћанског света Љотић је истицао да bdquoмасонски свет мора да

има неку тајну везу са Јеврејима а кроз ту тајну везу они могу у извесним тренуцима да буду

употребљавани против народа коме припадајуldquo306

Утицај нацизма али и антисемитско расположење у овом периоду све више је

присутно код Љотића па тако и Љотићева политика све више личи на Хитлерову

303 Ljotić Drama savremenog čovečanstva 94 304 Гавриловић Мит о непријатељу Антисемитизам Димитрија Љотића 101 305 Исто 130 ndash 131 306 Исто 145

Политичка ситуација у земљи и свету није ометала Збор и Димитрија Љотића у

њиховим сада већ традиционалним сукобима са лево оријентисаним студентима и

радницима За Љотића они су били комунистичка претња а за њих Љотић је био bdquoприкривени

слуга осовинеldquo и фашиста

Љотић је након почетка рата све више говорио против студената левичара на

Београдском универзитету307 Додуше истина је да су неки левичари сматрали да је најбоље

ући у рат против Немачке Ово је био разлог да се Љотић који се залагао за неутралност окоми

на како је он то називао bdquoкомунистички универзитетldquo

bdquoЦрвени универзитетldquo како је још називан Београдски универзитет од стране Љотића

и његових сарадника заправо је био пун противника Љотићеве ултранационалистичке

политике Управа града Београда у својим извештајима писала је да bdquoстуденти-комунисти

држе сва стручна културна економска и спортска студентска удружења да је у њима

учлањено преко 6000 студенатаldquo као и то да су све студентске мензе bdquo100

комунистичкеldquo308

Збор је због свега наведеног формирао своју омладинску организацију под именом Бели

орлови у коју су ушли студенти љотићевци Овим је покушано да се на Универзитету оствари

један шири фронт у који би ушли сви студенти националисти у првом реду припадници

студентског клуба ЈРЗ bdquoСловенски југldquo удружења Свети Сава Југословенско-бугарска лига и

други 309 bdquoСтуденти ndash националистиldquo били би на неки начин отпор bdquoстудентима ndash

комунистимаldquo Поред факултета средње школе и гимназије такође су биле погодне за

врбовање нових чланова Ратко Парежанин наводи да су средње школе биле под апсолутним

утицајем Збора Прилив из средњих школа каже Парежанин главни је разлог јачања

љотићевских студентских група на универзитетима Љубљане Загреба и Београда310

Љотић је Универзитету оспоравао аутономију сматрајући да bdquoУниверзитет београдски

није дом науке него жариште комунизмаldquo311 Тражењем укидања аутономије Универзитета

Љотић је желео да створи услове за разбијање комунистичког покрета мећу студентима

307 У тексту bdquoДогађаји на Београдском универзитетуldquo Љотић оптужује лево оријентисане студенте за нападе на

припаднике Збора као и за лицемерје наводећи да су прво били ратно расположени када је то интернацонали

одговарало а да су сада већи заговорници мира од њега самог

Види Љотић Догађаји на Београдском универзитету у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 8

79 - 81 308 Драгомир М Бонџић и Раде Д Ристановић bdquoБеоградски студенти и политичке организације 1935 ndash 1941ldquo

Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини бр 2 (2020) 190 309 Стефановић Збор Димитрија Љотића 77 - 78 310 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 153 311 Љотић Универзитет и његова аутономија у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 8 101

Студенти љотићевци почели су од јесени 1940 године да врше отворене нападе на

студенте другачијег мишљења Врло жестоки сукоби били су на Техничком Медицинском и

Пољопривредно-шумарском факултету Љотићевци су на све ове факултете долазили

организовано наоружани и закићени значкама Збора Вођство Збора учило је своје чланове

како да рукују револвером ножем и другим оружјем Складиште оружја било им је у главној

канцеларији Збора у Његошевој улици где су имали и своју мензу312

Међутим ни bdquoстуденти комунистиldquo нису остајали дужни Љотићу и његовим

присталицама Као што је то био случај и ранијих година студенти би долазили на Љотићеве

скупове и изазивали нереде а као што је то био случај и са Љотићевим приситалицама и они

су често у тим сукобима били наоружани313 Поред тога и на Универзитету је било напада на

љотићевце Један од тих напада одиграо се 30 новембра 1939 када су комунисти напали

љотићевце који су делили своје пропагандне летке Нападнути студенти који су се правдали

да су летци позив за прославу уједињења Југославије 1 децембра у својим исказизима

спомињали су како су комунисти били наоружани хладним оружјем и да су имали намеру да

их убију314

Усијана атмосфера довела је до једног од најжешћих сукоба између bdquoстудената

комунистаldquo и bdquoстудената љотићевацаldquo Овај немили догађај одиграо се на Техничком

факултету 23 октобра 1940 Наиме још дан раније приликом пријема бруцоша дошло је до

кошкања између две групе студената а на крају и до протеста национално оријентисаних

студената старијих година То је довело до јутарње туче 23 октобра у којој су студенти

комунисти напали љотићевце и некима од њих задали теже повреде315 Изазвани студенти

љотићевци након тога упадају на Технички факултет наоружани револверима и хладним

оружјем Занимљиво је да се у овој групи нападача од тридесетак или четрдесетак студената

налазио и Слободан Недељковић убица Жарка Мариновића који је недуго након суђења

пуштен на слободу316 Убрзо нападачи почињу да праве неред по ходницима факултета и да

узвикују пароле против комуниста Комунисти који су такође били наоружани317 успевају да

се консолидују и праве барикаде од клупа и другог намештаја и на тај начин успевају да

зауставе напад љотићеваца који су наводно испалили више стотина метака После више од

312 Стефановић Збор Димитрија Љотића 79 ndash 80 313 У штампи из тог периода чести су наслови о сукобима на Љотићевим скуповима Један од дужих чланака је

Аноним bdquoЈуче за време конференције Збора демолирана је кафана Корзикаldquo Време 6 мај 1940 314 Драгомир М Бонџић и Раде Д Ристановић bdquoБеоградски студенти и политичке организације 1935 ndash 1941ldquo

Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини бр 2 (2020) 203 ndash 204 315 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 154 316 Стефановић Збор Димитрија Љотића 81 317 Штампа из тог периода не пише о овом догађају Сами извори су пристрасни О оружју на обе стране пише

Парежанин у Други светски рат и Димитрије В Љотић 154 док Стефановић који се позива на изворе

комуниста који су учествовали у овом сукобу то не наводи Ипак тешко је поверовати да су bdquoголорукиldquo студенти

успели да отерају групу која је била bdquoнаоружана до зубаldquo

једног сата комунисти су извели против напад и са факултета избацили љотићевце али су се

напади наставили и у току те и следеће ноћи па је било напада љотићеваца на њихове

противнике и у студентским домовима318

Након овог догађаја факултети су привремено затворени до 6 новембра 1940 године

Сукоб на Техничком факултету послужио је властима као повод за забрану Збора Збор

је забрањен већ дан након сукоба 24 октобра 1940 Два дана после тога 26 октобра

Министарство унутрашњих послова упутило је нарећење полицијским органима у земљи да у

местима у којима постоје организације Збора изврше претрес и заплене архиву поскидају

амблеме зборашког покрета и доставе спискове лица која су вршила било какву функцију у

овом покрету са свим личним општим и политичким подацима о њима Управа града Београда

извршила је претрес у просторијама Збора у Његошевој улици као и у мензи коју су држали

Бели орлови Све познате просторије Збора су запечаћене Ово све је рађено без писменог

решења а полицијски органи само би усмено саопштавали да претрес раде по одлуци

Министарства унутрашњих послова по коме је рад Збора забрањен319 Поред тога полиција је

и хапсила студенте љотићевце У првом налету ухапшено је преко 150 студената међу којима

је био и Владимир Ленац ndash вођа Белих орлова320 а хапшени су и старији чланови покрета321

6 новембра издато је и наређење свим банским управама да се прегледају спискови оснивача

Збора и да се оснивачи покрета саветују да се свог потписа одрекну што је много чланова и

урадило бојећи се хапшења и репресалија државних органа Истог дана на захтев кнеза Павла

Милан Недић поднео је оставку на функцију Министра војске и морнарице 322

Димитрије Љотић ипак није ухапшен Њега је Управа града Београда ставила под

присмотру По читав дан пратили су га агенти Управе а надгледали су и његов стан као и

људе који га посећују Љотић се у писму кнезу Павлу жали да су на крају посете његовом дому

онемогућене те да је и његовом рођеном брату забрањено да га посети323 Љотић је због

праћења полиције отишао у Смедерево али се показало да ни ту ситуација није ништа боља

те да су га агенти Управе и овде пратили На крају Љотић је одлучио да побегне што је и

318 Стефановић Збор Димитрија Љотића 82 319 Исто 85 320 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 205

Владимир Ленац син је убијеног љотићевца др Здравка Ленца који је убијен пред својом кућом у

Загребу пола године пре догађаја на Техничком факултету Види Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 55 ndash 56 321 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 154 322 Стефановић Збор Димитрија Љотића 85 323 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 57

успео па је Управа града Београда 15 новембра радио ndash телеграмом обавестила све полицијске

управе у Југославији да је Љотић bdquoизненада нестао у непознатом правцуldquo и да се bdquoза

именованим енергично трагаldquo324

Након забране само је једна особа јавно бранила Збор и њиховог вођу Био је то Николај

Велимировић кога је Димитрије Љотић добро познавао Велимировић је писао и Драгиши

Цветковићу наводећи да је Љотић добар човек и велики верник325

Аутор Младен Стефановић сматра да је хапшење Димитрија Љотића власт у држави

избегавала како не би погоршала своје односе са Немачком Он каже да је власт саботирала и

саму оптужницу против Љотића и његових сарадника Покретање процеса против Збора за

дела која су индиректно теретила и Немачку у ситуацији у којој је влада под притиском

нациста још рачунала на избегавање рата било је крајње неопортуно326

Међутим чињеница је да су љотићевци држани у затвору без икаквог основа месецима

само зато што су били припаднци Збора327 а да се односи између Немачке и Југославије нису

погоршали

Југославија је потписала Протокол о приступу Краљевине Југославије Тројном пакту

25 марта 1941 године Већ 27 марта након великих демонстрација против приклањања

Југославије Немачкој Италији и Јапану извршен је војни пуч и смењена је влада Цветковић ndash

Мачек На чело државе дошла је влада Душана Симовића армијског генерала али је у влади

задржан Влатко Мачек који је постао први потпреседник328

Ухапшени љотићевци били су по затворима све до догађаја 27 марта Љотић је након

бекства агентима Управе града био сакривен код пријатеља у Београду Илегално је живео све

до обарања Тројног пакта За време док је био у илегали Љотић је одржавао редовне контакте

са Миланом Недићем и владиком Николајем Велимировићем329

324 Стефановић Збор Димитрија Љотића 85 325 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 205 ndash 206 326 Стефановић Збор Димитрија Љотића 85 327 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 227 ndash 230 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 55

ndash 57 Стефановић Збор Димитрија Љотића 93 Грегорић Самоубиство Југославје 314 328 За више информација о догађајима 25 ndash 27 марта види Petranović Istorija Jugoslavije I 360 ndash 384 329 Стефановић Збор Димитрија Љотића 94

МАРТОВСКИ ПУЧ И АПРИЛСКИ РАТ

За време свог скривања од југословенских власти Љотић је био одлично упућен у

ситуацију у држави Контакти које је одржавао са Недићем и владиком Николајем били су

свакако од велике помоћи Владика Николај Велимировић сазнавши за пуч саветовао је

Љотића да се укључи у рад нове пучистичке владе Савете је Љотић и послушао мислећи да је

пуч једино уперен против кнеза Павла са којим свакако није био у добрим односима Позив

за улазак у владу упутио му је генерал Богољуб Илић након чега су сви ухапшени љотићевци

пуштени из затвора а процеси против њих прекинути Ипак Љотић и поред својих јаких веза

у војсци није ушао у владу Томе су се супроставили лево настројени Симовићеви сарадници

будући чланови његовог кабинета Љотић је међутим имао своје људе у врху државе па је тако

на дан пуча за комаданта пешадијског пука краљеве гарде постављен пуковник Милош

Масаловић истакнути члан Збора330

Хитлер је на пуч реаговао одлучно Вођа Рајха изјавио је да је од нарочитог политичког

значаја да се на Југославију удари bdquoнемилосрдном жестиномldquo Уверења о лојалности Београда

Берлину и Риму игнорисана су Одлучено је да се Југославија нападне и уништи Хитлер је

рачунао и на помоћ bdquoпете колонеldquo у Југославији првенствено Хрвата али и других народа

обећавајући помоћ против власти bdquoсрпских шовинистаldquo Највећи савезник разбијања

bdquoвештачке творевине Југославијеldquo Италији и Немачкој постао је Анте Павелић хрватски

сепаратиста и вођа усташа Већ 28 марта Павелић је преговарао са Мусолинијем где је

договорена сарадња

Шестог априла 1941 бомбардован је Београд Немачке једнице већ 10 априла ушле су

у Загреб где је у име bdquoпоглавникаldquo Анте Павелића проглашена Независна Држава Хрватска

Влатко Мачек позвао је чланове ХСС-а да буду лојални новој влади НДХ иако је још увек био

подпреседник у влади Душана Симовића На тај начин Мачек је осигурао легитимни пренос

власти на усташе док је Југославија још била у рату После Загреба 13 априла Немачке трупе

ушле су у Београд 14 априла краљ Петар II Карађорђевић одлетео је авионом за Грчку Након

њега у Грчку су одлетели и чланови владе Влада је из Грчке затражила примирје и већ 17

априла у Београду потписан је Споразум о примирју који је у суштини представљао акт о

безусловној капитулацији Споразум је с немачке стране потписао генерал ndash пуковник

Максимилијан фон Вајкс а с југословенске Александар Цинцар ndash Марковић и генерал

Радивоје Јанковић 331

330 Стефановић Збор Димитрија Љотића 99 331 Petranović Istorija Jugoslavije I 385 ndash 390

Југославија је подељена а делови некадашње краљевине припали су суседним

државама Мађарској Бугарској Италији и Немачкој Осим директне окупације делови

Југославије подељени су на неколико марионетских држава Независну Државу Хрватску

немачки протекторат Србију и италијански протекторат Црну Гору Љотићева страховања о

брзом слому Југославије у рату са Немачком испоставила су се као оправдана

Љотић је учествовао у кратком Априлском рату С обзиром на његов статус бившег

официра који је у активној резерви Љотић је мобилисан као командни официр у пуку Сремске

дивизије332 У званичном војном извештају из 13 априла Љотић говори о апатији великог дела

трупа и упозорава да bdquoвојници почињу зановетатиldquo Након пада Београда Љотић је писао

југословенском војном штабу да је спреман предузети најенергичније мере како би обезбедио

дисциплину трупа у повлачењу и избегао ширење дефетизма Поред тога тражио је и померање

пука због изложеног положаја што би у случају напада изазвало значајан губитак живота 333

Постоје докази који поткрепљују чињеницу да су припадници Збора чак и ако њихове

јединице нису директно учествовале у борбама одговарали на наређења надређених те да су

након предаје хапшени и затварани као ратни заробљеници334 Иако аутор Младен Стефановић

сматра да су љотићевци радили све како би нацисти што пре дошли у Југославију наводећи

пример Косте Мушицког335 таква генерализација не може бити тачна ако узмемо у обзир да

је велики број љотићеваца био месецима затворен због сукоба са оним што је за њих

представљало анти-југословенске елементе као и чињеницу да је Љотић у више наврата

говорио против рата молећи тадашње власти да остану неутралне у овом сукобу плашећи се

да би улазак у рат значио нестанак Југославије Љотић је искрено веровао у добробит

неутралности што се може видети из писма које он дан након југословенског приступања

Пакту пише Николају Велимировићу

bdquoЈедини излаз из наше ситуације била је правилна и чврста балканска политика Ту

политику у нашој земљи на жалост није нико заступао осим нас Кад се таква политика

није водила онда је земља већ била на низбрдици а та се низбрдица завршавала амбисом На

ивици овог амбиса израсло је дрво што се зове пакт Кнез који је крив што је земља била на

низбрдици у последњем тренутку ухватио се за дрво које се зове пакт И сад он заједно с

нама виси над провалијом и прима честитања што није упао у провалијуldquo336

332 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 220 333 Isto 334 Isto 221 335 Стефановић Збор Димитрија Љотића 102 336 Димитрије Љотић bdquoПисмо патријарху Гаврилу и епископима Николају и Иринејуldquo у Суботић Димитрије В

Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 37 ndash 38

Након демобилизације југословенске војске Љотић се вратио у Смедерево где је по

сведочењу његовог секретара Бошка Костића започео своје преговоре са Немцима337 Свакако

његови пронемачки и пронацистички ставови су помогли његовом случају те су Немци имали

симпатије према њему Љотић иако официр у југословенској војсци добио је гаранције да

неће бити ухапшен нити третиран као војни заробљеник због његовог војног чина338 Костић

тврди да Љотић није желео да преузме ресор комесара министарства привреде у Савету

комесара који му је понуђен О овоме сведочи и Јовановић Стоимировић који каже да је Љотић

овај положај одбио као и то да је у једном њиховом разговору Љотић рекао да ће за саму владу

бити боље да он остане ван ње али да ће је свакако подржати339

Нову bdquoвладуldquo предводио је Милан Аћимовић бивши министар унутрашњих послова у

Стојадиновићевој влади који се нашао на челу Савета комесара340 Ова влада (или комесарска

управа) била је заправо експонент немачких интереса и требало је да служи као мост између

Немаца и народа у Србији Иако Љотић није био један од комесара чланови Збора су то

постали Тако су у нову власт под немачким патронатом ушли Стеван Иванић као комесар

министарства социјалне политике и народног здравља и Милосав Васиљевић као комесар

министарства привреде341

Тако је за само месец дана у периоду од 27 марта до 30 априла (када је успостављена

комесарска управа) Југославија претрпела војни пуч промену владе рат у којем је изгубила

све територије капитулацију и уништење након чега су марионетске државе које су настале

из некадашње Југославије такође добиле нову власт Окупациони период је почео а људи који

су помагали окупаторима у њиховим намерама свакако се од тог тренутка могу називати

квислинзима

337 Kostić Za istoriju naših dana 18 ndash 21 338 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 224 и Стефановић Збор

Димитрија Љотића 110 339 Јовановић Стоимировић Дневник (1936 - 1941) 518 340 Petranović Istorija Jugoslavije II 40 341 Kostić Za istoriju naših dana 21

КОЛАБОРАЦИОНИСТА

ПРВИ ДАНИ НАКОН РАТА

Димитрије Љотић подржао је нове окупационе власти За њега Хитлер је сада био

једина брана од продора бољшевизма на просторе Југославије Поред тога слепо је веровао да

ће Немци дозволити неку врсту самосталности Србије која би била уређена на национал-

социјалистичким принципима Такође је веровао да ће се нацисти држати међународног права

у односима са Србијом и Југославијом па је на самом почетку имао много захтева за

окупационе власти чак тражећи да се Југославија и даље признаје као независна али

окупирана држава са монархом на челу Сматрајући да bdquoдржаве не нестају губљењем

територије у рату већ одлуком конференције мираldquo342 Његово самозаваравање ишло је дотле

да је од Немаца тражио да судови пресуде изричу у име ЊКВ Петра II343

Ипак Љотић је брзо након ових захтева окупационим властима прихватио комесарску

управу и стање у којем је била Југославија тј Србија

Љотић је подржао Милана Аћимовића али са њим није био у добрим односима

Аћимовић је за време Љотићевог сукоба са Стојадиновићем био шеф полиције баш у време

када је он хапшен и праћен За Љотића Аћимовић је и даље био Стојадиновићев човек а

таквих је било неколико у новој влади344 Њихово међусобно неповерење ишло је дотле да је

Аћимовић покушавао да убеди Немце како се Љотић и Збор спремају да изврше атентат на све

bdquoСтојадиновићеве људеldquo345

Међутим иако није имао поверења у bdquoСтојадиновићеве људеldquo и Милана Аћимовића

Димитрије Љотић сматрао је да је сарадња неопходна ради спречавања комунистичког устанка

у Србији У Србију на његов позив а као подршка новим властима долазе истакнути чланови

Збора из читаве сада већ бивше Југославије

У ово време стварају се и први контакти са покретом Драже Михаиловића и то преко

предратног истакнутог збораша Владимира Ленца Ленац је наводно прво затражио Љотићеву

помоћ након што га је Михаиловић чији је он био ађутант упутио у Београд346 Љотић који

није имао новца упутио је Ленца на виђеније људе у Београду међутим податак ко је тачно

финансирао Михаиловићев покрет а по налогу Љотића није нам познат347

342 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 315 ndash 316 343 Kostić Za istoriju naših dana 19 344 Поред Аћимовића бивши чланови Стојадиновићеве владе у комесаријату били су Момчило Јанковић и Душан

Летица 345 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 232 346 Kostić Za istoriju naših dana 33 ndash 34 347 Isto 35

Пар дана након састанка Ленца и Љотића дошло је до страшне несреће у Смедереву

Наиме немачке окупационе власти оружје и муницију коју су запленили од југословенске

војске доносили су у Смедеревску тврђаву Тврђава је била погодна за одлагање муниције и

наоружања а близина Дунава који је коришћен за транзит оружја био је од велике користи

Велики број одложеног оружја експлозива муниције и других запаљивих материја попут

бензина били су рецепт за катастрофу до које је и дошло 5 јуна 1941

Пети јун био је пијачни дан у Смедереву те се велики број сељака налазио у граду

поред њих тај дан одређен је за исплату заосталих зарада чиновницима као и за ранију поделу

сведочанстава због окупације Огроман број људи дакле био је незаштићен и на улицама када

је тачно у 14 часова и 14 минута одјекнула велика експлозија у Смедеревској тврђави У ваздух

је одлетело око 450 вагона муниције и ратног материјала Смедерево је претрпело огромну

штету потпуно је уништено преко 2500 домова а поред уништених није постојала нити једна

кућа или зграда која није претрпела велику штету Околна села такође су страдала а било је и

доста погинулих како у селима тако и у самом Смедереву348

Број погинулих и даље није познат а најчешће се спомињу цифре од 2500 до 4500

страдалих међутим истраживачи који су се бавили овом темом наводе да је број од 600

погинулих вероватно реалнији 349 Поред броја страдалих непознаница је и како је до

катастрофе дошло Одмах након експлозије појавио се новински чланак који за експлозију

оптужује велику врућину350 међутим познато је да је температура тог дана износила тек нешто

више од 25 степени351 Други разлог навођен за ову експлозију је људска грешка и опушак који

је бачен у тврђави који је на крају изазвао велики пожар и експлозију мада је и то мало

вероватно с обзиром на то да је пауза радницима у тврђави почињала у 14 часова те да су они

били на ручку ван тврђаве352 Последњих година неки су склони да поверују и у теорије да је

за експлозију одговоран Мустафа Голубић или неки други комунистички агент верујући да су

власти у Москви знале да ће оружје бити употребљено против њих али да је због силине

експлозије овај догађај у наредним годинама и код аутора склоних комунизму заташкан353

Ипак прави узрок још није познат а највише аутора који су се бавили овом темом наводе

велику врућину као тачан разлог експлозије

348 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 133 349 Исто 134 350 Агенција bdquoрудникldquo bdquoКатастрофална експлозија у Смедеревуldquo Београдске општинске новине 7 јун 1941 351 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 133 352 Исто 353 Ivana Nikolić bdquoEksplozija u Smederevskoj tvrđavi ndash nesreća ili diverzijaldquo bbccom 5 jun 2019

httpswwwbbccomserbianlatsrbija-48532839

Четрнаестог јуна у Београдским општинским новинама објављено је да је одлуком

Савета комесара за Изванредног комесара за обнову Смедерева постављен Димитрије

Љотић354 На основу уредбе Савета комесара сви органи власти били су дужни ставити се на

располагање Љотићу и испуњавати његова наређења За Љотићевог заменика постављен је

инжењер Андрија Љоља стари Љотићев познаник и део групе Отаџбина из прве половине

30их година355

У Смедерево врло брзо након Љотићевог именовања а на његов позив долази велики

број стручњака Основан је фонд за обнову Смедерева а у самом граду отворена је и народна

кухиња основана градска књижница и саграђен дом за избегличку децу ndash ратну сирочад из

НДХ 356 Љотић је преко сарадника из Збора (чији је рад поново одобрен 25 маја 1941)

организовао сакупљање помоћи и прикупљао податке где има квалитетног материјала за

изградњу357 Фонд је располагао са нешто више од 15 милиона динара сакупљеним што од

Комесаријата што од донација358 а у помоћ су се укључили и Немци и српски црвени крст

Ипак најактивни у обнови Смедерева били су збораши 350 младића збораша придружило се

помоћи а на челу је стајао већ поменути Владимир Ленац Под именом добровољачке радне

службе омладинци су деловали до септембра 1941359 Збораши су се бавили рашчишћавањем

терена и сахрањивањем погинулих Што је по некима био и најтежи део посла

bdquoРетко ко да је могао ово да издржи и било је много случајева да ни сами преостали чланови

породице нису могли да помогну омладинцима око сахрањивања лешева њихове родбине

Нисам се томе чудио пошто сам и сам једва издржао неколико минута гледајући страшне

призореldquo360

bdquoДобровољна радна четаldquo што је био званични назив за зборашку омладину у

Смедереву била је смештена у логор у Смедереву чији је комадант био Ленац Поред послова

у слободним часовима омладинцима су одржавана предавања Највећи број предавања држао

је сам Љотић Садржина је била антикомунистичка и проокупаторски настројена361 Поред

тога Љотић није пропуштао да говори и о штетности образовања наводећи да су школе

народни непријатељ bdquoНаше су школе рекао ми је пре седам година владика Николај највећи

непријатељи народа Оне су позване да народу очи отварају а уствари највећи део оних који

кроз школе прођу остају духовно слепи Тако је од основне школе до универзитета Јер да није

354 Агенција bdquoрудникldquo bdquoГ Димитрије Љотић министар у пензији постављен је за изванредног комесара за

обнову Смедереваldquo Београдске општинске новине 14 јун 1941 355 Стефановић Збор Димитрија Љотића 121 356 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 134 357 Стефановић Збор Димитрија Љотића 121 358 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 252 359 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 134 360 Kostić Za istoriju naših dana 38 361 Стефановић Збор Димитрија Љотића 121

тако како би од 1932 године универзитет у Београду био тврђава комуниста под разним

именимаldquo362

Љотић је наводио и да је крајем јуна и почетком јула 1941 године на збораше

добровољце било напада од стране комуниста те да су добровољци како би се њима

супроставили добили оружје од немачког комаданта у Смедереву што је по његовим речима

било прво оружје издато од стране Немаца Србима добровољцима за борбу против

комуниста363 Након завршетка радова збораши добровољци из Смедерева заменили су своје

радне униформе војничким Ови омладинци чинили су окосницу 1 добровољачког одреда 364

Одреда у служби немачког окупатора

На обнови Смедерева је поред добровољаца и најамних радника радило и доста Јевреја

Од јула 1941 године регистровано је 567 Јевреја у Смедереву по Љотићевим наредбама и у

складу са немачким правилима Доста ових Јевреја радило је на обнови Организовани су у

сопствене радне јединице и као дневницу добијали су 1162 динара што је скоро иста дневница

коју су добијали и најамници Међутим постојала је bdquoцакаldquo јер Јевреји нису смели да bdquoгомилају

новацldquo и сав новац који преостане након куповине хране и потрепштина за њихове породице

морали би вратити Комесаријату365 Љотићу је овако правило одговарало ако узмемо у обзир

његов страх од Јевреја плашећи се да би Јевреји на неки начин успели да искористе новац

добијен за рад за ширење утицаја у Смедереву и околини

Ипак Љотићева популарност у Смедереву што је било тачно и у предратном периоду

била је на високом нивоу Доста људи сматрало је Љотића за доброћудног човека који жели да

помогне Велик је број писама која су стизала на његову адресу а у којима је тражено да их

Љотић запосли или у којима га моле за новац366 Љотић је имао разумевања за народ који му

је писао а несумњиво да му је пажња и импоновала

Експлозија у Смедереву и све што је након тога уследило иако несрећан догађај за

Љотића је била Божја воља Приликом комеморације две године након експлозије он је

говорио о смислу овог догађаја наводећи да је лично Бог након пропасти српског народа

bdquoударио на врата нашег срца после пропасти када су остала неотворенаldquo Смедерево је за

Љотића и његове сараднике требало постати заветни град у коме ће bdquoод оронулости створити

младостldquo 367

362 Димитрије Љотић bdquoКако ће српски народ изаћи из данашњих тешкоћаldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash

Сабрана дела Књига 10 39 ndash 40 363 Стефановић Збор Димитрија Љотића 122 364 Nemanja Dević ldquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 134 365 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 255 366 Isto 254 367 Аноним bdquoЗаветна мисао града Смедереваldquo Српски народ 13 јун 1943

ОСТАВКЕ КОМЕСАРА

Након напада Немачке на СССР 22 јуна 1941 године акције комуниста у Југославији

против окупатора и сарадника режима постају све чешће Званично устанак КПЈ против

окупатора почео је 7 јуна 1941 године а у септембру већ је било 25000 бораца под оружјем368

Напади комуниста на немачке војнике по Љотићу били су проблем који је требала да

реши комесарска управа Аћимовић није био у стању да ову Љотићеву замисао изведе у дело

те је у очима Љотића он постао проблем Љотић је мислио да неспособна власт и неспречавање

комуниста у нападима на немачке војнике значила би катастрофу за Србе сматрајући да се ни

заједничким фронтом са комунистима369 и другим борцима против окупатора не би могло

ништа постићи bdquoсрпски народ плаћајући по немачкој рачуници за погинулог Немца 100 а за

рањеног 50 српских глава биће скоро потпуно истребљен Ситуацију на фронтовима српски

окупирани народ не може изменити Ако би нам пошло за руком да убијемо чак и 20000

Немаца то за фронтове не би значило ништа а Немци би за одмазду тих 20000 својих

припадника побили најмање 2 милиона Срба док би читаве крајеве попалили уништили и

сравнили са земљомldquo370

Ово је разлог због којег је Димитрије Љотић од својих људи у Савету комесара тражио

да поднесу оставке на своја места како би изазвао кризу у управи и тражио нову власт што

му је на крају и пошло за руком

Још пре пада комесарске управе Љотић је за новог предводника квислиншке владе имао

на уму свог рођака Милана Недића са којим је како смо то већ видели био у добрим

односима Љотић је заједно са Аћимовићем обавестио Немце о оставци комесара и тражио да

се формира ново ауторитативно управно тело које ће бити у стању да се обрачуна са

устаницима и комунистима Немачке окупационе власти сматрале су да би он био одличан

човек за овај посао али је он то одбио и предложио Милана Недића Немаци су прихватили

овај предлог и затражили од Недића да се прихвати овог посла што је он након неколико дана

размишљања и првобитног одбијања прихватио те је 29 августа 1941 године формирана

нова влада371

368 Petranović Istorija Jugoslavije II 98 369 Сарадња са комунистима свакако за Љотића није била могућа у нормалним околностима међутим у

изванредним околностима попут оних за време конкордатске кризе Димитрије Љотић нашао је заједнички језик

са левичарима па је чак оптуживан за сарадњу са комунистима о чему је већ било речи у делу о расцепу у Збору

О његовом односу према комунистима писао је и Драгољуб Јовановић наводећи да и поред тога што је мрзео

комунистичку доктрину Љотић није имао проблем да bdquoу затвору на Обилићевом венцу додаје храну младим

комунитимаldquo Јовановић Медаљони Књ 3 377 370 Kostić Za istoriju naših dana 43 371 Стефановић Збор Димитрија Љотића 131 ndash 134

У циљу пропаганде и антикомунистичке агитације Димитрије Љотић од 7 септембра

1941 године издаје ново зборашко гласило имена Наша борба Име овог листа инспирисано

је Хитлеровом књигом Mein Kampf што у преводу значи моја борба Уредник листа био је

Ратко Парежанин један од оснивача Збора а велики број текстова писао је и Димитрије

Љотић као и његови сарадници372 Овај лист само је наставак Љотићевих гласила од пре рата

којих је било доста а о којима смо већ писали

372 Стефановић Збор Димитрија Љотића 198

У СЛУЖБИ НЕДИЋЕВЕ ВЛАСТИ

Димитрије Љотић од Недићевих квислиншких власти тражио је формирање одреда који

ће бити употребљени против комуниста и њихових сарадника На седници 14 септембра ово

је и дозвољено те је Љотић од збораша затражио да се прикључе bdquoдобровољцимаldquo На његов

позив већ првог дана уписано је 234 момка из Збора Другог дана тај број је порастао за

неколико стотина тако да је влада Милана Недића убрзо на располагање добила 604 борца

спремних за борбу против bdquoмарксистаldquo 15 септембра 1941 образована је и Српска

добровољачка команда на чије чело је дошао Коста Мушицки373

Љотићеви добровољачки одреди углавном су били састављени од ученика средњих

школа и студената чланова Белих орлова Ученици који су ступали у добровољце примали су

месечну плату од 2000 до 3000 динара а време проведено у добровољцима признавало им се

као да су били у школи Добровољци су носили униформе сличне бившој југословенској

војсци са српским уместо југословенског грба а на грудима носили су крст са амблемом

Светог Ђорђа и натписом bdquoС вером у Бога за Краља и Отаџбинуldquo Добровољци су полагали

заклетву у којој су се заклињали на верност краљу Петру II и отаџбини Поред тога заклињали

су се на бескомпромисну борбу против комуниста Код избора и постављања старешина у

Љотићевим добровољачким јединицама важио је принцип идеолошке изграћености и

моралних квалификација а тек у другом плану биле су војничка спрема и способност Када се

ово има у виду онда је разумљиво што су за команданте добровољачких одреда постављани

неки који у војсци нису имали чин адекватан командном положају али су зато bdquoидеолошки и

морално били потпуно изграђениldquo За васпитавање у антикомунистичком духу био је задужен

Васпитни одсек при штабу Српске добровољачке команде а функцију шефа обављао је Ратко

Парежанин Мржња коју су ови младићи имали према комунистима видела се већ у првим

борбама са партизанима након чега су и код Немаца Љотићеви добровољци имали пуно

поверење374

Приликом формирања добровољачких јединица може се приметити јако

самообмањивање код Љотића Његово инсистирање на верност краљу и отаџбини значила је

да он и даље није прихватао нестајање Југославије заклињући борце на оданост краљу државе

која више не постоји Даље он је искрено веровао да ће добровољци бити употребљени само

у борбама против комуниста то јест онога што је он сматрао комунистичком претњом

Уклањањем комуниста мислио је Љотић успоставиће се мир у земљи што се може видети и

у говору одржаном првим добровољцима bdquoЖао ми је ваше младости јер ће многи од вас

373 Стефановић Збор Димитрија Љотића 146 ndash 147 374 Исто 148 ndash 151

погинути Али више од тога ми је жао што ћете морати да убијате јер у борбу идете Ви

сте добили оружје али морате да знате да је оно моћно и благословено једину у достојним

рукама јунака и човека Ви се борите да се успостави ред и мир у вашој земљи и да народ не

страда више да престане да даје бесциљне жртвеldquo375 И поред његове самообмане ускоро ће

се показати да су добровољци Немцима били потребни и за друге задатке

По мишљењу многих аутора Пети добровољачки одред учествовао је у хапшењу

Крагујевчана 20 октобра 1941 године Недужни људи хапшени су са намером Немаца да их

стрељају у знак одмазде због убијених 10 и рањених 26 немачких војника Иако се послератни

аутори не слажу у томе да ли је добровољачки одред заиста учествовао у хапшењу и једни и

други наводе како је Марисав Петровић комадант добровољаца покушавао да избави из

заточеништва оне људе који су по њему били bdquoнационално исправниldquo Разлози који се наводе

међутим су другачији Стефановић тако наводи да је Петровић то радио само како би спасао

оне људе који су могли бити погодни за Збор док Костић тврди да је Петровић лажирао

податке и од сељака тражио сва имена ухапшених покушавајући да представи све похапшене

као исправне људе и антикомунисте376 Било како било 21 октобра стрељан је огроман број

људи у Крагујевцу Немци нису поштедели ни децу а стрељани су и читави разреди гимназије

заједно са професорима377 Ако и нису учествовали у хапшењу Крагујевчана добровољци

свакако нису учинили ништа како би спречили овај догађај а Љотић се након овог масакра

правдао да није био упознат са ситуацијом и да није знао да ће се то десити Поред тога Љотић

је сада био још одлучнији у ставу да се комунисти морају протерати из земље страхујући да

Немци могу извршити нове одмазде За њега је сарадња са Немцима сада била bdquoнезахвалан

посаоldquo378 Након стрељања у Крагујевцу посебно се истицао по својој свирепости збораш

Страхиња Јањић Међутим послератна љотићевска емиграција га се одриче сматрајући га

немачким човеком док Јањићеву јединицу сматрају за неугледну групу џабалебароша

скупљених bdquoса коца и конопцаldquo379 О Јањићу пишу и послератни аутори из Југославије и

наводе да је Јањић стварно био у добрим односима са Немцима а да је његов однос према

Љотићу а посебно Недићу био јако лош 380 Ипак Јањић и други збораши учествовали су

375 Димитријевић Војска Недићеве Србије 102 376 Kostić Za istoriju naših dana 53 ndash 60 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 157 377 Стефановић Збор Димитрија Љотића 157 ndash 158 378 Kostić Za istoriju naših dana 54 379 Kostić Za istoriju naših dana 61 ndash 62 380 Послератни аутори наводе да је Јањић неко време био припадник Збора али да је касније почео да ради на

своју руку Јањић је био комадант bdquoСрпског Гестапо-аldquo како је сам назвао своју јединицу некакве тајне полиције

у служби Немачке Због његових лоших односа са Недићем и Љотићем је и више пута хапшен међутим Немци

су увек агитовали да се он пусти на слободу Његово незадовољство Недићем било је толико да је он оптуживан

и за припремање атентата на Недића након чега би он завео нову власт у Србији На крају Јањић је заједно са

неколико својих људи послат у Немачку Види Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 165 ndash 174

заједно са немачким јединицама у борбама против партизана након масакра у Крагујевцу и

својом бројношћу и опремљеношћу успели су да сузбију партизанске јединице које су почеле

са својим повлачењем у Санџак381

Иако су и љотићевци учествовали у рацијама и хапшењима српског становништа382

Димитрије Љотић залагао се за пуштање неких од ухапшених383 Oвом приликом морамо

споменути и судбину Љотићевог предратног супарника Воје Ђорђевића који је стрељан на

почетку 1942 године у логору на Бањици Као могући разлози за стрељање наводе се његово

јеврејско порекло и чланство у масонској ложи 384 Међутим други извештаји говоре о томе да

је Ђорђевић који је још увек био на челу ГССЗЗ-а тражио неке повластице за задруге од

стране Немаца што је изазвало интерсовање Гестапоа за њега те је он ускоро и ухапшен Иако

су неки љотићевци из освете желели да Ђорђевић буде стрељан за шта су и агитовали код

Немаца Димитрије Љотић по извештајима које су прикупили Одић и Комарица залагао се за

његово пуштање на слободу385 На крају Војислав Воја Ђорђевић је стрељан што и до дан

данас оставља простор за спекулацију да ли је он стрељан због његовог односа са Љотићем

или упркос тога Свакако извештаји говоре о томе да се Љотић залагао за његово пуштање

али исто тако је познато да су извесни збораши достављали доказе који су теретили Ђорђевића

Остаје питање да ли су збораши радили на своју руку са окупационим властима приликом

овог случаја или са знањем Димитрија Љотића

381 Стефановић Збор Димитрија Љотића 158 ndash 169 382 Исто 383 Kostić Za istoriju naših dana 63 ndash 64 384 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете

радикалне деснице у међуратном периоду 630 385 Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 151 ndash 153

ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ И ФОРМИРАЊЕ СДК

Димитрије Љотић сматрао је борбу против окупатора немогућом У говорима стално је

наводио да циљ што мање убијених Срба оправдавајући тако своје потчињавање Немцима

Његова колаборација оснивањем добровољачких одреда и прихватањем посла око обнове

Смедерева нису били једини послови којима се он ставио у службу окупатора Оснивање

Логора у Смедеревској Паланци биће још један посао коме се он посветио

Логор у Смедеревској Паланци или како су га љотићевци називали Завод за принудно

васпитање у Смедеревској Паланци требало је да послужи као инструмент фашизације

омладине Овај логор у великој мери била је замисао Димитрија Љотића Он је сматрао да се

већина младих може преваспитати у антикомунистичком духу bdquoКада би млади људи знали

какве последице доноси комунизам нашем народу нико од њих не би био с њимаldquo386 Поред

тога Љотић је сматрао да би на овај начин bdquoспасиоldquo похапшену омладину од неизвесне судбине

која их је чекала у окупацији Ови омладиници мислиио је Љотић могли би бити стрељани

или послати на принудни рад у Немачку те је за њих боље да остану у својој отаџбини и да

прихвате окупацију и исправне (љотићевске) погледе на живот387 За Љотића једна оваква

институтција могла би једино служити српском народу

Идеју о формирању логора предложио је Недићу и Немцима који се сложили те је за

логор одређена Смедеревска Паланка која је имала погодну зграду за ову установу саграђену

1940 године Уредбом је одређено да Велибор Јонић тадашњи министар просвете и бивши

члан Збора буде главни организатор ове институције По истој уредби у bdquoЗаводldquo могу се

упућивати младићи и девојке који имају између 15 и 25 година а време преваспитавања

одређено је на 6 до 24 месеца 388 За управника завода постављен је Милован Поповић а у раду

Завода била је врло активна и његова жена Драгојла389

Предавања у овом логору држали су најчешће Љотић и Јонић Љотић је као што је то

и уопштено био случај питомцима тј затвореницима држао политичке говоре и његове

анализе опште и политичке ситуације bdquoВаспитачиldquo су обично практиковали да после

одржаних предавања задају омладинцима писмене задатке где се тражило мишљење

омладинаца о ономе о чему су слушали 390 Доста питомаца вероватно због страха од

кажњавања писали су панегирике о Љотићу391 а на које се позивају љотићевци након рата

386 Стефановић Збор Димитрија Љотића 197 387 Kostić Za istoriju naših dana 94 388 Стефановић Збор Димитрија Љотића 198 389 Kostić Za istoriju naših dana 94 390 Стефановић Збор Димитрија Љотића 200 391 Примере похвалних састава даје Костић у свом послератном виђењу Љотића и његових дела Он у свом раду

наводи 7 оваквих примера Види Kostić Za istoriju naših dana 96 ndash 99

како би доказали исправност ове установе Међутим било је и много оних који нису желели да

хвале људе који су их држали у заточеништву те су писали јаке текстове уперене против

Љотића и Збора након чега би обично били кажњавани од стране bdquoваспитачаldquo Ипак на неке

питомце су Љотићеви говори као и bdquoпреваспитавањеldquo утицали па тако постоје примери оних

питомаца који су пуштени и који су се након тога придруживали Љотићевим добровољцима

или некој другој формацији у борби против партизана 3 октобра 1944 године овај логор је

укинут За две године његовог рада кроз ову установу која је свакако за неке била и

мучилиште прошло је 1270 момака и девојака392

Исте године када је отворен логор у Смедеревској Паланци дошло је и до преуређивања

Љотићевих добровољачких јединица на захтев Милана Недића Љотић је ову идеју прихватио

а све због боље борбе против комуниста којих је било све више Постојећих дванаест

добровољачких одреда је преформирано у пет батаљона и од њих је створен Српски

добровољачки корпус који је бројао нешто око 3200 добровољаца Комаданти батаљона су

већином били љотићевци а за комаданта корпуса постављен је Коста Мушицки кога су Немци

сматрали поузданим човеком Заклетва коју су добровољци полагали ступањем у службу СДК

садржала је делове о борби против комуниста који bdquoометају миран живот народаldquo као и део

о поштовању и сарадњи са окупатором bdquoНемачке војнике који се боре против истог

непријатеља поштоваћу и стајаћу им на услузиldquo393

У овом периоду почиње и да се смањује активност Збора као покрета а људи сада

почињу да изједначавају сам Збор са СДК Љотићева обраћања члановима Збора такође су

сведена на минимум и његови говори сада су већином посвећени добровољцима394 Међутим

чланови СДК имали су поделу у својим редовима на збораше и незбораше Љотић је увидео

овај проблем и у писмима добровољцима знао је да се осврне и на ову тему bdquoПриметио сам

да се збораши као неко окорело друштво секташко друже међу собом а остале другове

држе изван тога свог круга Имајте међу собом ви збораши заједницу мисли и љубави али из

те љубави не затварајте се другим својим друговима незборашимаldquo395 Љотићеве посете

добровољцима биле су редовне те је сваког четвртка послеподне одржавао предавања у штабу

корпуса јединицама које су се враћале са терена396 Љотић је тако свој рад на политичком

392 Стефановић Збор Димитрија Љотића 197 ndash 211 393 Стефановић Збор Димитрија Љотића 224 394 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 258 ndash 259 395 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 474 396 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 467

плану свео на своје написе у пропагандим гласилима као и на говоре које је држао

припадницима СДК Његова политика све више се сводила на неколико ствари борбу против

комуниста Јевреја и масона хваљење немачких власти и осуђивање сопственог народа за

судбину која их је задесила након 6 априла 1941 године397

397 Неки од новинских чланака о овој теми Димитрије Љотић bdquoПобуњеним осуђеницима о Божићуldquo Српски

народ 1 јануар 1943 Димитрије Љотић bdquoОдговорност за 27 мартldquo Српски народ 27 март 1943 Аноним bdquoНад

светлим гробовимаldquo Српски народ 7 август 1943 Аноним bdquoНационално васпитање омладинеldquo Српски народ

30 август 1943 Димитрије Љотић bdquoКо ће као Богldquo Српски народ 18 септембар 1943 Димитрије Љотић bdquoУлога

Јевреја у данашњем ратуldquo Српски народ 12 фебруар 1944

ФРОНТ ПРОТИВ КОМУНИСТА

1943 година била је преломна за Други светски рат како на просторима бивше

краљевине Југославије тако и на фронтовима у Европи Немачка је полако почела да губи

битке а осим тога у овој години капитулирала је и Италија У Југославији 1943 долази до

великих битака попут битке на Сутјесци или битке на Неретви у којој су борци

Народноослободилачке војске Југославије показале своју снагу 398 Овај период Љотић је

посветио свом пропагандном раду писањем текстова против комуниста у пронемачким

гласилима као и обиласку својих добровољаца Поред тога у овом периоду Љотић заједно са

Недићем ради на ближој комуникацији са покретом Драже Михаиловића те се њихови

контакти интезивирају на зиму 1942 и пролеће 1943 године399

Љотић је и пре овог периода саветовао члановима СДК да никако не улазе у борбе са

Михаиловићевим четницима и да где год је то могуће са њима остварују братске односе400

Тако је сарадња између Љотића Недића и Михаиловића постала готова ствар средином 1944

године Након битке на Неретви Михаиловићев покрет показао је сву своју спремност за борбу

против комуниста401 Љотић Недић и Михаиловић су се обавезали на борбу против bdquoцрвене

претњеldquo заједно и у целој Србији Љотићу је било јасно да је Немачка близу пораза али је

сматрао да је и таква Немачка боља него власт bdquoсовјетаldquo Недић и он заједно су преговарали

са људима из Михаиловићевог покрета у пролеће 1944 године Тачније у периоду од 17 до

19 маја 1944 Љотић је преговарао са генералом Трифуновићем а договорена је заједничка

борба против комуниста обустављање напада Михаиловићевих четника на Недићеве

сараднике као и финансијска помоћ Недића Михаиловићу Поред тога у споразуму је стојао и

део о заједничком антикомунистичком фронту bdquoу српству изван Србијеldquo402 Иако је до личног

састанка између Љотића и Михаиловића у више наврата требало доћи до краја рата није се

одржао нити један састанак на коме су њих двојица заједно учествовала Могућ разлог томе је

Љотићева отворена сарадња са немачким властима што би ако би до састанка дошло

вероватно правило проблем Михаловићу међу неким његовим људима403

Ипак сарадња између Љотића Недића и Михаиловића није била плодоносна Борци

НОВЈ доказали су да су сила које се bdquoудружени националистички фронтldquo неће тако лако

решити Код Ужица 9 септембра 1944 године дошло је до борбе између партизана и

Михаиловићевих четника у којој је Михаиловић натеран на повлачење према Ваљеву Након

398 За више информација о борбама у Југославији 1943 види Petranović Istorija Jugoslavije II 239 ndash 279 399 Kostić Za istoriju naših dana 106 400 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 470 401 Petranović Istorija Jugoslavije II 243 ndash 250 402 Kostić Za istoriju naših dana 151 ndash 152 403 Стефановић Збор Димитрија Љотића 286

тога долази и до сукоба код Ваљева и војници Драже Михаиловића нашли су се окружени

снагама НОВЈ а у току борби Михаиловић је радио-везом тражио помоћ Љотићевог СДК коју

је Мушицки и послао и на тај начин избавио Михаиловића из обруча партизанске војске404

Пар дана након Михаиловићевог пораза 15 септембра осећало се да је Немачка

окупација пред колапсом Љотић је писао својим добровољцима да наставе борбу против

bdquoбезбожникаldquo и да се не распитују много каква је ситуација у свету већ да му верују да ће

комунизам бити побеђен Он је молио и краља Петра II да пресатане да сарађује са Титом и

комунистима 405 али његове молбе нису имале никаквог утицаја Заиста СДК је у овом

периоду учествовао у борбама против партизана у јужној и источној Србији у заједничким

акцијама са немачким и бугарским снагама406 Иако је писао својим добровољцима да не

одустају од борбе на седници СДК 27 септембра 1944 одлучено је да се добровољци а са

њима и Љотић повуку у Словенију Љотићу је ситуација у том тренутку била сасвим јасна

иако су се неки његови сарадници заваравали да ће савезничке америчке трупе ускоро

извршити искрцавање на подручју Југославије Доказало се да Љотић није поверовао у ове

вести које је он схватао као пропаганду говорећи сарадницима да је то измишљотина bdquoОво

је нетачно Англоамериканци се неће искрцати у Југославији али ће нам зато из Румуније доћи

совјетске трупеldquo407 Словенија је по Љотићу зато била најбоље решење налазила се најближе

савезничким408 војницима за које је сматрао да су такође антикомунистички расположени

најдаље од Црвене армије и НОВЈ а поред тога Словенија је део Југославије државе које се

Љотић и сада није до краја одрекао што би значило да он и добровољци нису побегли из

државе већ су само променили локацију те би на овој локацији након преорганизације

наставили своју борбу

Трећег октобра одржана је и последња седница Недићеве владе Недић је био свестан

будућих догађаја bdquoСовјетска армија улази у Србију а за њима и комунисти који ће узети

власт Ми се морамо уклонити Ја са члановима владе одлазим у Аустрију Добровољачки

корпус је донео одлуку да иде у Словенијуldquo409 Након седнице почеле су припреме за бег

Недићевих власти у што бржем року

Осмог октобра Љотић заједно са неким припадницима СДК почео је своје повлачење

из Београда Немачка је ценила Љотићеве добровољце па је одлучено да се 4000 припадника

404 Димитријевић Војска Недићеве Србије 671 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 287 ndash 288 405 Димитрије Љотић bdquoПисмо Краљуldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 183 ndash 193 406 Димитријевић Војска Недићеве Србије 638 407 Kostić Za istoriju naših dana 172 408 Иако је ратовао за рачун Немачке Димитрије Љотић почео је у овом периоду да снаге антиифашистичких

држава назива савезницима За савезнике је сматрао и Црвену армију али се бојао да ће приликом уласка Црвене

армије у Србију за њима ући и партизани који неће имати много разумевање за Љотића и његове снаге а које

Црвена армија сматрајући Тита за свог човека неће спречавати у одмаздама 409 Стефановић Збор Димитрија Љотића 294

СДК транспортује возом за Словенију410 Битка за Београд почела је пет дана након повлачења

Љотића и његових добровољаца Немци сами нису успели да одбране Београд па је тако град

ослобођен од стране партизана 20 октобра 1944411

410 Стефановић Збор Димитрија Љотића 301 411 Petranović Istorija Jugoslavije II 335

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ

Љотић заједно са већином својих добровољаца повлачио се преко Срема у Словенију

све време водећи битке против јединица НОВЈ Како би дошли до територије Словеније СДК

и он морали су проћи кроз територију НДХ Иако обојица у служби окупаторских власти

Љотић и Павелић нису били у добрим односима штавише између њих постојала је мржња

развијена још у предратном периоду а Љотићеве људе по Загребу и тада су чекале батине и

атентати од присталица Павелићевих усташа Прелазак преко територије НДХ био је ипак

омогућен иако се Павелић жалио немачким властима због овога412

Почетком новембра Љотић је заједно са доста чланова СДК стигао у Словенију Одмах

се почело са организацијом рада те су у Илирској Бистрици месту где је смештена команда

СДК основане две школе политичка и за обуку официра Комадант школе за обуку официра

био је сам Љотић Осим овога Љотић је организовао и Обавештајну службу СДК и покрета

Збор а за шефа поставио је свог брата Јакова Љотића413

Иако се главнина СДК повлачила заједно са Љотићем и Мушицким у Словенију још

није стигао Пети пук Милорада Мојића бившег генералног секретара Збора Овај пук кренуо

је своје повлачење из нишке области Повлачење су пратиле тешке борбе против партизана

али је Пети пук некако успео да се из тих борби извуче након чега је возом успео да дође до

Загреба 6 децембра 1944 У Загребу је Мојић своје људе упозорио да по налогу усташа не

смеју да напуштају станицу те да до сутра остану ту када ће наставити свој пут за Словенију

Међутим група усташа предвођена озлоглашеним Максом Лубурићем изјутра 7 децембра

одвела је пар десетина припадника СДК у непознатом правцу У овој групи налазио се и

Милорад Мојић као и 39 других људи Све њих Лубурић и усташе су стрељали а међу 40

стрељаних налазиле су се и четири жене највероватније припадниице Белих орлова ndash

болничарке 414 Иако се у литератури често наводи погрешан број од 39 стрељаних (због једног

нејасно написаног имена које се на крају испоставило да је женско те да је уместо три

стрељано четири жене) са сигурношћу можемо рећи да је било 40 стрељаних Љотићевих

добровољаца Овај број као и структура стрељаних никако не изгледа као случајност

Четрдесет особа међу којима и комадант пука и четири жене можда су биле цена коју су

добровољци морали да плате за прелазак преко територије НДХ Занимљиво је и то да су

Немци пристиигли у помоћ Љотићевим људима тек након стрељања те да је њихов

412 Стефановић Збор Димитрија Љотића 304 413 Kostić Za istoriju naših dana 151 ndash 152 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 303 ndash 304 414 Kostić Za istoriju naših dana 186 ndash 187 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 305 ndash 306

представник предао списак са именима стрељаних Љотићу После овога љотићевци нису

имали проблема са усташама и Лубурићем иако су у Словенију кренули тек сутрадан

Љотић је за ово време био у Бечу где је заједно са Недићем и Аћимовићем преговарао

око успостављања нове владе За време састанка са представницима немачких власти Љотић

је чуо вести о догађајима у Загребу а сазнање о стрељању његових људи страховито га је

погодило Он је одмах тражио да се дозволи пренос стрељаних у Словенију ради сахране али

су ово власти НДХ одбиле 24 децембра након повратка у Словенију одржан је помен за

погинуле добровољце415 У свом говору Љотић је рекао bdquoКроз шапат наших срца и тиху

посмртну песму наших душа одајемо последњу пошту побијеним друговима Не можемо их

заборавити јер су део нашег бића и ко зна можда и претеча наше судбине Ми видимо да се

из наших жртава рађа нешто велико и светло Већ видимо праскозорје велике и срећне

отаџбине Њој су они служили и за њу палиldquo416

Без обзира што је у том тренутку свима било јасно да су дани нацистичких власти

одбројани Димитрије Љотић и даље је радио на повезивању свих антикомунистичких

елемената који би ступили у борбу против Тита и партизана Због ове борбе 1 децембра у

Словенију на Љотићев позив стижу и четници које је предводио Момчило Ђујић Осим

Ђујићевих четника у Словенију пристиже и све више припадника Недићеве војске те Љотић

почиње слепо да верује у победу над комунистима Љотић је наглашавао да је за време Првог

светског рата bdquoослобођење Отаџбине почело од Солуна а овога пута ако Бог да почеће се од

Триглаваldquo417

Односи са четницима су били срдачни заједно се славило туговало и преговарало

Говорило се о новом устројству државе а било је и преговора око успостављања Независне

федеративне јединице Словеније Краљевине Југославије која не би признавала Тита већ краља

Петра II о чему је било речи и са Михаиловићем са којим је Љотић успоставио радио везу418

Осим што је био заузет организиовњем државе и јединица за борбу против Тита Љотић

је помно пратио дешавања у Београду Ово се може видети и из његовог отвореног писма

Јосипу Брозу у коме очигледно повређеног ега правда себе и своје понашање за време

окупације419 Љотић је говоре против Тита држао и добровољцима које је обилазио скоро

свакодневно спремајући их за обрачун са bdquoцрвеном претњомldquo

У Словенију априла 1945 године стиже и владика Николај Велимировић који је а о

чему смо већ и говорили још пре рата имао одличне односе са Љотићем Колико су добри

415 Kostić Za istoriju naših dana 187 416 Димитрије Љотић bdquoЗагребачке жртвеldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 208 417 Стефановић Збор Димитрија Љотића 308 418 Стефановић Збор Димитрија Љотића 314 ndash 319 419 Димитрије Љотић bdquoМали одговор Титуldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 221

односи били између Владике и Љотића говори и песма коју је Николај Велимировић посветио

Љотићу

Димитрије мудри добровољче

и Божји дивни угодниче

Што молитвом небеса отвараш

Од светаца савезнике ствараш

и злотворе духом покораваш420

Пријатељство са Николајем Велимировићем биће кобно по Димитрија Љотића Наиме

Велимировић је по плану који је имао са Љотићем требао да оде за Швајцарску одакле би

заједно са Патријархом отпутовао у САД да се залаже за Љотића и добровољце код америчких

власти и код Срба у расејању Међутим пре његовог поласка договорен је састанак њега и

Љотића Љотић је иако заузет обиласком јединица за борбу против комуниста на позив

Велимировића одмах одлучио да га посети у Горици где се Велимирвић тада налазио

Аутомобил је возио Ратко Живадиновић Љотићев сарадник а осим њих у ауту су се налазили

и Светолик Лазаревић Луња и Јован Сарчевић Несрећна околност била је ноћ и кратковидост

возача Живадиновића који иако је имао наочаре није видео знак на коме је стајало да је мост

код Ајдовшчине срушен Возило у којем су се налазили поменути путници пуном брзином

кретао се ка порушеном мосту и без кочења уследио је пад са моста Од силине удара на лицу

места погинуо је Димитрије Љотић а остали путнци били су тешко повређени Овај догађај се

одиграо 23 априла 1945 у касним вечерњим сатима421

Тело Димитрија Љотића пренето је у градић имена Свети Петар Истог дана у Свети

Петар дошли су и Патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић Патријарх и

владика одржали су опело након чега је владика Николај Велимировић одржао подужи говор

о Љотићу

bdquoДа је одсечена само једна грана стабло не би много осетило али стабло је

одсечено до корена и нама је нанесен велики бол Ај Боже То је твоја воља и ми јој се

морамо покоравати Када се један камен баци у воду он прави концетричне кругове

који се шире Тако и смрт Димитрија Љотића иде тугом његовој породици његовој

мајци Љубици тамо далеко у Смедереву његовој супрузи Ивки његовом брату Јаши

његовим синовима и његовој кћери Други круг иде кругу добровољаца његовим

420 Kostić Za istoriju naših dana 244 421 Стефановић Збор Димитрија Љотића 327

сапутницима и једномишљеницима у миру и рату у добру и у злу у радости и у

жалости Трећи круг иде са дичним четницима к оном коме је већ четири године земља

простирач а небо покривач И сад долази и четврти круг који обавија цео свет јер

Љотић није био само наш он је припадао човечанству Европи светуldquo422

Николај Велимировић још дуго је говорио о заслугама Димитирја Љотића говорио је о

његовом чојству јунаштву хришћанству Поред тога ставио је Љотића у ред великих Срба

споменувши поред Љотића још само Илију Гарашанина Јована Ристића и Николу Пашића

Велимировић је рекао и да је Љотић носио bdquoтешки крст у рату и у мируldquo избегавајући притом

да помене његову сарадњу са окупаторима Николај Велимировић завршио је свој говор

речима

bdquoНије мртав Димитрије Љотић Он сада припада читавом Српству Он сада

припада небеској Србији А мртви су јачи него живи Он је сада јачи него када је био

жив и спутан Он сада још више ради и поседује још више снаге Он тек сада ради

Хвала муldquo423

Димитрије Љотић патриота политичар и колаборациониста сахрањен је дан након

овог говора 25 априла 1945 године Сахрани су присуствовали и људи Драже Михаиловића

који су у његово име положили венац на његов гроб424

422 Kostić Za istoriju naših dana 250 423 Isto 256 424 Isto 258

ЗАКЉУЧАК

Овај рад имао је троструки циљ Први циљ био је објективан хронолошки приказ

живота и рада Димитрија Љотића Други циљ био је проналажење одговора на питање Која је

то преломна тачка која од патриоте прави непријатеља сопстевног народа Трећи циљ је

проналажење одговора на питање постављено у Политикином забавнику скоро 75 година

после смрти Димитрија Љотића а чији је одговор тада изазвао тако јаке реакције данима па

чак и месецима након објављивања тог текста Питање Ко су били Љотићевци ипак смо мало

преформулисали те је заправо питање које постављамо Ко је био Димитрије Љотић

Први циљ је надамо се постигнут Иако човек не може побећи од свог политичког

мишљења приликом формирања става о некој политичкој личности аутор овог рада трудио се

да стави по страни утицај претходног мишљења које поседује о политици Збора и његовог

вође У овом раду дат је приказ читавог живота и рада Димитрија Љотића од његовог

најранијег детињства па све до његове смрти Период у којем је живео и радио Димитрије

Љотић препун је догађаја Два светска рата и међуратни период обележили су живот овог

човека Први светски рат утицао је на његово формирање а на наставак формирања личности

Димитрија Љотића свакако је утицао међуратни период у којем је он и провео највећи део

својих срећних и несрећних дана

Одговор на други циљ покушали смо да пронађемо након анализирања дешавања

догађаја који су битно утицали на живот Димитрија Љотића У те догађаје свакако спада његов

ратни период али несумњиво спадају и догађаји попут атентата на краља Александра

Карађорђевића Техничке уније или честих физичких напада на њега након оснивања

политичке партије за коју се залагао Тренутак када патриота постаје издајник можда нисмо

тачно одредили и можда би било неопходно још проучавања ове теме која је свакако

интердисциплинарна

Трећи циљ био је да се да одговор на питање Ко је Димитрије Љотић То није

једноставно и лако Свакако Димитрије Љотић био је у првом делу свог живота велики

патриота који се није либио да од својих речи пређе на дела У ратовима од 1912 до 1918

године показао је да је спреман да ако треба погине за своје другове и своју отаџбину Један

је од бесмртних 1300 каплара и носилац Златне медаље за храброст за заслуге у рату 1916

године У овим младалачким годинама показао је и своју склоност ка bdquoвојничкојldquo дисциплини

која га је пратила до краја живота У другом делу живота Димитрије Љотић на брзину се нашао

у политичким водама Униформу је заменио цивилним оделом а његове речи почињу да буду

јаче од његових дела У овом периоду Димитрије Љотић постаје све већи поклоник

ултрадесничарских идеја иако је у младости био лево оријентисан Овај период обележиће и

његово непријатељство са многим политичарима који иако га нису волели су га поштовали

У трећем делу живота Димитрије Љотић само је сенка оног младића који је као добровољац

ратовао Његове речи сада су за велики део народа само лажи Он за многе више није bdquoМитаldquo

већ Љотић српски Хитлер сарадник окупатора На крају одговор на питање може бити

Димитрије Љотић је патриота политичар и колаборациониста Човек који је за четири

године срушио све оно што је градио претходних педесет година Који је можда из најбоље

намере одустао од борбе и предао се непријатељу Међутим и поред тога што су све ове тешке

речи тачне не можемо заборавити на период који је претходио његовим квислиншким данима

и у њима морамо тражити одговор на питање Како патриота постаје издајник

ПРИЛОЗИ

Прилог 1

Димитрије Љотић (1891 - 1945)

httpsuploadwikimediaorgwikipediacommonsee7Ministar_Dimitrije_LjotiC487png

Прилог 2 (ЈНП Збор)

Војска смене ndash Химна покрета ЈНП ЗБор

Војска смене нову земљу носи

Силна ко потопа вал

Жртвом борбом она се поноси

Вером у свој идеал

Напред другови напред другови

Наше време стиже

Победи све ближе

Војска смене јуначки се бори

Добила је заповест

Душманина она се не боји

Јер је у ње чврста свест

Амблем покрета ЈНП Збор

httpswwwwikiwandcomshZBOR

Прилог 3 (Сукоби 1936 године ndash Убиство Жарка Мариновића)

Политика 5 април 1936 httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19360405pageIndex=00009

Убица ndash Слободан Недељковић httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19360405pageIndex

=00010

Жарко Мариновић (1911 - 1936) httpsshwikipediaorgwikiC5BDarko_MarinoviC487

Прилог 4 (Техничка унија)

Политика 15 фебруар 1937 httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19370215pageIndex=00007

Милан Данић ndash карикатура

Време 20 фебруар 1937

httpistorijskenovineunilibrsviewindexhtmlpanelpp|issueUB

_00043_19370220|page8

Милан Данић (Дијамантштајн) Политика 17 фебруар 1937

httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19370217pageIndex=00005

БИБЛИОГРАФИЈА

Штампа

Балкански рат (1913)

Београдске новине (1916 - 1918)

Београдске општинске новине (1930 - 1941)

Борба (1941 - 1942)

Бранич (1925 - 1941)

Вести (1941)

Врбаске новине (1937)

Време (1924 - 1941)

Коло (1942 - 1944)

Отаџбина (1934 - 1937)

Политика (1919 - 1941)

Правда (1919 - 1941)

Службени војни лист (1912 - 1941)

Српски народ (1943 - 1944)

Литература и извори

1 Arent Hana Izvori totalitarizma Beograd Feministička izdavačka kuća 1998

2 Bakić Jovo Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941

sociološko-istorijska studija Zrenjanin Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin 2004

3 Bešlin Branko Vesnik tragedije nemačka štampa u Vojvodini (1933-1941) Novi Sad

Platoneum 2001

4 Boban Ljubo Maček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928-1941 iz povijesti hrvatskog

pitanja Knj 2 Zagreb Liber 1974

5 Božić Ivan Ćirković Sima Ekmečić Milorad i Dedijer Vladimir Istorija Jugoslavije

Beograd Prosveta 1973

6 Бонџић Драгомир и Раде Ристановић Београдски студенти и политичке организације

1935 ndash 1941 Зборник радова Филозофског факултета у Приштини бр 2 (2020) 187 -

214 DOI 105937ZRFFP50-26889

7 Brajović Petar Jugoslavija u Drugom svetskom ratu Beograd Veljko Vlahović 1986

8 Васиљевић Милосав Криза демократије и будући облик владавине Смедерево

Маринковић 1938

9 Вулетић Бојка bdquoЉотић Љубицаldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур

Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 693-694

10 Гавриловић Дарко Мит о непријатељу антисемитизам Димитрија Љотића Београд

Службени гласник 2018

11 Грегорић Данило Самоубиство Југославије последњи чин југословенске трагедије

Београд Југоисток 1942

12 Davis Peter and Derek Lynch The Routledge Companion to Fascism and the Far Right 1st

Edition New York Routledge 2002

13 Dević Nemanja Smederevski okrug u proleće 1941 Istorija XX veka 1 (2011) 127 - 139

14 Димитријевић Бојан Војска Недићеве Србије оружане снаге Српске владе 1941-1945

Београд Службени гласник 2016

15 Димић Љубодраг и Мира Радојевић Србија у Великом рату 1914-1918 кратка

историја Београд Српска Књижевна Задруга 2014

16 Драговић Вук Српска штампа између два рата 1 Основа за библиографију српске

периодике 1915-1945 Београд САНУ 1956

17 Драгосављевић Василије З Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске

интегралистичке покрете радикалне деснице у међуратном периоду (1921-1941)

Докторска дисертација Београд Филозофски факултет 2017

18 Драгосављевић Василије Идеје југословенске радикалне деснице у листу Политички

гласник Српска политичка мисао бр 3 (1 новембар 2019) 367 ndash 390 doi

httpsdoiorg1022182spm653201916

19 Đurić Ljubodrag Sećanja na ljude i događaje Beograd Rad 1989

20 Ђурић Силвија Дневник победа Србија у балканским ратовима 1912-1913 Београд

ИРО Београд 1990

21 Ђурић Силвија и Видосав Стевановић Голгота и васкрс Србије 1914 ndash 1915 Београд

23 Ивановић Предраг Д Ко су Љотићевци Крагујевац Погледи 2014

24 Исић Момчило Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929 ndash 1941

Први део време шестојануарске диктатуре 1929 ndash 1934 Токови историје бр 2

(2013)11 ndash 51 doi httptokoviistorijersciruploaded2202013CLANAK20-20ISIC20MOMCILOpdf

25 Јовановић Драгољуб Људи људи Београд Филип Вишњић 2005

26 Јовановић Драгољуб Медаљони Књ 3 Београд Службени гласник 2008

27 Јовановић Стоимировић Милан Дневник 1936-1941 Нови Сад Матица српска 2000

28 Јонић Велибор Министар просвете говори Београд би 1941

29 Јонић Велибор Шта хоће Збор Петровград Гутенберг 1937

30 Карлајл Томас О херојима Ниш Талија издаваштво 2019

31 Ковић Милош bdquoЉотић Димитрије Митаldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур

32 Korać Vitomir Povjest radničkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji Zagreb Radnička komora

za Hrvatsku i Slavoniju 1929

33 Kostić Boško Za istoriju naših dana Beograd Nova iskra 1949

34 Краков Станислав Ратни дневници 1912-1916 Нови Сад Прометеј 2019

35 Krleža Miroslav Moj obračun s njima Zagreb M Krleža 1932

36 Kulundžić Zvonimir Politika i korupcija u kraljevskoj Jugoslaviji Zagreb Stvarnost 1968

37 Kuljić Todor Fašizam sociološko-istorijska studija Beograd Nolit 1987

38 Kurzydlowski Christian Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement

Doctoral thesis Goldsmiths University of London 2017

39 Лазић Мирослав и Стефановић Марко Смедерево у Великом рату Смедерево Музеј

у Смедереву 2014

40 Lompar Rastko Afera bdquoTehnička unijaldquo i veze JNP Zbora sa nacističkom Nemačkom 1935-

1941 Istorija 20 veka 2 (2020) 85-102 httpsdoiorg1029362ist20veka20202lom85-

41 Љотић Димитрије В Димитрије Љотић у револуцији и рату Минхен Искра 1961

42 Ljotić Dimitrije V Drama savremenog čovečanstva Beograd Zbor 1940

43 Љотић Димитрије В Закони живота Београд Драслар Партнер 2015

44 Ljotić Dimitrije V Zakoni života Minhen Iskra 1963

45 Љотић Димитрије В Идеали савремене омладине

46 Љотић Димитрије В Из мога живота Минхен Логос 1952

47 Љотић Димитрије В Како настају револуције Петровград Штампарија Попмијатов

Бранислава 1938

48 Љотић Димитрије В Љотићева писма кнезу Павлу Београд Народни покрет Збор

49 Ljotić Dimitrije V Naš put Split Vihor 1938

50 Љотић Димитрије В Од Мојковца до Кајмакчалана Цетиње Издање Соколске жупе

51 Ljotić Dimitrije V Poruka fašističkom šegrtu Drugo popravljeno izdanje

52 Љотић Димитрије В Прича о шећеру илити Горка истина Београд 1939

53 Љотић Димитрије В Савремене политичке социјалне основе Југославије Београд

Привредни Преглед 1936

54 Љотић Димитрије В Светло истине Београд Драслар Партнер 2015

55 Maksić Vukašin Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici Beograd

Kreativna radionica Balkan 2019

56 Миленковић Тома Др Живко Јовановић Личност у сенци КПЈ Београд Завод за

уџбенике 1996

57 Milosavljević Olivera Potisnuta istina kolaboracija u Srbiji 1941-1944 Beograd Helsinški

odbor za ljudska prava u Srbiji 2006

58 Милосављевић Оливера Савременици фашизма 1 Перцепција фашизма у београдској

јавности 1933-1941 Београд Хелсиншки одбор за људска права у Србији 2010

59 Milosavljević Olivera Savremenici fašizma 2 Jugoslavija u okruženju 1933-1941 Beograd

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 2010

60 Митровић Андреј Време нетрпељивих политичка историја великих држава Европе

1919-1939 Подгорица Цид 2004

61 Митровић Андреј Фашизам и нацизам Београд Удружење за друштвену историју

Чигоја штампа 2009

62 Митриновић Чедомир и Милош Брашнић Југословенске Народне скупштине и сабори

Београд Издање Народне скупштине Краљевине Југославије 1937

63 Nemačka obaveštajna služba II Beograd Uprava državne bezbednosti 1955

64 Nolte Ernest Fašizam u svojoj epohi francuska akcija italijanski fašizam nacional-

socijalizam Beograd Prosveta 1990

65 Њумен Џон Пол Југославија у сенци рата ратни вeтeрaни и стварање нове државе

1903-1945 Београд Службени гласник 2018

66 Odić Slavko i Komarica Slavko Noć i Magla Gestapo u Jugoslaviji Zagreb Centar za

informacije i publicitet 1977

67 Парежанин Ратко Други светски рат и Димитрије В Љотић Минхен Искра 1971

68 Payne Stanley G A History of Fascism 1914-1945 Madison The University of Wisconsin

Press 1995

69 Petranović Branko Istorija Jugoslavije 1918-1988 Knj 1 Kraljevina Jugoslavija 1914-

1941 Beograd Nolit 1988

70 Petranović Branko Istorija Jugoslavije 1918-1988 Knj 2 Narodnooslobodilački rat i

revolucija 1941-1945 Beograd Nolit 1988

71 Petranović Branko Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945) Knj 1 Beograd

Rad 1983

73 Petranović Branko Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 ndash 1945 Beograd Vojnoizdavački

centar 1992

74 Петровић Душан и Бојка Вулетић bdquoЉотић Јаковldquo У Српски Биографски Речник Књ

5 Гл ур Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 693

75 Петровић Душан bdquoЉотић Владимир Дldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл

ур Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 689-690

76 Петровић Душан bdquoЉотић Ђорђеldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур

77 Popov Nebojša Populizam Dimitrija Ljotića Filozofija i društvo 4 (1993) 75 ndash 108 doi

httpinstifdtbgacrswp-contentuploads199305popov-1993pdf

78 Попов Чедомир Од Версаја до Данцига Београд Службени лист 1995

79 Попов Чедомир Грађанска Европа (1770 ndash 1914) Основи европске историје XIX века

Београд Завод за уџбенике 2010

80 Радојевић Мира bdquoЉотић Димитријеldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур

81 Радојевић Мира Биографије у српској историографији Токови историје бр 1 ndash 2 (2007)

191 ndash 2001 doi httptokoviistorijerslatuploaded200620420072012022007_1-2_10_Radojevicpdf

82 Stackelberg Roderick The Routledge Companion to Nazi Germany 1st Edition New York

Routledge 2007

83 Стефановић Младен Збор Димитрија Љотића 1934-1945 Београд Народна књига

84 Стојановић Александар Д Идеје друштвено ndash политички пројекти и пракса Владе

Милана Недића (1941 ndash 1944) Докторска дисертација Београд Филозофски факултет

85 Суботић Драган Димитрије В Љотић Сабрана дела Књига 1-12 Београд Задруга

86 Суботић Драган Затомљена мисао о политичким идејама Димитрија Љотића

Београд Clio 1994

87 Суботић Драган Српска десница у 20 веку Књ 1 Оглед о политичкој филозофији

Димитрија В Љотића Београд Институт за политичке студије 2004

88 Тошић Малешевић Никола Димитрије Љотић ndash Портрет једног колаборационисте

Војно дело 69 (2019) 534 ndash 574 doi 105937vojdelo1705534M

89 Fogelquist Alan F Politics and Economic Policy in Yugoslavia 1918-1929 Los Angeles

Lulucom 2011

90 Čulinović Ferdo Jugoslavija između dva rata Zagreb Historijski institut Jugoslavenske

akademije u Zagrebu 1961

Интернет сајтови

httpsdigitalnanbrs

httpwwwunilibrs

httpznacinet

httpwwwnovo-videlocom

httpswwwacademiaedu

httpsscindeksceonrs

httpshrcaksrcehr

httpsissuucomnovo-videlo

httptokoviistorijers

httpsistorija20vekars

httpfifapracrszbornik_radova_filozofskog_fakulteta_u_pristini

httpwwwodbranamodgovrsodbrana-starivojni_casopisivojno_delohtml

httppolitikin-zabavnikrs

httpssrwikipediaorg

httpshrwikipediaorg

httpssrcobissnet

httpswwwmuzej-jugoslavijeorg

httpswwwyoutubecom

САДРЖАЈ

САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО


ПАРИЗ



ПОЛИТИЧАР





ЗАДРУГЕ

ПОЛИТИКА НАКОН ОСТАВКЕ И ДОГАЂАЈИ НАКОН АТЕНТАТА НА КРАЉА АЛЕКСАНДРА



СУКОБИ 1936














ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ


Штампа



Историја

Милош Тинтор

Нови Сад 2020 Потпис студента

Овај рад не садржи облике присвајања или злоупотребе радова других аутора

Овај рад не сме да буде предмет незаконитог присвајања или злоупотребе од стране

других аутора

This thesis does not contain any form of illegal appropriation or abuse of other authors works

This thesis must not be an object of illegal appropriation or abuse by other authors

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ 3

САЖЕТАК 4

ABSTRACT 5

УВОД 7

ПАТРИОТА 14

ПАРИЗ 20

ЗАДРУГЕ 49

ПРИЛОЗИ 121

Штампа 125

САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

дудомldquo6

манифеста9

1912 године11

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО

престаде23

ратовима

ПАРИЗ

отаџбини

опреме48

храброст63

пешицеldquo71

ПОЛИТИЧАР

органа

ЗАДРУГЕ

власти145

Иванић164

завода170

односно 114

СУКОБИ 1936

фебруар 1937

лично228

добио

Љотића

погрде

година

сарадњу273

12 динара)

их убију314

погоршали

поверење374

Љотићу

о Љотићу

речима

ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ

Прилог 1

=00010

_00043_19370220|page8

Штампа

Борба (1941 - 1942)

Бранич (1925 - 1941)

Вести (1941)

Време (1924 - 1941)

Коло (1942 - 1944)

Отаџбина (1934 - 1937)

Политика (1919 - 1941)

Правда (1919 - 1941)

Platoneum 2001

214 DOI 105937ZRFFP50-26889

Press 1995

Rad 1983

centar 1992

Routledge 2007

Lulucom 2011

httpsdigitalnanbrs

httpwwwunilibrs

httpznacinet

httpswwwacademiaedu

httpsscindeksceonrs

httpshrcaksrcehr

httpssrwikipediaorg

httpshrwikipediaorg

httpssrcobissnet

httpswwwyoutubecom

САДРЖАЈ

САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО


ПАРИЗ



ПОЛИТИЧАР





ЗАДРУГЕ




СУКОБИ 1936














ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ


Штампа



САДРЖАЈ

САДРЖАЈ 3

САЖЕТАК 4

ABSTRACT 5

УВОД 7

ПАТРИОТА 14

ПАРИЗ 20

ЗАДРУГЕ 49

ПРИЛОЗИ 121

Штампа 125

САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

дудомldquo6

манифеста9

1912 године11

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО

престаде23

ратовима

ПАРИЗ

отаџбини

опреме48

храброст63

пешицеldquo71

ПОЛИТИЧАР

органа

ЗАДРУГЕ

власти145

Иванић164

завода170

односно 114

СУКОБИ 1936

фебруар 1937

лично228

добио

Љотића

погрде

година

сарадњу273

12 динара)

их убију314

погоршали

поверење374

Љотићу

о Љотићу

речима

ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ

Прилог 1

=00010

_00043_19370220|page8

Штампа

Борба (1941 - 1942)

Бранич (1925 - 1941)

Вести (1941)

Време (1924 - 1941)

Коло (1942 - 1944)

Отаџбина (1934 - 1937)

Политика (1919 - 1941)

Правда (1919 - 1941)

Platoneum 2001

214 DOI 105937ZRFFP50-26889

Press 1995

Rad 1983

centar 1992

Routledge 2007

Lulucom 2011

httpsdigitalnanbrs

httpwwwunilibrs

httpznacinet

httpswwwacademiaedu

httpsscindeksceonrs

httpshrcaksrcehr

httpssrwikipediaorg

httpshrwikipediaorg

httpssrcobissnet

httpswwwyoutubecom

САДРЖАЈ

САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО


ПАРИЗ



ПОЛИТИЧАР





ЗАДРУГЕ




СУКОБИ 1936














ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ


Штампа



САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

дудомldquo6

манифеста9

1912 године11

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО

престаде23

ратовима

ПАРИЗ

отаџбини

опреме48

храброст63

пешицеldquo71

ПОЛИТИЧАР

органа

ЗАДРУГЕ

власти145

Иванић164

завода170

односно 114

СУКОБИ 1936

фебруар 1937

лично228

добио

Љотића

погрде

година

сарадњу273

12 динара)

их убију314

погоршали

поверење374

Љотићу

о Љотићу

речима

ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ

Прилог 1

=00010

_00043_19370220|page8

Штампа

Борба (1941 - 1942)

Бранич (1925 - 1941)

Вести (1941)

Време (1924 - 1941)

Коло (1942 - 1944)

Отаџбина (1934 - 1937)

Политика (1919 - 1941)

Правда (1919 - 1941)

Platoneum 2001

214 DOI 105937ZRFFP50-26889

Press 1995

Rad 1983

centar 1992

Routledge 2007

Lulucom 2011

httpsdigitalnanbrs

httpwwwunilibrs

httpznacinet

httpswwwacademiaedu

httpsscindeksceonrs

httpshrcaksrcehr

httpssrwikipediaorg

httpshrwikipediaorg

httpssrcobissnet

httpswwwyoutubecom

САДРЖАЈ

САЖЕТАК

ABSTRACT

УВОД

ПАТРИОТА

ДЕТИЊСТВО


ПАРИЗ



ПОЛИТИЧАР





ЗАДРУГЕ




СУКОБИ 1936














ЗАКЉУЧАК

ПРИЛОЗИ


Штампа



Documents

Димитрије Љотић живот и политика Dimitrije Ljotić - Life ...remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad... · 5 ABSTRACT Dimitrije Ljotić was