Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручници за професоре музичке културе прате уџбенике музичке културе за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и први разред гимназије природно-математичког смера. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе. Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу музичке културе учинити богатијом и креативнијом.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова као подсетник и увод у процес припремања наставе;

предлоге годишњих планова рада на основу важећих Наставних планова;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале (биографије, занимљиве текстове, историјске изворе, либрето, квизове, упоредне табеле улоге музике у друштву...) који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања;

портфолио за професора.

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

МУЗИЧКАКУЛТУРА

за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког

смера и први разред гимназије природно-математичког

смера

2016/17.

Приручник

за професоре музичке културе

Ауторке Мр Александра Паладин, Катарина Аксентијевић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o  ce@logos-edu.rs

ПриПрема За час

139

Музичка култура, други разред

Одељење: _____

Редни број часа: 26.

Наставна област: Романтична опера прве половине 19. века

Наставна јединица: Романтична опера прве половине 19. века

Слушање и упознавање музике: по избору ученика и наставника

Тип часа: утврђивање

Циљ часа

Утврђивање знања везаних за развој опере у италији и Русији у 19. веку и њених главних

представника.

Задаци часа

Образовни. Утврђивање стечених знања, везаних за развој опере у италији и Русији у

19. веку.

Васпитни. Стицање естетских мерила слушањем вредних дела европске музичке баштине.

Функционални. Подстицање ученика да сами истражују, сакупљају и праве своје фонотеке

класичне музике, одлазе на концерте и учествују у музичком животу

свог окружења.

Облик рада: фронтални, групни рад

Наставне методе: монолошка, дијалошка, слушање аудио-примера, истраживачки рад

Наставна средства: текстовна, аудитивна, помоћно-техничка

Корелација: српски језик и књижевност, историја

Литература за наставнике: Музичка култура за други разред гимназије друштвено-

-језичког смера, мр Александра Паладин

Литература за ученике: Музичка култура за други разред гимназије друштвено-језичког

смера, мр Александра Паладин

Школа и разред: _________________________________

Предметни наставник:_____________________________

Датум и време одржавања часа:_____________________

ДоДатни материјали

3

Мали музички квизРомантизам

1. група

Име и презиме _____________________ Одељење____________

Датум _______________

1. Који период обухвата епоха романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

2. Које су карактеристичне форме романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

3. Који је музички облик први компоновао Франц шуберт?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

4. Како се зове прва немачка национална опера?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

5. Ко је компоновао Песме без речи и за који инструмент?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

6. По чему је значајан шопен?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Мали музички квизРомантизам

1. група

Одељење____________

Датум _______________

1. Који период обухвата епоха романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

2. Које су карактеристичне форме романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

3. Који је музички облик први компоновао Франц шуберт?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

4. Како се зове прва немачка национална опера?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

и за који инструмент?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

9

уколико постоје могућности слушати композиције преткласичара које ученици

нису имали прилике да чују, а препоручене су у рубрици „Послушај и ово...“ на

страни 15 у уџбенику.

ПОСЛУш АЈ И ОВО...Јан Вацлав Штамиц: Симфонија бр. 2, А-dur („Манхајмска“)

Карл Филип Емануел Бах: Концерти за флауту и оркестар

Јохан Кристијан Бах: Концерт за фагот B-dur

Луиђи Бокерини: Концерт за виолончело бр. 9, B-dur, G. 482

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 3. ЧАС

уколико постоје могућности припремити ученицима да чују и делове Бетовенове

Симфоније бр. 3 и Симфоније бр. 6 и разговарати о музичком доживљају које су на њих

оставила слушана дела.

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 11. ЧАС

ПОСЛУшАЈ И О ВО...Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 3, Es-dur, оп. 55, „Ероика“

Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 6, F-dur, оп. 67

Предложити ученицима да чују и композиције које се налазе у рубрици „Послушај и

ово...“ на страни 40 у уџбенику. Уколико постоје услови у учионици потражити их

заједно на Youtube каналу.

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 12. ЧАС

ПОСЛУшАЈ И О ВО...Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 3, Es-dur, оп. 55, „Ероика”

Лудвиг ван Бетовен: Концерт за клавир и оркестар бр. 4, G-dur, оп. 58

Лудвиг ван Бетовен: Соната бр. 21. C-dur, оп. 53, „Валдштајн”

по избору ученика и наставника

талији и Русији у 19. веку и њених главних

Утврђивање стечених знања, везаних за развој опере у и

Стицање естетских мерила слушањем вредних дела европске музичке баштине.

Подстицање ученика да сами истражују, сакупљају и праве своје фонотеке

класичне музике, одлазе на концерте и учествују у музичком животу

монолошка, дијалошка, слушање аудио-примера, истраживачки рад

текстовна, аудитивна, помоћно-техничка

српски језик и књижевност, историја

Музичка култура за други разред гимназије друштвено-

, мр Александра Паладин

Музичка култура за други разред гимназије друштвено-језичког

, мр Александра Паладин

Школа и разред: _________________________________

Предметни наставник:_____________________________

Датум и време одржавања часа:_____________________

Мог у ћи ток часа

140

Уводни део часа

У уводном делу часа се подсетити основних карактеристика опере у 19. веку и

најзначајнијих представника у италији – Ђоакина Росинија, Винченца Белинија и Гаетана

Доницетија и представника руске опере – Михаил Глинка и Александар Драгомижцки.

Главни део часа

Разговарати о стваралаштву сваког од композитора. Упоредити их и поново преслушати

одломке из опера које су наведене у уџбенику. Подстаћи ученике да на часу истраже,

користећи интернет или доступну литературу у учионици, још занимљивих детаља

везаних за ову тему, као и да пронађу либрета најзначајнијих опера које су Росини,

Белини и Доницети компоновали, као и опере Глинке. Направити четири групе од којих

ће свака бити задужена за по једног композитора. Након истраживања свака група

кратко извештава о истом.

Уколико у учионици нема приступа интернету, прочитати ученицима садржаје опера

из приручника.

ЛИБРЕТООпера Севиљски берберин Ђоакина Росинија

Радња се дешава у 17. веку, на тргу у Севиљи, Шпанија.

Први чин

Трг испред куће др бартола

У рано јутро испред куће доктора Бартола слуга Фиорело окупља свираче.

Стиже и његов господар, гроф Алмавива, који почиње да пева серенаду Розини,

лепој штићеници доктора Бартола. Гроф се, међутим, представља као Линдоро,

сиромашни студент, како би га Розина заволела због њега самог, а не због његовог

иметка. Нажалост, на прозору се нико не појављује. Тада наилази Фигаро који пева

своју живахну арију. Фигаро је раније био у грофовој служби, тако да га гроф сада

препознаје и моли га за услугу. Наиме, гроф је заљубљен у Розину, али доктор је

љубоморно чува, јер жели да се ожени њоме, због њеног мираза. Знајући да у Севиљу

треба да пристигне одред војске, Фигаро предлаже грофу да замоли команданта да

га, као официра, смести у докторову кућу. Гроф је одушевљен идејом.

У кући др бартола

Розини је недавно на улици пришао удварач линдоро (прерушени гроф Алмавива),

коме она сада пише писмо. Тада у кућу долази Фигаро, који начује разговор између

Бартола и мрачног учитеља музике дон Базилија. Доктор је чуо да је Алмавива у

граду и хоће да га удаљи од своје лепе штићенице. Базилијо предлаже клевету.

Фигаро и Розина остају сами на кратко и она тада преко Фигара пошаље писмо

свом удварачу. Међутим, доктор је сумњичав – приметио је да му недостаје папир

за писање писама, па испитује Розину. Када му она бесно залупи врата пред носем,

Бартоло одлучи да истог момента оде код бележника, како би припремио папире

за женидбу са Розином. 3

У уводном делу часа се подсетити основних карактеристика опере у 19. веку и

талији – Ђоакина Росинија, Винченца Белинија и Гаетана

Доницетија и представника руске опере – Михаил Глинка и Александар Драгомижцки.

Разговарати о стваралаштву сваког од композитора. Упоредити их и поново преслушати

одломке из опера које су наведене у уџбенику. Подстаћи ученике да на часу истраже,

користећи интернет или доступну литературу у учионици, још занимљивих детаља

везаних за ову тему, као и да пронађу либрета најзначајнијих опера које су Росини,

Белини и Доницети компоновали, као и опере Глинке. Направити четири групе од којих

ће свака бити задужена за по једног композитора. Након истраживања свака група

Уколико у учионици нема приступа интернету, прочитати ученицима садржаје опера

У рано јутро испред куће доктора Бартола слуга Фиорело окупља свираче.

Стиже и његов господар, гроф Алмавива, који почиње да пева серенаду Розини,

лепој штићеници доктора Бартола. Гроф се, међутим, представља као Линдоро,

сиромашни студент, како би га Розина заволела због њега самог, а не због његовог

иметка. Нажалост, на прозору се нико не појављује. Тада наилази Фигаро који пева

своју живахну арију. Фигаро је раније био у грофовој служби, тако да га гроф сада

препознаје и моли га за услугу. Наиме, гроф је заљубљен у Розину, али доктор је

љубоморно чува, јер жели да се ожени њоме, због њеног мираза. Знајући да у Севиљу

треба да пристигне одред војске, Фигаро предлаже грофу да замоли команданта да

га, као официра, смести у докторову кућу. Гроф је одушевљен идејом.

индоро (прерушени гроф Алмавива),

коме она сада пише писмо. Тада у кућу долази Фигаро, који начује разговор између

Бартола и мрачног учитеља музике дон Базилија. Доктор је чуо да је Алмавива у

граду и хоће да га удаљи од своје лепе штићенице. Базилијо предлаже клевету.

Фигаро и Розина остају сами на кратко и она тада преко Фигара пошаље писмо

свом удварачу. Међутим, доктор је сумњичав – приметио је да му недостаје папир

за писање писама, па испитује Розину. Када му она бесно залупи врата пред носем,

Бартоло одлучи да истог момента оде код бележника, како би припремио папире

Мог у ћи ток часа

141

Прекида га Алмавива, који у том тренутку улази у кућу, прерушен у пијаног војника,

држећи у руци цедуљу на којој пише да му је одређен смештај код Бартола. Правећи

се пијан, Алмавива удара сабљом по столу и столицама. У општем метежу успева

кришом да добаци писмо Розини. Сумњичави Бартоло је ипак нешто приметио,

тако да настаје и туча, у коју је увучен и Фигаро. Долази градска стража, која хапси

пијаног војника због изазивања нереда, али га пуштају када им он дошапне своје

име. Настаје опште запрепаштење и сви се бучно разилазе.

Други чинУ кућу др Бартола долази нови гост. То је, заправо, Алмавива, прерушен у младог

музичара. Он објашњава доктору како је Базилијо болестан и не може да одржи

Розини час певања, па је замолио Алмавиву да га замени. Доктор је сумњичав све док

му млади музичар не покаже писмо које је Розина послала свом удварачу. Превара

је успела – доктор поверава Розину музичару, а он се препушта бријачу Фигару,

који је баш тада „случајно“ наишао. Изненада се појављује и Базилио, али гроф га

подмићује кесом златника, тако да он одједном постаје болестан и одлази. Завера се

ипак открива, јер Бартоло затиче Розину како се љуби са Алмавивом. Њега избацује

напоље, а Розини показује писмо које је нашао и говори јој да је Линдоро само

грофов слуга, који жели Розину да препусти Алмавиви. Несрећна, Розина пристаје

да се уда за Бартола, који шаље Базилија по бележника. Пада ноћ и доноси невреме,

после кога Фигаро и Алмавива уз помоћ мердевина, преко балкона, улазе у Розинину

собу. Када схвати да су линдоро и Алмавива једна иста особа, Розина пристаје да

побегне и уда се за њега. Међутим, тада схвате да су нестале мердевине уз помоћ

којих је требало да сиђу. У истом тренутку врата собе се отварају и улазе Базилијо и

бележничар. Гроф примора Базилија да, заједно са Фигаром, буде сведок на венчању

и тада белезничар венчава Розину и Алмавива. Дон Бартоло стиже прекасно. Као

утеху, он добија Розинин мираз, који мора да подели са Фигаром.

Сцена из опере Севиљски берберин

Ауторке

СЛУШАЊЕ

ЗАКЉУЧАК МУЗИЧКА КУЛТУРА

АНАЛИЗА

УПОРЕЂИВАЊЕ

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

8180

ПУ ТОВАЊЕ

КРОЗ ВРЕМЕ1812.

Објављене бајке Пепељуга, Ивица и Марица и Снежана браће Грим.

1815.

Почео Други српски устанак.

1815.

Битка код Ватерлоа, у којој је Наполеонова војска претрпела пораз.

1816.

Премијера опере Севиљски берберин Ђоакина Росинија у Театру „Арђентина” у Риму.

1826.

У Пешти основана Матица српска.

1831.

Објављен чувени роман Виктора Игора Звонар Богородичине цркве у Паризу.

1841.

Основано Друштво српске словесности, научно и књижевно друштво, претеча данашње Српске академије наука и уметности.

1864.

У Бечу умро Вук Стефановић Караџић.

1874.

Отворена опера „Гарније” у Паризу.

Романса је наративни облик средњовековне књижевности. Романса је и реч која се односи на метрику једне врсте шпан-ске поезије, али и на романтичну љубавну причу. У музици се ова реч односи на врсту баладе или љубавне песме.

У филмској индустрији ова реч се користи за филмове који су фокусирани на романтични однос двоје људи. То је реч која говори и о емотивним односима у филмским комедијама.

Десет музичких албума зову се Романса. Међу њима је нај-познатија компилација педесет љубавних песама Френка Си-натре из 2004. године.

Романса је назив и једне новеле Едгара Алана Поа.

Реч романтизам је у вези са речју романса, која има више значења.Првенствено асоцира на љубав, али и на различите сегменте уметности. Хеленистичка романса је термин који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.

РОМАНТИЗАМУ МУЗИЦИ8

1874.1841.1826.

1812. 1815. 1816. 1831. 1864.

који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.

Омот за диск Романса Френка Синатре Едгар Алан По

Премда се елементи романтизма у сликарству и књижевности примећују још у 18. веку, у музици се они појављују са закашњењем, тек почетком 19. века. Његове почетке проналазимо крајем 18. века, а завршетак се преплиће са појавом нових стилова, почетком 20. века. Овај период је један од најбогатијих у развоју музичке умет-ности. У њему се јављају нови музички облици и нова музичка из-ражајна средства. Мелодија се, у односу на класицизам, још више ослобађа и знатно је развијенија. Звук оркестра се проширује, што доводи до тога да многа оркестарска дела звуче монументално.

Развијају се инструменти, а са њима и извођачка техника.

Романтичарски симфонијски оркестар је двоструко бројнији него у доба класицизма. У његов састав су ушли нови дувачки инстру-менти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, кон-трафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и други.

Развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела, а композитори се интересују за музич-ки фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима.

Музички уметник романтизма интересује се за природу, фанта-зију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале фор-ме, које одсликавају тренутна расположења, а чији је настанак и развој повезан управо с романтизмом. То су клавирске минијатуре и соло песма.

У романтизму се развија програмска музика и настаје симфо-нијска поема, као резултат тежње да се повежу све уметности, што је био идеал ове епохе.

Опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.

Нова музичка стремљења уепохи романтизма

1841.

ЗАНИМЉИВОУметници у романтизму настојали су да својим брилијантним свирањем буду што популарнији. Један од највећих виртуоза тог времена био је композитор и виолиниста Николо Паганини. Зва-ли су га још и „Ђавољи виолиниста“, јер је једино он могао да одсвира оно што су музичари тога доба прогласили „неодсвирљивим“.

Николо Паганини

1831.

Премда се елементи романтизма у сликарству и књижевности примећују још у 18. веку, у музици се они појављују са закашњењем, тек почетком 19. века. Његове почетке проналазимо крајем 18. века, а завршетак се преплиће са појавом нових стилова, почетком 20. века. Овај период је један од најбогатијих у развоју музичке умет-ности. У њему се јављају нови музички облици и нова музичка из-ражајна средства. Мелодија се, у односу на класицизам, још више ослобађа и знатно је развијенија. Звук оркестра се проширује, што доводи до тога да многа оркестарска дела звуче монументално.

Развијају се инструменти, а са њима и извођачка техника.

Романтичарски симфонијски оркестар је двоструко бројнији него у доба класицизма. У његов састав су ушли нови дувачки инстру-менти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, кон-трафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и други.

Развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела, а композитори се интересују за ки фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима.

Музички уметник романтизма интересује се за природу, фанта-зију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале фор-ме, које одсликавају тренутна расположења, а чији је настанак и развој повезан управо с романтизмом. То су и соло песма.

У романтизму се развија нијска поема, као резултат тежње да се повежу све уметности, што је био идеал ове епохе.

Опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.

Нова музичка стремљења уепохи романтизма

ЗАНИМЉИВОУметници у романтизму настојали су да својим брилијантним свирањем буду што популарнији. Један од највећих виртуоза тог времена био је композитор и виолиниста Николо Паганини. Зва-ли су га још и „Ђавољи виолиниста“, јер је једино он могао да одсвира оно што су музичари тога доба прогласили „неодсвирљивим“.

Уџбеници су модерно дизајнирани и прегледни што омогућава једноставније савладавање градива.

На три компакт-диска, који се уз уџбенике добијају на поклон, налазе се нумере и одломци нумера које су Наставним планом препоручене за слушање.

Уџбеници имају више поглавља. Свако поглавље почиње лентом времена, на којој су назначени датуми важни за епоху или област која се обрађује у поглављу.

Градиво је изложено поступно, логичним следом. Основни текст допуњен је рубрикама Сазнај више, Подсети се, Занимљиво, Упознајмо

композиторе кроз њихова дела и Упознајте епоху кроз музику, које обогаћују представљени садржај.

Иза сваке области налази се систематизација градива: пет издвојених најзначајнијих информација о области која се обрађује – Топ 5, десет питања за понављање пређене области – Провери своје знање, предлози за додатно слушање композиција – Послушај и ово и Кључне речи које обухватају основне појмове и имена композитора.

На крају уџбеника налазе се речници појмова, литература, препоручени сајтови домаћих и страних музичких институција.

22

Најзначајнији представници класичне епохе

ЈОЗЕФ ХАЈДН (1732–1809)

Јозеф Хајдн један је од три великана која су обележила епоху класицизма. Рођен је у малом месту Рорау, у Аустрији, у породици колара. Прва знања о музици стекао је као дечак, пе-вајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред

певања, учио је и да свира чембало и виолину. У време док је радио у служби грофа Николе Естерхазија као дворски композитор и диригент дворског оркестра, од 1760. године, написао је многа инструментална дела. Поред компоновања, спремао је концерте и оперске представе, а члановима породице Естерхази давао је и часо-ве музике. После грофове смрти Хајдн напушта двор јер нови наслед-ник Естерхазијевих није имао интересовања за музику. Распустио је и надалеко чувени оркестар, који је Хајдну донео славу и у другим европ-ским земљама.По одласку с имања Естерхазијевих, Хајдн одлази у Беч, а затим путује по европским престоницама, у којима се изводе његова дела писана претежно по поруџбини. У Паризу настаје шест Париских симфонија. У Лондону дела позног, зрелог опуса, Лондонске симфоније, последњи опу­си гудачких квартета, ораторијуми Стварање света и Годишња доба. У том граду упознаје се и са музиком Георга Фридриха Хендла.Опус Јозефа Хајдна претежно је инструменталан. Написао је преко сто симфонија, око двадесет концерата за различите инструменте, преко седамдесет гудачких квартета, велики број клавирских соната, два ора-торијума и опере, од којих је најпознатија опера буфа Апотекар. У историји музике запамћен је као отац симфоније и гудачког квартета, тј. као стваралац који их је концепцијски и формално дефинисао.

Јозеф Хајдн један је од три великана која су обележила епоху класицизма. Рођен је у малом месту Рорау, у Аустрији, у породици колара. Прва знања о музици стекао је као дечак, певајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред

Породица Естерхази јед на је од најчувенијих ма ђар­ских аристократских по ро­ди ца 18. века, која је да ла бројне дипломате и офи­цире, али и многе заштит­нике уметности – ме це не. На њеном дво ру радили су најбољи кувари тога доба, а као зао ставштина остала је и позната торта, која се у то доба служила само у по­себним приликама – торта „естерхази”. Рецепт за овај специјалитет дуго је чуван у тајности, а данас је већ до­бро познат.

Торта „естерхази” је пре­познатљива по начину ук­рашавања – бела шећерна глазура са чоколадном мре­жом.

Торта „естерхази”

Најзначајнији представници епохе класицизма јесу Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен. Њихово ствара­лаштво заснива се на традицији преткласичне епохе и искуствима манхајмске школе, која је дала основне контуре облицима који се развијају у класицизму.

Хајдн је своја дела увек потписивао италијанском верзијом свог имена „di me, Giuseppe Haydn”, што значи „од мене, Ђузепа Хајдна”. Сматрао је да сви музичари треба да говоре италијански језик јер је то језик музике.

23

ЗАНИМЉИВОУговор који је Хајдн склопио са кнезом Естерхазијем био је веома строг. Композитору је било наређено да сваку композицију мора одмах да заврши и да никоме не сме да је показује. Свако јутро је морао, са осталим слугама, у одређено време да чека у предсобљу, обучен у служитељску ливреју, да би добио задатак шта треба да компонује. Морао је да носи перику, да има напудерисано лице, да буде чист и да обавезно носи беле чарапе.

Симфонија бр. 45 fis-moll припада припада ранокласич-ном периоду Хајдновог стварања. Конципирана је у че-тири става која стоје у распореду брзи – спори – менует – – брзи.

Четврти став писан је у сонатној форми. То је типични Хајднов финале. Завршава се кодом, која је, за разлику од целог става који је у такту 2/2, писана у троделном метру 3/8. Оваква кода је сасвим неуобичајена не само за опус овог композитора већ и за концепцију сонатне форме уопште.

УПОЗНАЈМО КОМПОЗИТОРЕ КРОЗ ЊИХОВА ДЕЛА

Дворац грофа Естерхазија, код кога је Хајдн био у служби.

концертмајстор – први виолиниста у оркестру, солиста, вођа оркестра.

Allegro assai – веома брзо (итал. аllegro – брзо, assai – веома).

ПОДСЕТИ СЕ

ПОДСЕТИ СЕ

ЦД 1/5 Јозеф Хајдн: Симфонија

бр. 45, fis-moll (Опроштајна

симфонија), 3. став – Allegro assai, одломак

Јозеф Хајдн:

fis-moll симфонија),

Allegro assai, одломак

ЗАНИМЉИВОХајдн је највећи део живота провео радећи у служби грофа Естер-хазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима пратио је грофа на свим његовим путовањима.

Преко лета гроф је време углавном проводио у свом дворцу у Мађарској. Неком приликом десило се да се боравак одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је симфонију са врло необичним последњим ставом. Наиме, на крају последњег става, у коди, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу која им је осветљавала ноте и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На тај начин, Хајдн је грофу суптилно дао до знања да би требало да пусти музичаре да се врате својим породицама. Он је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат. Симфонија коју су овом приликом свирали добила је епитет „опроштајна”.

ЗАНИМЉИВОУговор који је Хајдн склопио са кнезом Естерхазијем био је веома строг. Композитору је било наређено да сваку композицију мора одмах да заврши и да никоме не сме да је показује. Свако јутро је морао, са осталим слугама, у одређено време да чека у предсобљу, обучен у служитељску ливреју, да би добио задатак шта треба да компонује. Морао је да носи перику, да има напудерисано лице, да буде чист и да обавезно носи беле чарапе.

Симфонија бр. 45 fis-mollном периоду Хајдновог стварања. Конципирана је у четири става која стоје у распореду брзи – спори – менует –– брзи.

Четврти став писан је у сонатној форми. То је типични Хајднов финале. Завршава се кодом, која је, за разлику од целог става који је у такту 2/2, писана у троделном метру 3/8. Оваква кода је сасвим неуобичајена не само за опус овог композитора већ и за концепцију сонатне форме уопште.

УПОЗНАЈМО КОМПОЗИТОРЕ КРОЗ ЊИХОВА ДЕЛА

ЗАНИМЉИВОХајдн је највећи део живота провео радећи у служби грофа Естерхазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима пратио је грофа на свим његовим путовањима.

Преко лета гроф је време углавном проводио у свом дворцу у Мађарској. Неком приликом десило се да се боравак одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је симфонију са врло необичним последњим ставом. Наиме, на крају последњег става, у коди, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу која им је осветљавала ноте и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На тај начин, Хајдн је грофу суптилно дао до знања да би требало да пусти музичаре да се врате својим породицама. Он је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат. Симфонија коју су овом приликом свирали добила је епитет „опроштајна”.

Уџбеници музичке културе Уџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике + три музичка CD-а,

приручнике за професоре на CD-у.

46

МУЗИКА РЕНЕСАНСЕ

У савременој музици често се преплиће звучна тради-ција различитих епоха. То није ништа ново. Такве пос-тупке проналазимо и у најстаријим периодима музичке историје, и то не само у уметничкој музици већ и у дру-гим музичким жанровима. Многи певачи забавне музи-ке певају песме у којима препознајемо траг уметничке или народне музике. Народна музика покушава да се осавремени различитим модерним стилизацијама.

Предлажемо да послушате звучни пример. Обратите пажњу! Он почиње једним од најпознатијих мотета Ecce quomodo moritur iustus, који је написао Јакоб Галус, представник епохе ренесансе, у 15. веку. Та музика затим се вешто спаја с правим хитом поп-певача Мајкла Џексона Will You Be There, а потом поново враћа у звук ренесансе.

Ову нумеру пева хор „Perpetuuм Jazzile” из Словеније, који изводи џез и поп музику у различитим аранжманима.

стилизација – нов начин употребе музике у другим музичким жанровима; украшавање постојећих мелодија

ПОДСЕТИ СЕ

Епоху ренесансе карактеришу многа уметничка и научна достигнућа.

ЦД 2/2Јакоб Галус/Мајкл Џексон: Ecce quomodo moritur iustus/ Will You Be There

47

Мона Лиза

Три века достигнућа у уметности (14–16. век)

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. Реч ренесанса значи препород, а потиче од латинског облика renasci, односно ита-лијанског renascita, што значи поново се родити.

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање уметно­сти, засноване на идеји хуманизма, у којој је човек постао мера за вредност. У средњем веку човек је био окренут богу и вери у заг-робни живот, а у ренесанси је сам себи важан. Литература која је о уметности писана између 14. и 16. века показује да се и однос према уметницима као друштвеним и креативним бићима знатно проме-нио. Пред сам крај ренесансе и њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће као до тада.

Научна открића тог времена подстакла су нове начине раз-мишљања, од којих су се многи супротстављали ономе што је про-поведала црква. Ренесанса је период у коме се код уметника јавило интересовање за етничке особености различитих народа. Приметно је било и занимање за природу као вид уметничког трагања за са-мом суштином човека. Уметност ренесансе карактерише и повратак античким вредностима, али не као имитирање дела античке умет-ности, већ као трагање за инспирацијом у уметничким вредностима тог времена.

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих области.

Леонардо да Винчи (1452–1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Он се сматра идеалом ренесансног човека и универзалним генијем. Познат је по својим ремек- делима Тајна вечера и Мона Лиза, а његове изуме данас користе модерне технологије иако нису употребљавани у његово доба. Леонардо је допринео развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.

ОВО ЗНАШ...

Леонардо да Винчи (аутопортрет)

Три века достигнућа у уметности (14–16. век)

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. Реч ренесанса значи препород, а потиче од латинског облика лијанског renascita

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање уметно­сти, засноване на идеји хуманизма, у којој је човек постао мера за вредност. У средњем веку човек је био окренут богу и вери у загробни живот, а у ренесанси је сам себи важан. Литература која је о уметности писана између 14. и 16. века показује да се и однос према уметницима као друштвеним и креативним бићима знатно променио. Пред сам крај ренесансе и њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће као до тада.

Научна открића тог времена подстакла су нове начине размишљања, од којих су се многи супротстављали ономе што је проповедала црква. Ренесанса је период у коме се код уметника јавило интересовање за етничке особености различитих народа. Приметно је било и занимање за природу као вид уметничког трагања за самом суштином човека. Уметност ренесансе карактерише и повратак античким вредностима, али не као имитирање дела античке уметности, већ као трагање за инспирацијом у уметничким вредностима тог времена.

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих области.

Леонардо да Винчи (1452–1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Он се сматра идеалом ренесансног човека и универзалним генијем. Познат је по својим ремек-Тајна вечера и Мона Лизањегове изуме данас користе модерне технологије иако нису употребљавани у његово доба. Леонардо је допринео развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.

ОВО ЗНАШ...

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за музичку културу које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника музичке културе за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и први разред гимназије природно-математичког смера које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Ауторка и предметна уредница Мр Александра Паладин

Рецензенти Слободан Атанацковић Др Ира Проданов-КрајишникНада Андоноски-Полексић

Наслов лекцијеНаслов поглавља

Подсети сеУ овој рубрици ученици могуда се подсете градива музичке културе које су учили током претходног школовања.

CDОвде се налазе информације о музици са CD-а која прати лекцију која се тренутно обрађује.

Сазнај вишеОвај део уџбеника намењен је ученицима који желе да сазнају више о области која се проучава.

Кратка биографија композитора Кључне речи

Уводна мотивацијаМотивациони текст којим почиње свако поглавље

33

Моцартов живот је на веома занимљив начин представио по-знати чешки редитељ Милош Форман у чувеном филму Ама-деус, који је настао на основу адаптације Пушкинове приче „Моцарт и Салијери” из 1830. године. Филм је снимљен 1984, а наредне године номинован је за једанаест награда које до-дељује Америчка академија за филмску уметност (чувени „Оскар”), од којих је добио само једну – за најбољу фотогра-фију.

Погледајте овај филм. Упознајте Моцарта из сасвим другог угла.

САЗНАЈ ВИШЕ

ЗАНИМЉИВОХроничари тврде да је Моцарт био први ком-позитор који је живео као слободни уметник. Избор да не буде композитор при двору навео га је да тржишно размишља. Да би његова поро-дица имала новца за живот, био је принуђен да компонује по наруџбини, да продаје своје већ написане композиције и да даје часове клавира и виолине, а некима чак и композиције.

ЗАНИМЉИВОУ шестој години компоновао је прву композицију за клавир. У осмој је написао прве симфоније. У деветој први ораторијум. У тринаестој прву оперу – Бастијен и Бастијена. Са 25 година имао је више дела него многи композитори за цео живот.

> Волфганг Амадеус Моцарт: Гудачки квартет G-dur, бр. 14, КV 387,„Пролеће”

> Волфганг Амадеус Моцарт: Концерт за виолину и оркестар A-dur, бр. 5, КV 219

> Волфганг Амадеус Моцарт: Дон Ђовани, одломци

ПОСЛУШАЈ И ОВО...

Гудачки квартет G-dur бр. 14, КV 387,„Пролеће”

ТОП 5> Музички дар показао је већ са три

године, а са шест написао прве композиције.

> Развија симфонију и концерт, уводећи одлике које ће бити карактеристика наредне епохе.

> Дефинише клавирску сонату епохе класицизма.

> Опера класичне епохе доживљава врхунце у Моцартовом стваралаштву.

> Врхунце вокално-инструменталне музике чине Крунидбена миса и Реквијем.

Плакат за филм Амадеус

21

ТОП 5

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

> Музика се користила у ритуалне сврхе.

> Музицирање је било колективно.

> Музиком су људи призивали оно што су желели да им се догоди (кишу, добар улов...).

> Прве мелодије су једноставне.

> Појављују се први инструменти.

> музика > првобитна друштвена заједница > магија > музика уз рад

> ритуал > инструменти

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Шта све може бити музика?

2. Шта је све повезано с музиком у савременом друштву?

3. Зашто је музика временска уметност?

4. Чему је служила музика у првобитној заједници?

5. На основу чега сазнајемо каква је била музика првобитне заједнице?

6. Какве су биле мелодије првобитне заједнице?

7. Ком типу лествица припадају мелодије првобитне заједнице?

8. Који је елемент музике преовлађивао?

9. Шта је први инструмент?

10. Од чега су настали први трзалачки инструменти?

> Ingoma, краљевски бубњеви из Бурундија

> El Balaju, традиционална песма из Перуа

ПОСЛУШАЈ И ОВО...

Путовање кроз времеНа почетку сваког поглавља дата је лента времена са занимљивим информацијама о одређеном периоду.

ЗанимљивоУ овој рубрици представљене су занимљивости из живота композитора и света музике.

Ово знаш...Ова рубрика помоћи ученицима да лакше повежу градиво музичке културе с градивом других предмета.

Фотографије прате многе дидактичке апаратуре и визуелно допуњују изложено градиво.

Упознајмо композиторе кроз њихова делаУ овој рубрици ученици имају прилику да упознају дела различитих композитора слушајући их и читајући о њима.

ТОП 5Пет карактеристика музике најзначајнијих композитора епоха.

СистематизацијаНа крају поглавља систематизоване су главне информације. Одговарајући на питања ученици могу да провере шта су научили. Дати су и предлози композиција које додатно могу да послушају ако им се допала епоха која се обрађује.

НОВО

НОВО

НОВО

НОВО

Уџбеници музичке културе за друштвено-језички тип гимназије

Уџбеници музичке културе за природно-математички тип гимназије

8180

ПУ ТОВАЊЕ

КРОЗ ВРЕМЕ1812.

Објављене бајке Пепељуга, Ивица и Марица и Снежана браће Грим.

1815.

Почео Други српски устанак.

1815.

Битка код Ватерлоа, у којој је Наполеонова војска претрпела пораз.

1816.

Премијера опере Севиљски берберин Ђоакина Росинија у Театру „Арђентина” у Риму.

1826.

У Пешти основана Матица српска.

1831.

Објављен чувени роман Виктора Игора Звонар Богородичине цркве у Паризу.

1841.

Основано Друштво српске словесности, научно и књижевно друштво, претеча данашње Српске академије наука и уметности.

1864.

У Бечу умро Вук Стефановић Караџић.

1874.

Отворена опера „Гарније” у Паризу.

Романса је наративни облик средњовековне књижевности. Романса је и реч која се односи на метрику једне врсте шпан-ске поезије, али и на романтичну љубавну причу. У музици се ова реч односи на врсту баладе или љубавне песме.

У филмској индустрији ова реч се користи за филмове који су фокусирани на романтични однос двоје људи. То је реч која говори и о емотивним односима у филмским комедијама.

Десет музичких албума зову се Романса. Међу њима је нај-познатија компилација педесет љубавних песама Френка Си-натре из 2004. године.

Романса је назив и једне новеле Едгара Алана Поа.

Реч романтизам је у вези са речју романса, која има више значења.Првенствено асоцира на љубав, али и на различите сегменте уметности. Хеленистичка романса је термин који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.

РОМАНТИЗАМУ МУЗИЦИ8

1874.1841.1826.

1812. 1815. 1816. 1831. 1864.

који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.

Омот за диск Романса Френка Синатре Едгар Алан По

Премда се елементи романтизма у сликарству и књижевности примећују још у 18. веку, у музици се они појављују са закашњењем, тек почетком 19. века. Његове почетке проналазимо крајем 18. века, а завршетак се преплиће са појавом нових стилова, почетком 20. века. Овај период је један од најбогатијих у развоју музичке умет-ности. У њему се јављају нови музички облици и нова музичка из-ражајна средства. Мелодија се, у односу на класицизам, још више ослобађа и знатно је развијенија. Звук оркестра се проширује, што доводи до тога да многа оркестарска дела звуче монументално.

Развијају се инструменти, а са њима и извођачка техника.

Романтичарски симфонијски оркестар је двоструко бројнији него у доба класицизма. У његов састав су ушли нови дувачки инстру-менти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, кон-трафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и други.

Развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела, а композитори се интересују за музич-ки фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима.

Музички уметник романтизма интересује се за природу, фанта-зију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале фор-ме, које одсликавају тренутна расположења, а чији је настанак и развој повезан управо с романтизмом. То су клавирске минијатуре и соло песма.

У романтизму се развија програмска музика и настаје симфо-нијска поема, као резултат тежње да се повежу све уметности, што је био идеал ове епохе.

Опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.

Нова музичка стремљења уепохи романтизма

1841.

ЗАНИМЉИВОУметници у романтизму настојали су да својим брилијантним свирањем буду што популарнији. Један од највећих виртуоза тог времена био је композитор и виолиниста Николо Паганини. Зва-ли су га још и „Ђавољи виолиниста“, јер је једино он могао да одсвира оно што су музичари тога доба прогласили „неодсвирљивим“.

Николо Паганини

1831.

Премда се елементи романтизма у сликарству и књижевности примећују још у 18. веку, у музици се они појављују са закашњењем, тек почетком 19. века. Његове почетке проналазимо крајем 18. века, а завршетак се преплиће са појавом нових стилова, почетком 20. века. Овај период је један од најбогатијих у развоју музичке умет-ности. У њему се јављају нови музички облици и нова музичка из-ражајна средства. Мелодија се, у односу на класицизам, још више ослобађа и знатно је развијенија. Звук оркестра се проширује, што доводи до тога да многа оркестарска дела звуче монументално.

Развијају се инструменти, а са њима и извођачка техника.

Романтичарски симфонијски оркестар је двоструко бројнији него у доба класицизма. У његов састав су ушли нови дувачки инстру-менти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, кон-трафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и други.

Развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела, а композитори се интересују за ки фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима.

Музички уметник романтизма интересује се за природу, фанта-зију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале фор-ме, које одсликавају тренутна расположења, а чији је настанак и развој повезан управо с романтизмом. То су и соло песма.

У романтизму се развија нијска поема, као резултат тежње да се повежу све уметности, што је био идеал ове епохе.

Опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.

Нова музичка стремљења уепохи романтизма

ЗАНИМЉИВОУметници у романтизму настојали су да својим брилијантним свирањем буду што популарнији. Један од највећих виртуоза тог времена био је композитор и виолиниста Николо Паганини. Зва-ли су га још и „Ђавољи виолиниста“, јер је једино он могао да одсвира оно што су музичари тога доба прогласили „неодсвирљивим“.

Уџбеници су модерно дизајнирани и прегледни што омогућава једноставније савладавање градива.

На три компакт-диска, који се уз уџбенике добијају на поклон, налазе се нумере и одломци нумера које су Наставним планом препоручене за слушање.

Уџбеници имају више поглавља. Свако поглавље почиње лентом времена, на којој су назначени датуми важни за епоху или област која се обрађује у поглављу.

Градиво је изложено поступно, логичним следом. Основни текст допуњен је рубрикама Сазнај више, Подсети се, Занимљиво, Упознајмо

композиторе кроз њихова дела и Упознајте епоху кроз музику, које обогаћују представљени садржај.

Иза сваке области налази се систематизација градива: пет издвојених најзначајнијих информација о области која се обрађује – Топ 5, десет питања за понављање пређене области – Провери своје знање, предлози за додатно слушање композиција – Послушај и ово и Кључне речи које обухватају основне појмове и имена композитора.

На крају уџбеника налазе се речници појмова, литература, препоручени сајтови домаћих и страних музичких институција.

22

Најзначајнији представници класичне епохе

ЈОЗЕФ ХАЈДН (1732–1809)

Јозеф Хајдн један је од три великана која су обележила епоху класицизма. Рођен је у малом месту Рорау, у Аустрији, у породици колара. Прва знања о музици стекао је као дечак, пе-вајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред

певања, учио је и да свира чембало и виолину. У време док је радио у служби грофа Николе Естерхазија као дворски композитор и диригент дворског оркестра, од 1760. године, написао је многа инструментална дела. Поред компоновања, спремао је концерте и оперске представе, а члановима породице Естерхази давао је и часо-ве музике. После грофове смрти Хајдн напушта двор јер нови наслед-ник Естерхазијевих није имао интересовања за музику. Распустио је и надалеко чувени оркестар, који је Хајдну донео славу и у другим европ-ским земљама.По одласку с имања Естерхазијевих, Хајдн одлази у Беч, а затим путује по европским престоницама, у којима се изводе његова дела писана претежно по поруџбини. У Паризу настаје шест Париских симфонија. У Лондону дела позног, зрелог опуса, Лондонске симфоније, последњи опу­си гудачких квартета, ораторијуми Стварање света и Годишња доба. У том граду упознаје се и са музиком Георга Фридриха Хендла.Опус Јозефа Хајдна претежно је инструменталан. Написао је преко сто симфонија, око двадесет концерата за различите инструменте, преко седамдесет гудачких квартета, велики број клавирских соната, два ора-торијума и опере, од којих је најпознатија опера буфа Апотекар. У историји музике запамћен је као отац симфоније и гудачког квартета, тј. као стваралац који их је концепцијски и формално дефинисао.

Јозеф Хајдн један је од три великана која су обележила епоху класицизма. Рођен је у малом месту Рорау, у Аустрији, у породици колара. Прва знања о музици стекао је као дечак, певајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред

Породица Естерхази јед на је од најчувенијих ма ђар­ских аристократских по ро­ди ца 18. века, која је да ла бројне дипломате и офи­цире, али и многе заштит­нике уметности – ме це не. На њеном дво ру радили су најбољи кувари тога доба, а као зао ставштина остала је и позната торта, која се у то доба служила само у по­себним приликама – торта „естерхази”. Рецепт за овај специјалитет дуго је чуван у тајности, а данас је већ до­бро познат.

Торта „естерхази” је пре­познатљива по начину ук­рашавања – бела шећерна глазура са чоколадном мре­жом.

Торта „естерхази”

Најзначајнији представници епохе класицизма јесу Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен. Њихово ствара­лаштво заснива се на традицији преткласичне епохе и искуствима манхајмске школе, која је дала основне контуре облицима који се развијају у класицизму.

Хајдн је своја дела увек потписивао италијанском верзијом свог имена „di me, Giuseppe Haydn”, што значи „од мене, Ђузепа Хајдна”. Сматрао је да сви музичари треба да говоре италијански језик јер је то језик музике.

23

ЗАНИМЉИВОУговор који је Хајдн склопио са кнезом Естерхазијем био је веома строг. Композитору је било наређено да сваку композицију мора одмах да заврши и да никоме не сме да је показује. Свако јутро је морао, са осталим слугама, у одређено време да чека у предсобљу, обучен у служитељску ливреју, да би добио задатак шта треба да компонује. Морао је да носи перику, да има напудерисано лице, да буде чист и да обавезно носи беле чарапе.

Симфонија бр. 45 fis-moll припада припада ранокласич-ном периоду Хајдновог стварања. Конципирана је у че-тири става која стоје у распореду брзи – спори – менует – – брзи.

Четврти став писан је у сонатној форми. То је типични Хајднов финале. Завршава се кодом, која је, за разлику од целог става који је у такту 2/2, писана у троделном метру 3/8. Оваква кода је сасвим неуобичајена не само за опус овог композитора већ и за концепцију сонатне форме уопште.

УПОЗНАЈМО КОМПОЗИТОРЕ КРОЗ ЊИХОВА ДЕЛА

Дворац грофа Естерхазија, код кога је Хајдн био у служби.

концертмајстор – први виолиниста у оркестру, солиста, вођа оркестра.

Allegro assai – веома брзо (итал. аllegro – брзо, assai – веома).

ПОДСЕТИ СЕ

ПОДСЕТИ СЕ

ЦД 1/5 Јозеф Хајдн: Симфонија

бр. 45, fis-moll (Опроштајна

симфонија), 3. став – Allegro assai, одломак

Јозеф Хајдн:

fis-moll симфонија),

Allegro assai, одломак

ЗАНИМЉИВОХајдн је највећи део живота провео радећи у служби грофа Естер-хазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима пратио је грофа на свим његовим путовањима.

Преко лета гроф је време углавном проводио у свом дворцу у Мађарској. Неком приликом десило се да се боравак одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је симфонију са врло необичним последњим ставом. Наиме, на крају последњег става, у коди, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу која им је осветљавала ноте и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На тај начин, Хајдн је грофу суптилно дао до знања да би требало да пусти музичаре да се врате својим породицама. Он је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат. Симфонија коју су овом приликом свирали добила је епитет „опроштајна”.

ЗАНИМЉИВОУговор који је Хајдн склопио са кнезом Естерхазијем био је веома строг. Композитору је било наређено да сваку композицију мора одмах да заврши и да никоме не сме да је показује. Свако јутро је морао, са осталим слугама, у одређено време да чека у предсобљу, обучен у служитељску ливреју, да би добио задатак шта треба да компонује. Морао је да носи перику, да има напудерисано лице, да буде чист и да обавезно носи беле чарапе.

Симфонија бр. 45 fis-mollном периоду Хајдновог стварања. Конципирана је у четири става која стоје у распореду брзи – спори – менует –– брзи.

Четврти став писан је у сонатној форми. То је типични Хајднов финале. Завршава се кодом, која је, за разлику од целог става који је у такту 2/2, писана у троделном метру 3/8. Оваква кода је сасвим неуобичајена не само за опус овог композитора већ и за концепцију сонатне форме уопште.

УПОЗНАЈМО КОМПОЗИТОРЕ КРОЗ ЊИХОВА ДЕЛА

ЗАНИМЉИВОХајдн је највећи део живота провео радећи у служби грофа Естерхазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима пратио је грофа на свим његовим путовањима.

Преко лета гроф је време углавном проводио у свом дворцу у Мађарској. Неком приликом десило се да се боравак одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је симфонију са врло необичним последњим ставом. Наиме, на крају последњег става, у коди, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу која им је осветљавала ноте и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На тај начин, Хајдн је грофу суптилно дао до знања да би требало да пусти музичаре да се врате својим породицама. Он је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат. Симфонија коју су овом приликом свирали добила је епитет „опроштајна”.

Уџбеници музичке културе Уџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике + три музичка CD-а,

приручнике за професоре на CD-у.

46

МУЗИКА РЕНЕСАНСЕ

У савременој музици често се преплиће звучна тради-ција различитих епоха. То није ништа ново. Такве пос-тупке проналазимо и у најстаријим периодима музичке историје, и то не само у уметничкој музици већ и у дру-гим музичким жанровима. Многи певачи забавне музи-ке певају песме у којима препознајемо траг уметничке или народне музике. Народна музика покушава да се осавремени различитим модерним стилизацијама.

Предлажемо да послушате звучни пример. Обратите пажњу! Он почиње једним од најпознатијих мотета Ecce quomodo moritur iustus, који је написао Јакоб Галус, представник епохе ренесансе, у 15. веку. Та музика затим се вешто спаја с правим хитом поп-певача Мајкла Џексона Will You Be There, а потом поново враћа у звук ренесансе.

Ову нумеру пева хор „Perpetuuм Jazzile” из Словеније, који изводи џез и поп музику у различитим аранжманима.

стилизација – нов начин употребе музике у другим музичким жанровима; украшавање постојећих мелодија

ПОДСЕТИ СЕ

Епоху ренесансе карактеришу многа уметничка и научна достигнућа.

ЦД 2/2Јакоб Галус/Мајкл Џексон: Ecce quomodo moritur iustus/ Will You Be There

47

Мона Лиза

Три века достигнућа у уметности (14–16. век)

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. Реч ренесанса значи препород, а потиче од латинског облика renasci, односно ита-лијанског renascita, што значи поново се родити.

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање уметно­сти, засноване на идеји хуманизма, у којој је човек постао мера за вредност. У средњем веку човек је био окренут богу и вери у заг-робни живот, а у ренесанси је сам себи важан. Литература која је о уметности писана између 14. и 16. века показује да се и однос према уметницима као друштвеним и креативним бићима знатно проме-нио. Пред сам крај ренесансе и њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће као до тада.

Научна открића тог времена подстакла су нове начине раз-мишљања, од којих су се многи супротстављали ономе што је про-поведала црква. Ренесанса је период у коме се код уметника јавило интересовање за етничке особености различитих народа. Приметно је било и занимање за природу као вид уметничког трагања за са-мом суштином човека. Уметност ренесансе карактерише и повратак античким вредностима, али не као имитирање дела античке умет-ности, већ као трагање за инспирацијом у уметничким вредностима тог времена.

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих области.

Леонардо да Винчи (1452–1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Он се сматра идеалом ренесансног човека и универзалним генијем. Познат је по својим ремек- делима Тајна вечера и Мона Лиза, а његове изуме данас користе модерне технологије иако нису употребљавани у његово доба. Леонардо је допринео развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.

ОВО ЗНАШ...

Леонардо да Винчи (аутопортрет)

Три века достигнућа у уметности (14–16. век)

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. Реч ренесанса значи препород, а потиче од латинског облика лијанског renascita

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање уметно­сти, засноване на идеји хуманизма, у којој је човек постао мера за вредност. У средњем веку човек је био окренут богу и вери у загробни живот, а у ренесанси је сам себи важан. Литература која је о уметности писана између 14. и 16. века показује да се и однос према уметницима као друштвеним и креативним бићима знатно променио. Пред сам крај ренесансе и њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће као до тада.

Научна открића тог времена подстакла су нове начине размишљања, од којих су се многи супротстављали ономе што је проповедала црква. Ренесанса је период у коме се код уметника јавило интересовање за етничке особености различитих народа. Приметно је било и занимање за природу као вид уметничког трагања за самом суштином човека. Уметност ренесансе карактерише и повратак античким вредностима, али не као имитирање дела античке уметности, већ као трагање за инспирацијом у уметничким вредностима тог времена.

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих области.

Леонардо да Винчи (1452–1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Он се сматра идеалом ренесансног човека и универзалним генијем. Познат је по својим ремек-Тајна вечера и Мона Лизањегове изуме данас користе модерне технологије иако нису употребљавани у његово доба. Леонардо је допринео развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.

ОВО ЗНАШ...

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за музичку културу које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника музичке културе за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и први разред гимназије природно-математичког смера које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Ауторка и предметна уредница Мр Александра Паладин

Рецензенти Слободан Атанацковић Др Ира Проданов-КрајишникНада Андоноски-Полексић

Наслов лекцијеНаслов поглавља

Подсети сеУ овој рубрици ученици могуда се подсете градива музичке културе које су учили током претходног школовања.

CDОвде се налазе информације о музици са CD-а која прати лекцију која се тренутно обрађује.

Сазнај вишеОвај део уџбеника намењен је ученицима који желе да сазнају више о области која се проучава.

Кратка биографија композитора Кључне речи

Уводна мотивацијаМотивациони текст којим почиње свако поглавље

33

Моцартов живот је на веома занимљив начин представио по-знати чешки редитељ Милош Форман у чувеном филму Ама-деус, који је настао на основу адаптације Пушкинове приче „Моцарт и Салијери” из 1830. године. Филм је снимљен 1984, а наредне године номинован је за једанаест награда које до-дељује Америчка академија за филмску уметност (чувени „Оскар”), од којих је добио само једну – за најбољу фотогра-фију.

Погледајте овај филм. Упознајте Моцарта из сасвим другог угла.

САЗНАЈ ВИШЕ

ЗАНИМЉИВОХроничари тврде да је Моцарт био први ком-позитор који је живео као слободни уметник. Избор да не буде композитор при двору навео га је да тржишно размишља. Да би његова поро-дица имала новца за живот, био је принуђен да компонује по наруџбини, да продаје своје већ написане композиције и да даје часове клавира и виолине, а некима чак и композиције.

ЗАНИМЉИВОУ шестој години компоновао је прву композицију за клавир. У осмој је написао прве симфоније. У деветој први ораторијум. У тринаестој прву оперу – Бастијен и Бастијена. Са 25 година имао је више дела него многи композитори за цео живот.

> Волфганг Амадеус Моцарт: Гудачки квартет G-dur, бр. 14, КV 387,„Пролеће”

> Волфганг Амадеус Моцарт: Концерт за виолину и оркестар A-dur, бр. 5, КV 219

> Волфганг Амадеус Моцарт: Дон Ђовани, одломци

ПОСЛУШАЈ И ОВО...

Гудачки квартет G-dur бр. 14, КV 387,„Пролеће”

ТОП 5> Музички дар показао је већ са три

године, а са шест написао прве композиције.

> Развија симфонију и концерт, уводећи одлике које ће бити карактеристика наредне епохе.

> Дефинише клавирску сонату епохе класицизма.

> Опера класичне епохе доживљава врхунце у Моцартовом стваралаштву.

> Врхунце вокално-инструменталне музике чине Крунидбена миса и Реквијем.

Плакат за филм Амадеус

21

ТОП 5

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

> Музика се користила у ритуалне сврхе.

> Музицирање је било колективно.

> Музиком су људи призивали оно што су желели да им се догоди (кишу, добар улов...).

> Прве мелодије су једноставне.

> Појављују се први инструменти.

> музика > првобитна друштвена заједница > магија > музика уз рад

> ритуал > инструменти

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Шта све може бити музика?

2. Шта је све повезано с музиком у савременом друштву?

3. Зашто је музика временска уметност?

4. Чему је служила музика у првобитној заједници?

5. На основу чега сазнајемо каква је била музика првобитне заједнице?

6. Какве су биле мелодије првобитне заједнице?

7. Ком типу лествица припадају мелодије првобитне заједнице?

8. Који је елемент музике преовлађивао?

9. Шта је први инструмент?

10. Од чега су настали први трзалачки инструменти?

> Ingoma, краљевски бубњеви из Бурундија

> El Balaju, традиционална песма из Перуа

ПОСЛУШАЈ И ОВО...

Путовање кроз времеНа почетку сваког поглавља дата је лента времена са занимљивим информацијама о одређеном периоду.

ЗанимљивоУ овој рубрици представљене су занимљивости из живота композитора и света музике.

Ово знаш...Ова рубрика помоћи ученицима да лакше повежу градиво музичке културе с градивом других предмета.

Фотографије прате многе дидактичке апаратуре и визуелно допуњују изложено градиво.

Упознајмо композиторе кроз њихова делаУ овој рубрици ученици имају прилику да упознају дела различитих композитора слушајући их и читајући о њима.

ТОП 5Пет карактеристика музике најзначајнијих композитора епоха.

СистематизацијаНа крају поглавља систематизоване су главне информације. Одговарајући на питања ученици могу да провере шта су научили. Дати су и предлози композиција које додатно могу да послушају ако им се допала епоха која се обрађује.

НОВО

НОВО

НОВО

НОВО

Уџбеници музичке културе за друштвено-језички тип гимназије

Уџбеници музичке културе за природно-математички тип гимназије

8180

ПУ ТОВАЊЕ

КРОЗ ВРЕМЕ1812.

Објављене бајке Пепељуга, Ивица и Марица и Снежана браће Грим.

1815.

Почео Други српски устанак.

1815.

Битка код Ватерлоа, у којој је Наполеонова војска претрпела пораз.

1816.

Премијера опере Севиљски берберин Ђоакина Росинија у Театру „Арђентина” у Риму.

1826.

У Пешти основана Матица српска.

1831.

Објављен чувени роман Виктора Игора Звонар Богородичине цркве у Паризу.

1841.

Основано Друштво српске словесности, научно и књижевно друштво, претеча данашње Српске академије наука и уметности.

1864.

У Бечу умро Вук Стефановић Караџић.

1874.

Отворена опера „Гарније” у Паризу.

Романса је наративни облик средњовековне књижевности. Романса је и реч која се односи на метрику једне врсте шпан-ске поезије, али и на романтичну љубавну причу. У музици се ова реч односи на врсту баладе или љубавне песме.

У филмској индустрији ова реч се користи за филмове који су фокусирани на романтични однос двоје људи. То је реч која говори и о емотивним односима у филмским комедијама.

Десет музичких албума зову се Романса. Међу њима је нај-познатија компилација педесет љубавних песама Френка Си-натре из 2004. године.

Романса је назив и једне новеле Едгара Алана Поа.

Реч романтизам је у вези са речју романса, која има више значења.Првенствено асоцира на љубав, али и на различите сегменте уметности. Хеленистичка романса је термин који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.

РОМАНТИЗАМУ МУЗИЦИ8

1874.1841.1826.

1812. 1815. 1816. 1831. 1864.

који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.који се односи на сачуване новеле из епохе старе Грчке.

Омот за диск Романса Френка Синатре Едгар Алан По

Премда се елементи романтизма у сликарству и књижевности примећују још у 18. веку, у музици се они појављују са закашњењем, тек почетком 19. века. Његове почетке проналазимо крајем 18. века, а завршетак се преплиће са појавом нових стилова, почетком 20. века. Овај период је један од најбогатијих у развоју музичке умет-ности. У њему се јављају нови музички облици и нова музичка из-ражајна средства. Мелодија се, у односу на класицизам, још више ослобађа и знатно је развијенија. Звук оркестра се проширује, што доводи до тога да многа оркестарска дела звуче монументално.

Развијају се инструменти, а са њима и извођачка техника.

Романтичарски симфонијски оркестар је двоструко бројнији него у доба класицизма. У његов састав су ушли нови дувачки инстру-менти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, кон-трафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и други.

Развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела, а композитори се интересују за музич-ки фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима.

Музички уметник романтизма интересује се за природу, фанта-зију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале фор-ме, које одсликавају тренутна расположења, а чији је настанак и развој повезан управо с романтизмом. То су клавирске минијатуре и соло песма.

У романтизму се развија програмска музика и настаје симфо-нијска поема, као резултат тежње да се повежу све уметности, што је био идеал ове епохе.

Опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.

Нова музичка стремљења уепохи романтизма

1841.

ЗАНИМЉИВОУметници у романтизму настојали су да својим брилијантним свирањем буду што популарнији. Један од највећих виртуоза тог времена био је композитор и виолиниста Николо Паганини. Зва-ли су га још и „Ђавољи виолиниста“, јер је једино он могао да одсвира оно што су музичари тога доба прогласили „неодсвирљивим“.

Николо Паганини

1831.

Премда се елементи романтизма у сликарству и књижевности примећују још у 18. веку, у музици се они појављују са закашњењем, тек почетком 19. века. Његове почетке проналазимо крајем 18. века, а завршетак се преплиће са појавом нових стилова, почетком 20. века. Овај период је један од најбогатијих у развоју музичке умет-ности. У њему се јављају нови музички облици и нова музичка из-ражајна средства. Мелодија се, у односу на класицизам, још више ослобађа и знатно је развијенија. Звук оркестра се проширује, што доводи до тога да многа оркестарска дела звуче монументално.

Развијају се инструменти, а са њима и извођачка техника.

Романтичарски симфонијски оркестар је двоструко бројнији него у доба класицизма. У његов састав су ушли нови дувачки инстру-менти као што су пиколо флаута, енглески рог, бас-кларинет, кон-трафагот, туба и саксофон. Повећао се и број и врсте удараљки: челеста, ксилофон, гонг, звона, чинеле и други.

Развијају се симфонија, концерти, камерна и солистичка музика, настају велика оперска дела, а композитори се интересују за ки фолклор, који као инспирацију проналазимо у њиховим делима.

Музички уметник романтизма интересује се за природу, фанта-зију и мистику. Повлачи се у себе, а као резултат настају мале фор-ме, које одсликавају тренутна расположења, а чији је настанак и развој повезан управо с романтизмом. То су и соло песма.

У романтизму се развија нијска поема, као резултат тежње да се повежу све уметности, што је био идеал ове епохе.

Опера доживљава своје врхунце, пре свега у Италији и Немачкој.

Нова музичка стремљења уепохи романтизма

ЗАНИМЉИВОУметници у романтизму настојали су да својим брилијантним свирањем буду што популарнији. Један од највећих виртуоза тог времена био је композитор и виолиниста Николо Паганини. Зва-ли су га још и „Ђавољи виолиниста“, јер је једино он могао да одсвира оно што су музичари тога доба прогласили „неодсвирљивим“.

Уџбеници су модерно дизајнирани и прегледни што омогућава једноставније савладавање градива.

На три компакт-диска, који се уз уџбенике добијају на поклон, налазе се нумере и одломци нумера које су Наставним планом препоручене за слушање.

Уџбеници имају више поглавља. Свако поглавље почиње лентом времена, на којој су назначени датуми важни за епоху или област која се обрађује у поглављу.

Градиво је изложено поступно, логичним следом. Основни текст допуњен је рубрикама Сазнај више, Подсети се, Занимљиво, Упознајмо

композиторе кроз њихова дела и Упознајте епоху кроз музику, које обогаћују представљени садржај.

Иза сваке области налази се систематизација градива: пет издвојених најзначајнијих информација о области која се обрађује – Топ 5, десет питања за понављање пређене области – Провери своје знање, предлози за додатно слушање композиција – Послушај и ово и Кључне речи које обухватају основне појмове и имена композитора.

На крају уџбеника налазе се речници појмова, литература, препоручени сајтови домаћих и страних музичких институција.

22

Најзначајнији представници класичне епохе

ЈОЗЕФ ХАЈДН (1732–1809)

Јозеф Хајдн један је од три великана која су обележила епоху класицизма. Рођен је у малом месту Рорау, у Аустрији, у породици колара. Прва знања о музици стекао је као дечак, пе-вајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред

певања, учио је и да свира чембало и виолину. У време док је радио у служби грофа Николе Естерхазија као дворски композитор и диригент дворског оркестра, од 1760. године, написао је многа инструментална дела. Поред компоновања, спремао је концерте и оперске представе, а члановима породице Естерхази давао је и часо-ве музике. После грофове смрти Хајдн напушта двор јер нови наслед-ник Естерхазијевих није имао интересовања за музику. Распустио је и надалеко чувени оркестар, који је Хајдну донео славу и у другим европ-ским земљама.По одласку с имања Естерхазијевих, Хајдн одлази у Беч, а затим путује по европским престоницама, у којима се изводе његова дела писана претежно по поруџбини. У Паризу настаје шест Париских симфонија. У Лондону дела позног, зрелог опуса, Лондонске симфоније, последњи опу­си гудачких квартета, ораторијуми Стварање света и Годишња доба. У том граду упознаје се и са музиком Георга Фридриха Хендла.Опус Јозефа Хајдна претежно је инструменталан. Написао је преко сто симфонија, око двадесет концерата за различите инструменте, преко седамдесет гудачких квартета, велики број клавирских соната, два ора-торијума и опере, од којих је најпознатија опера буфа Апотекар. У историји музике запамћен је као отац симфоније и гудачког квартета, тј. као стваралац који их је концепцијски и формално дефинисао.

Јозеф Хајдн један је од три великана која су обележила епоху класицизма. Рођен је у малом месту Рорау, у Аустрији, у породици колара. Прва знања о музици стекао је као дечак, певајући у хору у Цркви Св. Стефана у Бечу. Поред

Породица Естерхази јед на је од најчувенијих ма ђар­ских аристократских по ро­ди ца 18. века, која је да ла бројне дипломате и офи­цире, али и многе заштит­нике уметности – ме це не. На њеном дво ру радили су најбољи кувари тога доба, а као зао ставштина остала је и позната торта, која се у то доба служила само у по­себним приликама – торта „естерхази”. Рецепт за овај специјалитет дуго је чуван у тајности, а данас је већ до­бро познат.

Торта „естерхази” је пре­познатљива по начину ук­рашавања – бела шећерна глазура са чоколадном мре­жом.

Торта „естерхази”

Најзначајнији представници епохе класицизма јесу Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен. Њихово ствара­лаштво заснива се на традицији преткласичне епохе и искуствима манхајмске школе, која је дала основне контуре облицима који се развијају у класицизму.

Хајдн је своја дела увек потписивао италијанском верзијом свог имена „di me, Giuseppe Haydn”, што значи „од мене, Ђузепа Хајдна”. Сматрао је да сви музичари треба да говоре италијански језик јер је то језик музике.

23

ЗАНИМЉИВОУговор који је Хајдн склопио са кнезом Естерхазијем био је веома строг. Композитору је било наређено да сваку композицију мора одмах да заврши и да никоме не сме да је показује. Свако јутро је морао, са осталим слугама, у одређено време да чека у предсобљу, обучен у служитељску ливреју, да би добио задатак шта треба да компонује. Морао је да носи перику, да има напудерисано лице, да буде чист и да обавезно носи беле чарапе.

Симфонија бр. 45 fis-moll припада припада ранокласич-ном периоду Хајдновог стварања. Конципирана је у че-тири става која стоје у распореду брзи – спори – менует – – брзи.

Четврти став писан је у сонатној форми. То је типични Хајднов финале. Завршава се кодом, која је, за разлику од целог става који је у такту 2/2, писана у троделном метру 3/8. Оваква кода је сасвим неуобичајена не само за опус овог композитора већ и за концепцију сонатне форме уопште.

УПОЗНАЈМО КОМПОЗИТОРЕ КРОЗ ЊИХОВА ДЕЛА

Дворац грофа Естерхазија, код кога је Хајдн био у служби.

концертмајстор – први виолиниста у оркестру, солиста, вођа оркестра.

Allegro assai – веома брзо (итал. аllegro – брзо, assai – веома).

ПОДСЕТИ СЕ

ПОДСЕТИ СЕ

ЦД 1/5 Јозеф Хајдн: Симфонија

бр. 45, fis-moll (Опроштајна

симфонија), 3. став – Allegro assai, одломак

Јозеф Хајдн:

fis-moll симфонија),

Allegro assai, одломак

ЗАНИМЉИВОХајдн је највећи део живота провео радећи у служби грофа Естер-хазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима пратио је грофа на свим његовим путовањима.

Преко лета гроф је време углавном проводио у свом дворцу у Мађарској. Неком приликом десило се да се боравак одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је симфонију са врло необичним последњим ставом. Наиме, на крају последњег става, у коди, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу која им је осветљавала ноте и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На тај начин, Хајдн је грофу суптилно дао до знања да би требало да пусти музичаре да се врате својим породицама. Он је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат. Симфонија коју су овом приликом свирали добила је епитет „опроштајна”.

ЗАНИМЉИВОУговор који је Хајдн склопио са кнезом Естерхазијем био је веома строг. Композитору је било наређено да сваку композицију мора одмах да заврши и да никоме не сме да је показује. Свако јутро је морао, са осталим слугама, у одређено време да чека у предсобљу, обучен у служитељску ливреју, да би добио задатак шта треба да компонује. Морао је да носи перику, да има напудерисано лице, да буде чист и да обавезно носи беле чарапе.

Симфонија бр. 45 fis-mollном периоду Хајдновог стварања. Конципирана је у четири става која стоје у распореду брзи – спори – менует –– брзи.

Четврти став писан је у сонатној форми. То је типични Хајднов финале. Завршава се кодом, која је, за разлику од целог става који је у такту 2/2, писана у троделном метру 3/8. Оваква кода је сасвим неуобичајена не само за опус овог композитора већ и за концепцију сонатне форме уопште.

УПОЗНАЈМО КОМПОЗИТОРЕ КРОЗ ЊИХОВА ДЕЛА

ЗАНИМЉИВОХајдн је највећи део живота провео радећи у служби грофа Естерхазија – скоро 30 година. Заједно са својим музичарима пратио је грофа на свим његовим путовањима.

Преко лета гроф је време углавном проводио у свом дворцу у Мађарској. Неком приликом десило се да се боравак одужио више него што је било планирано. Музичари су били незадовољни јер су дуго били одвојени од својих породица у Ајзенштату (Аустрија). Хајдн је тада смислио лукав план. Написао је симфонију са врло необичним последњим ставом. Наиме, на крају последњег става, у коди, музичари су, један по један, устајали са својих места, гасили свећу која им је осветљавала ноте и одлазили. Тако су, на крају, остали да свирају једино Хајдн и концертмајстор (две виолине). На тај начин, Хајдн је грофу суптилно дао до знања да би требало да пусти музичаре да се врате својим породицама. Он је то схватио и већ следећег дана сви су се вратили назад у Ајзенштат. Симфонија коју су овом приликом свирали добила је епитет „опроштајна”.

Уџбеници музичке културе Уџбенички комплети за професоре

садрже:

уџбенике + три музичка CD-а,

приручнике за професоре на CD-у.

46

МУЗИКА РЕНЕСАНСЕ

У савременој музици често се преплиће звучна тради-ција различитих епоха. То није ништа ново. Такве пос-тупке проналазимо и у најстаријим периодима музичке историје, и то не само у уметничкој музици већ и у дру-гим музичким жанровима. Многи певачи забавне музи-ке певају песме у којима препознајемо траг уметничке или народне музике. Народна музика покушава да се осавремени различитим модерним стилизацијама.

Предлажемо да послушате звучни пример. Обратите пажњу! Он почиње једним од најпознатијих мотета Ecce quomodo moritur iustus, који је написао Јакоб Галус, представник епохе ренесансе, у 15. веку. Та музика затим се вешто спаја с правим хитом поп-певача Мајкла Џексона Will You Be There, а потом поново враћа у звук ренесансе.

Ову нумеру пева хор „Perpetuuм Jazzile” из Словеније, који изводи џез и поп музику у различитим аранжманима.

стилизација – нов начин употребе музике у другим музичким жанровима; украшавање постојећих мелодија

ПОДСЕТИ СЕ

Епоху ренесансе карактеришу многа уметничка и научна достигнућа.

ЦД 2/2Јакоб Галус/Мајкл Џексон: Ecce quomodo moritur iustus/ Will You Be There

47

Мона Лиза

Три века достигнућа у уметности (14–16. век)

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. Реч ренесанса значи препород, а потиче од латинског облика renasci, односно ита-лијанског renascita, што значи поново се родити.

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање уметно­сти, засноване на идеји хуманизма, у којој је човек постао мера за вредност. У средњем веку човек је био окренут богу и вери у заг-робни живот, а у ренесанси је сам себи важан. Литература која је о уметности писана између 14. и 16. века показује да се и однос према уметницима као друштвеним и креативним бићима знатно проме-нио. Пред сам крај ренесансе и њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће као до тада.

Научна открића тог времена подстакла су нове начине раз-мишљања, од којих су се многи супротстављали ономе што је про-поведала црква. Ренесанса је период у коме се код уметника јавило интересовање за етничке особености различитих народа. Приметно је било и занимање за природу као вид уметничког трагања за са-мом суштином човека. Уметност ренесансе карактерише и повратак античким вредностима, али не као имитирање дела античке умет-ности, већ као трагање за инспирацијом у уметничким вредностима тог времена.

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих области.

Леонардо да Винчи (1452–1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Он се сматра идеалом ренесансног човека и универзалним генијем. Познат је по својим ремек- делима Тајна вечера и Мона Лиза, а његове изуме данас користе модерне технологије иако нису употребљавани у његово доба. Леонардо је допринео развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.

ОВО ЗНАШ...

Леонардо да Винчи (аутопортрет)

Три века достигнућа у уметности (14–16. век)

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. Реч ренесанса значи препород, а потиче од латинског облика лијанског renascita

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање уметно­сти, засноване на идеји хуманизма, у којој је човек постао мера за вредност. У средњем веку човек је био окренут богу и вери у загробни живот, а у ренесанси је сам себи важан. Литература која је о уметности писана између 14. и 16. века показује да се и однос према уметницима као друштвеним и креативним бићима знатно променио. Пред сам крај ренесансе и њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће као до тада.

Научна открића тог времена подстакла су нове начине размишљања, од којих су се многи супротстављали ономе што је проповедала црква. Ренесанса је период у коме се код уметника јавило интересовање за етничке особености различитих народа. Приметно је било и занимање за природу као вид уметничког трагања за самом суштином човека. Уметност ренесансе карактерише и повратак античким вредностима, али не као имитирање дела античке уметности, већ као трагање за инспирацијом у уметничким вредностима тог времена.

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих области.

Леонардо да Винчи (1452–1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Он се сматра идеалом ренесансног човека и универзалним генијем. Познат је по својим ремек-Тајна вечера и Мона Лизањегове изуме данас користе модерне технологије иако нису употребљавани у његово доба. Леонардо је допринео развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.

ОВО ЗНАШ...

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за музичку културу које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника музичке културе за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и први разред гимназије природно-математичког смера које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Ауторка и предметна уредница Мр Александра Паладин

Рецензенти Слободан Атанацковић Др Ира Проданов-КрајишникНада Андоноски-Полексић

Наслов лекцијеНаслов поглавља

Подсети сеУ овој рубрици ученици могуда се подсете градива музичке културе које су учили током претходног школовања.

CDОвде се налазе информације о музици са CD-а која прати лекцију која се тренутно обрађује.

Сазнај вишеОвај део уџбеника намењен је ученицима који желе да сазнају више о области која се проучава.

Кратка биографија композитора Кључне речи

Уводна мотивацијаМотивациони текст којим почиње свако поглавље

33

Моцартов живот је на веома занимљив начин представио по-знати чешки редитељ Милош Форман у чувеном филму Ама-деус, који је настао на основу адаптације Пушкинове приче „Моцарт и Салијери” из 1830. године. Филм је снимљен 1984, а наредне године номинован је за једанаест награда које до-дељује Америчка академија за филмску уметност (чувени „Оскар”), од којих је добио само једну – за најбољу фотогра-фију.

Погледајте овај филм. Упознајте Моцарта из сасвим другог угла.

САЗНАЈ ВИШЕ

ЗАНИМЉИВОХроничари тврде да је Моцарт био први ком-позитор који је живео као слободни уметник. Избор да не буде композитор при двору навео га је да тржишно размишља. Да би његова поро-дица имала новца за живот, био је принуђен да компонује по наруџбини, да продаје своје већ написане композиције и да даје часове клавира и виолине, а некима чак и композиције.

ЗАНИМЉИВОУ шестој години компоновао је прву композицију за клавир. У осмој је написао прве симфоније. У деветој први ораторијум. У тринаестој прву оперу – Бастијен и Бастијена. Са 25 година имао је више дела него многи композитори за цео живот.

> Волфганг Амадеус Моцарт: Гудачки квартет G-dur, бр. 14, КV 387,„Пролеће”

> Волфганг Амадеус Моцарт: Концерт за виолину и оркестар A-dur, бр. 5, КV 219

> Волфганг Амадеус Моцарт: Дон Ђовани, одломци

ПОСЛУШАЈ И ОВО...

Гудачки квартет G-dur бр. 14, КV 387,„Пролеће”

ТОП 5> Музички дар показао је већ са три

године, а са шест написао прве композиције.

> Развија симфонију и концерт, уводећи одлике које ће бити карактеристика наредне епохе.

> Дефинише клавирску сонату епохе класицизма.

> Опера класичне епохе доживљава врхунце у Моцартовом стваралаштву.

> Врхунце вокално-инструменталне музике чине Крунидбена миса и Реквијем.

Плакат за филм Амадеус

21

ТОП 5

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

> Музика се користила у ритуалне сврхе.

> Музицирање је било колективно.

> Музиком су људи призивали оно што су желели да им се догоди (кишу, добар улов...).

> Прве мелодије су једноставне.

> Појављују се први инструменти.

> музика > првобитна друштвена заједница > магија > музика уз рад

> ритуал > инструменти

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Шта све може бити музика?

2. Шта је све повезано с музиком у савременом друштву?

3. Зашто је музика временска уметност?

4. Чему је служила музика у првобитној заједници?

5. На основу чега сазнајемо каква је била музика првобитне заједнице?

6. Какве су биле мелодије првобитне заједнице?

7. Ком типу лествица припадају мелодије првобитне заједнице?

8. Који је елемент музике преовлађивао?

9. Шта је први инструмент?

10. Од чега су настали први трзалачки инструменти?

> Ingoma, краљевски бубњеви из Бурундија

> El Balaju, традиционална песма из Перуа

ПОСЛУШАЈ И ОВО...

Путовање кроз времеНа почетку сваког поглавља дата је лента времена са занимљивим информацијама о одређеном периоду.

ЗанимљивоУ овој рубрици представљене су занимљивости из живота композитора и света музике.

Ово знаш...Ова рубрика помоћи ученицима да лакше повежу градиво музичке културе с градивом других предмета.

Фотографије прате многе дидактичке апаратуре и визуелно допуњују изложено градиво.

Упознајмо композиторе кроз њихова делаУ овој рубрици ученици имају прилику да упознају дела различитих композитора слушајући их и читајући о њима.

ТОП 5Пет карактеристика музике најзначајнијих композитора епоха.

СистематизацијаНа крају поглавља систематизоване су главне информације. Одговарајући на питања ученици могу да провере шта су научили. Дати су и предлози композиција које додатно могу да послушају ако им се допала епоха која се обрађује.

НОВО

НОВО

НОВО

НОВО

Уџбеници музичке културе за друштвено-језички тип гимназије

Уџбеници музичке културе за природно-математички тип гимназије

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручници за професоре музичке културе прате уџбенике музичке културе за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и први разред гимназије природно-математичког смера. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе. Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу музичке културе учинити богатијом и креативнијом.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова као подсетник и увод у процес припремања наставе;

предлоге годишњих планова рада на основу важећих Наставних планова;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале (биографије, занимљиве текстове, историјске изворе, либрето, квизове, упоредне табеле улоге музике у друштву...) који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања;

портфолио за професора.

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

МУЗИЧКАКУЛТУРА

за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког

смера и први разред гимназије природно-математичког

смера

2016/17.

Приручник

за професоре музичке културе

Ауторке Мр Александра Паладин, Катарина Аксентијевић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o  ce@logos-edu.rs

ПриПрема За час

139

Музичка култура, други разред

Одељење: _____

Редни број часа: 26.

Наставна област: Романтична опера прве половине 19. века

Наставна јединица: Романтична опера прве половине 19. века

Слушање и упознавање музике: по избору ученика и наставника

Тип часа: утврђивање

Циљ часа

Утврђивање знања везаних за развој опере у италији и Русији у 19. веку и њених главних

представника.

Задаци часа

Образовни. Утврђивање стечених знања, везаних за развој опере у италији и Русији у

19. веку.

Васпитни. Стицање естетских мерила слушањем вредних дела европске музичке баштине.

Функционални. Подстицање ученика да сами истражују, сакупљају и праве своје фонотеке

класичне музике, одлазе на концерте и учествују у музичком животу

свог окружења.

Облик рада: фронтални, групни рад

Наставне методе: монолошка, дијалошка, слушање аудио-примера, истраживачки рад

Наставна средства: текстовна, аудитивна, помоћно-техничка

Корелација: српски језик и књижевност, историја

Литература за наставнике: Музичка култура за други разред гимназије друштвено-

-језичког смера, мр Александра Паладин

Литература за ученике: Музичка култура за други разред гимназије друштвено-језичког

смера, мр Александра Паладин

Школа и разред: _________________________________

Предметни наставник:_____________________________

Датум и време одржавања часа:_____________________

ДоДатни материјали

3

Мали музички квизРомантизам

1. група

Име и презиме _____________________ Одељење____________

Датум _______________

1. Који период обухвата епоха романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

2. Које су карактеристичне форме романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

3. Који је музички облик први компоновао Франц шуберт?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

4. Како се зове прва немачка национална опера?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

5. Ко је компоновао Песме без речи и за који инструмент?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

6. По чему је значајан шопен?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Мали музички квизРомантизам

1. група

Одељење____________

Датум _______________

1. Који период обухвата епоха романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

2. Које су карактеристичне форме романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

3. Који је музички облик први компоновао Франц шуберт?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

4. Како се зове прва немачка национална опера?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

и за који инструмент?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

9

уколико постоје могућности слушати композиције преткласичара које ученици

нису имали прилике да чују, а препоручене су у рубрици „Послушај и ово...“ на

страни 15 у уџбенику.

ПОСЛУш АЈ И ОВО...Јан Вацлав Штамиц: Симфонија бр. 2, А-dur („Манхајмска“)

Карл Филип Емануел Бах: Концерти за флауту и оркестар

Јохан Кристијан Бах: Концерт за фагот B-dur

Луиђи Бокерини: Концерт за виолончело бр. 9, B-dur, G. 482

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 3. ЧАС

уколико постоје могућности припремити ученицима да чују и делове Бетовенове

Симфоније бр. 3 и Симфоније бр. 6 и разговарати о музичком доживљају које су на њих

оставила слушана дела.

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 11. ЧАС

ПОСЛУшАЈ И О ВО...Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 3, Es-dur, оп. 55, „Ероика“

Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 6, F-dur, оп. 67

Предложити ученицима да чују и композиције које се налазе у рубрици „Послушај и

ово...“ на страни 40 у уџбенику. Уколико постоје услови у учионици потражити их

заједно на Youtube каналу.

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 12. ЧАС

ПОСЛУшАЈ И О ВО...Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 3, Es-dur, оп. 55, „Ероика”

Лудвиг ван Бетовен: Концерт за клавир и оркестар бр. 4, G-dur, оп. 58

Лудвиг ван Бетовен: Соната бр. 21. C-dur, оп. 53, „Валдштајн”

по избору ученика и наставника

талији и Русији у 19. веку и њених главних

Утврђивање стечених знања, везаних за развој опере у и

Стицање естетских мерила слушањем вредних дела европске музичке баштине.

Подстицање ученика да сами истражују, сакупљају и праве своје фонотеке

класичне музике, одлазе на концерте и учествују у музичком животу

монолошка, дијалошка, слушање аудио-примера, истраживачки рад

текстовна, аудитивна, помоћно-техничка

српски језик и књижевност, историја

Музичка култура за други разред гимназије друштвено-

, мр Александра Паладин

Музичка култура за други разред гимназије друштвено-језичког

, мр Александра Паладин

Школа и разред: _________________________________

Предметни наставник:_____________________________

Датум и време одржавања часа:_____________________

Мог у ћи ток часа

140

Уводни део часа

У уводном делу часа се подсетити основних карактеристика опере у 19. веку и

најзначајнијих представника у италији – Ђоакина Росинија, Винченца Белинија и Гаетана

Доницетија и представника руске опере – Михаил Глинка и Александар Драгомижцки.

Главни део часа

Разговарати о стваралаштву сваког од композитора. Упоредити их и поново преслушати

одломке из опера које су наведене у уџбенику. Подстаћи ученике да на часу истраже,

користећи интернет или доступну литературу у учионици, још занимљивих детаља

везаних за ову тему, као и да пронађу либрета најзначајнијих опера које су Росини,

Белини и Доницети компоновали, као и опере Глинке. Направити четири групе од којих

ће свака бити задужена за по једног композитора. Након истраживања свака група

кратко извештава о истом.

Уколико у учионици нема приступа интернету, прочитати ученицима садржаје опера

из приручника.

ЛИБРЕТООпера Севиљски берберин Ђоакина Росинија

Радња се дешава у 17. веку, на тргу у Севиљи, Шпанија.

Први чин

Трг испред куће др бартола

У рано јутро испред куће доктора Бартола слуга Фиорело окупља свираче.

Стиже и његов господар, гроф Алмавива, који почиње да пева серенаду Розини,

лепој штићеници доктора Бартола. Гроф се, међутим, представља као Линдоро,

сиромашни студент, како би га Розина заволела због њега самог, а не због његовог

иметка. Нажалост, на прозору се нико не појављује. Тада наилази Фигаро који пева

своју живахну арију. Фигаро је раније био у грофовој служби, тако да га гроф сада

препознаје и моли га за услугу. Наиме, гроф је заљубљен у Розину, али доктор је

љубоморно чува, јер жели да се ожени њоме, због њеног мираза. Знајући да у Севиљу

треба да пристигне одред војске, Фигаро предлаже грофу да замоли команданта да

га, као официра, смести у докторову кућу. Гроф је одушевљен идејом.

У кући др бартола

Розини је недавно на улици пришао удварач линдоро (прерушени гроф Алмавива),

коме она сада пише писмо. Тада у кућу долази Фигаро, који начује разговор између

Бартола и мрачног учитеља музике дон Базилија. Доктор је чуо да је Алмавива у

граду и хоће да га удаљи од своје лепе штићенице. Базилијо предлаже клевету.

Фигаро и Розина остају сами на кратко и она тада преко Фигара пошаље писмо

свом удварачу. Међутим, доктор је сумњичав – приметио је да му недостаје папир

за писање писама, па испитује Розину. Када му она бесно залупи врата пред носем,

Бартоло одлучи да истог момента оде код бележника, како би припремио папире

за женидбу са Розином. 3

У уводном делу часа се подсетити основних карактеристика опере у 19. веку и

талији – Ђоакина Росинија, Винченца Белинија и Гаетана

Доницетија и представника руске опере – Михаил Глинка и Александар Драгомижцки.

Разговарати о стваралаштву сваког од композитора. Упоредити их и поново преслушати

одломке из опера које су наведене у уџбенику. Подстаћи ученике да на часу истраже,

користећи интернет или доступну литературу у учионици, још занимљивих детаља

везаних за ову тему, као и да пронађу либрета најзначајнијих опера које су Росини,

Белини и Доницети компоновали, као и опере Глинке. Направити четири групе од којих

ће свака бити задужена за по једног композитора. Након истраживања свака група

Уколико у учионици нема приступа интернету, прочитати ученицима садржаје опера

У рано јутро испред куће доктора Бартола слуга Фиорело окупља свираче.

Стиже и његов господар, гроф Алмавива, који почиње да пева серенаду Розини,

лепој штићеници доктора Бартола. Гроф се, међутим, представља као Линдоро,

сиромашни студент, како би га Розина заволела због њега самог, а не због његовог

иметка. Нажалост, на прозору се нико не појављује. Тада наилази Фигаро који пева

своју живахну арију. Фигаро је раније био у грофовој служби, тако да га гроф сада

препознаје и моли га за услугу. Наиме, гроф је заљубљен у Розину, али доктор је

љубоморно чува, јер жели да се ожени њоме, због њеног мираза. Знајући да у Севиљу

треба да пристигне одред војске, Фигаро предлаже грофу да замоли команданта да

га, као официра, смести у докторову кућу. Гроф је одушевљен идејом.

индоро (прерушени гроф Алмавива),

коме она сада пише писмо. Тада у кућу долази Фигаро, који начује разговор између

Бартола и мрачног учитеља музике дон Базилија. Доктор је чуо да је Алмавива у

граду и хоће да га удаљи од своје лепе штићенице. Базилијо предлаже клевету.

Фигаро и Розина остају сами на кратко и она тада преко Фигара пошаље писмо

свом удварачу. Међутим, доктор је сумњичав – приметио је да му недостаје папир

за писање писама, па испитује Розину. Када му она бесно залупи врата пред носем,

Бартоло одлучи да истог момента оде код бележника, како би припремио папире

Мог у ћи ток часа

141

Прекида га Алмавива, који у том тренутку улази у кућу, прерушен у пијаног војника,

држећи у руци цедуљу на којој пише да му је одређен смештај код Бартола. Правећи

се пијан, Алмавива удара сабљом по столу и столицама. У општем метежу успева

кришом да добаци писмо Розини. Сумњичави Бартоло је ипак нешто приметио,

тако да настаје и туча, у коју је увучен и Фигаро. Долази градска стража, која хапси

пијаног војника због изазивања нереда, али га пуштају када им он дошапне своје

име. Настаје опште запрепаштење и сви се бучно разилазе.

Други чинУ кућу др Бартола долази нови гост. То је, заправо, Алмавива, прерушен у младог

музичара. Он објашњава доктору како је Базилијо болестан и не може да одржи

Розини час певања, па је замолио Алмавиву да га замени. Доктор је сумњичав све док

му млади музичар не покаже писмо које је Розина послала свом удварачу. Превара

је успела – доктор поверава Розину музичару, а он се препушта бријачу Фигару,

који је баш тада „случајно“ наишао. Изненада се појављује и Базилио, али гроф га

подмићује кесом златника, тако да он одједном постаје болестан и одлази. Завера се

ипак открива, јер Бартоло затиче Розину како се љуби са Алмавивом. Њега избацује

напоље, а Розини показује писмо које је нашао и говори јој да је Линдоро само

грофов слуга, који жели Розину да препусти Алмавиви. Несрећна, Розина пристаје

да се уда за Бартола, који шаље Базилија по бележника. Пада ноћ и доноси невреме,

после кога Фигаро и Алмавива уз помоћ мердевина, преко балкона, улазе у Розинину

собу. Када схвати да су линдоро и Алмавива једна иста особа, Розина пристаје да

побегне и уда се за њега. Међутим, тада схвате да су нестале мердевине уз помоћ

којих је требало да сиђу. У истом тренутку врата собе се отварају и улазе Базилијо и

бележничар. Гроф примора Базилија да, заједно са Фигаром, буде сведок на венчању

и тада белезничар венчава Розину и Алмавива. Дон Бартоло стиже прекасно. Као

утеху, он добија Розинин мираз, који мора да подели са Фигаром.

Сцена из опере Севиљски берберин

Ауторке

СЛУШАЊЕ

ЗАКЉУЧАК МУЗИЧКА КУЛТУРА

АНАЛИЗА

УПОРЕЂИВАЊЕ

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Приручници за професоре музичке културе прате уџбенике музичке културе за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и први разред гимназије природно-математичког смера. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе. Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу музичке културе учинити богатијом и креативнијом.

Приручници садрже:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова као подсетник и увод у процес припремања наставе;

предлоге годишњих планова рада на основу важећих Наставних планова;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова; при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада;

разноврсне додатне материјале (биографије, занимљиве текстове, историјске изворе, либрето, квизове, упоредне табеле улоге музике у друштву...) који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања;

портфолио за професора.

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

www.logos-edu.rs

МУЗИЧКАКУЛТУРА

за први, други и трећи разред гимназије друштвено-језичког

смера и први разред гимназије природно-математичког

смера

2016/17.

Приручник

за професоре музичке културе

Ауторке Мр Александра Паладин, Катарина Аксентијевић

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o  ce@logos-edu.rs

ПриПрема За час

139

Музичка култура, други разред

Одељење: _____

Редни број часа: 26.

Наставна област: Романтична опера прве половине 19. века

Наставна јединица: Романтична опера прве половине 19. века

Слушање и упознавање музике: по избору ученика и наставника

Тип часа: утврђивање

Циљ часа

Утврђивање знања везаних за развој опере у италији и Русији у 19. веку и њених главних

представника.

Задаци часа

Образовни. Утврђивање стечених знања, везаних за развој опере у италији и Русији у

19. веку.

Васпитни. Стицање естетских мерила слушањем вредних дела европске музичке баштине.

Функционални. Подстицање ученика да сами истражују, сакупљају и праве своје фонотеке

класичне музике, одлазе на концерте и учествују у музичком животу

свог окружења.

Облик рада: фронтални, групни рад

Наставне методе: монолошка, дијалошка, слушање аудио-примера, истраживачки рад

Наставна средства: текстовна, аудитивна, помоћно-техничка

Корелација: српски језик и књижевност, историја

Литература за наставнике: Музичка култура за други разред гимназије друштвено-

-језичког смера, мр Александра Паладин

Литература за ученике: Музичка култура за други разред гимназије друштвено-језичког

смера, мр Александра Паладин

Школа и разред: _________________________________

Предметни наставник:_____________________________

Датум и време одржавања часа:_____________________

ДоДатни материјали

3

Мали музички квизРомантизам

1. група

Име и презиме _____________________ Одељење____________

Датум _______________

1. Који период обухвата епоха романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

2. Које су карактеристичне форме романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

3. Који је музички облик први компоновао Франц шуберт?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

4. Како се зове прва немачка национална опера?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

5. Ко је компоновао Песме без речи и за који инструмент?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

6. По чему је значајан шопен?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Мали музички квизРомантизам

1. група

Одељење____________

Датум _______________

1. Који период обухвата епоха романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

2. Које су карактеристичне форме романтизма?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

3. Који је музички облик први компоновао Франц шуберт?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

4. Како се зове прва немачка национална опера?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

и за који инструмент?

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

9

уколико постоје могућности слушати композиције преткласичара које ученици

нису имали прилике да чују, а препоручене су у рубрици „Послушај и ово...“ на

страни 15 у уџбенику.

ПОСЛУш АЈ И ОВО...Јан Вацлав Штамиц: Симфонија бр. 2, А-dur („Манхајмска“)

Карл Филип Емануел Бах: Концерти за флауту и оркестар

Јохан Кристијан Бах: Концерт за фагот B-dur

Луиђи Бокерини: Концерт за виолончело бр. 9, B-dur, G. 482

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 3. ЧАС

уколико постоје могућности припремити ученицима да чују и делове Бетовенове

Симфоније бр. 3 и Симфоније бр. 6 и разговарати о музичком доживљају које су на њих

оставила слушана дела.

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 11. ЧАС

ПОСЛУшАЈ И О ВО...Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 3, Es-dur, оп. 55, „Ероика“

Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 6, F-dur, оп. 67

Предложити ученицима да чују и композиције које се налазе у рубрици „Послушај и

ово...“ на страни 40 у уџбенику. Уколико постоје услови у учионици потражити их

заједно на Youtube каналу.

додатни МатЕриЈаЛ ЗА 12. ЧАС

ПОСЛУшАЈ И О ВО...Лудвиг ван Бетовен: Симфонија бр. 3, Es-dur, оп. 55, „Ероика”

Лудвиг ван Бетовен: Концерт за клавир и оркестар бр. 4, G-dur, оп. 58

Лудвиг ван Бетовен: Соната бр. 21. C-dur, оп. 53, „Валдштајн”

по избору ученика и наставника

талији и Русији у 19. веку и њених главних

Утврђивање стечених знања, везаних за развој опере у и

Стицање естетских мерила слушањем вредних дела европске музичке баштине.

Подстицање ученика да сами истражују, сакупљају и праве своје фонотеке

класичне музике, одлазе на концерте и учествују у музичком животу

монолошка, дијалошка, слушање аудио-примера, истраживачки рад

текстовна, аудитивна, помоћно-техничка

српски језик и књижевност, историја

Музичка култура за други разред гимназије друштвено-

, мр Александра Паладин

Музичка култура за други разред гимназије друштвено-језичког

, мр Александра Паладин

Школа и разред: _________________________________

Предметни наставник:_____________________________

Датум и време одржавања часа:_____________________

Мог у ћи ток часа

140

Уводни део часа

У уводном делу часа се подсетити основних карактеристика опере у 19. веку и

најзначајнијих представника у италији – Ђоакина Росинија, Винченца Белинија и Гаетана

Доницетија и представника руске опере – Михаил Глинка и Александар Драгомижцки.

Главни део часа

Разговарати о стваралаштву сваког од композитора. Упоредити их и поново преслушати

одломке из опера које су наведене у уџбенику. Подстаћи ученике да на часу истраже,

користећи интернет или доступну литературу у учионици, још занимљивих детаља

везаних за ову тему, као и да пронађу либрета најзначајнијих опера које су Росини,

Белини и Доницети компоновали, као и опере Глинке. Направити четири групе од којих

ће свака бити задужена за по једног композитора. Након истраживања свака група

кратко извештава о истом.

Уколико у учионици нема приступа интернету, прочитати ученицима садржаје опера

из приручника.

ЛИБРЕТООпера Севиљски берберин Ђоакина Росинија

Радња се дешава у 17. веку, на тргу у Севиљи, Шпанија.

Први чин

Трг испред куће др бартола

У рано јутро испред куће доктора Бартола слуга Фиорело окупља свираче.

Стиже и његов господар, гроф Алмавива, који почиње да пева серенаду Розини,

лепој штићеници доктора Бартола. Гроф се, међутим, представља као Линдоро,

сиромашни студент, како би га Розина заволела због њега самог, а не због његовог

иметка. Нажалост, на прозору се нико не појављује. Тада наилази Фигаро који пева

своју живахну арију. Фигаро је раније био у грофовој служби, тако да га гроф сада

препознаје и моли га за услугу. Наиме, гроф је заљубљен у Розину, али доктор је

љубоморно чува, јер жели да се ожени њоме, због њеног мираза. Знајући да у Севиљу

треба да пристигне одред војске, Фигаро предлаже грофу да замоли команданта да

га, као официра, смести у докторову кућу. Гроф је одушевљен идејом.

У кући др бартола

Розини је недавно на улици пришао удварач линдоро (прерушени гроф Алмавива),

коме она сада пише писмо. Тада у кућу долази Фигаро, који начује разговор између

Бартола и мрачног учитеља музике дон Базилија. Доктор је чуо да је Алмавива у

граду и хоће да га удаљи од своје лепе штићенице. Базилијо предлаже клевету.

Фигаро и Розина остају сами на кратко и она тада преко Фигара пошаље писмо

свом удварачу. Међутим, доктор је сумњичав – приметио је да му недостаје папир

за писање писама, па испитује Розину. Када му она бесно залупи врата пред носем,

Бартоло одлучи да истог момента оде код бележника, како би припремио папире

за женидбу са Розином. 3

У уводном делу часа се подсетити основних карактеристика опере у 19. веку и

талији – Ђоакина Росинија, Винченца Белинија и Гаетана

Доницетија и представника руске опере – Михаил Глинка и Александар Драгомижцки.

Разговарати о стваралаштву сваког од композитора. Упоредити их и поново преслушати

одломке из опера које су наведене у уџбенику. Подстаћи ученике да на часу истраже,

користећи интернет или доступну литературу у учионици, још занимљивих детаља

везаних за ову тему, као и да пронађу либрета најзначајнијих опера које су Росини,

Белини и Доницети компоновали, као и опере Глинке. Направити четири групе од којих

ће свака бити задужена за по једног композитора. Након истраживања свака група

Уколико у учионици нема приступа интернету, прочитати ученицима садржаје опера

У рано јутро испред куће доктора Бартола слуга Фиорело окупља свираче.

Стиже и његов господар, гроф Алмавива, који почиње да пева серенаду Розини,

лепој штићеници доктора Бартола. Гроф се, међутим, представља као Линдоро,

сиромашни студент, како би га Розина заволела због њега самог, а не због његовог

иметка. Нажалост, на прозору се нико не појављује. Тада наилази Фигаро који пева

своју живахну арију. Фигаро је раније био у грофовој служби, тако да га гроф сада

препознаје и моли га за услугу. Наиме, гроф је заљубљен у Розину, али доктор је

љубоморно чува, јер жели да се ожени њоме, због њеног мираза. Знајући да у Севиљу

треба да пристигне одред војске, Фигаро предлаже грофу да замоли команданта да

га, као официра, смести у докторову кућу. Гроф је одушевљен идејом.

индоро (прерушени гроф Алмавива),

коме она сада пише писмо. Тада у кућу долази Фигаро, који начује разговор између

Бартола и мрачног учитеља музике дон Базилија. Доктор је чуо да је Алмавива у

граду и хоће да га удаљи од своје лепе штићенице. Базилијо предлаже клевету.

Фигаро и Розина остају сами на кратко и она тада преко Фигара пошаље писмо

свом удварачу. Међутим, доктор је сумњичав – приметио је да му недостаје папир

за писање писама, па испитује Розину. Када му она бесно залупи врата пред носем,

Бартоло одлучи да истог момента оде код бележника, како би припремио папире

Мог у ћи ток часа

141

Прекида га Алмавива, који у том тренутку улази у кућу, прерушен у пијаног војника,

држећи у руци цедуљу на којој пише да му је одређен смештај код Бартола. Правећи

се пијан, Алмавива удара сабљом по столу и столицама. У општем метежу успева

кришом да добаци писмо Розини. Сумњичави Бартоло је ипак нешто приметио,

тако да настаје и туча, у коју је увучен и Фигаро. Долази градска стража, која хапси

пијаног војника због изазивања нереда, али га пуштају када им он дошапне своје

име. Настаје опште запрепаштење и сви се бучно разилазе.

Други чинУ кућу др Бартола долази нови гост. То је, заправо, Алмавива, прерушен у младог

музичара. Он објашњава доктору како је Базилијо болестан и не може да одржи

Розини час певања, па је замолио Алмавиву да га замени. Доктор је сумњичав све док

му млади музичар не покаже писмо које је Розина послала свом удварачу. Превара

је успела – доктор поверава Розину музичару, а он се препушта бријачу Фигару,

који је баш тада „случајно“ наишао. Изненада се појављује и Базилио, али гроф га

подмићује кесом златника, тако да он одједном постаје болестан и одлази. Завера се

ипак открива, јер Бартоло затиче Розину како се љуби са Алмавивом. Њега избацује

напоље, а Розини показује писмо које је нашао и говори јој да је Линдоро само

грофов слуга, који жели Розину да препусти Алмавиви. Несрећна, Розина пристаје

да се уда за Бартола, који шаље Базилија по бележника. Пада ноћ и доноси невреме,

после кога Фигаро и Алмавива уз помоћ мердевина, преко балкона, улазе у Розинину

собу. Када схвати да су линдоро и Алмавива једна иста особа, Розина пристаје да

побегне и уда се за њега. Међутим, тада схвате да су нестале мердевине уз помоћ

којих је требало да сиђу. У истом тренутку врата собе се отварају и улазе Базилијо и

бележничар. Гроф примора Базилија да, заједно са Фигаром, буде сведок на венчању

и тада белезничар венчава Розину и Алмавива. Дон Бартоло стиже прекасно. Као

утеху, он добија Розинин мираз, који мора да подели са Фигаром.

Сцена из опере Севиљски берберин

Ауторке

СЛУШАЊЕ

ЗАКЉУЧАК МУЗИЧКА КУЛТУРА

АНАЛИЗА

УПОРЕЂИВАЊЕ

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника