Број 237 Новембар 2014 Година XXX ISSN 1820-5690

ЈП ЕПС – ЛИС Т ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИС ТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ „ЕЛЕКТРОСРБИЈА“ Д. О. О. КРАЉЕВО

на дан компаније пу ште на у по гон тС 110/35/10 kV „алек Сан дро вац“ стр. 3

ЕЛЕКТРОСРБИЈА··· ···

= ЕЛЕКТРОСРБИЈА

СадрЖај Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије

Генерални директор Александар Обрадовић

Издавач:Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електросрбија“ д. о. о., Краљево

Директор:Срђан Ђуровић

Главни и одговорни уредник: Игор Андрић

Новинари и сарадници:Радмила ВесковићМаја Б. МаричићЈована РадовановићНина Јојић

Редакцијски одбор:Десимир БогићевићТамара УтвићИвана ТимотијевићДраган ИвановићВладан КостићЈелена ЂурчићЈована РадаковићЂорђе ПавловићЈована Радовановић

Адреса редакције:Димитрија Туцовића 536 000 Краљево

Телефон: 036/304-165Факс: 036/321-429

e-mail: info@elektrosrbija.rsigor.andric@elektrosrbija.rs

web site: www.elektrosrbija.rs

Лектура и коректура:ЈП „Службени гласник”

Припрема за штампу:ЈП „Службени гласник”

Штампа: ЈП „Службени гласник”

Тираж: 2.500 примерака

Пу ште на у по гон но ва ТС 110/35/10 kV Алек сан дро вац По зИв НИ цА зА ИН ве сТИ То Ре 3

Дирекција за управљање Из ве ШТАј о окТоБАРској хАвАРИјИ 4

По ги би ја у тра фо-ста ни ци смРТ Но сТРА ДАо еЛек ТРо моН ТеР у ПАРАћИНу 6

Два на па да на рад ни ке ЕД Кра ље во се кИ Ром НА моН Те Ре 6

Пословодство ГПП у скЛАДу сА НАчеЛИмА БезБеДНосТИ И ПоузДАНосТИ 7

Именовање мИРосЛАв НИкоЛИћ НА чеЛу ДИРекцИје зА ИТ 7

10. међународни Сајам енергетике и 11. сајам екологије еПс оДЛучНИје кРеће у РеФоРме 8

Са вет за тр го ви ну оБ у сТА вА мА До Бо ље НА ПЛА Те 9

Фотографије оТвАРАње ТРАФосТАНИце у АЛексАНДРовцу 10

Ак ци је од Но вог Па за ра до Шап ца ДА НАм се ЛА Не оПу сТе! 12

Фоторепортажа АкцИјА РекоНсТРукцИје мНН НА ТеРИТоРИјИ оГРАНкА кРуШевАц 13

Ин фор ма тич ка по др шка ко ле га ма из Елек тро ко сме та РА чуН НА ко сме Ту – кРч мАР у кРА ље ву 14

Дирекција за економско-финансијске послове евИ ДеН цИ јА РАД НоГ вРе ме НА НА ПеТ НА есТ ДА НА 14

Девето саветовање CIRED 2014, у Врњачкој Бањи Темељ зА ДАљу моДеРНИзАцИју 15

Село постало хелиодром ПоДГАј – РАзРуШеНИ РАј 16

Међународна сарадња синдиката на Кипру сИНДИкАЛНИ АкТИвИсТИ НА кИПРу 17

Ху ма ност на де лу еЛек ТРо сР БИ јА ожИ ве ЛА осмех 17

Пословођа из ЕД Јагодина ниже спортске успехе вИШе оД коШАРкАШкоГ ТРеНеРА 18

Колико познајемо своја права? ШТА је Ново у зАкоНу о зАШТИТИ ПоТРоШАчА? 19

еЛекТРосРБИјА НА сАјму 20

=3БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

Пре 44 годинe, 30. сеп тем бра 1970, одр жан је ре фе рен дум на ко­ме су се рад ни ци Елек тро ком­

би на та „Кра ље во“ и Елек тро шу ма ди је Кра гу је вац из ја сни ли за фор ми ра ње је дин стве ног пред у зе ћа под на зи вом Здру же но пред у зе ће Елек тро ср би ја, са се ди штем у Кра ље ву. Од та да 30. сеп­тем бар пра зну је мо као Дан пред у зе ћа.

На ша ком па ни ја је до жи ве ла не ко ли­ко зна чај них тран сфор ма ци ја, а да нас смо при вред но дру штво у функ ци ји опе ра те ра си сте ма на под руч ју по вр ши­не 25.211 km2, на те ри то ри ји 12 окру га и гра да Бе о гра да, од но сно на те ри то ри ји 11 гра до ва и 44 оп шти не, с укуп но 2.345 на се ља. Дру штво се ор га ни за ци о но са­сто ји од 12 огра на ка и Упра ве. Сра змер­но ова ко ве ли ком, а уз то и раз у ђе ном

под руч ју, рас по ла же нај ве ћом ди стри­бу тив ном мре жом у окви ру ЕПС­а, ко ју чи ни 12.000 тран сфор ма тор ских ста ни ца 10/0,4 kV, 47 ТС 110/x kV, 228 комада ТС 35/10 kV и 1.276 ТС 20/0,4 kV, као и 66.000 km мре же свих на пон ских ни воа, по ста вље не на пре ко ми ли он сту бо ва.

Успех и вла сти ту ве ли чи ну не ме ри­мо са мо број ка ма и ки ло ва ти ма. На ше нај ве ће бо гат ство су за по сле ни, њих

3.362, од че га 431 с ви со ком струч ном спре мом. О то ме ко ли ка је њи хо ва сна­га го во ри и чи ње ни ца да су елек тро­мон те ри у вре ме мај ских по пла ва, ка да је у јед ном тре нут ку око 110.000 ку па­ца (пре ко 400.000 ста нов ни ка) би ло без на па ја ња, са че ти ри пот пу но по то пље­не ТС 110 kV, за са мо два да на ус по ста­ви ли нор мал но по гон ско ста ње.

Че тр де сет че твр ти ро ђен дан про сла­ви ли смо све ча но и от ме но, ка о што и до ли ку је не ко ме у нај бо љим го ди­на ма. Цен трал на све ча ност одр жа на је у Алек сан дров цу, где је у при су ству углед них го сти ју: ми ни ста ра ру дар­ства и енер ге ти ке Алек сан дра Ан ти ћа и од бра не Бра ти сла ва Га ши ћа, за ме ни­ка ди рек то ра ЕПС­а Жи во ти ја Јо ва но­ви ћа, ди рек то ра при вред них дру шта ва и пред став ни ка ло кал не са мо у пра ве, пу ште на у по гон ТС 110/35/10 kV. Тра­фо­ста ни цу су сим бо лич ким пре се ца­њем врп це у по гон пу сти ли ми ни стар Алек сан дар Ан тић и ди рек тор Ср ђан Ђу ро вић. – Овај обје кат пред ста вља по зив ни цу ин ве сти то ри ма да до ђу у овај крај и отво ре но ва рад на ме ста, а с дру ге стра не, због си ту а ци је око по­пла ва и дру гих не да ћа ко је су нас за де­си ле, пред ста вља ће до дат ну си гур ност у испоруци елек трич не енер ги је у на­сту па ју ћем зим ском пе ри о ду – ис та као је ми ни стар Ан тић.

У пи та њу је тра фо­ста ни ца ин ста ли­са не сна ге 2 x 31,5 МVА. Опре мље на је са вре ме ном опре мом и уре ђа ји ма ко ји об је ди њу ју функ ци ју за шти те и упра­вља ња. Од пр вог да на је под не пре­ста ним да љин ским над зо ром и упра­

вља њем из са вре ме ног ПДЦ ЕД Кру ше вац и ДДЦ Кра ље во. Сред ства за по тре бе ове ин ве сти­ци је обез бе ди ли су ЕПС и Елек тро­ср би ја из соп стве них сред ста ва за гра­ђе вин ске и елек тро мон та жне ра до ве. Укуп на вред ност ин ве сти ци је из но си 150.500.000 ди на ра.

– Да нас се мо же мо уве ри ти у ква ли­тет тим ског ра да свих ко ји су уче ство­ва ли у из град њи овог објек та – ис та­као је ди рек тор Ђу ро вић обра ћа ју ћи се при сут ни ма и по себ но на гла сио да је Елек тро ср би ја у 2013. го ди ни оства ри­ла до бит у из но су од 5,1 ми ли јар ди ди­на ра, а у пр вих шест ме се ци oве го ди не у вред но сти од 274 ми ли она ди на ра, и упла ти ла свом осни ва чу 50% оства ре не до би ти из ра ни јег пе ри о да, у из но су од ми ли јар ду и 415 ми ли о на ди на ра.

За ме ник ди рек то ра ЕПС­а Жи во ти­је Јо ва но вић за хва лио се рад ни ци ма Елек тро ср би је на по стиг ну тим ре зул­та ти ма и ис та као да су очи ЕПС­а упр­те ка елек тро ди стри бу тив ним ком па­ни ја ма и да је пред њи ма ва жан по сао на на пла ти по тра жи ва ња и сма ње њу гу би та ка, од чи јег ће из вр ше ња из ме ђу оста лог за ви си ти и уред но снаб де ва ње у зим ском пе ри о ду.

Ђор ђе Па вло вић

ДАН КОМПАНИЈЕ

По зив ни ца за ин ве сти то реПу ште нА у ПО гОн тС 110/35/10 kV Алек САн дРО вАц

ова кви објек ти по др жа ва ју по ли ти ку вла де Ре пу бли ке ср би је, ко ја има на ме ру да омо гу ћи ин ве сти то ри ма отва ра ње фа бри ка и но вих рад них ме ста – ис та као је ми ни стар Алек сан дар Ан тић. – Без об зи ра на све не да ће, ус пе ли смо да за вр ши мо две трафостанице 110/х кV у року од годину дана – али се не ће мо за до во љи ти по стиг ну тим – ре као је ди рек тор ср ђан Ђу ро вић

Ју че Ја го ди на, да нас алек сан дро вац, су тра...

– Не ће мо се за до во љи ти до са да по стиг ну тим, ис та као је ди рек тор Ђу ро вић. – По кре ну ли смо ра до ве на ре а ли за ци ји пла ни ра них ин ве­сти ци ја, за ко је су сред ства обез бе­ди ли ЕПС и Елек тро ср би ја, и то:

– ТС 110/35/20 kV 1 x 31,5 МVA Љиг, вред ност 240 милиона ди на ра, за­вр ше так ра до ва ок то бар 2015;

– ТС 110/10 kV 1 x 31,5 МVA Кра­ље во 6 – Риб ни ца, вред ност 280 милиона ди на ра, за вр ше так ра до­ва јул 2016;

– ТС 110/35/10 kV 2 x 31,5 MVA Кру­ше вац 3, вред ност 165 милиона ди на ра, за вр ше так ра до ва ок то бар 2015;

– ТС 110/35/10 kV 2 x 31,5 MVA Ко па о­ник, вред ност 600 милиона ди на ра, за вр ше так ра до ва јул 2017. го ди не.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ЕМС-ом

Велики допринос у послу око пушта­ња у погон трафостанице, дао је и ЕМС, на челу са директором Николом Петровићем. Они су пружили зна­чајну помоћ у вези са прикључењем овог електроенергетског објекта.

Министар Антић: Обезбеђена додатна сигурност у испоруци

ТС 110/35/10 kV Алек сан дро вац

4=

диРекциЈА зА уПРАвљАње

КОМ

ПАН

ИЈА

ЕЛЕКТРОСРБИЈА

Из ве штај о октобарској хаварИјИ

Узрок по ре ме ћа ја си сте ма

O бил не ки шне па да ви не у ни жим под руч ји ма, а у ви­шим пре де ли ма па да ви не с вла жним сне гом, у вре ме ка да с др ве ћа још увек ни је опа ло ли шће, про у зро­

ко ва ле су ква ро ве на ди стри бу тив ној мре жи. Вла жан снег ко ји се ле пио за про вод ни ке на ви шим под руч ји ма иза звао је до дат не ква ро ве. На под руч ји ма огран ка Ужи це (При је­по ље, Но ва Ва рош, При бој, Ча је ти на, Ари ље), али и Ра шке, Но вог Па за ра, Чач ка (под руч ја Сје ни це, Ива њи це, Гу че), Ва ље ва пре ки де у на па ја њу елек трич ном енер ги јом про у­зро ко вао је и ве тар по ја ча ног ин тен зи те та.

Оте жан при ступ ме сти ма ква ро ва про у зро ко вао је ду же вре ме от кла ња ња ква ра и оте жа но са ни ра ње.

22. 10. 2014. (сРеДА)У то ку ве чер њих ча со ва 22. ок то бра, снег је на ста вио да

па да, што је иза зва ло до дат не ква ро ве на мре жи по селима, углав ном на ме сти ма где да ле ко во ди про ла зе кроз шу му, ко ја због из у зет но то пле је се ни још увек ни је из гу би ла ве­ге та ци ју. Гра не су под те жи ном вла жног сне га и под ја ким уда ри ма ве тра до ди ри ва ле про вод ни ке, док је на по је ди­ним де о ни ца ма до шло и до пре ки да про вод ни ка услед па­да ве ћих ста ба ла.

оД Лу ке кРИ зНоГ ШТА БА На кон по ве ћа ва ња бро ја ква ро ва у пре по днев ним ча­

со ви ма 22. ок то бра, као и на осно ву упо зо ре ња и на ја ве РХМЗ­а о ко ли чи ни па да ви на (сли ка 1), Од лу ком ди рек­то ра ПД про гла ше но је ха ва риј ско ста ње и активиран је Кри зни штаб, ко ји је анализирао по дат ке о угро же ним под руч ји ма, о бро ју и вр сти ква ро ва, по треб ном ма те ри ја­лу и људ ству у де ло ви ма ПД. На осно ву по да та ка, рас по ло­жи ве еки пе су пра во вре ме но упу ћи ва не у под руч ја с по ве­ћа ним бро јем ква ро ва.

У то ку пр вог да на мак си мал ни број ТС 10/0,4 kV без на­па ја ња из но сио је 203, с око 11.000 ку па ца без елек трич не енер ги је. То ком тра ја ња хаварије 52 еки пе би ло је ан га жо­ва но на ра до ви ма на мре жи сред њег на по на, док је на мре­жи ни ског на по на ра ди ла 101 еки па.

23. 10. 2014. (чеТвРТАк)У то ку но ћи из ме ђу 22. и 23. ок то бра, на под руч ју огран ка

Ужи це (При је по ље, Но ва Ва рош, При бој, Ча је ти на, Ари ље), али и Ра шке, Но вог Па за ра, Сје ни це, Ива њи це, Гу че, фор­ми рао се сне жни по кри вач ко ји је до дат но оте жао при ступ

у пре по днев ним ча со ви ма 22. ок то бра (сре да), у цен трал ном и ју го за пад ном де лу ср би је било је обил них па да ви на – ки ше, су сне жи це, а у ви шим пре де ли ма и сне га. Па да ви не су би ле пра ће не ја ким ве тром, на ро чи то на под руч ји ма за пад не и ју го за пад не ср би је. По гор ша ни вре мен ски усло ви и до дат но кли мат ско оп те ре ће ње иза зва ли су по ре ме ћај по го на ди стри бу тив ног си сте ма. Пр ви та лас ква ро ва са ни ран је истог да на, али је це ло куп но ста ње нор ма ли зо ва но 24. ок то бра око 14 ча со ва

Сли ка 1. Ко ли чи на па да ви на 17–23. ок то бра, пре ма РХМЗ­у [1]. Уо ча ва се да је ко ли чи на па да ви на на под руч ју цен трал не и ју го за­

пад не Ср би је из над про се ка, док су тем пе ра ту ре би ле ис под про се ка за ово до ба го ди не.

=5

уда ље ним ме сти ма на ко ји ма су се по ја ви ли ква ро ви. На под руч ју Сје ни це због ни ске тем пе ра ту ре вла жан снег се ле пио за про вод ни ке.

Ве тар је на под руч ју огра на ка Ва ље во, Кру ше вац (Брус, Алек сан дро вац), Ча чак (Бр ђа ни, Лу ча ни, Гу ча, Руд ник) узро ко вао ве ли ки број ква ро ва.

У то ку ју тар њих ча со ва 23. ок то бра ре ги стро ван је мак­си мал ни број ку па ца без на па ја ња (46.890), или 1.064 ТС 10/0,4 kV. Уо ча ва се да је про се чан број ку па ца по јед ној ТС ре ла тив но ма ли у од но су на мај ску ха ва ри ју, ка да су ква­ро ви пре те жно би ли ло ци ра ни у рав ни чар ским и ур ба ним под руч ји ма, где је број по тро ша ча ко ји се на па ја из јед не ТС ве ћи.

У та бе ли 1, дат је пре глед ТС 10/0,4 kV и по тро ша ча без елек трич не енер ги је 23. ок то бра у 9.00 ча со ва (тре ну так мак си мал ног од сту па ња од нор мал ног по го на си сте ма).

У то ку но ћи до го дио се ис пад ТС 110/35 kV Но ва Ва рош, ко ји је тра јао око је дан сат. Еки пе Елек тро мон та же по сла те су у Но ву Ва рош, а еки пе ЕД Кра ље во и ЕД Гор њи Ми ла но­вац у ЕД Ча чак.

Табела 1

Кра јем да на 23. ок то бра број по тро ша ча без елек трич не енер ги је је пре по ло вљен и у то ку но ћи си стем је био у нор­мал ном по го ну (мање од 1% ку па ца без елек трич не енер ги је).

У то ку пре по днев них ча со ва 24. ок то бра, услед ра до ва на са ни ра њу по сле ди ца до дат ног кли мат ског оп те ре ће ња до­шло је до бла гог по ра ста бро ја ТС 10/0,4 kV без на па ја ња, ко је су пре вен тив но ис кљу чи ва не (табела 2), на кон че га је ста ње пот пу но нор ма ли зо ва но.

24. 10. 2014. (ПеТАк)У то ку пре по дне ва от кло ње ни су сви ква ро ви на ди стри­

бу тив ном си сте му, на кон че га је Кри зни штаб кон ста то вао да је ха ва риј ско ста ње пре ста ло. У то ку пост ха ва риј ског ста ња, у окви ру ко јег се пра те па ра ме три по го на, до шло је до бла гог по ве ћа ња пре вен тив но ис кљу че них ТС, али је 24. ок то бра у 18.00 ча со ва ста ње пот пу но нор ма ли зо ва но.

сА РАД њА сА ДРу ГИм ИН сТИ Ту цИ јА мАУ то ку ха ва риј ске си ту а ци је Кри зни штаб је био у стал­

ном кон так ту с Ре пу блич ким цен тром за ван ред не си ту а­ци је. По да ци о под руч ји ма без елек трич не енер ги је, бро­ју ку па ца, бро ју ТС, про це ни вре ме на до во ђе ња си сте ма у нор ма лан по гон, сла ти су и у Ди рек ци ју за ди стри бу ци ју ЈП ЕПС, ру ко вод ству ПД, ди рек то ри ма за тех нич ки си стем огра на ка и сред стви ма јав ног ин фор ми са ња.

зА кљу чАкПо ре ме ћај иза зван вре мен ском не по го дом успе шно је

от кло њен у при ме ре но крат ком вре ме нском интервалу.Хаварија је уо чена на вре ме и пред у зе те су од го ва ра ју ће

и бла го вре ме не ме ре:– до не та је од лу ка о уво ђе њу при прав но сти;– Од лу ком ди рек то ра про гла ше на је ха ва риј ска си ту а ци­

ја и активи ран је Кри зни штаб;– фор ми ран је од го ва ра ју ћи број еки па ко је су упу ће не

на угрожена под руч ја;– из у зет ним ан га жо ва њем елек тро мон те ра у те шким

вре мен ским усло ви ма ква ро ви су от кло ње ни за из у­зет но крат ко вре ме;

– са рад ња с дру гим ин сти ту ци ја ма би ла је успе шна.

Приредили Д. Ивановић и М. Балтић

Табела 2 и дијаграм – број трафостаница без напајања и број купаца без ел. енергије

Део ПД Број ТС ван по го на

Број ку па ца без енер ги је

Ва ље во 2 285Кра ље во 18 984Ра шка 77 3.338Вр њач ка Ба ња 3 172Кру ше вац 7 372Но ви Па зар 85 3.701Ча чак 45 3.362Сје ни ца 72 3.011Гу ча 137 6.188Ива њи ца 88 4.423По же га 13 678Но ва Ва рош 177 5.441При је по ље 155 8.320При бој 76 2.726Ча је ти на 28 945Ари ље 80 2.908Гор њи Ми ла но вац 1 36Укуп но 1.064 46.890

22.10. 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 08h 09h 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h 17h 18h 19h 20h 21h 22h 23hБрој ТС 6 6 6 6 6 6 6 6 37 113 100 148 258 68 149 49 57 39 53 98 104 157 200 203Број Купаца 468 468 468 468 468 468 468 468 2436 6926 6266 8228 15986 3240 6276 1682 1826 975 1745 4793 5919 7266 11432 9424

23.10. 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 08h 09h 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h 17h 18h 19h 20h 21h 22h 23hБрој ТС 199 345 438 577 755 727 816 936 944 1064 1052 1020 923 863 720 587 547 444 317 254 265 237 239 239Број Купаца 9203 16377 18803 27875 33927 32417 37014 42206 42862 46890 44550 43320 41433 39032 31134 24781 22640 17223 10502 8380 9278 7895 8054 8054

24.10. 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 08h 09h 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h 17h 18h 19h 20h 21h 22h 23hБрој ТС 239 234 234 234 234 234 234 234 242 400 433 354 270 265 117 68 149 124 117 15 14 32 52 47Број Купаца 8054 7814 7814 7814 7814 7814 7814 7814 7983 16297 18435 14951 11625 11355 3875 2367 7763 6517 6351 440 439 1076 1756 1636

25.10. 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 07h 08h 09h 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h 17h 18h 19h 20h 21h 22h 23hБрој ТС 39 19 39 35 35 35 41 62 119 81 200 182 137 129 126 120 15 4 1 1 14 14 14 36Број Купаца 1515 826 1515 1208 1208 1208 1351 1913 4339 3233 8008 7421 6238 5994 5926 5725 520 58 1 1 339 339 339 1617

Дирекција за управљање

Преглед броја ТС 10/0.4kV без напајања и купаца без енергије од 22.10. до 25.10. по сатима

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

Број ТС без напајања од 22.10. до 25.10.2014.

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

90000

100000

110000

120000

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

00h

02h

04h

06h

08h

10h

12h

14h

16h

18h

20h

22h

Број Купаца без ел. енергије од 22.10. до 25.10.2014.

22.10. 23.10.

Превентивна искључења због радова

<1% Нормалан погон

Поремећен погон

22.10. 23.10. 24.10. 25.10.

24.10. 25.10.

Хаварија

Предхаваријско стањеПостхаваријско стање

БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

6= ЕЛЕКТРОСРБИЈА

се ки ром на мон те ре

смрт но стра дао елек тро мон тер у Параћину

двА нА ПА дА нА РАд ни ке ед кРА ље вО

ПО ги Би ЈА у тРА фОСтА ни ци

хрО

НИ

КА

У кра ље вач ком на се љу Вр ба 20. oк т обра де си ла су се два на па да на рад ни ке При вред ног дру штва „Елек тро ср­би ја“. Пр во је је на пад нут елек тро мон тер Ми лан Са вић

из Елек тро ди стри бу ци је Кра ље во, ка да га је пе сни цом уда­рио ку пац ко ме је еки па тре ба ло да об у ста ви ис по ру ку елек­трич не енер ги је због не из ми ре них ду го ва. На кон удар ца, на­сил ник га је и сна жно сти снуо за врат, али је мон тер ус пео да се отрг не. Све се дешавало у дворишту пе то чла не по ро ди це, ко ја је твр ди ла да је на еви ден ци ји Цен тра за со ци јал ни рад и да се ис по ру ка не сме об у ста ви ти. Ка да се ин фор ма ци ја ис­по ста ви ла као не тач на, Са вић је кре нуо на стуб да из вр ши об у ста ву. Та да га је је дан од бра ће по ву као, уда рио пе сни цом ис под де сног ока и сна жно ухва тио за врат. Дру ги брат је Са­ви ће вом ко ле ги Дра га ну Ра до са вље ви ћу од у зео кљу че ве од слу жбе ног во зи ла, а тре ћи брат је сво јим во зи лом бло ки рао слу жбе но во зи ло ЕД Кра ље во. Та ко су рад ни ци уз псов ке и прет ње, би ли оне мо гу ће ни да се уда ље. Рад ни ци су се, тек на­кон што им је отац на сил ни ка вра тио кљу че ве слу жбе ног во­зи ла, уда љи ли и са че ка ли по ли ци ју, ко ја је по том при ве ла два бра та, док је тре ћи по бе гао.

По сле не у спе лог по ку ша ја об у ста ве ис по ру ке елек трич не енер ги је, ру ко во ди лац Сек то ра тр го ви не елек трич ном енер­ги јом Ми ро слав Три фу но вић оти шао је на исту адре су с не­ко ли ко са рад ни ка и дру гом еки пом елек тро мон те ра, ко ји су би ли ре ше ни да оба ве об у ста ву елек трич не енер ги је.

Ме ђу тим, и они су на пад ну ти. Дру ги на пад се де сио ка да се Де јан Жи ва но вић кор пом по ди гао до ка бла и кре нуо да га исе че, али је на сил ник ко ји је из ма као по ли ци ји узео се ки ру и за мах нуо пре ма ње му. Та да су га оп ко ли ле ко ле ге и не ка ко убе ди ле да не чи ни ни шта не при ме ре но. Жи ва но вић је за то вре ме ус пео да исе че око ме тар ка бла. У ме ђу вре ме ну, по ја­вио се и не по зна ти во зач, ко ји је во зи лом кре нуо на рад ни ке Елек тро ди стри бу ци је ко ји су ишли ули цом и ко ји су сре ћом, ус пе ли да се скло не на вре ме.

ПД Елек тро ср би ја апе лу је на над ле жне ор га не да про ме не за кон ску ре гу ла ти ву и рад ни ци ма ЕПС­а да ју ста тус слу жбе­них ли ца, те да ка зне за ова кве на сил ни ке буду оштри је, што

ће ути ца ти и пре вен тив но на оне ко ји ова квим по на ша њем по ку ша ва ју да из бег ну об у ста ву елек трич не енер ги је.

Игор Андрић

Е лек тро мон тер Ђор ђе Си мић (51) смрт но је стра дао 2. сеп тем бра у тра фоста ни ци 35/10 kV „Па ра­

ћин 1“, на кон што је от кло нио квар. Из не по зна тих раз ло га отво рио је вра та ће ли је под на по ном, а ни је ис по што вао без бед но сно ра сто ја ње од де ло ва под на по ном. То је иза зва ло кра так спој и

струј ни удар од коjeг је по ги нуо на ли­цу ме ста. При ли ком вр ше ња уви ђа ја, између моторно­опружног погона и стублина пре ки да ча про на ђе ни су мо­бил ни те ле фон и фу тро ла за на о ча ре.

Си мић је био ис ку сан елек тро мон те р у огранку Јагодина, погон Параћин, ко­ји је у матичној елек тро ди стри бу ци ји

про вео 30 го ди на, а због свог великог знања је и ра дио као по сло во ђа за одр­жа ва ње елек тро е нер гет ских обје ка та. Био је један од нај ве ћих зна ла ца у свом по слу. Ово је трагичан доказ да струја не прашта ни најмању грашку.

Био је ожењен, отац двоје деце.Игор Андрић

Обустава обављена упркос претњама

=7БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

С едница пословодства одржана је у Краљеву 19. септем­бра. Сви чланови изнели су проблем недовољног броја запослених, нарочито електромонтера, чиме су угроже­

ни чак и стабилност електроенергетског система, безбедност и ефикасност. Директор Срђан Ђуровић је и поред тога нало­жио да се интензивирају сви неопходни радови на завршетку припреме објеката за предстојећи зимски период.

Одмах по добијању смерница од стране ЕПС­а, треба окон­чати израду Годишњег програма пословања за 2015. – Нео­пходно је да за све објекте који се нађу у ГПП­у за следећу годину буде испуњено начело сврсисходности и оправда­ности улагања, што значи да за сваки објекат у Плану мора постојати елаборат, пројекат санације, налог електроенер­гетског инспектора или жалба купца. Планом се морају ис­пунити начела безбедности и поузданости напајања купа­

ца, али и да напонске прилике буду увек на номиналном нивоу – рекао је Ђуровић. Маја Б. Маричић

М и ро слав Ни ко лић ро ђен је 12. ма ја 1950. го ди не у Бе о гра­ду. Основ ну шко лу за вр шио је

у Кра ље ву. На кон за вр ше не Гим на зи­је „Мир ко Лу ко вић“ у Кра ље ву, сте као је зва ње ди пло ми ра ног ин же ње ра елек­тро тех ни ке на Елек тро тех нич ком фа­кул те ту у Бе о гра ду.

Од 21. апри ла 1980. за по слен је у Рад­ној ор га ни за ци ји за про мет тех нич ком ро бом „Гво жђар“ у Кра ље ву. Го ди не 1982. за сни ва рад ни од нос у РО Елек­тро ср би ја, ОО УР Елек трон ски ра чун­ски цен тар на рад ном ме сту си стем ин­же њер за софт вер. У пе ри о ду 1983–2005.

оба вљао је по сло ве ви шег спе ци ја ли сте за си стем ски софт вер, по сло ве ко ор ди­на то ра Слу жбе ЕОП­а, ше фа Слу жбе за раз вој. У пе ри о ду 2005–2007. оба вљао је по сло ве за ме ни ка ди рек то ра Сек то ра за ин фор ма ти ку у Упра ви пред у зе ћа Елек­тро ср би ја, а 2007–2009. го ди не по сло ве ди рек то ра Цен тра за ин фор ма ти ку и те­ле ко му ни ка ци је у Упра ви. Го ди не 2009. оба вљао је по сло ве за ме ни ка ди рек то ра Цен тра за ин фор ма ти ку и те ле ко му ни­ка ци је у Упра ви, на ко јем се за др жа ва до мар та 2010, ка да пре ла зи на рад но ме сто ше фа Слу жбе за обу ку и раз вој ка др о ва.

У но вем бру 2012. пре ла зи на рад но ме сто за ме ни ка ди рек то ра Ди рек ци­је за ин фор ма ци о не тех но ло ги је и на том рад ном ме сту оста је све до сеп тем­бра 2014, ка да је рас по ре ђен на рад но ме сто ди рек то ра Ди рек ци је за ин фор­ма ци о не тех но ло ги је. Оже њен је, отац тро је де це.

Д раги Ралић је рођен 1973. годи­не у Ужицу. Основну школу и средњу Техничку школу завр­

шио је у Ваљеву, док је звање дипломи­раног инжењера електротехнике стекао на Техничком факултету у Чачку.

Радио је у приватном сектору 13 го­дина у фирмама Медиа плус, Дуга, Теле­

марк системс на пословима одговорног пројектанта и извођача радова, техничког директора и директора. Године 2013. за­послио се у ЕД Чачак на радном месту инжењер за телекомуникације. Затим прелази у Управу, где је обављао послове шефа Службе за телекомуникације, све до новембра ове године, када је именован

за заменика директора Дирекције за ин­формационе технологије. Живи у Чачку. Ожењен је, и има двоје деце.

ПОСлОвОдСтвО

именОвАње

ГПП у складу са начелима безбедности и поузданости

Мирослав Николић на челу Дирекције за Ит

Драги ралић нови заменик директора Дирекције за Ит

КОМ

ПАН

ИЈА

С. Ђуровић: Циљ улагања су боље напонске прилике

8= ЕЛЕКТРОСРБИЈА

еПс одлучније креће у реформе10. међунАРОдни САЈАм енеРгетике и 11. САЈАм екОлОгиЈе

САЈА

М

Mинистар рударства и енер гетике Александар Антић отворио је 13. октобра у Београду 11. међународни сајам заштите животне средине

„Екофер“ и 10. међународни сајам енергетике „Енергетика 2014“, поручивши да је за област енергетике важно увођење нових технологија, размена искустава и унапређење послова.

Антић је оценио да је реч о веома добро организованим манифестаци јама, те да треба радити на развоју свих сегме­ната енергетике, од енергетске ефикасности до обновљивих извора енергије, јер је то, како је рекао, важно за будућност Србије. Он је захвалио Београдском сајму и јавним преду­зећима на доброј организацији скупа и рекао да су се сви учесници трудили да удахну нову енергију како би се те ма­нифестације и у будућности одржавале на још вишем нивоу.

– Влада Србије захтева од ЕПС­а да буде ефикаснија и профитабилнија компанија и да део профита уплаћује у буџет. Зато ће ЕПС још одлучније ући у реформе – рекао је на отварању сајма Александар Обрадовић, директор Елек­тропривреде Србије. – У наредних месец дана требало би да буде усвојен план реорганизације ЕПС­а, када ће бити јасније како ЕПС треба да се реорганизује и реформише, а биће донет и нови пакет оснивачких аката и статут. Наш циљ неће бити само снижавање трошкова и повећање про­фита већ ћемо учинити све да наша енергија буде што „зе­ленија“ и да помогнемо у испуњавању обавеза које Србија има на путу ка ЕУ, а то су заштита животне средине, као и друге обавезе које проистичу из енергетских споразума.

Први човек ЕПС­а је рекао да Електропривреди Србије от­куцавају последњи минути монополског положаја који ужи­ва на тржишту Србије, пошто ће до краја године бити у оба­вези да уђе у последњи, трећи круг либерализације тржишта. Обрадовић је објаснио да то практично значи да ће од 1. ја­нуара свако домаћинство и сваки грађанин моћи да изаберу свог снабдевача електричном енергијом. Како је рекао Обра­довић, за ЕПС је то велики изазов и највећа српска енергетска компанија биће на висини задатка.

На штанду Електропривреде Србије представљена су при­вредна друштва из система ЕПС­а. Иначе, на сајмовима енер­гетике и екологије учествује око 150 излагача, од тога четвр­тина из 15 страних земаља.

Р. Е.Министар Антић и директор Обрадовић на нашем штанду

Магистар Остраћанин представља апликацију за праћење превентивног одржавања

Сајамски простор Електросрбије међу најпосећенијим

УсПешНо ПреДстављеНа електросрбИја

Велики број посетилаца свакодне вно је обилазио штанд Електросрби је, а посетили су га, између осталих, и министар Антић и директор ЕПС-а Обрадовић. Електросрбија је 15. октобра у централном делу штанда ЕПС-а, с циљем размене искустава и унапређења послова, представила три програма који омогућавају увођење нових технологија.

Магистар Владимир Остраћанин пре зентовао је апликацију за праћење превентивног одржавања. Дипломирани електроинжењер Горан Павловић сликовито је објаснио имплементацију DMS система, Жељко Ђорђевић, дипломирани елeктроинжењер, говорио је о предностима система EDIS V3. Излагање представника Електросрбије пра-ћено је с великом пажњом присутних. Ђ. П.

=9

Н а са стан ку Са ве та за тр го ви ну елек трич ном енер ги јом ПД Елек­тро ср би ја, одр жа ном 18. сеп тем­

бра, ко ме је пред се да вао ди рек тор Ди­рек ци је Вла ди мир Ми ле но вић, из нет је по да так да по сто ји за о ста так у на пла ти у од но су на дру га при вред на дру штва за ди стри бу ци ју елек трич не енер ги је. – Елек тро ср би ја се на ла зи на че твр том ме сту, што је не за до во ља ва ју ће. По­треб но је хит но по бољ ша ти на пла ту, и то по сту па њем по на ло зи ма за об у­ста ву ис по ру ке елек трич не енер ги је, као и што че шћим кон тро ла ма – ка же Ми ле но вић.

С дру ге стра не, оства рен је за до во­ља ва ју ћи ре зул тат у сма ње њу гу би та ка елек трич не енер ги је, јер су гу би ци ма­њи од пла ни ра них за 2014. го ди ну. Кон­ста то ва но је да су гу би ци у огран ци ма Но ви Па зар и Ча чак по ве ћа ни у од но су на 2013. и у од но су на План, што зах те­ва по ја ча ну ак тив ност у овим огран ци­ма на по сло ви ма кон тро ле. Осим то га, за кљу че но је да је по треб но сма њи ти про це нат нео чи та них ку па ца на ис под три од сто, за шта су за ду же ни ру ко во­ди о ци сек то ра за тр го ви ну у огран ци ма.

Ре Дов Но Ажу РИ РА ње По ДА ТА кА сА Те Ре НАПо да ци из ЕДИС­а ко ји се од но се на

на ло ге за об у ста ву ис по ру ке елек трич­не енер ги је че сто ни су аде кват ни, због не а жур но сти. На и ме, у ве ли ком бро ју слу ча је ва се по да ци с те ре на о од ра ђе­ним по сло ви ма по на ло зи ма не еви ден­ти ра ју, па је ве ли ки број не за тво ре них на ло га, а за јед ног куп ца има и по ви­ше отво ре них на ло га. Нај ви ше их је у огран ку Ла за ре вац, а нај ма ње у огран ку Ва ље во. Због то га је на ло же но да огран­ци сва ко днев но „за тва ра ју“ све на ло­ге, од но сно нео п ход но је да се оства ри днев на ажур ност из да тих на ло га. По­ред то га, по сто ји и зна тан број зах те­ва за об у ста ву за ко је ни је фор ми ран на лог, па је за кљу че но да на ло ге тре­ба фор ми ра ти у што кра ћем ро ку. Због на шег пра ће ња ре а ли за ци је, као и због аде кват ног из ве шта ва ња ЕПС Снаб­де ва ња, нео п ход но је да у што кра ћем ро ку ру ко во ди о ци сек то ра за тр го ви ну за тво ре (еви ден ти ра ју) све ра ни је из да­те на ло ге.

На по ме ну то је да је Про це ду ром за об у ста ву елек трич не eнергије куп ци ма на јав ном снаб де ва чу опи сан по сту пак об у ста ве за слу чај да је је дан при кљу чак за ви ше мер них уре ђа ја, а мер ни уре ђа­ји за кљу ча ни (оста вља се оба ве ште ње за све куп це у објек ту да омо гу ће у за­ка за но вре ме при ступ мер ним уре ђа ји­ма, а уко ли ко се и на кон ово га не омо­

гу ћи при ступ, вр ши се об у ста ва за сва мер на ме ста на истом при кључ ку).

На са стан ку Са ве та за тр го ви ну ре­че но је да је ЕПС Снаб де ва ње уту жи ло око 48.000 ку па ца с под руч ја Елек тро­ср би је и да су сви слу ча је ви пре да ти из вр ши те љи ма. Ови куп ци при ли ком упла те уту же ног из но са на на шим бла­гај на ма мо ра ју да опре де ле упла ту за ту на ме ну, да упла та не би оти шла на ре дов на по тра жи ва ња, а о из вр ше ној

упла ти тре ба да оба ве сте свог из­вр ши те ља.

С дру ге стра не, на осно ву од лу ке Ко ле ги ју ма Дру штва од 17. сеп тем бра, огран ци пре ста ју да уту жу ју куп це ко­ји ду гу ју ОДС­у (ста ри дуг, од но сно, дуг до 30. 6. 2013), јер ће се ова уту же ња вр­ши ти ма сов но с ни воа Упра ве ка ко не би до шло до за ста ре ва ња ду га. Чла но­

ви ма Са ве та за тр го ви ну пре зен то ван је хо до грам ак тив но сти за ма сов нов но уту же ње ку па ца ко ји ду гу ју ОДС­у и на гла ше но је да је нео п ход но да се сви при др жа ва ју хо до гра ма.

На Са ве ту је та ко ђе од лу че но да ће огран ци убу ду ће зах те ве за вра ћа ње ку па ца у ре про грам, на кон упла та за­о ста лих ра та, до ста вља ти Ди рек ци ји за тр го ви ну елек трич ном енер ги јом је­дан пут не дељ но. Р. В.

СА вет зА тР гО ви ну

об У ста ва Ма До бо ље На Пла те

КОМ

ПАН

ИЈА

Пре зен то ва на „Ма стер-ба за“ ку Па ца

На Са ве ту је пре зен то ва на „Ма стер ба за“ – про је кат из ра де је дин стве не ба зе по да­та ка о куп ци ма из свих ПД за ди стри бу ци ју елек трич не енер ги је. Она функ ци о ни­ше та ко што сва ке но ћи пре у зи ма по дат ке из на шег EDIS­а (као и из си сте ма оста­лих ПД) и фор ми ра је дин стве ну ба зу по да та ка свих ку па ца на те ри то ри ји Ср би је. За ми шље но је да ову ба зу пр вен стве но ко ри сти ЕПС Снаб де ва ње за бр зо и ефи ка­сно при ку пља ње и ана ли зу по да та ка, ма да ће мо ћи да је ко ри сти и ОДС.

Сва ки ру ко во ди лац сек то ра за тр го ви ну ће до би ти свој user na me и pas sword, упут­ство за ко ри шће ње и оба ве зу да про ве ри од ре ђе ни сет по да та ка о куп ци ма са свог кон зу ма, ка ко би се про ве ри ла тач ност пре не тих по да та ка у но вој ба зи.

В. Миленовић: Под хитно морамо побољшати наплату

БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

Фотографије: ВЛАДИМИР РИЛАК И ЉУБО НОВКОВИЋ

отварање трафостанице 110/35/10 kV у aЛеКсанДровцу

Да НаМ се ла Не оПУ сте!Ак ци Је Од нО вОг ПА зА РА дО шАП цА

р еч акција најпре буди асоцијацију на времена након ослобођења наше земље, када су изграђени неки од најважнијих инфраструктурних објеката. То су пре

свега путеви, пруге, хидроцентрале, па чак и читави градови.Oд пре не ко ли ко го ди на у Елек тро ср би ји су за жи ве ле ак­

ци је као на чин ор га ни зо ва ња и из во ђе ња радова. Оне под­ра зу ме вају ан га жо ва ње ве ћег бро ја за по сле них, пре све га елек тро мон те ра често и из дру гих огра на ка, па се по сао, за ко ји би са мом огран ку тре ба ло мно го ви ше вре ме на, оба ви у ве о ма крат ком ро ку.

Срп ска се ла ових је се њих да на пру жа ју иди лич ну сли ку. Об у че на у нај леп ше ду ги не бо је, из гле да ју као из бај ке. На жа­лост, све их је ма ње. По ла ко од у ми ру, на ро чи то у пла нин ским пре де ли ма. Елек тро ср би ја као дру штве но од го вор на ком па­ни ја чи ни на по ре да се овај тренд за у ста ви и да се, бар што се стру је ти че, ство ре јед на ки усло ви за жи вот у се лу и у гра ду.

Ре кон струк ци ја об у хва та из град њу но ве ни ско на пон ске мре же уме сто по сто је ће, на бе тон ским сту бо ви ма и са мо но­си вим ка блов ским сно по ви ма, те де мон та жу ста ре мре же на др ве ним сту бо ви ма. Ра ди се по пла ну ко ји до де та ља де фи ни­ше све про це се ра да: рад на ме ста, ру ко во ди о це ра до ва, ко ор­ди на то ре, на чин ко му ни ка ци је и за јед нич ке ак тив но сти, на­чин ис хра не рад ни ка на те ре ну. Посебна пажња се посвећује мерама за безбедан и здрав рад.

С пр вим сун ча ним зра ци ма ис ку сни и до бро об у че ни мон­те ри из раз ли чи тих огра на ка ла ти ли би се по сла, ко ји је укљу­чи вао мон та жу но вих про вод ни ка, ве зи ва ње по сто је ћих при­кљу ча ка на но ву ННМ, де мон та жу ста ре и са ку пља ње ви шка ма те ри ја ла.

Пред но сти ова квог на чи на ра да су ви ше стру ке: по сао се оба ви у ве о ма крат ком ро ку, пре ки ди у испоруци кра ће тра ју и, што је ве о ма ва жно, на ши за по сле ни се дру же, размењују искуства и стварају осе ћај за јед ни штва.

Над ле жне слу жбе има ју по дат ке о то ме ко ли ко је ки ло ме­та ра мре же на овај на чин ура ђе но, ко ли ко је ста рих сту бо ва де мон ти ра но, али од тих бројева важније је задовољство ку­паца. Ђор ђе Па вло вић

12= ЕЛЕКТРОСРБИЈА

АКЦ

ИЈЕ

Го то во да не ма огран ка у ко ме, на ро чи-то у се о ским сре ди на ма, ове је се ни ни је

ор га ни зо ва на ак ци ја. од па ди на ко па о ни-ка, оба ла мо ра ве, до ко лу ба ре и ре ке Дри не,

моћ на ме ха ни за ци ја с пре по зна тљи вим зна-ком елек тро ср би је и ње ни за по сле ни ра ди ли су на ре кон струк ци ји елек тро е нер гет ских обје ка та, пре све га ни ско на пон ских мре жа.

Акције: Брже, боље, лакше и до најудаљенијег места

=13

фОтО

рЕПО

ртАжА

акцИја рекоНстрУкцИје МНН На терИторИјИ оГраНка крУшевац

Фотографије: ВЛАДИМИР РИЛАК

БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

М а ло је по зна то да се об ра чун за утро ше ну елек трич ну енер­ги ју ку па ца са се вер ног де­

ла Кoсова и Ме то хи је још од 2009. ра­ди у Елек тро ср би ји. Реч је о око 25.000 ра чу на, што на пр ви по глед ни је не ка им по зант на ци фра, и од го ва ра бро­ју ку па ца јед ног ма њег огран ка на шег дру штва. Ме ђу тим, по сао ни је јед но­ста ван јер с дру ге стра не ад ми ни стра тив не гра ни­це ва же дру га чи ја пра­ви ла ко ја уре ђу ју по ље енер ге ти ке, не ма ПДВ­а, а ре про гра ми ко ји се та­мо ну де куп ци ма раз ли­ку ју се од оних у Елек тро­ср би ји.

Већ смо пи са ли да ин­фор ма ти ча ри Елек тро­ср би је ра де об ра чун за куп це на ко мер ци јал ном снаб де ва њу у чи та вој Ср­би ји. То је ре гу ли са но SLA уго во ром са ЕПС Снаб де­ва њем, по што је про це ње­но да ће тај по сао нај бо ље би ти ура ђен у Кра ље ву. Об ра чун за Елек тро ко­смет, с дру ге стра не, сво­је вр сна је до на ци ја и ис­по моћ ко ле га ма у ју жној по кра ји ни. Ин фор ма ти­ча ри Елек тро ср би је су овај по сао схва ти ли као иза зов и је ди ни при те кли у по моћ ка да је тре ба ло. По­ред свих сво јих оба ве за, на шли су вре­ме на и сна ге и за овај ан га жман. Иа ко се ра ди о чи стом ен ту зи ја зму, мо ти ва не мањ ка, они су пре све га ко ле ги јал ни, али и па три от ски.

Чи тав про је кат је, заједно са коле­гама, во дио Жељ ко Ђор ђе вић. Из Кра­ље ва су че сто од ла зили на Ко со во и Ме то хи ју. Та мо су об у ча ва ли ин фор­ма ти ча ре из Елек тро ко сме та за рад у ЕДИС­у вер зи је 2, ко ји се ко ри стио у Елек тро ср би ји. – Пу то ва ли смо у Ко­сов ску Ми тро ви цу и уна пре ђи ва ли и им пле мен ти ра ли по треб на софт вер­

ска ре ше ња и омо гу ћа ва ли про грам­ску по др шку за об ра чун. На рас по ла­га ње смо им ста ви ли на ше хар двер ске и те ле ко му ни ка ци о не ка па ци те те, јер су сви по да ци на сер ве ри ма у на шој ди­рек ци ји за ин фор ма ци о не тех но ло ги­је. Еду ка ци је су би ле из у зет но до бре,

али оно што је на ме не оста ви ло сна­жан ути сак је сте го сто прим ство на ко је смо та мо на и ла зи ли. Очи глед но је да су им на ше по се те би ле по твр да да је Елек тро ко смет упр кос све му део це ло куп ног си сте ма Елек тро при вре де Ср би је – ка же Ђор ђе вић.

Елек тро ср би ја ће на сто ја ти да и у вре­ме ну ко је до ла зи бу де сна жан осло нац и

по у здан парт нер Елек тро ко сме ту. Има до ста про сто ра да се ова са рад ња и уна­пре ди, јер је за пет го ди на и ЕДИС зна­чај но по бољ шан. Све те но ви не мо гу се ис ко ри сти ти и за ква ли тет ни ји об ра чун утро ше не елек трич не енер ги је ку па ца с кон зу ма Елек тро ко сме та.

14=

ра чун на ко сме ту – крч мар у кра ље вуин фОР мА тич кА ПО дР шкА кО ле гА мА из елек тРО кО Сме тА

ЕЛЕКТРОСРБИЈА

КОМ

ПАН

ИЈА

обрачун за електрокосмет информатичари електросрбије раде као својеврсну донацију и испомоћ колегама у јужној покрајини

еви ден ци ја рад ног вре ме на на пет на ест да надиРекциЈА зА екОнОмСкО-финАнСиЈСке ПОСлОве

Од ок то бра ове го ди не оба ве зно је во ђе ње пет на е сто­днев не еви ден ци је рад ног вре ме на, као и при ку пља­ње, ве ри фи ка ци ја и ове ра рад них ли ста свих за по сле­

них у Елек тро ср би ји. Еви ден ци ја ће се, да кле, во ди ти два

пу та, а не је дан пут ме сеч но. То је учи ње но на осно ву за­кључ ка ко ји је до нет на јед ном од еко ном ских са ве та, по­сле че га је усле ди ла и од лу ка Ко ле ги ју ма Дру штва. На овај на чин до би ће се ап со лут но тач ни и по у зда ни по да ци.

=15

вла да Републике ср би је на сед ни ци одр жа ној 31. ју ла 2014. усво ји ла је из ме ну осни вач ких ака та за ви сних при вред них дру шта ва, што је пр ви ко рак у кор по ра ти ви за ци ји еПс-а

темељ за даљу модернизацију

Девето саветовање о електродистрибутивним мрежа­ма, у организацији Националног комитета CIRED­а Србије и уз учешће националних комитета Црне Го­

ре и Румуније, свечано је отворено 22. септембра у Врњачкој Бањи. Саветовање је трајало пет дана, а од око 600 пријавље­них учесника, чак 100 је било из иностранства. Овогодишње саветовање окупило је представнике Министарства рудар­ства и енергетике, Електропривреде Србије, Електромре­же Србије, стручњаке из црногорског и чешког комитета CIRED­а, представнике електропривреда Црне Горе и Босне и Херцеговине, мултинационалних компанија и домаћих предузећа из области електроенергетике.

– Резултати овог саветовања, на којем се разматрају нај-новија достигнућа у развоју електродистрибутивне мреже, од немерљивог су значаја не само за стручну јавност већ и за ширу заједницу – рекао је Војин Трифуновић, помоћник министра за рударство и енергетику, отварајући CIRED. Поздрављајући учеснике, проф. др Драгослав Јовановић, председник Националног комитета CIRED­а Србија, ре­

као је да овај скуп треба да омогући сагледавање праваца модернизације дистрибутивног дела Електропривреде Ср­бије и постизање бољих пословних резултата. Јовановић је нагласио да дистрибутери одувек теже што већој примени најновијих светских стандарда, те да је саветовање CIRED­а место где се дају оцене о унапређењу рада дистрибутивног система.

– Потребна су нам нова знања, као и нове технологије, а CIRED је прилика да се размене искуства кроз предста-вљене радове – указао је проф. др Аца Марковић, председ­ник Надзорног одбора ЈП ЕПС­а. – Обновљиви извори, којих има све више, додатни су изазов за наш дистрибу-тивни систем, и у овој области нам тек предстоје послови. Учесницима саветовања обратили су се Херберт Хајрхофл, председник CIRED­а, Франтишек Вирибалика, председник CIRED­а Чешке, Велимир Стругар, председник CIRED­а Црне Горе и Гојко Дотлић, председник CIGRE Србије. Извршни комитет CIRED­а доделио је и признања за допри­нос развоју електродистрибутивне делатности, а председник CIRED­а Србије уручио је проф. др Аци Марковићу зах­валницу и сребрњак Народне банке с ликом Николе Тесле.Тројац из ЕД Крушевац – Бојан Лазаревић, Владимир Ри­лак и Стеван Трајковић – представили су пилот пројекат „Имплементација нове генерације уређаја за управљање у СН дистрибутивној мрежи“. Дистрибутивне компаније су приморане да више инвестирају у унапређење и побољшање дистрибутивне мреже и система како би испуниле све број­није и оштрије захтеве који се пред њих постављају. У том контексту, али и у контексту правила о праћењу техничких и комерцијалних показатеља и регулисања квалитета ис­поруке и снабдевања електричном енергијом, која ће Аген­ција за енергетику донети у наредном периоду, неопходно је тражити најповољнија техничка решења за дугорочно повећање поузданости рада дистрибутивног система елек­тричне енергије. Т. З. – М. Ј.

деветО САветОвАње CIRED 2014, у вРњАчкОЈ БАњи

Стручњаци ЕлЕктроСрбијЕ прЕзЕнтовали два запажЕна рада

Бојан Лазаревић из ЕД Крушевац на CIRED-у је говорио на тему smart grid и smart meter од дефиниције до правног ок-вира, и напоменуо да захтеви попут поузданог снабдевања, ефикасности, квалитета електричне енергије, ка дистрибу-тивним компанијама стижу како од регулатора, тако и од ку-паца на свим напонским нивоима и све већег броја власника дистрибуираних извора за производњу електричне енергије. Дистрибутивне компаније су приморане да више инвестирају у унапређење и побољшање дистрибутивне мреже и систе-ма како би испуниле све бројније и оштрије захтеве који се пред њих постављају. Близу шест милијарди евра уложено је у smart meter пројекте у Европи. До 2020. треба уложити 50 милијарди евра у smart meter, а до 2030. године 480 милијар-ди евра за унапређење остатка система. Неке дистрибутивне компаније уграђују значајне количине smart meter-а, док су друге на почетку имплементације. И. А.

САвЕтО

вАњ

А

Бојан Лазаревић говори о „паметним мрежама“

Председник НО ЕПС­а Аца Марковић на отварању CIRED­а

БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

16=

КО

МП

АН

ИЈА

ЕЛЕКТРОСРБИЈА

Подгај – разрушени рајСелО ПОСтАлО хелиОдРОм

С тарији читаоци су 1983. мож­да чули за Подгај, када су његови становници за пред­

седника омладине изабрали једног деду. Сјатиле су се под планину Јагодњу,

у близини чувеног Мачковог камена, телевизијске екипе из читаве тадашње Југославије, али и из иностранства. За­нимао их је разлог за такву бунтовничку одлуку. Да ли због ње или због нечег дру­гог, од тог тренутка су ствари почеле да се покрећу. Заједничким радом комшија никао је Дом културе, цело село је пове­зано асфалтним путевима и осветљено уличном расветом, а изграђено је и десе­так мостова. С једног на други крај села стизало се аутом за осам минута. Чист ваздух и лепа природа чинили су да ово место на тромеђи Љубовије, Малог Звор­ника и Крупња заличи на рај.

Телевизијска екипа је тридесет једну годину касније поново дошла у Подгај, и то хеликоптером. Новинарка РТС­а била је прва особа ван села коју су мештани видели после елементарних непогода у мају. Други су били наши електромонте­ри, који су се по врлетима пробијали три километра пешице, а преко воде у каши­кама тешке механизације (УЛТЕ). Са со­бом нису донели само ситан материјал, екипа од десет електромонтера у Подгај је донела наду. Мештани су их дочекали с одушевљењем и понеком сузом у оку, јер њихов пробој није значио само скори „долазак“ струје, већ и почетак битке за нормалан живот.

После непогоде, четири месеца није било фиксне телефоније, мобилни теле­фони нису радили, а први аутомобил је могао да уђе у Подгај тек 45 дана касније. Мрежа ниског напона је била збрисана с лица земље. Шеф пословнице Мали Зворник Синиша Томић проводио је дане на терену и бесане ноћи у канце­ларији. Био је у сталној комуникацији

с техничким директором огранка Лоз­ница Александром Марковићем. Није проблема било само у Подгају, већ је и далековод у Великој Реци био у прекиду. Од 26 трафостаница, само прве три су имале напајање. Одмах су организовали акцију на том магистралном воду и уз то започели изградњу потпуно новог. Екипе је водио већ познати мајстор за ванредне ситуације Драган Пантић. Све је почело у среду у 15 часова, радило се до десет сати увече. Већ у понедељак у 21,45 Марковић је јавио ДДЦ­у Управе Електросрбије да су далеководи под напоном. С друге стране жице – неверица, руководилац сектора за управљање Драган Ивановић три пута је питао: „Јеси ли сигуран, да ли је могуће, јеси ли сигуран?“ Ти купци сада не само да су добили електричну енергију већ је направљен прстен, па је обезбеђено напајање из два правца.

Ту је посао завршен, али Томић већ размишља како до Подгаја. Зна да се ко­лима не може ни из једног правца. Ако не може путем, може из ваздуха. Кон­тактира председника општине Љубовија Мирослава Мићића, који се укључује у подухват. После само три сата, теретни хеликоптер специјалних словеначких јединица, с материјалом из магацина ЕД Лозница, био је на путу за Подгај. Мештани дочекују летилицу и крећу да копају рупе, а наши људи почињу с електромонтажним радовима. То је било само једно од осам слетања хеликопте­ра у овом селу. Већ шестог дана после непогоде, цео Подгај имао је напајање електричном енергијом.

Актери ове приче Александар Мар­ковић и Синиша Томић поново су се почетком септембра обрели у Подгају. Трагови непогоде су још видљиви, клизишта и даље раде, па је државна ко­мисија одлучила да се већи број станов­ника Подгаја исели. Они ноћу не спавају у својим кућама, јер није сигурно.

Аутомобил мора да се вози споро и пажљиво. Некако прелазе мост који је бујица на средини подигла увис. Долазе до куће још једног јунака ове приче, ру­дарско­геолошког инжењера Милиса­ва Петковића. Преко постављене греде улазе у двориште. На месту где је некада била ћуприја више чак нема ни реке. До­маћин се недавно захвалницом за допри­нос у отклањању последица невремена одужио електромонтерима.

– Дођем у шуму, ваши људи тамо ра­де, кренем ка Дому, друга екипа и тамо, запутим се на трећу страну, кад и ту сретнем још двојицу радника, тако да је захвалност коју вам дугујемо заиста велика – каже Петковић. Запослен је у РБ Колубара, одавно живи у Београду, али изгледа да без Подгаја не може. Нека­да је био посланик у српском парламенту, па је захваљујући својим познанствима и друштвеним мрежама у Подгај довео посланика немачког парламента Ларс­Јорна Цимера, који је ту провео неколико дана и добро проценио стварне потребе становништва. Онда је организовао по­моћ преко Lions Club Bitterfeld­а и у овај део Малог Зворника послао опрему коју користе најопремљеније горске службе спасавања.

– Од Немаца је организација „Ко­шутња стопа“, коју сам с Подгајцима основао, добила агрегат, велики ре­флектор, непромочива одела и опрему за рад под водом. Све смо то искорис­тили да у овој неприлици помогнемо се­би, а сутра ћемо, ако затреба, помоћи и другима. Сви наши чланови су се обаве­зали да бар 20 сати годишње утроше на друштвено користан рад. Сада се треба ангажовати када је род малине десетко­ван, а њен транспорт до купаца скоро немогућ – објашњава Петковић. А онда је с колегама Марковићем и Томићем договорио оно што се може.

У засеоку Селични До ускоро ће би­ти организована реконструкција мреже ниског напона, која ће битно поправити напонске прилике. Мештани ће поново урадити физичке послове, а материјал и електромонтажни радови су обавеза лозничке електродистрибуције. То је у складу с мисијом Електросрбије да сви купци, па и из најудаљенијих крајева, имају добру испоруку електричне енер­гије. О новој акцији писаћемо више у следећем броју. И. Андрић

Трагови непогоде видљиви на сваком кораку

Аутом преко прекинутог моста

=17

сИНДИкалНИ актИвИстИ На кИПрУ

међунАРОднА САРАдњА СиндикАтА

М еђународна сарадња и традици­онална размена активиста син­диката ЕПС­а и АИК­а, која се

одвија већ 14 година, настављена је и недавно. Наиме, тридесет синдикалаца је од 18. до 27. септембра боравило на Кипру.

Синдикални активисти су искористи­ли прилику да се упознају с традицијом и културом Кипра и учврсте дугого­дишње искрено пријатељство Кипрана и

Срба, али и радника електропривредних предузећа Кипра и Србије.

Домаћин овог сусрета у име синдиката радника АИК­а био је Савас Христакис, члан највишег извршног тела синдиката АИК­а, а вођа групе из Србије био је за­меник председника Синдиката радника ЕПС­а Бранко Томић. У овој групи било је и пет представника Синдикалне орга­низације Електросрбије. У веома обим­ном програму активисти синдиката рад­ника ЕПС­а имали су прилику да посете Никозију (Лефкосију), Лимасол, Ларна­ку, антички локалитет Курион, древне средњовековне манастире на планини Тродос и Кикос.

Електропривреда Кипра има 2.300 за­послених радника, распоређених у три основна сегмента: производња, дистри­буција и снабдевање. Производња се ос­лања на три термоелектране укупне ин­сталисане снаге 1.450 MW. Дистрибуција и снабдевање имају своје организационе целине у Никозији, где је и седиште пре­дузећа у Лимасолу, Ларнаки и Пафосу.

Синдикат радника АИК­а је у саста­ву главне синдикалне централе Кипра – СЕК, у којој су и сви већи синдикати јавног сектора. Многа решења везана за организацију јавних компанија на Кипру, у оквиру ЕУ, овде су наишла на велики отпор и представници СЕК­а су

организовали и протест. Веома сличне мере се припремају и код нас у оквиру мера које спроводи Влада Републике Ср­бије, а везане су за реорганизацију ЕПС­а, па су сазнања из ове области веома зна­чајна и корисна.

Kонфедерација радника Кипра (СЕК) једна је од највећих организација рад­ника на Кипру. Укупно има око 63.000 чланова. Повезана је са свим значајним светским међународним конфедерација­ма синдиката, као и с Европским конфе­дерацијама синдиката.

У току боравка на Кипру у одмара­лиштима у Паралимнију и Платерсу радници ЕПС­а су били у прилици да се упознају с највишим функционерима Синдиката радника АИК­а, који нису крили задовољство што су учествовали у овом заједничком дружењу и поже­лели су учесницима да буду упорни и истрајни у својим захтевима и да се до­бро спреме за преговоре с представни­цима Владе и ресорних министарстава у вези с доношењем новог колективног уговора, јединственог за све запослене у ЕПС­у.

После овог искуства, сви гости, зајед­но с домаћинима с Кипра, имају зајед­ничку поруку да се пријатељство и са­радња две електропривреде и два народа треба унапређивати.

ху мА нОСт нА де лу

ху ма ни тар ну ма ни фе ста ци ју „Ожи ви осмех“ по др жа ли су, из ме ђу оста лих, и рад ни ци Елек тро ср би је ку по ви ном ско ро че ти ри хи­

ља де бе џе ва. Беџ ко шта 100 ди на ра, а сав при ход иде у ху ма ни тар не свр хе. Но вац од ове ху ма­ни тар не ма ни фе ста ци је на ме њен је за 12 нај у­гро же ни јих по ро ди ца из Кра ље ва, чи је су ку­ће по пла вље не и ме ђу ко ји ма има до ста де це и бо ле сних.

Цео град је на дан ак ци је, 7. ок то бра, ина че Кра­љев дан, стао иза ове ма ни фе ста ци је. При ку пље ни но вац би ће по де љен по ро ди ца ма ве о ма бр зо.

елек тро ср бИ ја ожИ ве ла осМех

СИН

ДИ

КАт

Представници синдиката Електросрбије на Кипру

Једна од учесница акције – Невена Николић

БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

18=

СПО

рт

ЕЛЕКТРОСРБИЈА

У Електросрбији, поред добрих струч њака и људи, имамо и врхунске спортисте и тренере.

То потврђује и пример радника огран­ка Јагодина, Славка Вукосављевића. За­послен је на радном месту пословође за преглед и контролу мерног места, али по завршетку радног, слободно време посвећује деци, као тренер кошаркаш­ког тима.

После дужег бављења кошарком, Сла­вко се опробао и у тренерском занату. Свој рад у улози тренера започео је 1989. године. У периоду 1992–2001. ра­дио је као тренер у мушкој кошарци, са сениорским екипама КК Маратон, КК Јагодина и КК Деспотовац.

После тога почео је да ради у млађим категоријама КК Јагодина, где и данас тренира пионире и кадете. Стручним залагањем и знањем Славко привлачи велики број заинтересоване деце, којих сада у клубу има око 40. Иако у граду на Морави има доста клубова, родитељи своју децу најрађе поверавају нашем Славку.

Остварио је доста запажених успеха. С јуниорском екипом КК Јагодина 1993. био је трећи у земљи. С кадетима и јуни­орима је био првак региона 2009. године. Кадети су одбранили титулу и наредне године, док су јуниори били најбољи 2011. године.

Славков таленат увидели су тренери и руководство Кошаркашког савеза Ср­бије, тe од 2009. до данас ради као реги­онални тренер у селективном програму при Савезу, а у категорији за децу рођену 1999. освојио је и турнир региона, 2013. године. Време је показало да су сви који су Славку поверили кошаркашки развој детета направили прави избор. Четво­рица његових играча су освајачи медаља на европском и светским првенствима, и то Ђорђе Милошевић, играч Игокеа из Лакташа, Ђорђе Каплановић из Црвене звезде, Богдан Радосављевић, интерна­ционалац из минхенског Бајерна, као и Илија Ђоковић, играч Јагодине. Поред наведених освајача медаља, тренутно у селективном програму Кошаркашког савеза Србије има десет играча.

Ово је доба када децу треба померити с улице, од разних порока које данашње друштво са собом носи, у свет тимског духа, фер игре и здравог одрастања. Да би се циљ остварио, потребно је децу поверити особи као што је Славко, који спроводи једну озбиљну и одговорну мисију. Добар глас о оваквим људима заслужује да се чује на велике даљине, зато ћемо о колегама који имају интере­сантне хобије писати и у следећим броје­вима листа Електросрбија.

Горан Јеличић

ПОСлОвОђА из ед ЈАгОдинА ниже СПОРтСке уСПехе

вИше оД треНера

најбољи песник међу инжењерима

Милојко Калосеровић, спе­цијалиста електроенергетике, рођен 1. јуна 1985. у Прибоју, запослен у Сектору за енерге­тику и инвестиције Електро­дистрибуције Чачак. Од 2006. бави се писањем поезије. Члан је удружења књижевника. До сада је учествовао на број­ним књижевним манифеста­цијама, између осталог и на највећем фестивалу поезије на Балкану, „Витезово пролеће“ у Сава центру у Београду. При­према збирку поезије „Наше време кроз невреме“.

Кад се љубав сања

Кад бих кревет био у коме ноћас спавашТвој слатки сан у мене да се скриједа осетим у себи кога ноћас сањашИ за ким ти срце тако силно бије.

Кад бих јастук био који усне љубеТрепавица дуга што ти око скривау зеницама твојим погледи се губеИ увек се деси оно што се снива.

Кад бих ланчић био око твога вратаОд чистог сребра што ти душу грејеПа да те грлим к’о рукама од златаИ осетим топлину срца што се смеје.

Кад бих био прстић на рукама твојимОнај плави ноктић што ти усну дираЖивот овај не бих замишљао својимНа уздаху ветра док ми не да мира.

Ја ти рећи не смем колико те волимИ како моја душа ноћас силно патиТо ти рећи не смем и зато те молимТи за ову љубав ускоро ћеш знати.

Јер ти си моја тајна, ти си моје све...

Славко Вукосављевић са једним од пехара

Родитељи имају пуно поверења у нашег колегу

Милојко Калосеровић

=19

НО

вО

СтИкОликО ПОзнАЈемО СвОЈА ПРАвА?

шта је Ново У закоНУ о заштИтИ Потрошача?С вакодневно се налазимо у улози

потрошача, па није наодмет да знамо која су наша права према

новом Закону о заштити потрошача који је у примени од 22. септембра.

Како да, на пример, заменимо оштеће­ну робу у гарантном року?

Пут је следећи:1. подношење рекламације – рок за

одговор осам дана;2. ако трговац прихвати рекламацију

– купац бира да ли ће заменити или поправити рекламирану робу;

3. трговац има рок 15 дана да испуни жељу потрошача;

4. ако је трговац прихватио реклама­цију, али за 15 дана није испунио жељу купца, он се обраћа тржишној инспекцији. Новина је да ће у том случају продавац бити кажњен.

Уколико трговац не прихвати рекла­мацију, потрошач предузима следеће кораке:

1. обраћа се удружењу за заштиту пот­рошача;

2. ако се преговорима не реши про­блем, удружење обавештава тржиш­ну инспекцију;

3. ако ни то не уроди плодом, инспек­ција ангажује тело за медијацију;

4. коначно, ако сви ови покушаји про­падну, следи тужба суду.

Иначе, поседовање оригиналне ам­балаже, на пример, гломазне кутије за телевизор, није услов за решавање ре­кламације. У случају да је рекламација оправдана, поправка је могућа само уз изричиту сагласност потрошача; у су­протном, трговац је дужан да обезбеди нов производ. Уколико купац буде при­нуђен да поднесе тужбу суду, неће бити обавезан да плати судску таксу.

Требало би да знамо да ће даваоци услуга од општег економског интереса (електронске комуникације, снабде­вање електричном енергијом, топлот­

ном енергијом, водом за пиће, превоз путника у јавном превозу и др.) моћи да обуставе пружање услуге од општег економског интереса ако потрошач не измири потраживања у року од два ме­сеца од дана доспелости обавеза. Али ако потрошач оспори постојање или ви­сину обавезе и настави да уплаћује рачу­не за текуће обавезе, неће моћи да буде искључен с мреже до окончања судског поступка који је покренуо трговац и који за предмет има обавезу коју је пот­рошач оспорио по основу или висини.

Ђорђе Павловић, дипл. правник

Замена или поправка

Заблистала петокрака

Н еко би могао да помисли да се ових дана у свилајначком селу Тропоње снимају нове епизоде „Отписаних“. Стара трафостаница (кула) у центру села добила је ново рухо. ТС су уредили мештани Слободан Обрадовић у

чијем се дворишту и налази и његов комшија Радиша Милојевић. Они су уложили средства и рад и све одрадили на своју иницијативу и уз сагласност надлежне електродистрибуције чији су радници искључили напон када је требало и дотерали унутрашњост „куле“. Након завршене акције објекат изгледа као и давне 1955. када је и саграђен. Те године је Обрадовић и рођен, каже да трафостаницу нису кречили из идеолошких разлога и да не би ништа мењали и да је на њој била и круна.

чесТИТАмо!

Девојчице „затајиле“ у септембруТројица радника Електросрбије добили су принове у септембру. Синове су добили Милан Благојевић из Тополе, Саша Милошевић из Ћуприје и Душан Николић из Јагодине. Честитамо!

само један одлазак у пензијуКолегиница Светлана Гојак, која је ра­дила као референт за наплату у огранку Ужице, отишла је у пензију. Желимо јој лепе пензионерске дане.

И то се догађа...

БРОЈ 237 нОвемБАР 2014

електросрбија на сајму енергетике