Појмовно одрПојмовно одрееђење комуникације и ненасилне ђење комуникације и ненасилне комуникације, конфликата и насилногкомуникације, конфликата и насилног

понашања из угла конструктивистичке теоријепонашања из угла конструктивистичке теорије

Садржај презентацијеСадржај презентације

КомуникацијаКомуникација Ненасилна комуникацијаНенасилна комуникација КонфликтКонфликт Конструктивистичка теорија као теоријско Конструктивистичка теорија као теоријско

полазиште полазиште Слушање као конструктиван приступ у решавању Слушање као конструктиван приступ у решавању

конфликтног или насилног понашања учника конфликтног или насилног понашања учника Пасивно слушање (ћутање) Пасивно слушање (ћутање) Потврђивање Потврђивање „„Отварање врата“ комуникацијиОтварање врата“ комуникацији

Анализирајући појам и порекло речи „комуникација“, Анализирајући појам и порекло речи „комуникација“, досегнућемо до појавног облика речи у латинском досегнућемо до појавног облика речи у латинском језику и термина lat.језику и термина lat.communicare communicare која у дословном која у дословном преводу значи „учинити зајeдничким, саопштити“, док преводу значи „учинити зајeдничким, саопштити“, док именица именица communicatio communicatio садржи значења заједнице, садржи значења заједнице, саобраћања и општењасаобраћања и општења

Комуникација „у најопштијем смислу представља Комуникација „у најопштијем смислу представља саобраћање људи међу собом; у кибернетици, под саобраћање људи међу собом; у кибернетици, под комуникацијом се разуме планско и егзактно комуникацијом се разуме планско и егзактно преношење информација међу људима; социјална преношење информација међу људима; социјална комуникација се одвија посредством комуникација се одвија посредством mass medija, mass medija, омогућавајући истовремено и обогаћивање појединаца, омогућавајући истовремено и обогаћивање појединаца, али и манипулацију људима“ (Томић, 2003: 226). али и манипулацију људима“ (Томић, 2003: 226).

Развијене комуникацијске способности омогућавају Развијене комуникацијске способности омогућавају лакше успостављање комуникације, које се код човека, лакше успостављање комуникације, које се код човека, огледају пре свега у говорним (вербалним) огледају пре свега у говорним (вербалним) способностима. „За сваку људску интеракцију способностима. „За сваку људску интеракцију неопходна је комуникација, пре свега вербална неопходна је комуникација, пре свега вербална комуникација“ (Рот, 2010: 235). комуникација“ (Рот, 2010: 235).

„„Васпитање, је свестан, намеран или хотимичан утицај Васпитање, је свестан, намеран или хотимичан утицај одраслих особа на неодрасле, људи на децу, у намери одраслих особа на неодрасле, људи на децу, у намери да се деца духовно развију и да се у том развитку да се деца духовно развију и да се у том развитку постигне циљ, који је претходно постављен“, док је за постигне циљ, који је претходно постављен“, док је за Поткоњака „васпитање целисходан (сврсисходан, Поткоњака „васпитање целисходан (сврсисходан, намеран, интенционални) процес, свесна људска намеран, интенционални) процес, свесна људска делатност“ (Поткоњак, 1996: 64).делатност“ (Поткоњак, 1996: 64).

Постојање мноштова различитих дефиниција и теорија Постојање мноштова различитих дефиниција и теорија комуникације, указује на значај и сложеност интеракције комуникације, указује на значај и сложеност интеракције која се јавља у комуникацијском процесу и одвија у која се јавља у комуникацијском процесу и одвија у друштву.друштву.

Према Мајерс и Мајерс (Mayers и Mayers, 1985), Према Мајерс и Мајерс (Mayers и Mayers, 1985), карактеристике комуникације се могу свести на следеће карактеристике комуникације се могу свести на следеће референце, и то: свеобухватност као централни феномен референце, и то: свеобухватност као централни феномен културе коју интерпретира, континуираност која нема културе коју интерпретира, континуираност која нема јасно дефинисан почетак и крај, егзистирање на јасно дефинисан почетак и крај, егзистирање на интеракцији симбола и значења, поседовање познатих и интеракцији симбола и значења, поседовање познатих и предвидивих конвенционалних елемента, као и предвидивих конвенционалних елемента, као и различитих појавних облика комуникације, и то између две различитих појавних облика комуникације, и то између две особе, појединца и групе, група, и сл., али и као и особе, појединца и групе, група, и сл., али и као и чињеница да се реализује и одвија између једнаких и чињеница да се реализује и одвија између једнаких и различитих у погледу полне и старосне структуре, нивоа различитих у погледу полне и старосне структуре, нивоа образовања или постојећег социјалног статуса. образовања или постојећег социјалног статуса.

VVиготскииготски се у својим теоријама бави се у својим теоријама бави индивидуом-човеком као социјалним бићем, индивидуом-човеком као социјалним бићем, где кроз општи генетички закон културног где кроз општи генетички закон културног просперитета (развоја) истиче да „ми просперитета (развоја) истиче да „ми постајемо сами ми кроз друге“ (Виготски, постајемо сами ми кроз друге“ (Виготски, 1986). 1986).

Суштина и смисао комуникације најверније се Суштина и смисао комуникације најверније се осликава у размени порука које са собом носе осликава у размени порука које са собом носе и одређене информације. „За сваку људску и одређене информације. „За сваку људску интеракцију неопходна је комуникација, пре интеракцију неопходна је комуникација, пре

свега, вербална комуникација.свега, вербална комуникација.

Комуникација се огледа кроз учешће и представља Комуникација се огледа кроз учешће и представља активност, ако индивидуа јасно и директно учествује у активност, ако индивидуа јасно и директно учествује у њој или пасивно слуша другу особу која изражава своје њој или пасивно слуша другу особу која изражава своје мисли и осећања, нпр. посматра и прати ТВ програм мисли и осећања, нпр. посматра и прати ТВ програм или можда изложбени уметнички садржај.или можда изложбени уметнички садржај.

Прву комуникацију беба/дете остварује у циљу Прву комуникацију беба/дете остварује у циљу задовољења својих потреба, што се не разликује задовољења својих потреба, што се не разликује драстично ни у одраслом добу.драстично ни у одраслом добу.

Комуникација је карактеристична и за анимални свет Комуникација је карактеристична и за анимални свет (за ниже и више врсте животиња). Разлика између (за ниже и више врсте животиња). Разлика између комуникације која се одвија између људи и анималног комуникације која се одвија између људи и анималног облика комуницирања је у логичком значењу и облика комуницирања је у логичком значењу и порукама које се желе пренети (симболичком значењу порукама које се желе пренети (симболичком значењу преношења порука-нпр. делфини, птице, јелени и сл.) преношења порука-нпр. делфини, птице, јелени и сл.)

Ненасилна комуникацијаНенасилна комуникација

Комуникација између чланова друштва Комуникација између чланова друштва (породица, вршњачка група, школа, и сл.) је (породица, вршњачка група, школа, и сл.) је уобичајена свакодневна комуникација.уобичајена свакодневна комуникација.

„„Комуникација у васпитању се огледа кроз Комуникација у васпитању се огледа кроз саопштавање, примање, преношење, размену саопштавање, примање, преношење, размену порука и уопште успостављање односа, порука и уопште успостављање односа, начина опхођења и споразумевања између начина опхођења и споразумевања између учесника у васпитно - образовном процесу учесника у васпитно - образовном процесу (ученика и наставника, васпитача и (ученика и наставника, васпитача и васпитаника, као и самих васпитаника)” васпитаника, као и самих васпитаника)” (Поткоњак, 1996:244). (Поткоњак, 1996:244).

Стога је значајно нагласити, о којој врсти комуникације Стога је значајно нагласити, о којој врсти комуникације је реч, како би се јасно одредио: извор информације, је реч, како би се јасно одредио: извор информације, информација која се преноси (тј.порука), средство којим информација која се преноси (тј.порука), средство којим се дистрибуира, као и пријемник информације. се дистрибуира, као и пријемник информације.

Ако за „комуникацију кажемо да је процес који се Ако за „комуникацију кажемо да је процес који се одвија између две инстанце – извора информација и одвија између две инстанце – извора информација и примаоца, а у случају говора – говорника и слушаоца“ примаоца, а у случају говора – говорника и слушаоца“ (Ивановић, 2002: 46), онда за ненасилну комуникацију, (Ивановић, 2002: 46), онда за ненасилну комуникацију, коју још називамо саосећајном комуникацијом можемо коју још називамо саосећајном комуникацијом можемо рећи да „кључну улогу има језик и начин на који рећи да „кључну улогу има језик и начин на који користимо речи – говор и слушање- који нас води да користимо речи – говор и слушање- који нас води да дајемо од срца, повезујући нас са самим собом и једне с дајемо од срца, повезујући нас са самим собом и једне с другима на начин који допушта процват наше другима на начин који допушта процват наше прирођене суосећајности“ (Rosenberg, 2006: 24). прирођене суосећајности“ (Rosenberg, 2006: 24).

„„Комуницирати на ненасилан начин значи не Комуницирати на ненасилан начин значи не оцењивати оно што други чине или кажу већ оцењивати оно што други чине или кажу већ посветити посебну пажњу ономе што осећамо посветити посебну пажњу ономе што осећамо и изложити наше потребе. Ради се пре свега о и изложити наше потребе. Ради се пре свега о

неговању личног развоја у коме појединац неговању личног развоја у коме појединац узима на себе оно што чини, што мисли и што узима на себе оно што чини, што мисли и што осећа, не сматрајући друге увек одговорним осећа, не сматрајући друге увек одговорним за своје неприлике и поразе” (Каrе, 2006: 91). за своје неприлике и поразе” (Каrе, 2006: 91). Пожељно је упознати и примењивати начела Пожељно је упознати и примењивати начела

ненасилне комуникације. ненасилне комуникације.

Ненасилна комуникација се може примењивати Ненасилна комуникација се може примењивати на свим нивоима комуникације и у на свим нивоима комуникације и у

најразличитијим културама, активностима, најразличитијим културама, активностима, групама и ситуацијама, као што су оне које се групама и ситуацијама, као што су оне које се

интерпретирају у породици, школи, интерпретирају у породици, школи, институцијама, пословном преговарању, институцијама, пословном преговарању,

дипломатској конверзацији, односима обојеним дипломатској конверзацији, односима обојеним емоцијама, терапији и саветодавном раду, емоцијама, терапији и саветодавном раду, конфликтима, свађама, и сл. У појединим конфликтима, свађама, и сл. У појединим

случајевима, комуникација може да „отуђује од случајевима, комуникација може да „отуђује од живота јер потиче од хијерархијских друштава, живота јер потиче од хијерархијских друштава,

али их и подржава“ (Rosenberg, 2006: 39). али их и подржава“ (Rosenberg, 2006: 39).

КонфликтКонфликт

Конфликти и свађе су саставни део свих Конфликти и свађе су саставни део свих људских односа и сами по себи нису „добри“, људских односа и сами по себи нису „добри“, а ни „лоши“, те не чуди њихово појављивање и а ни „лоши“, те не чуди њихово појављивање и у првим школским данима између ученика или у првим школским данима између ученика или наставника и ученика, али и на релацији наставника и ученика, али и на релацији наставника и родитеља, или наставника и наставника и родитеља, или наставника и наставника. Према Вебстеровом речнику наставника. Према Вебстеровом речнику (Wеbster’s Dictionaru) реч „конфликт “потиче (Wеbster’s Dictionaru) реч „конфликт “потиче од латинске речи од латинске речи conflictus conflictus што значи што значи сударити се. сударити се.

Синоним за „неслагање“, „рат“, „битка“, Синоним за „неслагање“, „рат“, „битка“, „сукоб“. „сукоб“.

Као глагол „конфликт“ означава показивање Као глагол „конфликт“ означава показивање антагонизма или такмичење, отимање у борби антагонизма или такмичење, отимање у борби (Gordon, 2006: 136). Поједини аутори, на (Gordon, 2006: 136). Поједини аутори, на конфликт гледају и дефинишу га као „ сукоб, конфликт гледају и дефинишу га као „ сукоб, судар, спор, борба, свађа“ (Plut и Маrinković, судар, спор, борба, свађа“ (Plut и Маrinković, 2004: 3). 2004: 3).

„„Конфликт представља сукоб два или више Конфликт представља сукоб два или више неудруживих процеса или стања приближно неудруживих процеса или стања приближно једнаке снаге. Он обухвата сазнајне функције, једнаке снаге. Он обухвата сазнајне функције, динамику личности (мотивациона стања) и динамику личности (мотивациона стања) и емоције“ (Психолошки речник, 1988: 273) емоције“ (Психолошки речник, 1988: 273)

Конструктивистичка теорија као теоријско Конструктивистичка теорија као теоријско

полазиштеполазиште Како наводи Вујаклија (1991), глагол Како наводи Вујаклија (1991), глагол конструисати конструисати

потиче из латинског језика (потиче из латинског језика (lat. сonstruere) lat. сonstruere) и преводи се и преводи се као способност градње – грађења, сачињавања и као способност градње – грађења, сачињавања и саздавања. саздавања.

Термини као што су „конструктистички методи“, Термини као што су „конструктистички методи“, „конструктивистички приступ“, „конструктиван „конструктивистички приступ“, „конструктиван наставник и ученик“, „конструктиван разред“, наставник и ученик“, „конструктиван разред“, „конструктивно решавање конфликта“ и сл. постали су „конструктивно решавање конфликта“ и сл. постали су део великог интегративног потенцијала израза део великог интегративног потенцијала израза „конструктивизам“ који се данас веома често користи „конструктивизам“ који се данас веома често користи како у педагошким наукама, тако и у психологији, како у педагошким наукама, тако и у психологији, биологији, социологији, кибернетици, политици али и биологији, социологији, кибернетици, политици али и другим природним и друштвеним наукама. другим природним и друштвеним наукама.

„„Конструктивизам је правац који се још увек налази у Конструктивизам је правац који се још увек налази у процесу настајања. Ова тврдња не треба да чуди када процесу настајања. Ова тврдња не треба да чуди када се у обзир узму основне поставке саме се у обзир узму основне поставке саме конструктивистичке перспективе, јер срж конструктивистичке перспективе, јер срж конструктивизма подразумева пре свега непрестани конструктивизма подразумева пре свега непрестани процес уобличавања и устројавања“ (Стојнов, 2011: 13). процес уобличавања и устројавања“ (Стојнов, 2011: 13).

Када је реч о конструктивном наставнику, Richards Када је реч о конструктивном наставнику, Richards (2004) „верује да наставници играју битну улогу у врсти (2004) „верује да наставници играју битну улогу у врсти интелигенције коју развијају код ученика јер појединац интелигенције коју развијају код ученика јер појединац има пуно способности и талента, али њих треба има пуно способности и талента, али њих треба открити и неговати. Када наставник утиче на став открити и неговати. Када наставник утиче на став ученика о интелигенцији, онда утиче и на способност ученика о интелигенцији, онда утиче и на способност ученика. Старо схаваћање о непромењивој ученика. Старо схаваћање о непромењивој

интелигенцији више не вреди.интелигенцији више не вреди.

„„Конструктивистичке теорије темеље се на вјеровању Конструктивистичке теорије темеље се на вјеровању да се процес учења одвија темељем ученикове особне да се процес учења одвија темељем ученикове особне конструкције и реконструкције знања, а оно пак настаје конструкције и реконструкције знања, а оно пак настаје као резултат ученичких интеракција са природним као резултат ученичких интеракција са природним свијетом у одређеном социокултурном контексту, уз свијетом у одређеном социокултурном контексту, уз динамичко посредовање њихових претходних знања. динамичко посредовање њихових претходних знања.

Слушање као конструктиван приступ у решавању Слушање као конструктиван приступ у решавању конфликтног или насилног понашања учникаконфликтног или насилног понашања учника

Веома често наставници заборављају да је Веома често наставници заборављају да је кад-кад довољно само пажљиво слушати кад-кад довољно само пажљиво слушати ученика, посветити му пажњу без давања ученика, посветити му пажњу без давања конкретних упутстава и савета о понашању и конкретних упутстава и савета о понашању и самим тим предупредити ескалацију самим тим предупредити ескалацију потенцијалног сукоба. Избор и начин потенцијалног сукоба. Избор и начин слушања, зависиће у сваком случају од самог слушања, зависиће у сваком случају од самог ученика, емоционалног стања у коме се он ученика, емоционалног стања у коме се он налази, проблема о којем говори као и налази, проблема о којем говори као и чињенице да ли је ученик сам иницирао чињенице да ли је ученик сам иницирао разговор тражећи помоћ од нaставника или је разговор тражећи помоћ од нaставника или је комуникацију покренуо наставник, као и од комуникацију покренуо наставник, као и од едукованости наставникаедукованости наставника..

Према Гордону (2006: 44), могу се разликовати четири Према Гордону (2006: 44), могу се разликовати четири различита начина слушања, и то:различита начина слушања, и то:

- пасивно слушање (ћутање), - пасивно слушање (ћутање), - потврђивање, - потврђивање, - „отварање врата“ комуникације и - „отварање врата“ комуникације и - потреба за активним слушањем. - потреба за активним слушањем.

Пасивно слушање (ћутање)Пасивно слушање (ћутање) Пасивним слушањем се шаље свеопшта Пасивним слушањем се шаље свеопшта

порука сагласности тј. прихватања. Гордон порука сагласности тј. прихватања. Гордон cмaтpa да је ћутање- пасивно слушање cмaтpa да је ћутање- пасивно слушање “снажна невербална порука која чини да се “снажна невербална порука која чини да се ученик осети прихваћен” (Gordon, 2006: 43). ученик осети прихваћен” (Gordon, 2006: 43). Пасивним слушањем наставник охрабрује Пасивним слушањем наставник охрабрује ученикa да надаље све више и више ученикa да надаље све више и више рaзмењуjе и дели своја осећања и искуства. рaзмењуjе и дели своја осећања и искуства. Иако се ћутањем избегавају знакови да ученик Иако се ћутањем избегавају знакови да ученик или његови ставови нису прихваћени, оно или његови ставови нису прихваћени, оно свакако не даје гаранцију ученику да га свакако не даје гаранцију ученику да га наставник помно слуша. наставник помно слуша.

ПотврђивањеПотврђивање

Ако наставник искористи прилику и у паузама Ако наставник искористи прилику и у паузама без прекидања ученика, примени вербалне без прекидања ученика, примени вербалне или невербалне знаке, потврдиће ученику или невербалне знаке, потврдиће ученику своје присуство и искрено занимање за његов своје присуство и искрено занимање за његов проблем. “Потврђивањем“ наставник у право проблем. “Потврђивањем“ наставник у право време, било кроз знаке невербалне време, било кроз знаке невербалне комуникације, као што су: осмехивање, комуникације, као што су: осмехивање, подизање обрва, климање главом, мрштење подизање обрва, климање главом, мрштење или мргођење, гестикулирање руком или или мргођење, гестикулирање руком или вербалним знацима кроз кратка подпитања вербалним знацима кроз кратка подпитања или тзв. емпатичко мрмљање (нпр. „разумем“, или тзв. емпатичко мрмљање (нпр. „разумем“, „ох“, „ух“, и сл.), ученику шаље поруку да је „ох“, „ух“, и сл.), ученику шаље поруку да је пажљив и заинтересован, те да ученик може пажљив и заинтересован, те да ученик може наставити веома отворено говорити о свом наставити веома отворено говорити о свом пробелму или дилеми. пробелму или дилеми.

„„Отварање врата“ комуникацијиОтварање врата“ комуникацији Није препоручљио да наставник током целокупног Није препоручљио да наставник током целокупног

разговора примењује искључиво пасивно слушање или разговора примењује искључиво пасивно слушање или потврђивање, минималним вербалним или невербалним потврђивање, минималним вербалним или невербалним знацима. Неопходно је конструктивно охрабрити знацима. Неопходно је конструктивно охрабрити ученика „отварањем врата комуникације“. Врло чсто ученика „отварањем врата комуникације“. Врло чсто наставници дожиљавају тешкоћу од суздржавања и наставници дожиљавају тешкоћу од суздржавања и коментара, односно испољавања типичних сопствених коментара, односно испољавања типичних сопствених реакција, али неретко бивају и изненађени дубином реакција, али неретко бивају и изненађени дубином конфликта о којем се говори. Постављањем питања конфликта о којем се говори. Постављањем питања ученику без вредновања, која га не стављају пред ученику без вредновања, која га не стављају пред обавезно и ултимативно одговарање, већ дају обавезно и ултимативно одговарање, већ дају могућност да сам одлучи да ли жели изнети свој могућност да сам одлучи да ли жели изнети свој проблем или не, подстиче се даљи развој комуникације проблем или не, подстиче се даљи развој комуникације и превладавање потенијалних конфликата. и превладавање потенијалних конфликата.

Хвала на пажњи Хвала на пажњи