35
Универзитет у Крагујевцу Педагошки факултет у Јагодини Корелација наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе - Идејно студијски пројекат -

Идејно студијски пројекат

  • Upload
    grale31

  • View
    593

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Идејно студијски пројекат

Универзитет у Крагујевцу

Педагошки факултет у Јагодини

Корелација наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе

- -Идејно студијски пројекат

Ментор: Студент:Др Бранко Јовановић Душан Грашић I- 13/2011 мс

Page 2: Идејно студијски пројекат

САДРЖАЈ

Теоријске основе...................................................................................... 31. Корелација у наставном процесу ..................................................... 3 1.1. Појам корелације у наставном процесу ................................... 3 1.2. Значај корелације у наставном процесу .................................. 4 1.3. Могућности корелације наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе ......................................................... 92. Методолошки оквир истраживања ................................................. 16 2.1. Предмет истраживања ................................................................ 16 2.2. Циљ и задаци истраживања ....................................................... 16 2.3. Хипотезе истраживања ............................................................... 17 2.4. Узорак истраживања ................................................................... 17 2.5. Варијабле истраживања .............................................................. 17 2.6. Методе, технике и инструменти истраживања ...................... 18 2.7. Статистичка обрада података ................................................... 183. Прилози ................................................................................................. 194. Библиографија ..................................................................................... 24

2

Page 3: Идејно студијски пројекат

Теоријске основе истраживања

1. Корелација у наставном процесу

1.1. Појам корелације у наставном процесу

Сама реч корелација (lat. correlatio) значи узајмни однос, повезаност, сарадњу, међусобну зависност. У педагошком речнику корелација се објашњава као „однос у коме било каква и било колика промена једне појаве има за последицу одговарајућу паралелну промену друге појаве или променљиве“1. Појам корелације у настави се дефинише као „функционално повезивање свих елемената наставног процеса у усклађену јединствену целину“2. Овде је реч о функционалном повезивању и усклађивању наставних садржаја из различитих премета који су слични или се међусобно допуњују. У енциклопедијском речнику педагогије корелација наставе објашњава се као „међусобно функционално повезивање свих битних компоненти наставних процеса у хармоничну целину ради формирања јединственог погледа на свет“. Назив се приписује Барту (G. K. Barth), који појам корелације наставе проширује на све оне наставне мере које условљавају формирање јединства свести као крајњег васпитног циља. То јединство свести се према Барту постиже:

а) Повезивањем наставе у школи са искуством и доживљајима ученика изван школе;б) Повезивањем делова наставне грађе унутар истог предмета;в) Међусобним повезивањем грађе различитих наставних предмета;

Пошто сваки предмет задржава своју посебност, повезује се на границама на којима се додирују. Те границе чине слични наставни садржаји. Без повезивања наставних садржаја једног предмета се не

1 Педагошки речник, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд, 1976., стр. 476.2 Исто, стр. 477.

3

Page 4: Идејно студијски пројекат

могу потпуније схватити и усвојити садржаји другог предмета. Темељно познавање градива једног предмета омогућава брже, боље и квалитетније схватање и усвајање градива другог предмета. О томе посебно треба водити рачуна приликом израде наставних програма. Корелацију у настави, Владимир Пољак, дефинише као „функционално повезивање садржајних елемената различитих предмета односно предметних целина ради успостављања стварних веза и односа“.3 Пољак још наводи да се појам корелације у настави често замењује појмом координације предмета.Појам координација предмета користи и Мирјана Ивановић у делу „Методика наставе музичког васпитања у основној школи“. По њеном мишљењу корелација може бити двојака и то:

а) када одређеном предмету остали наставни премети помажу својим садржајима у остваривању наставних циљева,б) када одређени наставни предмет својим садржајима олакшава стицање знања из других предмета.

1.2. Значај корелације у наставном процесу

У разредној настави учитељ има могућност да повеже све наставне предмете, што је и пожељно јер корелација наставног садржаја освежава наставу, јача процес сазнања стварајући систем представа и појмова образовања. Наравно, повезивање међу предметима не можемо вршити по сваку цену. Треба одабрати садржаје који ће допринети бољем разумевању и поступнијем схватању основних садржаја који ће омогућити целовитију анализу и сагледавање појава, догађаја, процеса и закона. Обим корелације зависи од унутрашње логике и међусобног допуњавањ наставних предмета. Могу се повезивати чињенице и тада је реч о чињеничкој корелацији. Она може бити и дескриптивна и тада се ради о генерализацијама које су заједничке за два или више предмета. Повезаност међу предметима обезбеђује чвршће, дубље и целовитије сагледавање процеса. Наставно градиво свих предмета 3 Пољак Владимир: Целовитост наставе, Школска књига, Загреб, стр. 158

4

Page 5: Идејно студијски пројекат

треба да се логички повеже и допуњава како би га ученици лакше и ефикасније усвајали, па се дидактички захтеви односе и на систем наставних садржаја. Дакле, стечена знања треба да представљају хомогени и изнутра повезан систем. Како наводе наши педагози Недељко Трнавац и Јован Ђорђевић учење данас мора садржати више од обичног меморисања. Учење мора обухватати разумевање, утврђивање логичких веза међу елементима наставног материјала, идентификовање информација и њихово трансформисање у генерализације, принципе и законе. Ова констатација само доказује значај повезивања наставних садржаја различитих наставних предмета. Професор Методике наставе ликовне културе на Педагошком факултету у Јагодини, Сретко Дивљан, у књизи „Подстицање и развијање ликовног стваралаштва“ каже да се путем корелације утврђује и проширује знање. По његовом мишљењу ангажовање ученика изазивају привлачне теме, а „а привлачност тема се може повећати ако се при излагању примене одговарајуће корелације и средства“4. Принцип систематичности и поступности у настави подразумева између осталог и „спровођење међупредметних веза и координацију разних, поготову сродних наставних предмета“5. Попут Ђорђевића и Трнавца, Љ. Крнера, М. Поткоњак и Н. Поткоњак истичу значај корелације наставних предмета на тај начин што је сврставају међу критеријуме за избор наставног градива. Исто тако сматрају да „иако је разредна настава подељена на поједине наставне предмете, карактеристична је по својој целовитости јер се изводи у најужој координацији тих предмета“6. Корелација предмета је успешнија уколико је води разредни учитељ од I до IV разреда. Основна тежња корелације по Шилиху је успостављање чврстих веза између сасвим одвојених наставних предмета. Не постоје правила

4 Дивљан С.: Подстицање и развијање ликовног стваралаштва, Учитељски факултет у Јагодини 2000, стр. 41.5 Трнавац Н. и Ђорђевић Ј.: Педагогија, Научна књига, Београд, 1995. стр. 212.6 Љ. Крнера, М. Поткоњак и Н. Поткоњак: Педагогија, завод за уџбенике и наставна средства Србије, Београд, 1965., стр. 303.

5

Page 6: Идејно студијски пројекат

о организовању корелације, али је важно да се изводи неусиљено, неизвештачено и са осећајем слободне активности. О значају повезивања предмета у наставном процесу Пољак у књизи „Цјеловитост наставе“ наводи образложење совјетских дидактичара:Е.И. Моносзон: „Успостављање природних међупредметних веза има велико значење за формирање цјеловитог научно материјалистичког погледа на свет ученика, за свјесно усвајање идеја о јединству материјалног свијета“7.Б.П. Јесипов: „Повезаност међу наставним предметима помаже познавању тих веза међу стварима и појавама које постоје у самој стварности“8.С.Е. Дрипкин: „Под утицајем међупредметних веза ученици брже стичу навике и вештине издвајања појединих елемената из опћег система наставних предмета и затим поновног спајања у целину појмова. Ученици се навикавају извршавати разноврсне мисаоне операције које су нужне за рашчлањавање ознака ствари и појмова , успоређивања, налажење одређених односа и разлика међу њима, а такође и класификацију и систематизацију ствари, предмета и појава“9. Дрипкин је вршио истраживање чији је предмет био проблем међупредметних веза. Резултат је био да ученици под утицајем међупредметних веза брже стичу навие и вештине издвајања појединачних елемената из општег система наставних предмета и затим поновног спајања у целину појмова. Исто тако код ученика се брже развијају мисаоне операције: анализа, синтеза, упоређивање, класификација и систематизација ствари, предмета и појава. Пољак даље наводи да овакав прилаз наставном раду психолошки одговара ученицима, зато што деца не умеју аналитички приступити целовитим феноменима, већ само синтетички. Исто тако успостављање функционалних веза и односа у наставној грађи омогућава мисаони рад ученика. Пољак такође наводи да се корелацијом постиже двострука корист: „постигнуте спознаје у

7 Пољак В.: Цјеловитост наставе, Школска књига, Загреб, 1965, стр. 104.8 Исто, стр. 104.9 Исто, стр. 105.

6

Page 7: Идејно студијски пројекат

једном предмету реципрочно утјечу на повећање спознајног круга у другом предмету“10. Међутим, немогуће је увек успостављати корелативни однос између два наставна предмета. Таква веза се треба успостављати само тамо где је таква веза функционална, природна, органска, разумљива и пре свега нужна на обострану корист. Значајно је још напоменути да корелација доприноси стварању система који интегришу садржаје различитих наставних дисциплина. Тако корелација погодује трасверу и повезивању знања из различитих области и подручја. Реч трансвер је латинског порекла долази од глагола „transferre“ који значи преносити. Дефинише се као „утицај једног учења на друго учење или активност“11. Трансвер учења у школи долази до израза у оквиру сваког предмета, трансвер са једних предмета на друге итд. Трансвер са једних предмета на друге представља управо повезивање знања из различитих подручја. Да би се д трансвера дошло у току учења и наставе, неопходно је свесно повезивање чињеница и принципа из једне области са чињеницама и принципима из осталих области које су са првом повезане. Међутим, овај захтев, како наводи Лидија Вучић у делу „Педагошка психологија“, тражи од наставника, тј. учитеља високу општу културу и солидно познавање већег броја научних области. За наставнике је пожељно познавање суседних научних области, бар у главним цртама и повезивање тих области у току наставе. Код ученика треба створити навику тражења повезаности између различитих области. Корелација наставних предмета има значаја и у мотивисању ученика за рад и учење. Јован Ђорђевић у књизи „Настава и учење у савременој школи“ наводи да „максимум ученичког ангажовања изазивају привлачне теме поготову ако им се излажу на интересантан начин“12. Исто тако један од начина за развијање интересовања за

10 Пољак В.: Цјеловитост наставе, Школска књига, Загреб, 1965, стр. 152.11 Педагошка енциклопедија, Завод за издавање уџбеника, Београд. 1989., стр. 449.12 Ђорђевић Ј.: Настава и учење у савременој школи, Учитељски факултет, Београд, 1997., стр. 115.

7

Page 8: Идејно студијски пројекат

нешто што је ново и непознато јесте његово повезивање са нечим познатим и интересантним. Самим тим, интересовање се шири на ново и непознато градиво. Уколико ученицима неки наставни предмет није занимљив и интересантан, повезујући га са другим предметом код ученика подстичемо интересовање. Повезивање наставних садржаја различитих наставних предмета може често да доведе до стварања извесних конфликата. Решење за такве ситуације је да ученици сами решавају конфликте како би у томе доживели и осећање задовољства. Доживљено задовољство даље мотивише ученика не само на учење у тој наставној области, већ и за активнији и ангажованији однос према решавању проблема интегрисаних подручја. Учење на овај начин може постати активније и привлачније, а ученици могу постати заинтересованији за укључивање у процес учења. Корелација наставних предмета, како наводи учитељица Ђурђевић Милуника је циљ савремене школе која мора да развије научно мишљење, а истовремено кроз теорију да оспособљава ученике за практичну примену у животу и у раду. Због тога је, како даље наводи „примена корелације у настави од изузетне важности за формирање, ширење и развијање свих интелектуалних способности ученика, развијање чула за повезивање садржаја, успешно овладавање вештинама и навикама и трајно усвајање знања кроз способности практичне примене. То свакако представља и психолошку оправданост примене принципа корелације у настави“13. На основу свега наведеног лако је закључити да корелација у наставном процесу има велики значај. О њој су говорили многи дидактичари, почевши од Коменског. Неопходно је повезивати наставне садржаје различитих предмета, али исто тако и научити на који начин то треба извести. Применом корелације наставних садржаја различитих предмета учитељ може да испољи своје стваралачке способности у планирању и прављењу плана рада а и у самој реализацији наставних садржаја.

13 Ђурђевић Милуника: Корелација наставних садржаја у настави, Учитељ, 47-50, Савез учитеља Србије, Златибор, 1999., стр. 344.

8

Page 9: Идејно студијски пројекат

Дакле, може се закључити да се значај корелације у наставном процесу огледа у следећем:

1. Развија интересовање код ученика;

2. Корелацијом мотивишемо ученике за учење и рад;

3. Погодује трансверу;

4. Ученици лакше и ефикасније усвајају наставне садржаје;

5. Омогућава дубље и целовитије сагледавање процеса;

6. Повезивањем различитих наставних области код ученика долази до

формирања целовитог погледа на свет;

7. Развија мисаоне операције: анализу, синтезу, класификацију,

систематизацију и генерализацију;

1.3. Могућности корелације наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе

Постоје многе додирне тачке ових наставних предмета. Они се међусобно прожимају и допуњују, тако да је успостављање корелације могуће како на часовима музичке културе, тако и на часовима Природе и друштва/Света око нас. Како ће и у којој мери корелација бити остварена, зависи искључиво од учитеља, од његове креативности и стваралаштва. Задаци наставе природе и друштва заснивају се на сазнавању веома битних чињеница и појава у природи и у друштву и готово је немогуће остварити све те задатке изоловано без логичке везе са другим наставним предметима. У оквиру слушања музике, некада је за разумевање дела веома важно знати биографију писца, односно разумети услове времена у коме је живео. На овај начин остварујемо корелацију са наставом

9

Page 10: Идејно студијски пројекат

природе и друштва, што такође радимо и када говоримо о земљи у којој је композитор живео и стварао. Чест мотив композиторима јесу и животиње. Повезивање карактеристика животиња са начином на који су оне музички приказане може бити веома интересантан и продуктиван. Корелација између ових предмета се остварује и кроз певање песама по слуху чији су садржаји повезани са садржајима наставе природе и друштва. Нису ретке песме које на шаљив начин говоре о животињама и њиховом животу. Дакле, овакве песме могу бити мотивација за час Природе и друштва, али исто тако и прича о животињама може бити мотивација за час обраде овакве песме. Поред садржаја песама о животињама, веома често се у песмама помињу природне појаве, пева се о води, ваздуху, сунцу и сличним појавама које нам могу користити за корелацију ових предмета. С обзиром на сликовитост садржаја ових песама, могу се организовати и музичке игре у којима ће ученици глумети различите животиње и биљке. Предмет Природа и друштво је неисцрпан извор за остваривање оваквих задатака. Песма је од увек представљала емотивни израз и спонтану потребу људског бића. „Пијева домородац кад се обраћа непознатим силама, пијева мајка кад успављује дијете, пијева радник када ради, пијева сељак у пољу и дијете у својим играма, пијевуши старац кад засија сунце, пјева онај који воли и тко се нада...“14 подвлачи Вишња Манастериоти речи познатог италијанског педагога Росе Агасија и додаје „ И тек кад би се човјечанству забранило пјевање, схватили бисмо да је оно потреба људскога живота.“15 Осим значаја за музичко васпитање, песма има и општеваспитну вредност, па због тога певање песама треба практиковати у свакој пригодној ситуацији.Слушање музике се може применити, осим на часовима музичке културе и на часовима других наставних предмета. Корелативно

14 Манастериоти В. : Зборик пјесама и игара за дјецу, приручник музичког одгоја, Школска књига, Загреб, 1982. , стр. 5.15 Исто стр. 5.

10

Page 11: Идејно студијски пројекат

повезивање слушања музике са осталим наставним предметима је тада у функцији остваривања циљева и задатака одређеног наставног предмета и најчешће се остварује у уводном делу часа. Слушање одговарајуће вокалне, инструменталне и вокално- инструменталне композиције може бити корисна полазна тачка на неком од часова Природе и друштва/Света око нас. Ево и неких конкретних примера за остваривање корелације ових предмета:

У уводном делу часа може слушати неки део из „Карневала животиња“ К. Сен Санса или „Бумбаров лет“ Римски Корсаков. Пре почетка слушања треба поставити задатке који ће концентрисати ученике на препознавање животиња које су представљене музиком. У главном делу часа ученици ће моћи да подражавају кретање животиња које су препознале у композицији.

Најемотивнији облик игара јесте музичка драматизација. Драматизација је игра у којој деца приказују неку радњу у којој су особе жива бића, или пак предмети. Музичка драматизација доприноси развоју говора и певања код деце, као и развоју складних покрета уз музику. Приликом израде костима, реквизита, а нарочито у осмишљавању покрета долази до пуног изражаја дечја машта. Музичку драматизацију треба припремати кроз дуже временско раздобље, тако да се деца могу добро упознати са садржајем, карактеристикама појединих улога, као и да усвоје текст драматизације. На часовима музичке културе деца упознају и усвајају песму коју ће у драматизацији изводити, или слушају музику уз коју ће изводити покрете. На часовима Природе и друштва/Света око нас се ученици упознају са карактеристикама животиња или биљака које опонашају, увежбава се и изводи драматизација. У сваком припремном раду треба подстицати децу да уносе своје стваралачке елементе у говор, у интерпретацију песме, у нијансе гласа, или у извођење покрета, како би драматизација попримила облик стваралачке игре деце. Као пример мале музичке дрматизације наводимо следеће песме:

11

Page 12: Идејно студијски пројекат

Пролеће

Пролеће се буди,весели су људи,пчелице већ зује,песмица се чује.

Процвало је цвеће,шарен лептир слеће;

Птичице већ појемиле песме своје.

Пошто су ученици добро научили ову песму, наставник ће уз њихову помоћ почети са припремом костима. Како се у њој помиње пролеће, пчелице, цвеће, лептир и птице, потребно је да се направе пригодни костими. За ову драматизацију бира се једна девојчица која представља „пролеће“, четири девојчице су „цвеће“, једна девојчица је „пчелица“, један дечак „лептир“, један дечак је „птичица“. „Пролеће“ је окружено „цвећем“ и сви чуче. С једне стране је „птичица“, са друге „лептир“, а са треће стране „пчелица“. Цео разред започиње са певањем „Пролеће се буди“, девојчица „пролеће“ лагано устаје ширећи руке изнад главе, „Весели су људи“ – група ученика поскакује, „Пчелице већ зује“ – дечаци имитирају зујање пчела, док девојчице певају, „пчелица“ долеће и кружи око цвећа. На текст „Процвало је цвеће“ – подижу се девојчице – „цвеће“, заузимајући разне позе. „Шарен лептир слеће“ - долеће „Лептир и нагиње се изнад сваког цвета. „Птичице већ поје“ - група дечака звиждуком имитира певање птица, а „птица“ лети око целе групе.

Звончић

Када се пролеће приближи часвеселог звончића чује се глас:

Цин, цин, цин, цин,

12

Page 13: Идејно студијски пројекат

цин, цин, цин, цин.

Јаглаци, љубице, цветићи сви,хитро пробудите сада се сви:

Цин, цин, цин, цин,цин, цин, цин, цин.

Травице, зелена, никни нам свуд,пролеће злаћано пролази туд:

Цин, цин, цин, цин,цин, цин, цин, цин.

Птичице, бубице, лептири, ви,коло заиграјте весело сви:

Цин, цин, цин, цин,цин, цин, цин, цин.

Лица: - Звончић- Прво пролећно цвеће- Ветар- Сунце- Птице- Различити инсекти- Лептири- Деца – оркестар- Приповедач

Опис игре:Пролећно цвеће је распоређено по простору одређеном за приказивање. Фиксира се излаз за поједине улоге. Деца – цвеће седе на петама, глава сагнутих до пода.

13

Page 14: Идејно студијски пројекат

Приповедач: Испод дебелог снежног покривача провирио је модри пролећни цвет – звончић. („Звончић“ мало подиже главу и окреће је на десну и леву страну).Приповедач: Весело је затресао својом главом. На све стране одјекнули су сребрни звончићи (деца – оркестар, куцају по трианглима неколико пута, а „Звончић“ лако тресе главом). Приповедач: Звончић радосно запева (дете – „Звончић“ устане, пева прву строфу. На: „цин, цин“ прстима десне руке опонаша звоно које звони).Приповедач: Нико није одговорио на његов поздрав. Звончоћ пође од цвета до цвета певајући своју песмицу („Звончић“ пева другу строфу и обилази око цвећа. На „цин, цин“, деца куцају по трианглима).Приповедач: И тек што су цветићи почели лагано дизати своје главе... (Цветићи усправљају полагано горњи део тела и пружају у вис руке – листове).Приповедач: ...догоди се нешто неочекивано. Дуну оштар зимски ветар северњак (Дете – ветар дотрчи, покретима руку и горњег дела тела дочаравадување ветра. Деца – свирачи, прате покрете ветра на бубњу или чинели по којој куцају обложеним батићима, изводећи краћа трајања – осмине).Приповедач: Јадни цветићи! Ветар је тресао њиховим главама листовима док нису клонули и пали на земљу (Ветар трчи око цвеће које њише главама и горњим делом тела спушта се на земљу).Приповедач: Звончић је био врло тужан. Прошаптао је:Звончић: Шта сам то учинио? Прерано сам пробудио цветиће и сада ће угинути (Звончић клекне на под и тужно спусти главу).Приповедач: У то гране сунце (Полаганим, достојанственим кораком улази дете – „сунце“, пролази позорницом и замасима руке дочарава терање облака и ветра. „Ветар“ отрчи са позорнице, а за њим одлази и сунце).Приповедач: Звончић поново запева своју песму (Звончић устаје, обилази око цвећа и пева другу строфу уз пратњу).Приповедач: Цветићи су се дизали полагано и опрезно, поздрављали се поклоном главе и ухватили се у коло (Цветићи опонашају кретањем речи приповедача).

14

Page 15: Идејно студијски пројекат

Приповедач: Звончић је запевао, а коло се весело окретало (Звончић пева трећу строфу уз пратњу триангла на „цин, цин“).Приповедач: Затим је звончић позвао птице, разне инсекте и лептире да буде још веселије. Сви су се ухватили у коло и запевали (Звончић пева четврту строфу. У складу са текстом у коло улазе и птице, инсекти, лептири и сви још једном певају четврту строфу).

2. Методолошки оквир истраживања

2.1. Предмет истраживања

15

Page 16: Идејно студијски пројекат

Да би се васпитно–образовни процес у школи обављао ефикасно неопходно је повезивање садржаја наставних предмета међу собом. Међутим у пракси се појављују проблеми који су проузроковани неостваривањем корелације међу предметима.Овај рад ће се бавити проблемом примене корелације наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе у нижим разредима основне школе. Дакле, овим истраживањем ће се указати на степен и начин примене корелације у настави, као и однос и ставове учитеља према оваквом раду.

2.2. Циљ и задаци истраживања

Циљ овог истраживања јесте да се испита и утврди у којој мери се остварује корелација између природе и друштва/света око нас и музичке културе у нижим разредима основне школе. У оквиру наведеног циља треба утврдити следеће:

1. Информисаност учитеља о значају примене корелације у наставном процесу.

2. Степен примене корелације наставе природе и друштва/света око нас са осталим предметима у разредној настави.

3. Степен примене корелације између наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе.

4. Начин реализације часова корелације природе и друштва/света око нас и музичке културе.

5. Избор садржаја погодног за корелацију природе и друштва/света око нас и музичке културе.

2.3 Хипотезе истраживања

Полазећи од наведеног циља и задатака истраживања претпоставља се следеће:

16

Page 17: Идејно студијски пројекат

1. Учитељи су информисани о значају примене корелације у наставном процесу, међутим не проширују редовно своја знања o корелацији и њеном значају;

2. Учитељи остварују корелацију у настави природе и друштва/света око нас и то подједнако са свим наставним предметима;

3. Учитељи остварују корелацију наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе, али не у свим предвиђеним и могућим облицима остваривања корелације;

4. Учитељи остварују корелацију наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе у свим разредима и у свим етапама часа подједнако.

5. Учитељи знају у оквиру којих области можемо остварити корелацију наставе природе и друштва/света око нас и музичке културе;

2.4. Узорак истраживања

Узорак истраживања ће бити изабран случајно. Треба испитати најмање 50 учитеља из различитих школа.

2.5. Варијабле

Независне варијабле су: корелација у наставном предмету природа и друштво/свет око нас и обележја испитаника (разред, одељење, школа у којој раде, године искуства, степен познавања савремених метода наставног предмета природа и друштво).Зависне варијабле су: начини извођења корелације у настави природе и друштва/света око нас, мишљење учитеља о утицају корелације на унапређивање наставног процеса, начин и степен усавршавања учитеља у области наставне корелације.

17

Page 18: Идејно студијски пројекат

2.6. Методе, технике и инструменти истраживања

У овом инструменту користиће се дескриптивна метода, у складу са циљем, задацима и хипотезама истраживања. Техника која ће се овом приликом користити је анкетирање, јер се њиме најуспешније може испитати било које педагошко питање. Инструмент који ће се користити је упитник.Упитници су анонимни. Упитник за учитеље садржи четири општа и шеснаест значајних питања за ово истраживање.

2.7. Статистичка обрада података

Добијени резултати ће бити обрађени квалитативно и квантитативно у процентима, а резултати истраживања ће бити изнети текстуалним и графичким путем.

3. ПРИЛОЗИПрилог бр. 1

Анкетни упитник за учитеље

Поштовани учитељи,

18

Page 19: Идејно студијски пројекат

Ово истраживање има за циљ да се утврди степен и начин примене корелације наставе Природе и друштва/Света око нас и Музичке културе у нижим разредима основне школе. Изношењем вашег мишљења допринећете расветљавању овог проблема, па вас због тога молимо да будете искрени у попуњавању овог упитника.Код питања уз која су понуђени одговори заокружите слово испред одговора који ви сматрате тачним, а код питања уз која нису понуђени одговори, одговоре напишите на цртама поред датог питања.Захваљујемо се на сарадњи.

Општа питања:

1. Коју сте школу завршили? ________________________________________________

2. У којој школи радите? ____________________________________________________

3. Који разред водите? _____________________________________________________

4. Колико година радите као учитељ? _________________________________________

Питања везана за истраживачки рад:

5. Да ли сте упознати са појмом и дефиницијом корелације у настави?

а) даб) не6. Да ли сте били на неком семинару чија је тема била корелација

наставних предмета у разредној настави?а) даб) не

7. Да ли пратите педагошку литературу о корелацији наставних предмета у разредној настави?а) често

19

Page 20: Идејно студијски пројекат

б) ретков) никад

8. Корелацију наставних предмета у настави користите:а) честоб) понекадц) не користите

9. Да ли у настави природе и друштва/света око нас примењујете корелацију? а) да б) не

10.Који предмет је, по вашем мишљењу, најпогоднији за корелацију са природом и друштвом/светом око нас? (можете заокружити више одговора)а) Српски језикб) Математикав) Музичког) Ликовнод) Веронаукађ) Физичко

11.Да ли вам је потребно више времена за осмишљавања часа природе и друштва/света око нас на којима је заступљена корелација?а) даб) не

12.У ком разреду је, по вашем мишљењу, најпогодније вршити корелацију природе и друштва/света око нас са наставом музичке културе?а) у првомб) у другомв) у трећем

20

Page 21: Идејно студијски пројекат

г) у четвртомд) подједнако је погодно вршити у свим разредима

13.У ком делу часа најчешће остварујете корелацију природе и друштва/света око нас са наставом музичке културе?а) у уводномб) у главном в) у завршномг) подједнако у свим деловима часа

14.Кроз које наставне садржаје вршите корелацију у настави музичке културе са наставом природе и друштва/света око нас? (можете заокружити више одговора)а) певање песамаб) свирање на дечијим инструментимав) основе музичке писменостиг) слушање музикед) музичке игређ) дечије музичко стваралаштво

15.Кроз које наставне садржаје вршите корелацију у настави природе и друштва/света око нас са наставом музичке културе? (можете заокружити више одговора)а) Жива и нежива природаб) Орјентација у временув) Људска делатностг) Србија и завичај у прошлости

16.Наведите неке наставне јединице кроз које сте имали корелацију на часу музичке културе са наставом природе и друштва/света око нас.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

21

Page 22: Идејно студијски пројекат

17.Наведите неке наставне јединице кроз које сте имали корелацију на часу природе и друштва/света око нас са наставом музичке културе. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

18.У којој мери, по вашем мишљењу, корелација наставе музичке културе и природе и друштва/света око нас доприноси успешнијем стицању знања од стране ученика?а) у великој мериб) веома малов) корелација не утиче на стицање знања

19.На који начин корелација наставе музичке културе и природе и друштва/света око нас утиче на ученике? (можете заокружити више одговора)а) мотивише ученике за радб) буди интересовања ученикав) ученици лакше и ефикасније усвајају наставне садржајег) ученици боље сарађују међу собомд) ученици формирају целовитији поглед на светђ) ученици дубље и целовитије сагледавају проблем са којим се срећу е) развија код ученика мисаоне процесе

20.Знања која ученици стекну на часовима природе и друштва/света око нас у којима је заступљена корелација са музичком културом су:а) дуготрајнија у односу на знања стечена на осталим часовима б) краткотрајнија у односу на знања стечена на осталим часовима в) нема разлике у односу на знања стечена на осталим часовима

22

Page 23: Идејно студијски пројекат

4. Библиографија

1. Педагошки речник, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд, 1976.

2. Пољак Владимир: Целовитост наставе, Школска књига Загреб, 1965.

3. Дивљан С.: Подстицање и развијање ликовног стваралаштва,

23

Page 24: Идејно студијски пројекат

Учитељски факултет у Јагодини 2000.

4. Трнавац Н. и Ђорђевић Ј.: Педагогија, Научна књига, Београд, 1995.

5. Љ. Крнера, М. Поткоњак и Н. Поткоњак: Педагогија, завод за уџбенике и наставна средства Србије, Београд, 1965.

6. Педагошка енциклопедија, Завод за издавање уџбеника, Београд. 1989.

7. Ђорђевић Ј.: Настава и учење у савременој школи, Учитељски факултет, Београд, 1997.

8. Ђурђевић Милуника: Корелација наставних садржаја у настави, Савез учитеља Србије, Златибор, 1999.

9. Манастериоти В. : Зборик пјесама и игара за дјецу, приручник музичког одгоја, Школска књига, Загреб.

24