Број 351

www.srpska-rec.co.yu

BROJ 351 4. AVGUST 2004. CENA 50 DINARAZA ISTINU, PRAVDU I SLOBODU

SRBIJA JEDE SAMU SEBEAAAA llll eeee kkkk ssss aaaa nnnn dddd aaaa rrrr TTTT iiii jjjj aaaa nnnn iiii }}}}

SRPSKA RE^ ! BROJ 351 ! 4. AVGUST 2004. 3

Treba li ili ne povu}i tu`bu protiv osam ze-maqa NATO pakta, pitawe asocira na podse-}awa o Srbima kao parni~arskoj naciji, kadapo pravilu trijumfuje inat u korist sopstve-ne {tete. Jer, kako sada stvari stoje, prema

izve{tajima nekih zapadnih dopisnika iz Haga, u ~ijuobave{tenost ne treba sumwati, Me|unarodni sud prav-de ima ve} pripremqenu odluku o odbacivawu tu`bebiv{e SRJ i samo se ~eka dolazak sudija sa letweg ras-pusta da parnica bude i zvani~no pocepana.

Optu`nicu u kojoj se kao glavna tema provla~i geno-cid po~iwen u vreme bombardovawa sud navodno smatrani{tavnom progla{avaju}i se nenadle`nim za vo|ewetakvog spora budu}i da podnosilac tu`be, biv{a SRJ,tada nije imala legitimni status u Ujediwenim nacija-ma a da je Konvenciju o genocidu potpisala tek u martu2001. kao nova ~lanica svetske organizacije. Ukoliko jesve to ta~no, a izgleda da jeste, do su{tine spora se ne-}e ni sti}i, naro~ito kada je re~ o kr{ewu me|unarod-nog prava, zlo~ina protiv ~ove~nosti, ubijawa nedu`-nih qudi i razarawa neselektivnih ciqeva ni~im op-ravdane i izazvane vojne odmazde.

Svakako da su ove ~iwenice bile poznate ministruspoqnih poslova Vuku Dra{kovi}u kada je bez poli-ti~kih kalkulacija o vlastitom rejtingu izgovorio je-res da se Srbija i Crna Gora ~asno povuku bar iz ovogposledweg poraza Milo{evi}eve diplomatije sukobasa celim svetom, ne samo zarad ulaska u Partnerstvoza mir (da ne budemo taoci minulih ratova), nego iradi sti{avawa politi~ke radikalizacije u zemqi uslu~aju da Me|unarodni sud pravde zaista donese ne-povoqnu odluku po tu`bi SRJ. Takva bi presuda, ne-ma sumwe, dala novi polet [e{eqevim ratoborcimai Vu~eli}evim rodoqupcima da se opet okome na pro-klamovane strate{ke interese zemqe ulazak u NA-TO i evropsku zajednicu naroda, {to oni i nedvosmi-sleno najavquju zahtevom za vanrednim zasedawem re-publi~ke Skup{tine, ~iji bi dnevni red bio Predlogrezolucije o zabrani povla~ewa ili odustajawa odtu`be protiv dràva ~lanica zapadnog vojnog saveza.U tom, uzgred, marketin{kom poslu zapostavili su va`-

no pitawe za{to nisu traìli podr{ku parlamentakada su podnosili parnicu, a sad od tog istog parla-menta, gde ne dominira crveno-crna koalicija, zahte-vaju da ona ne sme da bude povu~ena.

Tek {to je Srbija provirila iz dubokog bunara pro-{losti, ova koalicija opet priprema bezdan, jer ne tre-ba zapostaviti ~iwenicu da se pred tim istim Me|una-rodnim sudom pravde re{ava tu`ba Bosne i Hercegovi-ne, pa i Hrvatske, po kojima se potraùje nadoknada rat-ne {tete od basnoslovnih dvesta milijardi dolara. Ne-ki pravni eksperti tvrde da su obe tu`be osnovane, na-ro~ito ona bosanska, a da li }e biti doneta takva pre-suda po kojoj }e Srbija u}i u vekovno du`ni~ko ropstvozavisi pre svega od dobre voqe najmo}nijih zemaqa NA-TO, protiv koji su radikali i socijalisti voqni da vo-de doìvotnu parnicu. Duh palanke, bar kako kaù svaistraìvawa, rado prihvata ovakvu ideju, spreman datera mak na konac do sopstvenog samouni{tewa. Oni ko-ji daqe vide iza brda opet se progla{avaju izdajnici-ma i stranim pla}enicima kao u blistavim vremenimamilo{evi}evsko-{e{eqevskog orgijawa, ~iji je inat,bes i mr`wa postao amblem na{e prepoznatqivosti usvetu. I taj palana~ki osvetni~ki duh nasilno isteto-viran kao nezasluèni beleg tradicionalno ~estitomnarodu, umesto da ode u istoriju ru`ne pro{losti, opetkao bauk kruì Srbijom.

Niko ne pori~e da su Amerikanci i wihovi NATO sa-veznici u misiji milosrdni an|eo nemilosrdno raz-lupali ovu zemqu, kolateralno i hotimi~no uzeli to-liko nevinih ìvota i ostavili duboke oìqke u du{ijednog naroda, pa ipak sve je to nemerqivo sa strada-wem Hiro{ime i Nagasakija, gde je samo u jednom minu-tu bukvalno masakrirano nekoliko stotina hiqada qu-di koji nisu imali blage veze sa zlo~inima carske im-perijalne vojske. Japanci, potomci Samuraja, sa dubokimose}ajem nacionalnog dostojanstva, i pored poniàvaju-}e kapitulacije odbili su da o{tre ma~eve osvete. Na-protiv, u ime opstanka preìvelog naroda pruìli suruku pomirewa Amerikancima i svoja su zgari{ta ubrzopretvorili u ekonomsku velesilu sveta. Taj se iskorakza Srbiju, po svoj prilici, ~ini prete{kim.

UUUU VVVV OOOO DDDD NNNN IIII KKKK

! BOGOQUB PEJÎ]

4 SRPSKA RE^ ! BROJ 351 ! 4. AVGUST 2004.

IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAA[[[[TTTTAAAA ]]]]EEEE TTTTOOOOAAAALLLLEEEETTTTIIII PPPPOOOORRRREEEEDDDD

TTTTOOOOLLLLIIIIKKKKIIIIHHHH LLLLIIIIVVVVAAAADDDDAAAAOlimpijske igre u Atini posluìle su

Ministarstvu trgovine i turizma da prove-ri stawe javnih toaleta u Srbiji, pa i da

postavi neke rokove od-govornima za wih, kakobi ih koliko-tolikoupristojili za turiste.

U prvoj fazi kontro-le ekipe turisti~kih isanitarnih inspektoraobi{le su stotinak ugo-stiteqskih objekata naputevima od hrvatskedo makedonske granice.

Posle kontrole podneto je 18 zahteva su-diji za prekr{aje, doneto jedno re{ewe ozabrani rada, 23 re{ewa o otklawawu ne-pravilnosti, a napla}ene su tri mandatnekazne od ukupno 3.100 dinara. U drugoj fazi,koja je trajala do po~etka avgusta, inspek-tori su posetili 1.267 objekata na putevi-ma, aerodromima, autobuskim i èlezni~-kim stanicama. Tada su doneli 80 re{ewa ozabrani rada, 415 o otklawawu nepravil-nosti, podneli 348 zahteva sudiji za pre-kr{aje i naplatili 55 mandatnih kazni.

Najve}i broj pregledanih toaleta u kafa-nama i restoranima nije ispunio ni mini-mum uslova koje zakon propisuje. Umesto dasu obloèni vodootpornim materijalom,zidovi i podovi puni su rupa od odavnoobijenih plo~ica ili oqu{tene farbe,vrata nemaju kvaku a kamoli propisanu re-zu, nema kanti, sapuna ni toalet papira,iako bi, prema pravilniku, tu trebalo dase na|e i aparat za su{ewe ruku. Tek u ma-lom broju toaleta postoje odvojene prosto-rije za prawe ruku, kao i prozori sa nepro-zirnim staklom na kabinama.

Ugostiteqi su za ovakvo o~ajno staweokrivili turiste, koji zbog nedostatka jav-nih toaleta odlaze u kafanske. Neki su upropisanom roku od pet dana uspeli da po-prave stvar, a zatvoreni su restorani i ka-fane koji su gostima umesto toaleta poka-zivali livadu. U turisti~koj inspekcijikaù da je stawe lo{ije na jugu zemqe, a daje potpuno uobi~ajeno da vrata ve-cea ne mo-gu da se zatvore. Nema ni ve{alice na kojubi mogle da se ostave ode}a i ta{na, takoda gosti svoje stvari i daqe drè u zubimadok koriste toalet.

Stara i Nova Pazova, Ruma, Irig, Pe}in-ci, Novi Be~ej, Titel, Vrbas, Temerin, Beo-~in, Sremski Karlovci, Sombor, Kikinda,Vrawe, Pirot, Lebane, Leskovac, Uìce,Vaqevo, [abac, Prijepoqe, Nova Varo{ ijo{ mnogo drugih gradova na turisti~kojtrasi nemaju nijedan javni toalet. Najvi{eih ima u Beogradu (21), potom Ni{u (5), podva u Novom Sadu i Subotici, i jedan uVrwa~koj bawi, izuzimaju}i toalete na sta-nicama, mada ih neki nemaju ni tamo.

BBBBAAAAGGGGZZZZIIII UUUU DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTVVVVUUUU ZZZZAAAA[[[[TTTTIIII]]]]EEEENNNNIIIIHHHH SSSSVVVVEEEEDDDDOOOOKKKKAAAAPosle Qubi{e Buhe ûmeta i jo{ nekolicine sa poternice za ubistvo Zorana \in|i-

}a, i Dejan Milenkovi} Bagzi moè postati za{ti}eni svedok u procesima koji se vodeprotiv pripadnika zemunskog klana.

Gr~ka policija je na osnovu podataka iz srbijanskog MUP-a skorodva meseca pre no {to je uhapsila Milenkovi}a znala da je on u Gr~-koj. Predstavnici srpske policije i pravosu|a stupili su sa wim ukontakt kako bi utvrdili koliko zna o ubistvima i ostalim krivi~-nim delima, i od tada traju pregovori o wegovom statusu. Milenko-vi} je gr~koj policiji poverio da strahuje za svoj ìvot, pa ga u zatvo-ru ~uva specijalna policija, koja mu je obezbedila i pancir prilikomtransporta.

Bagzi pred sudom u Solunu odgovara za ilegalni ulazak i boravaku Gr~koj, ~ekaju}i zahtev SCG za izru~ewe. Ono se moè o~ekivati zanajmawe dva meseca, kaè Rasim Qaji}, ministar SCG za qudska prava, dok u Central-nom zatvoru u Beogradu ve} spremaju }eliju u okviru krila znanog kao Hajat. Tu se ve}nalazi Legija, a pre odlaska u Hag u tom delu CZ-a je boravio i Slobodan Milo{evi}.

Ukoliko Bagzi bude primqen u dru{tvo za{ti}enih svedoka, prema novom zakonu, ~i-je se usvajawe o~ekuje najesen, mogao bi od dràve da dobije apsolutnu promenu identi-teta. To podrazumeva dobijawe novih dokumenata i prebivali{ta, redovan mese~ni xe-parac i plasti~nu operaciju lica.

BBUUBBRREEZZII,, SS QQUUBBAAVVQQUUSrbija je na posledwem mestu u Evropi kada je re~ o kadaveri~noj transplantaciji, tj.

uzimawu organa sa preminulog. U svim razvijenim zemqama ova metoda je uobi~ajena prile~ewu pacijenata sa hroni~nim bolestima bubrega, jetre, pankresa i srca.

A zbog inertnosti ovda{wih zdravstvenih vlasti, samo pro{le godine umrlo je 750 pa-cijenata na hemodijalizi, od ~ega je najvi{e bilo dece. Zakon o uzimawu i presa|ivawudelova qudskog tela, bez koga je kadaveri~na transplantacija nezamisliva, ve} drugugodinu je u skup{tinskoj proceduri, iako bi wegovo usvajawe obolelima omogu}ilo kva-litetnije le~ewe i duì ìvot. Za sada je jedinu akciju ovog tipa pokrenula Vojno-medi-cinska akademija u Beogradu, kada je predloìla da zdravi qudi jo{ za ìvota zave{ta-ju svoje organe u slu~aju smrti. Prema podcima sa VMA, donatorske kartice za sada su do-bili samo lekari ove ustanove. Oni navode da je kadaveri~na transpanatacija isplati-va ve} posle godinu dana dijalize, jer ko{ta 16.000 evra, dok je jedina nada za decu na di-jalizi upravo transplantacija bubrega.

Za razliku od razvijenih evropskih zemaqa, u Srbiji ne postoji ni propagandna eduka-cija gra|ana o tome koliko bi se ìvota spaslo ukoliko bi porodice pokojnika odobri-le donaciju organa.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAA

KOGA (NE)]EMO ZA IZBOREPosle katastrofalnog poraza predsedni~kog kandidata Dragana Mar{i}anina, u DSS-

u vladaju nezadovoqstvo i podele. To je pokazala i zatvorena sednica Glavnog odboraove stranke, iz koje je procurilo i to da se deo ~lanstva zalagao da se ovakvi sastanciotvore za javnost, po uzoru na DS. Od Mar{i}anina se o~ekivala ostavka na mesto pot-predsednika stranke, jer Izvr{ni odbor nije prihvatio wegov izve{taj o kampawi. Mar-{i}anin se, me|utim, na sednici nije ni pojavio, zauzet godi{wim odmorom, ali jesudrugi potpredsednik Aleksandar Popovi} i direktor DSS-a Obren Joksimovi}.

Nude}i ostavke koje nisu prihva}ene, oni su jedan drugog usput i optuìvali Joksi-movi} Popovi}a zato {to je u Ministarstvu za nauku zadrào ~etvoricu ~lanova DS-a, dok

se nekada{wem ministru zdrav-stva zamerilo {to samovoqno ra-stura op{tinske odbore DSS-a.

Ostavka na strana~ke funkcijeo~ekivala se i od drugooptuè-nog za debakl predsedni~ke kam-pawe, Dejana Mihajlova. I on je toodbio, uporno tvrde}i da bi po-novo pro~itao sada ve} ~uvenuoptu`bu na ra~un Borisa Tadi}a iZorana @ivkovi}a o ubicama pre-

mijera \in|i}a. Na pritisak ve}ine, u tu situaciju ne}e do}i jer je odstrawen iz kampa-we za lokalne izbore. Tek desetak glasova bilo je za predlog jednog od ~lanova da se nasednici raspravqa i o radu Vlade Srbije, kao i smeni Branka Pavlovi}a sa mesta direk-tora Agencije za privatizaciju, iako je predlog obrazloèn ~iwenicom da je tom smenomDSS u medijima sama sebi poquqala ugled stranke ~istih ruku, te da se o woj ve} govo-ri kao o profiterskoj stranci.

U DSS-u je odlu~eno i da se kadrovski problemi gurnu pod tepih do kraja lokalnih iz-bora, kada }e biti odràna skup{tina ove stranke. Ispostavilo se, me|utim, da to ne-}e biti tako lako, jer je isplivao i problem koga kandidovati za gradona~elnike dvava`na politi~ka centra, Beograda i Novog Sada. Istiri~ar Dejan Mikavica, vojvo|an-ski favorit DSS-a, budu}u kandidaturu bi mogao da odbije izgovaraju}i se zdravstve-nim stawem, s obzirom da ispred sebe ima jake protivkandidate u liku Maje Gojkovi} izSRS, Branislava Pomori{kog iz LSDV Nenada ânka i sada{weg gradona~wlnika No-vog Sada iz DS, Borislava Novakovi}a. Sa druge strane, u DSS su svesni koliko malo{ansi na pobedu ima Zoran Drakuli} (zasad kandidat za Beograd) . Zato upu}eni tvrdeda ne}e biti iznena|ewe ukoliko DSS na kraju ipak podrì predsednika NDS Slobo-dana Vuksanovi}a.

Ve}ina ministara Vlade Zorana \in|i-}a, koju je preuzeo Zoran @ivkovi}, odli~-no se sna{la u biznismenskim vodama.

@ivkovi} tvrdi da ìvi od dràvneplate na koju ima pravo pola godina od na-pu{tawa funkcije, ali kaè da }e ve} odjeseni u}i u neki posao. Vratio se iz Beo-grada u Ni{, ali se trenutno odmara u Cr-noj Gori, u Rosama, gde ima vikendicu.

Wegov ministarfinansija Boà \e-li} nastanio se u Be-ogradu, tvrde}i dawegov ìvot nemasmisla bez srpskeprestonice. On sasvojim kolegama,biv{im ministromtrgovine Sloboda-nom Milosavqevi-}em i doskora{wimdirektorom Agencije za internet i infor-misawe Banetom An|eli}em, priprema ot-varawe najve}e konsultanstske firme naBalkanu, tako|e najesen. Za to vreme, pre-

ma sopstvenim tvrdwama, radi bankarskeposlove, u transakcijama izme|u Zapada iIstoka. U tome ima podr{ku i saradwu do-ju~era{weg guvernera Kori Udovi~ki, doksa biv{im ministrom kulture Branisla-vom Le~i}em radi na tajanstvenom projek-tu iz oblasti medija.

Sam Milosavqevi} je na ~elu Privrednekomore Srbije.

Nekada{wi potpredsednik srpske vla-de Joèf Kasa otvara filijalu Agroban-

ke u Subotici, u politici je ostao vode-}i svoju stranku. Dragan Milovanovi}, biv-{i ministar za rad, ostao je u IMT-u, gde jenekada bio metalac, a sada je predsednikUpravnog odbora. Tvrdi da se ìvi neka-ko uz {estomese~na ministarska primawa.

Vladan Bati} je otvorio advokatsku kan-celariju jo{ dok je bio ministar pravosu-|a, i sada se u wu povukao, dok se biv{i mi-

nistar prosvete Ga-{o Kneèvi} vrationa Pravni fakultetkao vanredni profe-sor, gde razmi{qada li da iz mati~nogGSS-a pristupi De-mokratskoj stranci,kojoj bi u miraz do-neo i jedno poslani~-ko mesto. U profeso-re su oti{li (tj. vra-

tili se) i biv{i vicepremijer @arko Ko-ra} i ministar gra|evine Dragoslav [u-marac. Prvi radi na Odeqewu za psiholo-giju Filozofskog fakulteta, a drugi naGra|evinskom fakultetu.

Iz javnog ` ivota potpuno su nestali biv-{i ministar policije Du{an Mihajlovi} ibiv{a ministarska za telekomunikacijeMarija Ra{eta Vukosavqevi}, koja je bilaglavni akter nikada razja{wene afere okodràvnih fondova i gradwe puteva mafi-ja{kim ma{inama, zbog kojih je morala dapodnese i ostavku.

Jedino je nekada{wi vicepremijer Ne-boj{a ôvi} ostao na politi~koj funkcijipredsednika Koordinacionog centra za Ko-sovo i Metohiju.

BBBBIIIIVVVV[[[[IIII UUUU IIIISSSSTTTTOOOOMMMM KKKKOOOOLLLLUUUU



MINISTAR ZA ENERGETIKU TVRDIODA SU TRAFO-STANICE LEKOVITE

Stanovnici beogradskog naseqa Mirijevo jo{ se se}aju kako je RadomirNaumov, sada{wi ministar energetike, pro{le godine u martu poku{ao daih pridobije za izgradwu velike trafo-stanice u sred wihovog naseqa.

Elektroprivreda Srbije je za ovaj poduhvat ve} dobila kredit od Svet-ske banke, pa je Naumov, tada jedan od ~elnih qudi u Upravnom odboru EPS-a, tvrdio da su elektromagnetna zra~ewa koja su neminovna u radu ovog po-strojewa, zaista odgovorna za mnoge bolesti qudi u okolini, ali da su u

nekim slu~ajevima i lekovita! Odnosno, mogu, kako je tada rekao, da pomognu u oporavkuodre|enih (ali nenavedenih) bolesti.

Pozivaju}i se na norme Evropske unije,Naumov je tada istakao da }e magnetno poqekoje bi emitovala ova trafo-stanica, ina~emnogo opasnije od elektri~nog poqa, bitimawe od gorweg limita. To vaì i za jonizu-ju}e zra~ewe koje emituju dalekovodi koji seprostiru oko naseqa. Ni ja verovatno ne bihvoleo da ` ivim iz estetskih razloga u blizi-ni jednog postrojewa, ali, fokusiraju}i se namedicinski aspekt i na vezu sa dozvoqenimja~inama elektri~nog i magnetnog poqa, sma-tram da ne predstavqa problem za qude kojiìve u neposrednoj blizini, zakqu~io jeNaumov.

Iako bi ta trafo-stanica re{ila snabde-vawe eletri~nom nergijom u Beogradu, glatkoodobrewe za wenu gradwu bilo je prevelikzalogaj i za Ministarstvo za za{titu ìvot-ne sredine, i za Institut u Vin~i. Stru~wacisa oba mesta nekoliko puta su podnosili pot-puno kontradiktorne izve{taje o uticaju tra-fo-stanice na zdravqe qudi, ali niko odstru~waka nije hteo da potpi{e da je ovakavobjekat potpuno bezbedan. Ina~e, prema nor-mama EU, postrojewe tako velike snage (400kilovolti) trebalo bi da bude udaqeno najma-we pet kilometara od rubnih delova naseqa.

VVVVUUUU^^^ÊEEELLLLAAAA BBBBEEEEZZZZ TTTTIIIITTTTUUUULLLLEEEEJo{ uvek nepoznati po~inioci skinuli su plo~icu sa vrata kabineta potpredsedni-

ka SPS-a Milorada Vu~eli}a u sedi{tu ove stranke u Beogradu.Istrovremeno, Vu~eli}u je iskqu~ena i telefonska linija, pa on i wegova sekreta-

rica koriste privatni telefonski broj. Iako Vu~eli} smatra da je cela stvar ujdurmanekih Da~i}evih omladinacakoja ne}e uticati na wegovo me-sto u stranci, i drugi znaci govo-re da se SPS sve ja~e cepa na ma-lobrojne, odane Slobodanu Milo-{evi}u, i one druge, koji bi ga ra-do prepustili istorijskoj uloziu Hagu.

Najnoviji sukob je nastao poslezahteva iz Haga da Ivica Da~i}bude smewen sa mesta predsedni-

ka Glavnog odbora stranke, a da ime nekada neprikosnovenog {efa stranke moè ponovoda se koristi na izborima ukoliko Da~i}evo mesto zauzme Milorad Vu~eli}. Po{to zaovakav predlog Slobina struja nije dobila dovoqno glasova, razmi{qalo se i da se nalokalnim izborima kandiduju nezavisno od ostalog dela SPS-a. Kandidat za gradona~el-nika Beograda u tom slu~aju je trebalo da bude poznati obnoviteq Srbije, Milutin Mrko-wi}. Od toga se, bar za sada, odustalo, jer se ispostavilo da ta struja nema upori{te unajmawe 40.000 ~lanova i pristalica, koliko je potrebno potpisa za ovu kandidaturu.

NA[I HA[KI TRIBUNISuprotno izjavi ministra policije Dra-

gana Jo~i}a da kancelarija Ha{kog tribu-nala nema svoju obave{tajnu mreù, ovoodeqewe u Beogradu ima nekoliko ekipa zapotragu. U wima se nalaze biv{i i aktivnislu`benici zapadnih obave{tajnih slu`-bi. Wihov prvi zadataknije, kako bi se moglopretpostaviti, da loci-raju imena optuènih zaratne zlo~ine, nego dastvore saradni~ku mre-ù koja moè da ukaèna trag, pre svih, RatkaMladi}a i Radovana Ka-raxi}a.

Saradnike nalaze me-|u doma}im aktivnim ibiv{im oficirima, po-licajcima, ali i novi-narima koji se isti~usvojim patriotizmom.Ti obave{tajci, kako semoè saznati, rade le-galno razgovaraju sasvedocima, analizira-ju {tampu, vode polu-zvani~ne pa i zvani~nerazgovore sa qudima izvlasti, a izve{taje pod-nose prvim qudimakancelarije Haga u Beo-gradu, koji ih daqe pro-sle|uju Tuìla{tvu.

Postoji i tajna grupaistraìteqa, koji senaj~e{}e nalaze pri hu-manitarnim misijama,nevladinim organizacijama i predstavni-{tvima stranih firmi. Me|u wima su i qu-di koji pose}uju tribine i mitinge podr{kesada{wim i potencijalnim stanarima za-tvora u [eveningenu. Obavezno su obu~eniu majice sa likovima Karaxi}a i Mladi}a,i me|u najbu~nijima su kada treba izviki-vati parole protiv wihovog hap{ewa.

^^^ÔOOOVVVVIIII]]]] PPPPRRRRIIIIBBBBLLLLIIII@@@@IIIIOOOOSSSSRRRRBBBBEEEE IIII SSSSRRRRBBBBEEEE IIII SSSSRRRRBBBBEEEE

IIII AAAALLLLBBBBAAAANNNNCCCCEEEESrpski i albanski lideri na Kosovu

prvi put su se sloìli u jednom da pred-sednik Koordinacionog centra Neboj{a

ôvi} olako mewa mi{-qewe. Od kada je posta-vqen na ovu funkcijuôvi} je govorio da sena Kosovu moraju posta-viti standardi me|u-narodne zajednice prestatusa. Me|utim, u jed-noj od svojih posled-wih izjava po~eo je dase zalaè za kona~an

status Kosova, {to je, ina~e i èqa al-banskih politi~ara. I, dok ôvi} naglupromenu mi{qewa obrazlaè aktuelnimtrenutkom i de{avawima na terenu,Ran|el Nojki}, poslanik koalicije Po-vratak kaè da je ôvi} izgubio kompasna Kosovu, dok Milan Ivanovi}, predsed-nik SNV severnog Kosova misli isto, ali

kaè da gubi tlo pod nogama. Kada je po-kojni premijer \indi} iza{ao sa tezomhitnog re{avawa statusa Kosova, ôvi} jeprotivre~io takvoj strategiji, upozorava-ju}i \in|i}a da me|unarodne instituci-je insistiraju na standardima pre statu-sa, podsetio je Nojki}. Ivanovi}, me|u-tim, smatra da {ef Koordinacionog cen-tra KiM svoje mi{qewe formira upravoprema èqama svojih stranih mentora.

I premijer Kosova, Bajram Rexepi smatrada ôvi} preko no}i mewa svoju politi-ku, ali da se Vlada Kosova i daqe koncen-tri{e na ispuwavawe standarda, koje odKosova traè me|unarodne institucije iSAD.



Kad je krajem aprila ove godine po-~elo demontirawe (kasnije se is-postavilo deset godina starih)prislu{nih ure|aja iz privatne

ku}e Vuka i Danice Dra{kovi}, laici supomislili da je time po~elo i kona~nodemontirawe jednog teroristi~kog izlo~ina~kog reìma.

Tom prilikom skinuta su dva prislu-{na ure|aja i prese~en jedan kabl kojivodi do tre}eg. Po {emi koju su Dra{ko-vi}i dobili, to bi bilo sve, iakosu postojale brojne indicije da ihima mnogo vi{e. Naprimer, na su-|ewu su tri sata ~itani izvodi raz-govora, koje su Dra{kovi}i vodi-li, ukqu~uju}i i one re~enice kojesu neposredno razmenili u spava-}oj sobi pred polazak na Ravnu go-ru, jedan sat pre nego {to se desiozlo~in na Ibarskoj magistrali. Da-nica Dra{kovi} se se}a da to nijebio razgovor preko telefona, te jeo~ito da se bubice nalaze i u spa-va}oj sobi, tamo gde ih demonteri ni-su ni traìli. I pored toga, prisut-ni {ef BIA Rade Bulatovi} je naja-vio da }e BIA dati ~ak pisanu ga-ranciju da u Dra{kovi}evoj ku}i vi-{e nema prislu{nih ure|aja koje jepostavila ta slu`ba.

Da bubica ima zapravo bezbroj, po-tvrdio je na su|ewu i Rade Markovi},biv{i {ef DB. On je rekao da bi seuklawawe prislu{nih ure|aja mogloizvesti samo ru{ewem ~itave ku}e.

Kako su izvedeni prikqu~ci, da lisu zbirno postavqeni u jedan kabl iliih ima uvedenih sa vi{e strana, biloje mogu}e utvrditi samo pomo}u ela-borata za koji se zna da postoji, alije u Sudu, navodno izgubqen. I StevanBasta, slu`benik DB, potvrdio je daje ku}a snimana i audio i video tehni-kom spoqa, tako da bi svaki put kadabi Dra{kovi}i pozvali ekipu da ot-krije prisustvo bubica, mikrofonibili spoqa deaktivirani.

Nekolio dana kasnije, posle vi{enego ozbiqnih gra|evinskih radova,

slu`benici tajne policije izvadili sujavno dve bubice iz zida i sa plafona uslu`benim prostorijama Srpskog po-kreta obnove u Knez-Mihailovoj ulici uBeogradu. Re~eno je da ih ni tamo vi{enema.

Tim povodom je i predsednik VladeVojislav Ko{tunica, preko svog glasno-govornika poru~io da time po~iwe erau kojoj ne}e biti prislu{kivawa poli-ti~kih neistomi{qenika.

U junu ove godine privatno angaòvanai vrhunski opremqena ekipa identifi-kovala je u redakciji Srpske re~i (u pro-storijama direktora, glavnog urednika iurednika) najmawe {est prislu{nih ure-|aja, sa svim tehni~kim karakteristikama.

Ve} u julu iz srca BIA-e procureo jestrogo poverqivi izve{taj, koji vam pred-stavqamo i koji govori u kakvom dru-{tvu i daqe ìvimo i ~emu svi zajednomoèmo da se nadamo.

STRA[NO: PRISLU[KIVAWE

Ne}e iz zidova, pa to ti je

! ILIJA STAMENKOVI]

Kako teku postupci u kojima se Srbi-ja i Crna Gora brane od optu`bi zaagresiju na nekada{we republikeSFRJ i genocid prema pripadnici-ma drugih nacionalnosti?

Na tom poslu je dosta ura|eno u posledwetri godine, ali je sada neophodno da se odabe-ru strani advokati sa kojima }emo priprematiodbranu. Na{i pravni stru~waci nisu eduko-vani za nastupawe pred sudovima koji prime-wuju proceduralna pravila razli~ita od na-{ih. Me|unarodni sud pravde u Hagu, recimo,primewuje anglosaksonski pravni postupak uzelemente evropskog. U anglosaksonskom postup-ku mi ne bismo mogli da se sna|emo, {to jevrlo opasno, jer ako propustite neku procesnuradwu u postupku moète da izgubite ceo spor.O onim su{tinskim stvarima mi svakako znamovi{e od stranih advokata, ipak je na{a zemqau pitawu, ali je zbog poznavawa procedure wi-hova pomo} neophodna.

Kada je re~ o tu`bama Hrvatske i BiH, do-kazni postupak se svodi na slede}e: da li jeza vr{ewe zlo~ina postojala motivacija Srbi-je? I u hrvatskoj i u bosanskoj tu`bi kao mo-tiv se navodi stvarawe Velike Srbije. U pri-log takvoj tvrdwi navodi se ne{to {to, po na-{em poznavawu stvari, i nije tako ~vrst argu-ment, pozivawe na Memorandum SANU. U bo-sanskoj tu`bi se ~ak kaè da je taj dokumentpotpisalo 250 srpskih intelektualaca, {to jefaktografska gre{ka: ispod tog dokumenta senisu potpisali ~ak ni oni koji su u~estvovaliu wegovoj izradi. Takozvani Memorandum jeobjavqen u radnoj verziji. Dakle, niti je kopotpisao taj dokument niti je o wemu glasanou SANU.

Postoji jo{ jedno va`no pitawe koje jo{ ni-je obra|eno podatak da je u obe tu`be SRJ oz-na~ena kao agresor. Na{e je stanovi{te da je tobio unutra{wi me|uetni~ki sukob, tj. gra|an-ski rat. Ali, mi to moramo da dokaèmo doku-

mentima, umesto literaturom. U tom smislupripremamo najzna~ajnije dokumente, {to uovom trenutku nije za javnost. To je advokatskiposao, koji je tajna sve dok ne iza|e pred sud.Mislim da, ipak, ne}emo imati ve}ih te{ko}au tom dokazivawu.

NIJE SVAKI ÔVEK DR@AVAPojedine politi~are i pravnike zabriwa-

va mogu}nost da SCG, kao pravni sledbeniktuène SRJ, bude obavezana na pla}awe rat-ne {tete Hrvatskoj i BiH. Koliko je, po Va-{em mi{qewu ovakva opasnost realna?

Ja samo i do sada imao stru~ne polemike sakolegama iz Zagreba (mawe iz Sarajeva), kaorecimo sa profesorom me|unarodnog prava Bu-dislavom Vukasom, s kojim se odli~no pozna-jem. Moj je stav da u unutra{wem gra|anskomratu ne postoji institucija ratne {tete i dase, pravno gledano, ratna {teta moè traì-ti samo ako je u ugovorima o miru, kojim je za-vr{en jedan rat, uneto da neko mora da ispla-ti ratnu {tetu. Po{to u sporazumu iz Dejtona,kojim je okon~an bosanski rat, nema takve od-redbe, mi moèmo da se pozovemo na Ha{ku kon-venciju iz 1907. godine, u kojoj je izri~ito na-vedeno da takva obaveza mora biti uneta u mi-rovni ugovor. To se odnosi i na slu~aj Hrvat-ske i rezoluciju UN, kojom je okon~an rat u tojdràvi. Prema tome, oni nemaju pravni osnov.A Vukas meni na to kaè: Zaboga, pa video sivaqda Vukovar, tamo je uni{tena ili te{koo{te}ena skoro svaka ku}a! Vaqda je red dase qudima koji su izgubili svoj dom nadokna-di {teta. Odgovorio sam da je to sasvim ta~-no, da sam i ja za to, ali moramo imati pri tomna umu da je u samom Vukovaru 1991. oko 36 pro-cenata bilo srpskog stanovni{tva, u okolini

grada mo`da i ve}ina, u odnosu naHrvate. Koliko je meni poznato, zna-~ajan broj tih qudi i danas ìve uSrbiji kao izbeglice, mnogi su u me-|uvremenu primili srpsko dràv-qanstvo, pa se postavqa pitawe:ko }e wihovu {tetu da nadoknadi?Zbog toga sam ja sklon da u pogleduratne {tete individualizujemopristup pa da bude obe{te}en sva-ki ~ovek a ne dràva, to nije me|u-dràvni odnos.

Kako, pak, posmatrate izjedna-~avawe Milo{evi}eve diktaturei jednopartijskog vladawa Srbi-jom sa odgovorno{}u dràve i na-roda, {to na{i susedi uporno po-ku{avaju?

Rat koji je vodio Milo{evi} nemoè da se stavi na teret srpskojdràvi, a pogotovo ne narodu. Mi-lo{evi}eva vlast se ne moè iden-tifikovati sa srpskom dràvom isrpskim narodom. Srpsku dràvupored wegove vlasti ~inila je iopozicija, koja je postojala sve vre-me, od po~etka antiratno nastroje-na. Setite se samo da je u pojedinimkrajevima Srbije 80 odsto vojnih ob-veznika odbilo poziv za mobiliza-ciju kada je izbio rat u Hrvatskoj.Znam da je Milo{evi} prosto polu-deo zbog informacija o pravim po-

bunama u kasarnama, gde su mladi}i ~ak okre-tali oru`je prema svojim oficirima. Dakle,postojao je vrlo izraèn otpor tom ratu u naj-{irem smislu re~i. Opoziciju ne bi trebalopotcewivati, jer je opozicija uvek imala ve-}inu podr{ke naroda u odnosu na Milo{evi-}ev SPS. Kada smo i{li na izbore sa Deposomsocijalisti su imali svega 32 odsto glasova inisu mogli da sastave vladu dok im nije pri-{ao Du{ko Mihajlovi}.

Prema tome, ne moè se osuditi dràva, od-govornost za ta dela je individualna i bi}e su-|eni oni koji su po~inili krivi~na dela, ukqu-


RRRR AAAA DDDD OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV SSSS TTTT OOOO JJJJ AAAA NNNN OOOO VVVV IIII ]]]] ,,,,PPPP RRRR OOOO FFFF EEEE SSSS OOOO RRRR MMMM EEEE \\\\ UUUU NNNN AAAA RRRR OOOO DDDD NNNN OOOO GGGG PPPP RRRR AAAA VVVV AAAA

Za{to Milo{evi}nije tuìo Ameriku!

Pravni savet Ministarstva spoqnih poslova, kao savetodavnipravni organ, postojao je kod nas oduvek, a nije funkcionisaojedino za vreme prethodnog ministra, Gorana Svilanovi}a.Na mestu predsednika Saveta danas je profesor me|unarodnogprava dr Radoslav Stojanovi}. On je i koordinator ekspert-skog tima za pripremawe odbrane pred Me|unarodnim su-dom pravde u Hagu, po tu`bi Bosne i Hercegovine i Hrvatskeprotiv na{e zemqe.

~uju}i i genocid, ako se to dokaè. Me|utim,smatram da nije mogu}e dokazati Milo{evi}ugenocid, {to bi zna~ilo da je on imao nameruda uni{ti hrvatski narod ili Muslimane. Akoje zlo~in u Srebrenici progla{en za zlo~ingenocida ({to je za mene sporno ali je sada resjudicata, jer je pravno zavr{en postupak protivgenerala Krsti}a, osu|enog pred Tribunalom)trebalo bi dokazati da postoji komandni la-nac odgovornosti izme|u Milo{evi}a i Mla-di}a. Ja mislim da to nije dokazivo; Milo{e-vi} moè da se optuì za ratne zlo~ine kojesu ~inile paravojne jedinice u odnosu na kojeje on sasvim sigurno imao komandni poloàj(Arkan, [e{eq, Beli orlovi, Du{an Sil-ni) samim tim {to su naoruàvani u regular-nim jedinicama u Srbiji. Ali, ~ak da Milo{e-vi} bude osu|en za genocid, to ne zna~i auto-matski i osudu dràve za genocid. Konvenci-ja o genocidu tu mogu}nost da {ef dràve bu-de optuèn i osu|en za genocid ne podrazume-va kao odgovornost dràve, kao {to bi bilo uobrnutom slu~aju da je dràva po~inila ge-nocid a da {ef dràve nije za to kriv.

Nadamo se da }e ove tu`be dve susedne dr-àve povu}i, ako èlimo da postanemo ravno-pravni partneri, da sara|ujemo, ako smo sprem-ni na me|usobno pra{tawe... Te{ko je zamisli-ti da vi sa nekim imate iskrene partnerske od-nose a da istovremeno vodite ovakvu parnicu.

SVEST O IMIXUDa li taj princip smatrate kqu~nim i kod

predloga da mi povu~emo tu`bu protiv zema-qa ~lanica NATO, zbog vojne intervencije1999. godine?

Tu tu`bu protiv osam evropskih zemaqa pod-nela je vlada SRJ sa jednim krajwe pragmati~-nim politi~kim ciqem: Milo{evi} i wegovaklika morali su nekako da se opravdaju predgra|anima Srbije zbog ~iwenice da su prihva-tili ({to se naravno dogodilo pod pritiskomsile) rezoluciju UN 1244, kojom je Srbija iz-gubila vr{ewe vlasti na Kosovu. Iako je ta~-no da je bombardovawe izvr{eno ilegalno, jernije bilo odobrewa Saveta bezbednosti za tuakciju, ~iwenica je i to da je Savet bezbedno-sti usvojio rezoluciju 1244 {to predstavqaakt naknadne legalizacije tog nelegalnog ~i-na. Pitawe Milo{evi}u glasi: za{to si to pri-hvatio, za{to nisi zahtevao da se u rezoluci-ju unese da je NATO obavezan da nam plati {te-tu, jer nas je nelegalno napao? Interesantno jei da ta tu`ba ne obuhvata Ameriku, koja je ima-la vode}u ulogu u vojnim operacijama protivSrbije. Dakle, osam evropskih zemaqa sa ko-jima sutra treba da sedimo u Evropskoj uniji mituìmo za genocid i traìmo naknadu {tete.

Smatram da tu`bu za genocid treba povu}iiz vi{e razloga. Najzna~ajniji je pravni raz-log da mi ne moèmo dokazati, pa samim timdobiti zadovoqavaju}u presudu, da je osam ev-ropskih zemaqa htelo da uni{ti srpski narodili jedan wegov deo. Tome bih dodao i jedanmoralni stav: treba da po|emo od toga da mine ` elimo ni da poverujemo da su oni hteli dauni{te srpski narod. Jer, bilo bi prosto ne-shvatqivo verovati u tako ne{to i pokaziva-ti ` equ da sa takvima sedimo u EU, prikqu~i-mo se Partnerstvu za mir, a kasnije i NATOpaktu. Koji bi to onda bio na{ moralni iden-

titet, ako bi takva gledi{ta istovremeno eg-zistirala?! Prema tome, treba odustati odtu`be, bez postavqawa bilo kakvih uslova,jer nismo dràva koja bilo kome moè postav-qati uslove. Moramo biti svesni na{eg lo{egimixa u svetu.

Potpuno se slaèm sa ocenom biv{eg bri-tanskog ambasadora Kroforda, koji je odlaze-}i sa tog poloàja rekao: Srbi imaju lo{ imixu svetu, ali je problem {to oni toga nisu sve-sni. E, moramo postati svesni toga, i da bismopopravili svoj imix nu`no je da ~inimo aktedobre voqe, uz istovremeno po{tovawe me|u-narodnog prava.

TOMA IZ TITOVOG VREMENANeke politi~ke snage o~ekuju da se tu mo-

è izvr{iti vezana trgovina, tako {to bi sepovla~ewe na{e tu`be uslovilo pritiskomSAD i EU na Hrvatsku i BiH, da one povukutu`be protiv nas?

Uprkos nekim stavovima na doma}oj politi~-koj sceni, mi ne moèmo traìti (jer to nijepravno opravdano) od velikih sila da natera-ju Hrvatsku i Bosnu da one povuku svoje tu`beprotiv nas. To jednostavno nije mogu}e. Ali je-ste ne{to drugo: ako smo mi ve} u~inili gestdobre voqe, velike sile treba ozbiqno dauti~u na BiH i Hrvatsku, kako bismo po~eli dare{avamo na{e me|usobne odnose na drugi na-~in. Mislim da je to pravi put za na{ izlazakiz uàsa u kome se nalazimo. Alternativu tomputu predstavqa usamqenost i izolovanost.Ne znam ko jo{ nije svestan ~iwenice da jedi-no mi u Evropi nismo na tom putu integracija,sve dràve oko nas su ~lanice Partnerstva za

mir, sve postaju kandidati za prijem u EU, dokmi ostajemo po strani, da propadamo. I zbogtoga mi nismo u poziciji da se cewkamo, ve}moramo jednostrano, velikim potezima, da u|e-mo u svetsku politiku, kako bismo stekli po-verewe i povratili prijateqstvo onih kojinam u protekloj deceniji nisu bili naklowe-ni. Onaj ko pori~e ~iwenicu da je nacionalniinteres pretvarawe neprijateqa u prijateqa,taj ne poznaje su{tinu i smisao spoqne poli-tike.

Kako komnentari{ete zahteve stranaka,pogotovo onih koje snose svu odgovornostza na{e sukobe sa celim svetom iz devede-setih, za uvo|ewe svojevrsnog moratoriju-ma na povla~ewe tu`be protiv NATO?

Narod izabere jednu vlast da bi ona vodilatu dràvu, ali ne treba da o~ekuje da }e tavlast da mu se udvara tako {to }e povla~itievidentno lo{e poteze. Poznata je stvar izistorije da je u svakom ratu bilo zlo~ina i dasu mnogi zlo~inci progla{avani za heroje, dokistorijski nije utvr|eno da su bili zlo~inci.Kod nas je stvorena, pa i u delu stranaka navlasti, jedna nazovimo je antiha{ka klima.Vlast u Srbiji mora da bude svesna ~iwenicada je, ako mi ne u|emo u svet, ovaj narod pro-pao. Setite se da je za vreme Milo{evi}evevladavine preko 200.000 mladih qudi napu-stilo Srbiju, od kojih prema istim procenamaoko 34.000 sa fakultetskim obrazovawem. Gle-damo i danas pred zapadnim ambasadama redo-ve mladih koji ~ekaju na vizu, shvataju}i odla-zak iz ove zemqe kao svoju posledwu {ansu.

Prema tome, razmislimo o interesu ovog na-roda: ako si na vlasti, iza|i pred narod sa


MMMMOOOO@@@@DDDDAAAA BBBBIIII SSSSEEEE IIII KKKKLLLLIIIINNNNTTTTOOOONNNN IIIIZZZZVVVVIIIINNNNIIIIOOOOKako bi rezultati predsedni~kih izbora u Americi mogli da se odraze na politiku

prema Srbiji postoji zebwa od pobede kandidata demokrata i povratka na scenu Klin-tonovih diplomata poput Olbrajtove, Holbruka i drugih? Verujete li u formirawe srp-skog lobija u Va{ingtonu?

Ako budemo vodili politiku koja je suprotna ameri~kim interesima, tu nikakav lo-bi ne moè da nam pomogne. Ja sam bio na kongresnom saslu{awu povodom Kosova 1990.godine, i mogu vam re}i da to ni{ta ne vredi ako niste uklopqeni u neki segment ameri~-kog nacionalnog interesa. Ako, recimo, pozivate na bojkot izbora koje Amerika podrà-va, nema tog lobija, sve da imamo trideset tri senatora i kongresmena srpskog porekla(a ne tri koliko ih je sada) koji bi tu ne{to promenio naboqe u odnosu prema Srbiji.A ameri~ki interesi se ustanovquju konsezusom, tu ~ak nije va`no ko je republikanac ako demokrata. Keri je celu svoju kampawu gradio na optu`bama protiv Bu{a zbog neo-pravdanog rata u Iraku. Ali, Keri je glasao za vojnu intervenciju kada je o tome odlu-~ivano, on je protiv zbog toga {to, po wegovom mi{qewu, Bu{ nije izneo prave podatke,drugim re~ima prevario je ameri~ku javnost. Mi ne treba da o~ekujemo da }e nas podrà-vati vi{e republikanci nego demokrate, to je wihova unutra{wa stvar, a spoqna po-litika SAD je zasnovana iskqu~ivo na nacionalnim interesima o kojima oni uvek po-stiù konsenzus.

To {to se pri~a da su Albanci parama kupili naklonost raznih jakih ameri~kih li~-nosti pri~e su za malu decu. Amerikanci su imali interesa da pomaù Albance, kao iMuslimane u BiH, iz svojih politi~kih razloga. Niko wih ne bi mogao da nagovori dapodràvaju ovog ili onog da nije bilo wihovih interesa. Oni javno nisu rekli kojisu to interesi, ali moja je procena da su oni podràvali Muslimane na Balkanu zbogtoga da bi se pomirili sa Muslimanima na Sredwem Istoku. @eleli su da dokaù daoni nisu protiv Muslimana ve} protiv teroristi~kih reìma, a uvek podràvaju Mu-slimane koji su dobri; u Bosni, na Kosovu itd.

Ali, sada se situacija mewa, Americi je potreban globalni antiteroristi~ki blok.Jer, centar teroristi~kih aktivnosti danas je u islamskom svetu. I tu mi imamo nekih{ansi da neke stvari popravimo u na{u korist. Koliko sam ~uo, Klinton je nekom pri-likom nedavno izjavio da danas ose}a potrebu da se izvini Srbima. Prema tome, stva-ri se u svetskoj politici mewaju kao {to se mewaju i u ìvotu uop{te i mi treba dapratimo u kom smeru se okre}e ameri~ki interes.

otvorenim kartama, nemoj da mu se udvara{.Pokazalo se da je u Srbiji ogromna ve}ina qu-di za evropske integracije, mawina je protiv.Ako vlast ho}e da se udvara narodu time {to}e biti antiha{ki i antizapadno nastrojena,mora biti svesna da ide protiv interesa ve-}ine, a da se udvara mawini. Uostalom, boqeje izgubiti vlast nego upropastiti zemqu. Mi-lo{evi} je upropastio zemqu da bi o~uvaovlast. Dajte da umesto radikalizma, la`nogpatriotizma, hrabrosti i ponosa, malo pro-mislimo da li mi moèmo da se i daqe suprot-stavqamo svetu. Danas nastaviti antizapadnuksenofobiju Slobodana Milo{evi}a zna~i si-gurnu propast. Ne mogu da prihvatim ideje a laToma Nikoli} ja }u da sara|ujem i sa Istokomi sa Zapadom, pa }u da kupujem tehnologiju naZapadu a onda da izvozim na Istok. Kao da suoni budale! [ta }emo im mi u tom lancu? Toje hladnoratovska logika, a Toma je zaboravioda ovo nije Titovo vreme, kada je on igrao tuulogu. Glavni spoqnotrgovinski partner Kinedanas je Amerika, i to se zna. Za{to nisu Rusi-ja i Kina glasale protiv stvarawa Ha{kog tri-bunala? Ili protiv sankcija UN prema SRJ?Pa zato {to smo mi verovatno u~inili ne{to{to oni jednostavno nisu smeli da podrè.Jo{ je Milovan Milovanovi}, ministar spoq-

nih poslova Srbije po~etkom dvadesetog veka,govorio da mala dràva mora da po{tuje me|u-narodno pravo, jer samo tako daje argumentevelikoj sili (koja je iz svojih interesa podrà-va) da joj pruì legalnu za{titu od onih silakoje tu malu dràvu ho}e da uni{te.

PODR@ATI DRA[KOVI]APremijer Ko{tunica je Srbima na Kosovu

sugerisao da bojkotuju lokalne izbore, jernije prihva}en predlog vlade Srbije o de-centralizaciji pokrajine. Kakve bi posle-dice iz takvog stava mogle proiste}i?

Za{to se uop{te predlaù pregovori sa Al-bancima ako se polazi od toga da ono {to vla-da Srbije predloì mora biti prihva}eno?Moramo da se pomirimo s tim da ne moèmo na-metati svoje ideje i planove Albancima, akoho}emo kroz pregovore sa wima da re{imo pi-

tawe statusa Kosova. Da je Milo{evi} posleDejtona zapo~eo pregovore sa Albancima naKosovu ne bi se ni OVK stvorila, a kamoli onajuàs do koga je do{lo kasnije, da je 200.000Srba napustilo Kosovo, pa imamo nove izbegli-ce u Srbiji. Dokle }emo mi da se igramo sudbi-nom sopstvenog naroda? Odbijawe plana Z-4,ponu|enog Srbima u Hrvatskoj, dovelo je do pri-nudnog napu{tawa dvesta hiqada Srba. Zar jeboqe to od one nu|ene vrlo {iroke autonomi-je za Srbe? Moramo da shvatimo da ne moèmomi nametati svoju voqu, pogotovo ako zastupa-mo stav da ni od nas to niko ne sme da traì,da nama name}e svoju voqu.

I zbog toga mislim da je politika Vuka Dra-{kovi}a prema svetu zaista ona koju bi treba-lo svi da podrìmo.

Status Kosova?Ta dva stava koja se me-

|usobno suprotstavqajune vode uspehu pregovorakoji bi se obavili izme-|u Beograda i Pri{tine.Razni predlozi koji po-stoje, ukqu~uju}i ovaj po-sledwi, ministra Bota,da se napravi neka vrstatrojne federacije, bila

bi dobar osnov za razgovore, ali mislim da toAlbanci ne}e prihvatiti. Me|utim, Albancisu u zabludi da se pitawe wihovog statusa re-{ava referendumom. Jeste on naveden kao na-~in re{avawa u samoj rezoluciji 1244 (to jepreuzeto iz sporazuma u Rambujeu), ali se po-sle sprovedenog referenduma saziva me|una-rodna konferencija koja re{ava pitawe sta-tusa Kosova. Imaju}i to u vidu, oni koji vodena{u dràvu moraju biti kooperativni sa me-|unarodnim faktorima koji }e o tome donetikona~nu odluku. Podsetimo se primera iz isto-rije: odluka o tome da Kosovo pripadne Srbi-ji je doneta na Londonskoj konferenciji 1913.godine, iako se srpska vojska ve} nalazila natoj teritoriji. Londonska konferencija je od-redila granice izme|u Srbije i Albanije 1913.godine, bila je to konferencija ambasadoraevropskih sila tog vremena. Prema tome, mora-

mo biti svesni, to lepo pi{e u Rezoluciji 1244i nije potrebno da sada vr{imo psihoanalizusvetskih dràvnika. Posle referenduma sesaziva me|unarodna konferencija, koja }e do-neti odluku o statusu Kosova. Stavqaju se ne-ke prethodne radwe kao uslovi za postizawetog re{ewa: po{tovawe prava ~oveka, bezbed-nost za sve gra|ane itd., {to danas ne postojina Kosovu i zato se re{ewe jo{ ne nazire.

MO@DA EU KAO UZOR[ta nam je ~initi ukoliko bi to kona~no

re{ewe bilo nepovoqno za Srbiju?Ako se donese odluka da Kosovo postane ne-

zavisno, mi moramo da imamo spremnu varijan-tu {ta u tom slu~aju da traìmo. Ne moè se da-

ti nezavisnost Kosovu bez kompenza-cije Srbiji. Jedan od takvih predlo-ga pripremili su zna~ajni qudi nasvetskoj sceni, kao {to su Henri Ki-sinxer i lord Oven. Oni smatraju dabi za smirivawe Balkana trebalo iz-vr{iti rekonstrukciju postoje}ih dr-àva, tako da dràve budu zasnovaneuglavnom na etni~kom principu. U tomslu~aju Kosovo dobija nezavisnost najednom procentu dana{we teritorije(po wima oko 70 odsto), kojoj se pri-druùje zapadna Makedonija, gde suAlbanci u ogromnoj ve}ini, i to ~inijedan entitet koji treba sam da odlu-~i da li }e u}i u konfederalne vezesa Albanijom (ne ujediwewe) ili ne-}e. Onaj drugi deo Makedonije dobijatako|e mogu}nost da se opredeli da

li }e u}i, i s kim, u konfederalne veze sa ne-kom od susednih dràva. A Srbija, ako izgubiKosovo, dobija kao kompenzaciju pravo Repu-blike Srpske da se izjasni za konfederalnopovezivawe sa Srbijom. Time bi, po wihovommi{qewu, bilo re{eno balkansko pitawe poetni~kom principu, {to je, naàlost, u Evro-pi jo{ jedino krizno podru~je.

Me|utim, ovakav predlog ima svojih nedo-stataka, jer bi to proizvelo ozbiqne poreme-}aje, {to pretpostavqam samo kao mogu}nost,sukoba izme|u Srbije i Bugarske oko pravo-slavnog dela Makedonije, tu bi mogla i Gr~kada se ume{a... Mo`da je najboqi put da se to re-{i po modelu EU. Bilo bi dobro da ~ak i Sr-bija i Crna Gora budu ukqu~ene, jer nije te{kodokazati da su sada Srbija i Crna Gora me|u-sobno mawe integrisane nego, recimo, Nema~-ka i Francuska. Ako bismo sa Crnom Gorom po-stigli takav stepen integracije to bi bilo vi-{e nego {to danas predstavqa dràvna zajed-nica. Me|utim, kod Kosova se zaista postavqapitawe {ta sa Albancima u Makedoniji ne-zavisnost Kosova automatski otvara pitawestatusa zapadne Makedonije gde su Albanci uve}ini. Ako bismo mi svoje odnose re{ili poprincipima organizovawa iz Ustava EU, ondami svi zajedno moèmo da se prikqu~imo ovojzajednici dràva. Jer tada nestaje pitawe et-ni~kog razgrani~ewa kao bitno i postavqa sesamo pitawe ekonomskog razvoja.

Da li je to mogu}e (ja li~no mislim da nije)ostaje da se vidi, ali je zato najboqe da koo-peri{emo sa evropskom i svetskom zajedni-com po pitawu Kosova, a ne da se suprotstav-qamo.


DDRRAA[[KKOOVVII]] OO TTUU@@BBII[ef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Dra{kovi} najavio je da

}e veoma brzo na sednici Saveta ministara predloìti da se po-vu~e tu`ba koju je SR Jugoslavija podnela Me|unarodnom sudu prav-de u Hagu protiv zemaqa NATO zbog bombardovawa 1999. godine.

Dra{kovi} je posle susreta sa predsedavaju}im Saveta ministara Evropske unije,{efom holandske diplomatije Bernardom Botom, ocenio da je re~ o tu`bi koja je pod-neta od strane Slobodana Milo{evi}a i wegovih advokata i da bi je trebalo povu}ijer je rat pro{ao, a Milo{evi} oti{ao. Na{ je dràvni i nacionalni interes da u|e-mo {to pre u Partnerstvo za mir, Evropsku uniju i NATO, a nemogu}e je graditi odnosesavezni{tva i prijateqstva sa tu`bom i na osnovama tu`be, istakao je Dra{kovi}, iz-raàvaju}i uverewe da }e tu`be protiv SCG pred istim sudom povu}i i Hrvatska i BiH.

Ja sam siguran da }e posle takvog na{eg poteza i na{i prijateqi i susedi Hrvatskai Bosna, shvatiti da je potpuno nelogi~no i nemogu}e zajedno sa Srbijom sutra sedeti uPartnerstvu za mir, u Briselu, u Evropskoj uniji, a tuìti Srbiju za genocid, za ratnezlo~ine, rekao je Dra{kovi}.

Po wegovom mi{qewu, sva ta bolna pitawa naknade imovine, od{tete porodicamapoginulih postiù se na drugi na~in, a ne na na~in generalnog podno{ewa tu`bi pro-tiv nacija i dràva.

Bot je, sa svoje strane, izrazio zadovoqstvo Dra{kovi}evom najavom, rekav{i da muje drago da ~uje da postoji voqa da se tu`ba eventualno povu~e.

Ovih dana Vojislav Ko{tunica, kao ne-kada Milo{evi}, postavqa ultimatu-me me|unarodnoj zajednici. Zahteva daOrganizacija ujediwenih nacija (OUN)i svi drugi me|unarodni faktori pri-

hvate plan Vlade Srbije o Kosovu ili Srbi ne-}e iza}i na izbore na Kosovu zakazane za okto-bar. Ko{tunica u svojoj umi{qenosti, autizmu,odsustvu bilo kakvog ose}aja za realno, mogu-}e, logi~no i ostvarivo, u svojevrsnoj hiber-naciji u izvesnom smislu nadma{uje u arogan-ciji prema celom svetu ~ak i Slobodana Mi-lo{evi}a, {ampiona i pravog asa ignorisawacelog sveta. Biti premijer dràve koja je izo-lovana od svih svetskih i evropskih tokova,koja po svim parametrima uspe{nosti zauzimapretposledwe ili posledwe mesto u Evropi,kojoj preti potpuni politi~ki, ekonomski i so-cijalni kolaps i propast u svim elementimakoji jednu dràvu ~ine dràvom, a nadmeno po-stavqati uslove OUN i svima koji ne{to zna-~e u savremenoj svetskoj politici i koji je kre-iraju, ravno je samoubistvu. To moè samo iz-razito neodgovoran ~ovek, bez ikakvog smislaza politiku, diplomatiju, dràvne poslove iupravqawe qudima u jednoj, ipak, skoro dese-tomilionskoj qudskoj zajednici kakva je drà-va Srbija.

PITAWE SVIH PITAWASlobodan Milo{evi} je svoju politiku srp-

skog sunovrata po~eo tako {to je odbijao daprimi ameri~kog ambasadora. Vojislav Ko{tu-nica povodom Kosova ucewuje one od kojih naj-vi{e zavisi kona~no re{ewe statusa Kosova.Ta ucena se odmah vra}a kao bumerang. Naime,sve novine izve{tavaju da je Specijalni iza-

slanik generalnog sekre-tara OUN, norve{ki di-plomata Kai Eide, u svomizve{taju Kofiju Ananupreporu~io brì prenosovla{}ewa na lokalnuadministraciju na Koso-vu i preispitivawe po-litike standardi prestatusa.

Dakle, svako ina}ewesa mo}nijim, merodavni-jim i onim koji se za odre-|eni problem iskqu~i-vo pitaju i o tom proble-mu odlu~uju, zavr{ava se na sopstvenu {tetu.

Ve} pune ~etiri godine Ko{tunica vodi svojprivatni rat protiv Ha{kog tribunala i to iznekog svog animoziteta, neke pizme, mr`we isamo wemu znanih potpuno iracionalnih raz-loga, bez imalo pijeteta i qudskog razumeva-wa za stotine hiqada `rtava zlo~ina za kojesudi Ha{ki tribunal. Ovih dana poznati beo-gradski advokat Sr|a Popovi} pozdravio je iz-javu premijera Ko{tunice da je za na{u drà-vu Ha{ki tribunal pitawe svih pitawa. Advo-kat je podsetio da je Ko{tunici trebalo pune~etiri godine da od izjave o Ha{kom tribuna-lu kao devetoj rupi na svirali, do|e do izjaveo Ha{kom tribunalu kao pitawu svih pitawana{e dràve i politike. Me|utim, bez obzirana tu izjavu, na to zakasnelo priznawe na{erealnosti, na to uvi|awe da je Ha{ki tribunalbiti ili ne biti za Srbiju, ~ak i za sam wen op-stanak, Ko{tunica i daqe ignori{e Tribunal.

U dobro obave{tenim diplomatskim krugo-vima u Beogradu tvrde da je Ko{tunica rekao

ameri~kom ambasadoru da }e on pre podnetiostavku nego {to }e Tribunalu bilo koga izru-~iti. Uostalom, od va`nijih ha{kih optuèni-ka samo je Vlada Zorana \in|i}a izru~ila Mi-lo{evi}a i to je, po svemu sude}i, premijerako{talo ìvota. Predsednik Nacionalnog sa-veta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, Ra-sim Qaji}, izjavio je da su ~lanovi Saveta izCrne Gore najozbiqnije i vrlo o{tro postavi-li pitawe saradwe sa Ha{kim tribunalom iignorisawa svih zahteva Tribunala od stranesrpskih vlasti. Najvi{i crnogorski funkcio-neri ve} duè vreme isti~u da su taoci Srbi-je zbog wenog upornog odbijawa saradwe sa Tri-bunalom. S pravom iznose da bi bez srpskog ba-lasta Crna Gora odavno bila ~lan Evropskeunije, NATO pakta i svih evroatlanskih inte-gracija. Ve} je postalo degutantno i mu~no zasve gra|ane Srbije da svako ve~e, po vi{e oddvadeset minuta, u polusatnim informativ-nim TV i radio emisijama, kao i u svim novina-ma, slu{aju i ~itaju o ~etiri generala, o Mla-di}u, Haxi}u i drugim pitawima vezanim zaHa{ki tribunal koja svakodnevno postavqajusvetski zvani~nici, od najniìh do najvi{ih,a srpska strana ne reaguje kao da se to ne od-nosi na Srbiju ve} na Sudan, recimo.

POSEBNO KRIVI^NO DELOU protekloj deceniji, od kada postoji i radi

Ha{ki tribunal u Srbiji se formirao, omaso-vio, isprofilisao i funkcioni{e izuzetnojak, mo}an i uticajan antiha{ki lobi. Sa~iwa-vaju ga biv{i i sada{wi politi~ari, oficirii policajci; novinari, kwièvnici i akade-mici; mafija{i, pripadnici tajnih slu`bi ibogata{i; samozvane ili stvarne vo|e, pred-vodnici i mesije Srba iz Krajine, Bosne i saKosova; politi~ki analiti~ari, istraìva~ijavnog mnewa i publicisti; istori~ari, socio-lozi i psiholozi; sudije, tuìoci i advokati;popovi, vladike i mitropoliti; ~lanovi mi-litantnih desni~arskih udruèwa Obraz,Sveti Justin Popovi} i Svetozar Mileti};profesori beogradskog Univerziteta, poseb-no studenti i profesori Pravnog fakultetakoji predstavqa bazu, centralu i pravi epi-centar antiha{kog lobija u Srbiji. Svojevre-meno, ~ak 51 profesor Pravnog fakulteta pot-pisao je neku antiha{ku peticiju, a docent togfakulteta u Hagu zastupa interese Sloboda-na Milo{evi}a.

Ovih dana objavqena je u svim sredstvimajavnog informisawa vest koja nagove{tava naj-ve}i uspeh antiha{kog lobija od wegovog uspo-stavqawa. To bi ustvari bio pravi trijumfantiha{kog lobija, a mo`da i wegova kona~napobeda.

Naime, predsednik Radne grupe za izraduNacrta novog Krivi~nog zakona Srbije, prof.Zoran Stojanovi}, izjavio je da se komandna od-govornost ({to zna~i odgovornost komandana-ta za zlo~ine koje izvr{i wegov pot~iweni,ako je za wih znao ili mogao znati) uvodi u Kri-vi~ni zakon kao posebno krivi~no delo. Ob-ja{wavaju}i novo krivi~no delo Stojanovi}kaè:

Zakon }e praviti razliku izme|u umi{qaj-nog i nehatnog izvr{ewa dela. Komandant ko-ji ho}e to {to rade pot~iweni jeste isto {to i


! DRAGOQUBTODOROVI]

DA LI ]E NOVIM KRIVI^NIM ZAKONOMBITI ABOLIRANI RATNI ZLOÎNCI

Fantom komandneodgovornosti kruì

SrbijomSrpski premijer Vojislav Ko{tunica jo{ je jednom, po kozna koji put, pokazao da je uporan, dosledan, nepokoleb-qiv i apsolutno dostojan nastavqa~ i sledbenik politikeSlobodana Milo{evi}a. Ne postoji ni minimalna razli-ka izme|u Milo{evi}a i Ko{tunice skoro ni u jednom pi-tawu. Potpuno su identi~ni stavovi Milo{evi}a i Ko{tu-nice u odnosu na Evropsku uniju, SAD, kompletan Zapad,evroatlantske integracije, Ha{ki tribunal, Kosovo i uodnosu na skoro svako pitawe srpske dràvne politike.

naredbodavac i za takvo delo smo predvide-li stroge sankcije do 40 godina zatvora. Kodnehatnog oblika kad komandant nije znao, jerje nesposoban, ali je mogao da zna, predvi|enaje kazna zatvora do tri godine.

Ako se ovo krivi~no delo unese u novi Kri-vi~ni zakon i ako on bude usvojen, za wega mo-gu da odgovaraju samo komandanti izvr{ila-ca ratnih zlo~ina u nekim budu}im ratovimakoji }e se voditi nakon stupawa na snagu ovogZakona. Ovo zbog toga {to u modernom krivi~-nom zakonodavstvu ve} puna dva veka vaìprincip nulla crimen sine lege ili: nema zlo-~ina bez zakona, ili kako je to predvi|eno una{em zakonu: Nikome ne moèbiti izre~ena kazna ili drugakrivi~na sankcija za delo koje,pre nego {to je u~iweno, nijezakonom bilo odre|eno kao kri-vi~no delo i za koje nije bila za-konom propisana kazna.

Dakle, za novo krivi~no delokomandne odgovornosti ne}e mo-}i da odgovaraju nadre|eni voj-nicima koji su ubijali civile uratovima na prostoru biv{e Ju-goslavije od 1991-1995. i 1998-1999. godine. Ne}e odgovarati nidesetari, ni vodnici, ni zastav-nici, ni potporu~nici, kapetani,majori, pukovnici, generali, nikomandiri odeqewa, vodova, ~e-ta, ni komandanti bataqona,brigada, korpusa, armija, ni na-~elnici general{tabova, vrhov-ni komandanti, ministri, premijeri, predsed-nici republika, niti bilo ko drugi.

NAJRAZLIÎTIJA ZNAÊWAPo{to je Savet bezbednosti OUN usvojio Re-

zoluciju o prestanku rada Ha{kog tribunalakoji }e do kraja mandata suditi samo najzna~aj-nije predmete, a sve ostale slu~ajeve preuze}enacionalni sudovi, to }e na{i tuìoci, sudi-je i politi~ari u ogromnoj ve}ini slu~ajevare}i:

Izvinite, tom i tom nadre|enom, komandi-ru, komandantu, premijeru, {efu dràve ne mo-èmo da sudimo, jer u vreme izvr{ewa delanije postojalo krivi~no delo komandne odgo-vornosti.

Na taj na~in bi}e abolirani mnogi krivci zanajstra{nije zlo~ine po~iwene u stravi~nimratovima na prostorima biv{e Jugoslavije, ukojima je poginulo preko 200.000 qudi.

Do ovakve, apsurdne i prosto neverovatnepravne situacije do{lo se prvenstveno zaslu-gom antiha{kog lobija, ~iji su ~lanovi uporno,do besvesti, punih deset godina eksploatisa-li termin komandna odgovornost i pripisi-vali mu najrazli~itija zna~ewa i varijante.Primera radi, govorili su i pisali: komand-na odgovornost je objektivna odgovornost, ko-mandna odgovornost je politi~ka odgovornost,komandna odgovornost je kolektivna odgovor-nost, norme komandne odgovornosti su bezobal-ne, po woj svaki u~esnik u ratu moè da odgova-ra, po komandnoj odgovornosti odgovaraju bra-nioci na{e otaxbine, junaci i heroji na{eg ot-pora, ~uvari na{ih ogwi{ta, na{ih svetiwa i

na{e neja~i, i sve u tom stilu i tom fazonu.I{lo se ~ak dotle da je Vojislav Ko{tunica,kao mandatar nove srpske Vlade u wenom pro-gramu predatom budu}im koalicionim partne-rima u Vladi, predvideo i ta~ku da se Ha{komtribunalu ne}e izru~ivati optuèni po osno-vu komandne odgovornosti. Iako sva navedenatuma~ewa nemaju nikakve veze sa istinom, iakosu floskule i najcrwa propaganda, antiha{kilobi je metodom gebelsovske propagande, dajedna la` sto puta ponovqena postaje istina,uspeo da termin komandna odgovornost posta-ne fantom. Taj fantom je po~eo da kruì Sr-bijom. Po{to je fantom, on je bio bez svojstava

zna~ewa i karakteristika i svako je po svomnaho|ewu, svojim merilima i znawima tom ter-minu fantomu po~eo da daje svojstva, zna~e-wa i karakteristike, da ga tuma~i, obja{wa-va, da o wemu drì predavawa, pi{e u stru~-nim ~asopisima, diskutuje na TV i drugim pa-nelima. Po{to imamo mawak kompetentnih, avi{ak onih koji o svakoj temi, od lekovitog bi-qa preko literature, mostogradwe, astrono-mije do komandne odgovornosti, mogu da govore~itav sat, a da ne kaù ni{ta, rodio se moder-ni srpski Franke{tajn termin komandna od-govornost. Kad se ve} rodio treba ga quqa-ti. Quqaju}i ga, antiha{ki lobi je tog Fran-ke{tajna komandnu odgovornost uspeo daubaci u Nacrt novog Krivi~nog zakona, ni{tamawe nego kao posebno krivi~no delo. Anti-ha{kom lobiju je to uspelo u toj meri da we-govi protivnici nisu ni primetili da je timeizvr{ena abolicija najve}eg broja najokore-lijih zlo~inaca iz ratova na podru~ju biv{eJugoslavije 1991-1995. i 1998-1999. godina.

PROBLEM MLADIH PRAVNIKAStatutom Ha{kog tribunala nije predvi|e-

no krivi~no delo komandne odgovornosti, ni-ti se u Statutu uop{te spomiwe termin ko-mandna odgovornost. U ~lanovima 2-5 Statutapredvi|ena su krivi~na dela za koja se sudipred Tribunalom i to su: Te{ka kr{ewa è-nevskih konvencija iz 1949. godine, Kr{ewezakona i obi~aja rata, Genocid, Zlo~ini pro-tiv ~ove~nosti. U ~lanu 7. stav 3. Statuta Ha-{kog tribunala, koji ima naslov Pojedina~-na odgovornost, pi{e:

îwenica da je neko od dela navedenih u2 do 5 ovog Statuta po~inio podre|eni, wego-vog nadre|enog ne osloba|a krivi~ne odgovor-nosti, ako je on znao ili imao razloga da znada }e wegov podre|eni po~initi takvo deloili je to delo ve} po~inio, a nadre|eni nijepreduzeo neophodne i razumne mere da spre~itakvo delo ili da kazni wegove po~inioce.

Ovim ~lanom Statut Tribunala samo dodat-no individualizuje krivi~nu odgovornost, u~-vr{}uje princip pojedina~ne i subjektivne od-govornosti na {ta ukazuje i to vrlo eksplicit-no i sam naslov ovog ~lana pojedina~na od-govornost. Ovaj institut iz ~lana 7. Statuta

ima karakter i obele`ja op-{te norme krivi~nog pravai po svome zna~ewu odgova-ra institutima iz op{tegdela na{eg Krivi~nog zako-na, kao {to su, primera radi:vinost, ura~unqivost, nu`-na odbrana, zastarelost, sa-u~esni{tvo i drugi, i u funk-ciji je nastojawa da svi od-govorni, pored neposrednogizvr{ioca, budu izvedenipred sud. Ova norma samopredvi|a uslove pod kojimodgovara i nadre|eni i prak-ti~no defini{e vinost nad-re|enog.

Tuma~e}i ovu odredbumnogi protivnici antiha{-kog lobija, uglavnom mladiqudi, tek svr{eni pravnici

(neki i nisu pravnici), bez iskustva sa kri-vi~nim sudovawem, bez ikakvog dodira sa tzv.ìvim krivi~nim predmetima, atmosferom usudnici, a, naàlost, pretenciozni, nadobud-ni, bez smisla za dijalog i uvaàvawe druga-~ijeg stava, argumenta i tuma~ewa (sti~e seutisak da sebe smatraju velikim pravnicimau toj meri da u svojim najboqim godinama o svo-joj pravni~koj veli~ini tako nisu mislili niToma @ivanovi}, Barto{, Luki} ili Zlatari})po~eli su da pi{u i govore o komandnoj odgo-vornosti kao me|unarodnom obi~ajnom pravu,doktrini, nauci, àrgonu, kolokvijalnom ter-minu. Zatim su ustanovqavali podele koman-dne odgovornosti na de iure i de facto, a de iuredaqe na ~etiri dela, onda o standardima zautvr|ivawe komandne odgovornosti, testovi-ma po kojima se komandna odgovornost prepo-znaje i sli~no. U prilog svojoj tezi navodilisu primere direktno suprotne onome {to su ` e-leli da dokaù. Tako, da bi dokazali koman-dnu odgovornost, navode su|ewe ~etvorici ko-mandanata Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK),tzv. Lapska grupa, koji su osu|eni za ratni zlo-~in po ~lanu 142. na{eg KZ, izvr{en ne~iwe-wem u smislu ~lana 30. na{eg KZ. Navedenimistupima protivnici antiha{kog lobija navo-dili su vodu na wihov mlin, jer su termin ko-mandna odgovornost mistifikovali i bezikakve potrebe, nestru~no, nekompetentno iskoro lai~ki tuma~e}i va`ne, suptilne, deli-katne i vrlo komplikovane institute krivi~-nog prava, doprineli da kampawa antiha{koglobija urodi plodom i da se u Krivi~ni zakonuvede komandna odgovornost kao posebno kri-


Masovna grobnica u Batajnici

vi~no delo i time potpuno prenebregne kao su-za ~ista krivi~na odgovornost komandanataili nadre|enih, predvi|ena u postoje}em kri-vi~nom zakonodavstvu. Time antiha{ki lobidobija novo krivi~no delo koje nije postojalou vreme ratova na teritoriji biv{e Jugoslavi-je i zbog principa nulla crimen sine lege prak-ti~no dobijaju i aboliciju od krivi~nog gowe-wa za najve}i broj izvr{ilaca najteìh kri-vi~nih dela.

Kod nas, u na{em Krivi~nom zakonu, postojiglava sa naslovom: Krivi~na dela protiv ~o-ve~nosti i me|unarodnog prava me|u kojimasu i genocid, ratni zlo~in protiv civilnogstanovni{tva, ratni zlo~in protiv ratnih za-robqenika i druga tzv. ratna krivi~na dela.Zakon je vaìo i u vreme rata, a vaì i danas.Analizom krivi~nog dela ratni zlo~in protivcivilnog stanovni{tva ve} na prvi pogled seuo~ava da su u wega inkorporirane odredbesvih relevantnih me|unarodnih konvencija opostupawu u ratu, ~ak se u zakonskom opisu ovogkrivi~nog dela navodi formulacija: Ko kr{e-}i pravila me|unarodnog prava za vreme ra-ta.... U izrekama presuda izre~enim okrivqe-nim za ratne zlo~ine po~iwene otmicom i ubi-stvom civila iz voza u [trpcima, iz autobusau Sjeverinu i streqawem civila u dvori{tujedne ku}e u Podujevu, kao i u izreci optu`ni-ce o{tuènim za zlo~in u Ov~ari, preciznose navodi koje su sve odredbe @enevske kon-vencije od 12. avgusta 1949. godine i Dopun-skog protokola I i II o za{titi `rtava me|una-rodnih oruànih sukoba iz 1977. godine, pre-kr{ene. Radwe izvr{ewa krivi~nog dela rat-ni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva su,pored ostalih i mnogobrojnih, i raseqavaweili preseqavawe, ubistva, protivzakonito od-vo|ewe u koncentracione logore. Sve izloè-no pokazuje da svi po~inioci krivi~nog delaRatni zlo~in protiv civilnog stanovni{tvabilo nadre|eni, bilo podre|eni, bilo nepo-sredni izvr{ioci ili oni koji ta izvr{ewanarede, ili su za wih znali, ili su mogli daznaju, mogu da odgovaraju pred na{im sudovima,po na{em zakonu, u granicama svoje vinosti ili,preciznije, svog umi{qaja ili svog nehata, za-visno od toga da li su izvr{ioci, saizvr{io-ci, podstreka~i, pomaga~i ili su odgovorni zaizvr{ewe dela ne~iwewem. Citirana presu-da ~etvorici komandanata OVK na Kosovu (tzv.Lapska grupa), navedena kao primer komandneodgovornosti, predstavqa obrazac, paradigmui {kolski primer da komandanti ili nadre-|eni odgovaraju za krivi~no delo Ratni zlo-~in protiv civilnog stanovni{tva izvr{enne~iwewem u skladu sa ~lanom 142. u vezi ~la-na 30. Krivi~nog zakona Jugoslavije, postoje-}eg i vaè}eg, kako u toku rata tako i danas(dodu{e, sada se zove druk~ije, ali krivi~nodelo je potpuno isto).

U GRANICAMA SVOJE VINOSTIRazmatrawem primera konkretnih krivi~-

nih dela ratnog zlo~ina protiv civilnog sta-novni{tva u ratovima na teritoriji biv{e Ju-goslavije najboqe se vidi da za to delo moèda odgovara vrlo {irok krug odgovornih lica,po~ev od neposrednih izvr{ilaca pa preko ~i-tavog lanca nadre|enih sve do {efa dràve.

Naravno, svi odgovaraju u granicama svoje vi-nosti i svi, kako pred Ha{kim tribunalom, powegovom Statutu, tako i pred na{im sudovi-ma, po na{em krivi~nom zakonu.

Primer prvi: Nema nikakve dileme da zaubijawe civila u selima u okolini \akovice(me|u kojima je bilo i dece sa cuclama u usti-ma), za wihovo pakovawe u hladwa~e, tran-sport do Kladova, gurawe hladwa~e u Dunav,kasnije isplivavawe hladwa~e iz Dunava, pre-voz le{eva do Batajnice i wihovo sahrawiva-we u masovne grobnice u krugu policijskog ob-jekta, ne mogu da odgovaraju samo neposredniizvr{ioci, obi~ni vojnici ili milicionerii da oni nisu mogli sami da organizuju ~itavuoperaciju, ve} da su odgovorni i mnogi drugina svim nivoima i po svim linijama. Naravnoda svi oni mogu da odgovaraju i po na{em zako-nu i pred na{im sudovima isto kao i u Hagu poStatutu Tribunala;

Primer drugi: Ne mogu za ratni zlo~in daodgovaraju samo straàri i ~uvari koncentra-cionih logora, primera radi, Keraterma, Omar-ske i Trnopoqa, ve} i ~itav niz wihovih nadre-

|enih, jer ne mogu da tvrde da za te logore nisuznali, po{to to pravno, logi~ki i ìvotno ni-je mogu}e. Naravno da svi odgovorni za ratnizlo~in mogu da odgovaraju i u Hagu i kod nas ida za tu odgovornost nije potrebno uvoditi po-sebno krivi~no delo komandne odgovornosti;

Primer tre}i: U vreme bombardovawa NA-TO pakta sa Kosova je prinudno iseqeno oko800.000 gra|ana albanske nacionalnosti. Toje bio dug, masovan i vrlo uo~qiv proces, takoda niko ne moè da se pravda da za wega nijeznao ili da nije mogao da zna i time umawisvoju ulogu i smawi krivi~nu odgovornost.

U uslovima kada komandna odgovornost pred-stavqa posebno krivi~no delo niko se ne}eusuditi da krivi~no goni za, primera radi,ratni zlo~in nadre|ene, bez obzira na pravnu,zakonsku i ~iweni~nu osnovanost takvog gowe-wa. Po{to se novouvedeno delo komandne od-govornosti ne moè primewivati retroaktiv-no, to }e veliki broj krivaca za zlo~ine u ra-tovima na prostoru biv{e Jugoslavije izbe}ikrivi~nu odgovornost, a to predstavqa svoje-vrsnu aboliciju.


KOSOVSKI IZBORI

Za po~etak pro~itati PlanLa`na dilema treba li ili ne iza}i na predstoje}e parlamentarne izbore na Koso-vu podelila je ne samo zvani~nike Srbije nego i pojedine lidere Srba u ovoj pokra-jini, naro~ito posle izjave Vojislava Ko{tunice da se izlaskom na birali{ta po-ni{tava Plan Vlade Srbije o decentralizaciji i teritorijalnoj autonomiji pokrajine,uz tvrdwu da ni dosada{we u~e{}e Srba u kosovskim institucijama mawinskom naroduni{ta nije donelo dobro. Ovakvom stavu se, naàlost, priklonio i Vladika Artemijekoji kaè da bi izlazak na izbore zna~io na{u propast i dodao da ne postoji nijedanrazlog da Srbi u~estvuju na wima.

Da li je to zaista tako? Pre svega, u~e{}em na izborima pod jedinstvenom listom Srbi mogu da osvoje ~ak 30

poslani~kih mesta od mogu}ih 120, {to, izraèno u procentima, zna~i da 4 odsto ukupnogbroja stanovnika moè da osvoji 25 odsto parlamentarne mo}i koja zaista predstavqarespektabilnu snagu u borbi za svoje nacionalne interese. S druge strane, ukoliko biSrbi i daqe nailazili na odbojni zid ve}ine, mogli bi u svakom trenutku da napustetakvu Skup{tinu i jasno pokaù me|unarodnoj zajednici da Albanci ne prihvataju mul-tietni~ki ìvot na Kosovu i Metohiji.

Sva je prilika, me|utim, da mnogi odgovorni za sudbinu ove na{e pokrajine nisu nipro~itali, niti su upoznati sa Planom UNMIK-a, u kome je sadràno gotovo 90 odsto Pla-na Vlade Srbije, a razlika je samo u nijansama, gde, na primer, Vlada Srbije insistirana etni~koj autonomiji, dok Plan UNMIK-a zagovara samo autonomiju op{tina, a da de-centralizacija obuhvata i etni~ku decentralizaciju. Ovakva lokalna samouprava nesamo da su{tinski ne mewa poloàj Srba, ve} podrazumeva da se oni ose}aju kao svojina svome uz garanciju za brì povratak raseqenih i otvarawe novih radnih mesta.

S tim u vezi i austrijska inicijativa za re{avawe kosovske krize ide tim pravcem,pre svega zalagawem za specijalnim statusom crkava, manastira i wihove imovine i toiskqu~ivo pod jurisdikcijom Beograda i da svi srpski duhovni centri budu pod pa-tronatom i budnim okom me|unarodne zajednice, {to podrazumeva i pruàwe pomo}i uwihovom obnavqawu.

I diplomate u Briselu smatraju da je potrebno da vlasti u Beogradu i svi kosovskiSrbi prihvate Plan UNMIK-a kao osnovu za razgovor. Oni su obelodanili da se tim Pla-nom za prenos ovla{}ewa na lokalne organe vlasti predlaè stvarawe opitnih op-{tinskih projekata na Kosovu ve} po~etkom 2005. godine, uz preoblikovawe op{tina upokrajini u ciqu boqe za{tite Srba tokom te i 2006. godine, kao i pravo u~e{}a na iz-borima Srba i svih mawina koje su tamo ìvele pre 1999. godine.

Zato i Evropska zajednica ve} ispoqava zabrinutost zbog krutog stava Beograda dakosmetski Srbi ne iza|u na izbore u pokrajini. Uz ocenu da bi neizlazak na izbore naj-vi{e {tetio kosmetskim Srbima, u Briselu ne kriju da od Beograda o~ukuju da promeniispoqeni stav.

Po svoj prilici, s pravom. (S. R.)

Uburnim danima krajem osamdesetih,

kada se Slobodan Milo{evi} gr~evi-to borio za apsolutnu vlast u Srbi-ji, uz wega se pojavio jedan mladi} ujakni tada zvanoj vijetnamka. Izgle-dao je potpuno obi~no, skromno, kao

uostalom i svi novinari. Isticao se samo pojednom: gledao je u Milo{evi}a kao u Svevi{-weg boga.

Posle izvesnog vremena isti taj mladi} po-javquje se u potpunu novoj ulozi, kao direktorRTS. Tada se vidi da je Milorad Vu~eli} jedanod glavnih uzdanica tada{weg vladara. Ipak,ovog puta Vu~eli} nije skroman i u vijetnamci,ve} u skupocenim odelima najpoznatijih svet-skih kreatora. Nekako istovremeno po~iwe ifinansijski uspon Milo{evi}evog pulena, li-~nog prijateqa i najblièg saradnika JoviceStani{i}a i Mihaqa Kertesa, udarnih pesni-ca srpskog vladara.

Kao i svi socijalisti, veliki borac za so-cijalnu pravdu, Vu~eli}, po~iwe finansira-we velikog filmskog projekta Podzemqe u sa-radwi sa distributerskom ku}om Komuna. Pro-jekat je bio lepo zami{qen, dràva tj. RTS,snosi sve tro{kove snimawa filma, dok dis-tributer uzima svu zaradu. Posle zavr{etka,Vu~eli} postaje vlasnik Komune, u kojoj }e na-}i uto~i{te svaki put kada ga Milo{evi} od-baci od sebe. Pre nego {to ga je prvi put odba-cio, Milo{evi} je Vu~eli}u obezbedio otprem-ninu, ku}u na Dediwu, da mu bude blizu ukoli-ko mu ponovo zatreba.

Tada po~iwu bahanalije mladog novinara isocijaliste Vu~eli}a. Sa govornice srpskeSkup{tine opozicija ga je nazvala mucavimtuca~em kafanskih peva~ica. Wegova tada-{wa afera sa Vesnom Zmijanac odrazila se ina program Ku}e u kojoj je bio direktor. Nistemogli da upalite televizor, a da ne viditeovu peva~icu na ekranu. Ostali su upam}eni ipo no}nim {etwama kroz Beograd, sa crnim li-muzinama i u pratwi mnogobrojnog obezbe|ewa.Osetio je mladi Vu~eli} {ta je sila, mo} i pa-re i tada ga je vladar prvi put {utnuo.

Kao {to to ponekad biva, vladar je imao obi-~aj da nakon {utirawa {utnutog vrati u igru.Tako je mladi Vu~eli} posle nekoliko godinaponovo zaigrao nakon protesta 96-97. Zaigraoje u prvom timu, naravno opet uz uslov da se mo-ra imati i para, te je postao predsednik uprav-nog odbora Telekoma Srbija. Iz tih dana qudipamte da je Vu~eli} u svakom poslu koji je ra-dio Telekom morao biti miro|ija.

Profesori {kole Vladislav Ribnikarpamte kako se bahato tih godina pona{ao i Vu-~eli}ev sin, obezbe|ewe ga je dovozilo u {ko-lu, ocene su poklawane zbog uspe{nog tate,iako je mali Bane bio najlo{iji |ak u odeqewu.Tih dana se}aju se i profesori i |aci Prve be-ogradske gimnazije, gde je mladi Vu~eli} po-strojavao profesore zbog lo{ih ocena, zajed-no sa tada{wom direktorkom ove {kole Mili-com Areìnom.

Kada ga je vladar drugi put {utnuo, Vu~eli}svoga sina {aqe na {kolovawe u [vajcarsku.Kao i svaki drugi po{teni i prose~ni gra|a-nin Srbije, na{ao je tri~avih stotinak hiqa-da maraka kako bi isfinansirao u~ewe svogsina u inostranstvu. Posle se jo{ i quti ka-

da ga novinari u emisiji pitaju odakle mu pa-re da u inostranstvu {koluje decu.

Tre}i put {utnuti se vra}a na scenu sadakada vladaru, koji je u zatvoru, vi{e niko neodgovara. [utnuti je ipak, ponovo, postao we-gov ~ovek od najve}eg poverewa. Vu~eli} ho}eda bude sam i slobodan sa svojim idolom i vla-darom.

Lako je Vu~eli}u, borcu za qudska prva i so-cijalnu pravdu, da prosipa pri~e o sirotiwiu Srbiji. Li~ni prijateq Kertesa i Stani{i-

}a danas se, dok su svi oni u zatvoru, ponosnobr~ka u svom bazenu u Crvenki pu{e}i tompusod nekoliko hiqada dinara, decu {koluje uinostranstvu, vozi se u besnim i skupocenimkolima, uz pratwu mnogobrojnog obezbe|ewa.Neka si|e malo u narod da vidi kako ìveobi~ni qudi i kako sastavqaju kraj sa krajem.

Tako je skromni momak iz Sivca postao jedanod najbogatijih qudi u Srbiji, uz to borac zasocijalnu pravdu. Sve dok ne zavr{i gde i we-govi najboqi drugovi. (S. R.)

Pu{i}e on i ve}iIli: kako je skromni momak iz Sivca postao jedan od naj-bogatijih qudi u Srbiji, uz to borac za socijalnu pravdu


MMMM IIII LLLL OOOO RRRR AAAA DDDD VVVV UUUU ^^^ÊEEE LLLL IIII ]]]] ,,,,JJJJ EEEE DDDD AAAA NNNN TTTT IIII PPPP IIII ^^^ÂAAA NNNN NNNN AAAA RRRR OOOO DDDD SSSS KKKK IIII ^^^ÔOOO VVVV EEEE KKKK

! SENA TODOROVI]

Na po~etku Va{eg mandata ~uli smo kak-vo stawe ste zatekli u RTS. [ta se do-ga|a ~etiri meseca kasnije?O RTS se mawe-vi{e sve zna. Za mene je fra-

pantno, recimo, da ceo informativni programnije funkcionisao na principu tajm-koda, ve}primitivno, na nivou zavr{nih re~i. Vest senije merila sekundama, ve} su se ~ekale posle-dwe re~i. To je praistorija televizije. Lekto-ri nisu kori{}eni, iako se za wima ose}ala po-treba. îtav sistem pra}ewa vesti izgledaoje kao da se svi trude da ne upadnu u o~i bilokome, ni po kvalitetu, ni po èstini, pa ni pota~nosti informacija. To je bila jedna borba zaopstanak, ali tako da se ne upadne u o~i lavo-vima. To ne moè. Novinarstvo je profesija...

BILO JE KOMI^NOKo su lavovi?Govorim o politi~arima. Meni je bilo ne-

shvatqivo da se jako mali broj qudi usu|ivao,smeo, da polemi{e sa Crkvewakovom ili ured-nicom Informativnog programa i wenom po-mo}nicom. Mislim na Bojanu Leki}. Ne{to ma-lo su poku{avali sindikati. Nekoliko qudije oti{lo iz redakcije ili ili je otpu{teno.Mislim da je u pitawu strah od neizvesnosti.Danas je vrlo te{ko na}i posao na nekoj tele-viziji. Pretpostavqam da je to bio strah odrepresije. Leki}ki niko nije smeo da kaè dadizajn studija ne vaqa. Niko nije smeo da ka-è da se scenografija za wenu emisiju ne pra-vi od wenih o~iju, pa makar bile plave. Kad zo-ve u goste qude ne treba da se pravda unapredi na kraju emisije. To je bilo prosto komi~no.Nekoliko wenih emisija su antologijski pri-meri lo{eg novinarstva. I udvori~kog novi-narstva. Ali, tamo nije bilo qudi koji bi joj torekli. Danas se otvoreno govori o intervjuuGordane Su{e i Tadi}a, ukqu~uju}i i samu Su-{u koja je bila kriti~na prema sebi i onome{to je odradila kao posao. To jeste vid profe-sionalnog i civilizacijskog napretka. Dakle,slobodan razgovor o u~incima svih, {to ne po-drazumeva javni trg na kome }e se raspravqa-ti i samoupravqati. Ali, podrazumeva da sevrlo po{teno i otvoreno razgovara.

Da li ste zadovoqni napretkom?Daleko od toga da sam zadovoqan. Ali, mno-

gi qudi koji nisu gledali dnevnik ranije, sadagledaju. Mnogi koji su se vrlo kratko zadràva-li na RTS-u sada se zadràvaju duè. Zna~i, istatisti~ki gledanost na{eg programa je po-rasla u situaciji kada gledanost televizijeina~e pada. To mora da raduje ~oveka. Leto je,konkurencija zabavnih programa je èstoka.Sve me to raduje, ali ne predstavqa razlog zazadovoqstvo.

Mnogi qudi koji su vodili RTS imali su sa-mo jedan motiv, da {to duè ostanu u svojoj fo-teqi. Tako su i vodili RTS. Ja mogu sutra daodem. Ja ga vodim, hajde da kaèm, rukovo|ensamo jednim, novinarskim uslovom. A to je in-teres srpskog javnog mnewa i zakonit proces.

Onda bi trebalo da bude obrnuto, da se zaostajawe u foteqi bore dobrim programom!

Politika i novinarstvo nikada ne}e bitiprijateqi. To je neprirodno, ma ko bio premi-

jer ili predsednik. To je veza izme|u dvoje ma-loumnih, iz koje se ra|aju maloumna deca. To ni-je dobro. Ja poku{avam da to promenim. Ima tudobrih qudi, mogu da se proberu 25-30 odstoovih qudi koji sada rade tamo, ali treba da imse pomogne.

Ja radim jednu antologijsku zbirku hedovaza dnevnik kako te vesti glase u originalu ikako glase kada ih popravim. Ja sam na po~et-ku traìo, po{to sam prvih ~etrdeset dana samure|ivao dnevnik, uz pomo} nekoliko zate~e-nih qudi da mi ~itaju hedove. [ta sam tu sve~uo to je antologija nepoznavawa srpskog je-zika, politike, ekonomije, novinarstva, itd.Ali, toga je ve} mawe. Prva ekipa koja radi jekreativna, mada jo{ ima {upqina. Pojavquju sequdi koji ne bi mogli nigde drugo: saop{tava-ju neke stvari na jednom uàsnom jeziku, za ko-

ji ne znam odakle poti~e. Vrlo je mali broj qu-di koji su specijalizovani. Ali, uprkos tome{to sam u{ao u probleme, ve}i sam optimistasada nego {to sam bio kad sam dolazio. Napre-dak se vidi i po marketingu, ~ija realizacijaje u odnosu na pro{lu godinu porasla za 58 od-sto. To je veliko pove}awe u situaciji kada jeprivreda u veoma te{koj situaciji. Neki mojiprijateqi koji nikada nisu gledali dnevniku posledwih devet godina sada ga gledaju.

STAQINISTI^KI MANIRIIma li aktuelna Vlada vi{e sluha, vi{e

razumevawa nego prethodne?Ova vlada nema para. To je velika razlika.

I nije spremna da toleri{e neke crne izvore.Postoje indicije da je tu bilo izvora nekog cr-nog novca za finansirawe qudi u Televiziji,


AA LL EE KK SS AA NN DD AA RR TT II JJ AA NN II ]]GG EE NN EE RR AA LL NN II DD II RR EE KK TT OO RR RR TT SS

naravno uz uslove, jer ko daje pare postavqa iuslove. To je bilo u svim posledwim vladama.

Ko su ti finansijeri?Ne mogu da tvrdim ni{ta. Ja mogu samo da

pretpostavim da je re~ o onima koji su proda-vali poslovne prostore, oru`je, drogu... ili suuzimali profit od privatizacije i {lepera.

Koji je problem bio sa zamenikom glavnogurednika koga ste nedavno suspendovali?

Nije tu bio nikakav problem. Jednostavno,onaj ko naru{i disciplinu i pravila ku}e morada snosi posledice. Neko je za vreme wegovogdeùrstva falsifikovao izjavu na~elnikaVMA. Nalepio je izjavu od pre podne na popo-dnevnu izjavu. I to se progla{ava jezi~kom gre-{kom. A posle mesec dana, taj urednik je praviospisak qudi koji su dolazili kod mene, javnoga pokazivao i prakti~no ucewivao qude.

Kakve veze to ima sa programom?O~igledno da neko drì da kod mene ne tre-

ba da se ulazi, jer sam ja samo generalni di-rektor RTS!

@IVOTNI PRINCIPNa konferenciji za novinare, a povodom

te suspenzije, podeqen je materijal sa pot-pisima podr{ke qudi iz redakcije glavnojurednici Gordani Su{i. O ~emu je re~?

Glavna urednica ni~im nije ugroèna, akoradi kvalitetno i po zakonu. Mi funkcioni{e-mo, uz izvesne probleme. To se zna. Znaju svirazlike koje postoje izme|u nas, one su vrlojasne. Vide}emo kako }e to da se zavr{i.

Ako neko misli da je Gmitri} (suspendovaniurednik) potrebniji programu nego Tijani}, ne-ka u tom pravcu radi. A ja mislim da onaj kopravi staqinisti~ke spiskove posetilaca ge-neralnog direktora nije dobronameran. Istra-ìva~ki centar RTS posle toga je sproveo jed-nu anonimnu anketu u Informativnom progra-mu. Rukovodstvo je oceweno sa 2,88 od pet mo-gu}ih. Nije ~ak ni trojka. Jedva prelazna ocena.Kao glavni problemi navedeni su: nepraved-nost u nagra|ivawu i veoma lo{i me|uqudskiodnosi. To bitno uti~e na rad, na kvalitetprograma. Potro{io sam vi{e energije na re-{avawe ovog slu~aja neko da sam napravio petemisija.

Vi u~estvujete u pravqewu programa?U~estvujem silom prilika, jer su neke emi-

sije pokrenute iskqu~ivo autoritetom gene-ralnog direktora. Bilo je mnogo poku{aja dane{to ne krene kako vaqa, da ne krene na vre-me, da ne krene dobro... Pogledajte {ta smo misve uradili, ko je sve do{ao na televiziju iradi pod istim uslovima kao i ostali radni-ci. Imamo Laneta Gutovi}a. Snimili smo {ou\oleta Bala{evi}a. Zatim, imamo Kulturninokaut Maje Uzelac, koji veoma dobro ide. Panovu emisiju Kqu~, koju ure|uje i vodi Nata-{a Miqkovi}. Oqa Jovi}evi} priprema emi-siju Okno.

Imamo potpuno nov dizajn, novi imix dnev-nika i celokupnog info sistema. Sve smo touradili prakti~no za 100 dana. To je ogromanposao. Nova scenografija, tehnika, izborneno}i, korektno pra}ewe predizbornih aktiv-nosti... Ne moè se re}i da ne postoje rezul-tati. Ja samo smatram da moè mnogo boqe. Jane}u da me qudi vole. Nikome ne tepam: du{i-ce, srce, qubavi... Ja sam u radu nemilosrdanprema glupostima, aqkavostima i onima kojisluè bilo ~ijem interesu, ako to nije inte-res profesije i ku}e u kojoj radim. Ho}u da onibudu boqi novinari kada se rastanemo. Ne}uda me niko voli i nikom ne dam da mi se pri-bliì u tom smislu. Ali ho}u da oni budu bo-qi novinari i televizija da bude boqa kadaja odem odande. To je moj posao. U tom poslu ne-ki qudi }e biti pregaèni, neki odstraweni,

a neki }e postati mnogo boqi novinari nego{to su bili. I jednoga dana }e biti zadovoq-ni {to su u~estvovali u tom projektu.

Ima li politi~kih pritisaka?Nisam ~ovek na koga se moè uticati.A da li neko poku{ava?Kako mislite? Da me neko pozove telefonom

i kaè: ja bih voleo da uradi{ ovo ili ono...Da. Ili da pita za{to ste uradili ovako,

a ne druga~ije...Sa mnom takav razgovor nije mogu}. Mo`da

postoje qudi sa kojima je mogu}e tako razgova-rati, ali sa mnom ne. Ne zato {to sam ja ja~i uodnosu na politi~are, ve} jednostavno to nemoè da bude predmet razgovora izme|u menei wih. Pa, znate li {ta sam ja sve pisao u ì-votu? I o kome sam pisao? I kako sam pisao?Zamislite da su mi se oni javqali i presli{a-vali me. Ja ure|ujem i pi{em na svoj sopstvenirizik i o svom sopstvenom tro{ku. To je mojìvotni princip. Ne traìm da mi iko poma-è, ne traìm da me iko {titi, da me ~uva, ni-sam ~lan nijedne stranke od dolaska Milo-{evi}a na vlast...

Ja imam zdrav princip. U ovom trenutku jemoja procena i zato sam i prihvatio funkci-ju da vi{e ja koristim RTS-u nego RTS meni.Kako sam do{ao bez velikog odu{evqewa, ta-ko }u oti}i bez ikakvog àqewa, ~im se usta-novi da ja taj posao ne radim dobro, ili daradim pristrasno, ili da je televizija lo{i-ja nego {to je bila kada sam do{ao. To je jedi-ni kriterijum koji priznajem...

POLITI^KI DELEGATIMoè li neko da proglasi da je lo{e,

ako ne ispuwavate zahteve i èqe...?To bi bilo vrlo te{ko. Kako neko moè da

proglasi da je onaj prethodni informativniprogram bio boqi nego ovaj, kad stvarno nijetako. Ili da je onaj studio bio lep{i... Pogle-dajte emisije, dizajn, qude... Uskoro }e NenadStefanovi} po~eti da vodi politi~ki tok-{ou.Pogledajte spisak qudi koji su do{li na ovu

televiziju i bi}e vam sve jasno. Jer, za razli-ku od qudi koji su se bojali dobrih i uspe{-nih, ja ` elim da iz ove posade svako od wih bu-de boqi novinar od mene, a ne da ne dovodimnikog od imena da bih ja bio veliki novinar,da bih dominirao...

Jedni dolaze kao kadrovsko poja~awe, adrugi strepe od otkaza...

U samom novinarskom sastavu nema previ{equdi, pogotovu nema dobrih i upotrebqivih.Tu, ustvari, ima posla za sve. Ali, moj uslovje napredovawe, profesionalizam i otklon odpolitike, od sluèwa politici. Oni treba dabudu na{i qudi u politici, a ne produèneruke politike me|u nama, {to ina~e nije redakslu~aj.

Ima li takvih delegata kod vas?To je mawe-vi{e javna tajna.


NNNNeeeekkkkiiiimmmmaaaa nnnneeeeooooddddggggoooovvvvaaaarrrraaaa nnnnoooorrrr--

mmmmaaaallllnnnnaaaa iiii uuuurrrreeee||||eeeennnnaaaaSSSSrrrrbbbbiiiijjjjaaaa,,,, ttttrrrr ```ìiii{{{{tttteeee,,,,

zzzzaaaakkkkoooonnnn iiii ssssiiiigggguuuurrrrnnnnoooossss tttt ....TTTToooo nnnniiiijjjjeeee ppppiiiittttaaaawwwweeee

mmmmeeeennnnttttaaaalllliiiitttteeeettttaaaa,,,, vvvveeee}}}}nnnneeee~~~~iiiijjjjeeee kkkkoooorrrriiiissss ttttiiii....OOOOvvvvaaaa iiiissss ttttaaaa SSSSrrrrbbbbiiiijjjjaaaa

vvvveeeeoooommmmaaaa jjjj eeee sssslllluuuu--{{{{aaaallllaaaa TTTTiiiittttaaaa....

NNNNeeee uuuullllaaaazzzziiiimmmm uuuu ttttooooddddaaaa lllliiii jjjj eeee TTTTiiiittttoooo bbbbiiiioooo

ddddoooobbbbaaaarrrr iiiilllliiii lllloooo{{{{....HHHHoooo}}}}uuuu ddddaaaa kkkkaaaa ```èeeemmmm

ddddaaaa ssssuuuu SSSSrrrrbbbbiiii bbbbiiiilllliiiivvvveeeeoooommmmaaaa ddddoooobbbbrrrriiii

ggggrrrraaaa||||aaaannnniiii....

Kako Vama, kao dugogodi{wem politi~-kom novinaru, izgleda na{a politi~ka si-tuacija?

Na{a politi~ka situacija je standardno srp-ska. To zna~i, moglo je biti boqe da smo mi bi-li boqi, pametniji, hrabriji. Ja mislim da jetragedija Srba {to nikada, nijednu istorijskusituaciju nismo iskoristili u svoju korist. Ni-je istorija pravqewe rata i glupo opirawene~emu ~emu pomo}i nema. Istorija je kad isko-ristite kretawe sveta u jednom smeru, pa seprika~ite kao putnik, ili slepi putnik, ilikao oficir na tom brodu. Ali, ako ste vi sa-mo alga na koritu tog broda, koja moè da otpad-ne svakog trenutka, kakav je onda va{ smisao zaistoriju, za inteligenciju?

Jedina zemqa na svetu koja nije iskoristilaraspad komunizma je Srbija i Crna Gora. Ne ra-~unam Kubu. Rusija se promenila. Imali smonekoliko ponuda ~ak i tokom ratova, da prome-nimo kurs, da postanemopartner sveta. Imali smopriliku posle Dejtona, so-cijalisti su ukrali izbore.Bilo je mnogo prilika kojesmo propustili. Ja dolazimdo jednog zakqu~ka: stara,debeovska struktura, novobogatstvo, neki politi~kiinteresi diktirani spoqai iznutra wima ne odgova-ra normalna i ure|ena Sr-bija, trì{te, zakon i sigur-nost. To nije pitawe menta-liteta, ve} ne~ije koristi.Ova ista Srbija veoma jeslu{ala Tita. Ne ulazim uto da li je Tito bio dobar ili lo{. Ho}u da ka-èm da su Srbi bili veoma dobri gra|ani.

SVE, SVE, ALI ZAKON[ta nas je to pokvarilo?Pokvarilo nas je to {to je neko rekao da se

neke stvari iz istorije mogu ispraviti, poslesvega.

Srbija i Crna Gora su odgajile 10 do 15 hiqa-da profesionalnih kriminalaca, koji imaju uproseku oko 20 godina. Nikada se vi{e oni ne-}e baviti normalnim poslom. Mi imamo pro-tiv sebe diviziju kriminalaca, fantasti~noobu~enu, fantasti~no stimulisanu, fantasti~-no naoruànu. Oni }e uvek probati da uzmu ne-ki medij ili neku politi~ku opciju. To je sud-bina Srbije. Ko }e da re{i pitawe tih 15 hiqa-da kriminalaca, a mnogima me|u wima je prvoteè krivi~no delo ubistvo. Ubiju taksistuda bi mu oteli auto. Gde to ima?

[ta zna~i ispravqawe istorije?Veoma je lako igrati na kartu povre|enosti

nacije, na kartu siroma{tva, bede, i na kartuda je sve {to otmete va{e. A to moè da namse desi u neposrednoj budu}nosti. Da se poja-vi socijalna snaga koja }e re}i: ko god ima parpantalona, imate pravo da mu jedne otmete. Koima sobu vi{e u stanu, smete da u|ete unutra.Ko ima dva automobila, otmite mu jedan. Nisuba{ svi ukrali. Nema dràve, nema pravnesigurnosti.

Ve} dugo se pi{e ustav. Stalno se usvaja-ju neki zakoni...

To je pitawe voqe vladara, politi~ke voqeda se uvede red. Ja moram da kaèm ne{to od~ega }e verovatno svi da se sablazne: boqi je~vrst zakon, nego balkanski oblik demokrati-je koji funkcioni{e kao anarhija. To nije zasve boqe, ali za Srbe uvek jeste. Govorim o bi-lo kakvom zakonu pod uslovom da se sprovodi.

Mi smo imali pre godinu dana situaciju daje jedna privatna grupa neznalica uzela celuSrbiju pod svoje. O ~emu onda pri~amo? Ovdeje mogu}e sva{ta. Mogu}e je da se pojavi novidiktator. Da se pojavi socijalni pokret kojizvu~i kao socijaldemokratski, a da bude kla-si~an musolinijevski.

ONI JEDU SRBIJUTo bi zna~ilo da vlast ne funkcioni{e,

da ne funkcioni{e dràva...Ne samo to. Dràva je funkcionisala u Ne-

ma~koj, pa je Hitler izabran glasovima Nema-ca. Spoqa imate uticaje kojisu ponekad kontroverzni. Ne-{to nam koristi, ne{to ne.Srbija je propustila {ansuda napravi dobar start zaEvropu na paketu Ko{tunica \in|i}. Tu stvar je pokva-rila privatna grupa koja jehtela da vlada Srbijom. Na-ravno da i sada moè da senapravi takva grupa, ~ak gora,sa iskustvima ove grupe kojaje opqa~kala Srbiju i na kra-ju \in|i}a ko{tala ìvota.Pogledajte tu galeriju. Stam-

boli} je ubijen na najzverskiji mogu}i na~in.Wegova smrt je najboqa metafora jednog re-ìma. Na~in na koji je ubijen, vreme u kojem jeubijen, ~as kada je pokupqen sa xoginga, ~i-wenica da je wega nadìvela wegova patikaje najstra{nija. Bilo je jo{ stra{nijih smrti,Ali je on, u po bela dana, usred Beograda, od-veden u smrt i streqan. Na Vuka su pucali ne-koliko puta i slali kamione. Milo{evi} je

zavr{io u Hagu uz pucwavu. \in|i} je ubijen.Ubijeno je oko 30 qudi koji su bili u vrhu ilioko vrha dràve. To nema ni Kolumbija. Nijed-na velika politi~ka bitka nije zavr{ena ni-ti ja nazirem re{ewe u narednim godinama.

Nama je najteà neizvesnost. Gotovo svimnacijama Evrope budu}nost }e doneti ne{to do-bro. Mawe ili vi{e dobro. Ali, niko ne moèda kaè: bi}e gore. Makar }e biti isto. Jedininarod danas u Evropi za koji se sa izvesno{}umoè re}i da }e mu u narednih nekoliko godi-na biti gore, jesu Srbi. To vi{e ne zavisi ni odtoga ko vlada. Stvari su takve da mi ne}emomo}i da izbegnemo naplatu ~eka za ono {to smouradili sami sebi. E, taj ~ek sada stiè na na-platu. I to je za nas katastrofalna situacija.Albanija }e biti boqa od nas. Hrvatska }e za~etiri godine postati ozbiqna evropska zem-qa. Slovenija je danas, prema podacima UN, de-veta zemqa za dobar ìvot u celom svetu. Amo`da }e u}i u pet prvih u naredne ~etiri go-dine. A mi ne}emo mo}i da u|emo u Evropu ni zadeset. Meni nije stalo do EU u smislu ~lan-stva. Ja bih voleo da mi ìvimo evropski, pada sami glasamo na referendumu ho}emo li dau|emo u Evropu ili ne. Kao [vajcarska, na pri-mer. Ali, ne postoji dilema da li treba da ` i-vimo evropski, da li evropska pravila za nasvrede. Naravno da vrede. Za{to ne ìvimo do-bro? Zato {to onima koji od jadne Srbije uzima-ju godi{we izme|u tri i pet milijardi crnih pa-ra ne odgovara ta vrsta reda. Oni jedu Srbiju.

U ~emu je spas?Srbi jo{ uvek èle samo dve stvari: da iz-

begnu pla}awe ~eka za sve {to su uradili se-

bi, svojoj naciji i dràvi, i da se pojedina~-no spasu, svako za sebe. Zna~i, meni da budeboqe, makar ostalima bilo gore.

Ozbiqno sam u dilemi da li su Srbi ozbiq-na nacija...

I da li smo, pored ovoliko proma{enih pri-lika, {ansi i istorijskih prevrata koje nismoiskoristili pravi potomci nekada{wihslavnih predaka.


KKOO JJEE TTUU M

Documents

Број 351