2.pojam i suština rasta i razvoja preduzeća

Predmet: Predmet: UPRAVLJANJE RAZVOJEMUPRAVLJANJE RAZVOJEM

POJAM I SUŠTINA RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA

StudentStudent::Dragana StikiDragana Stikićć

Mašinski fakultet u Mašinski fakultet u KragujevcuKragujevcuSmer: Industrijski Smer: Industrijski inženjering inženjering

PLAN RADAPLAN RADA Različiti pristupi definisanju rasta i

razvoja preduzeća Razvoj preduzeća kao proces

prilagođavanja Rast kao “uveličavanje”

Pojam rasta preduzeća uzima kao osnovnu pretpostavku o okrupljivanju (uveličavanju, uvećanju) preduzeća,čime je pojam rasta preduzeća najuže povezan sa veličinom preduzeća i istraživanje rasta predstavlja određivanje veličine preduzeća.Iz toga sledi da se pojam rasta može izvesti iz pojma veličine preduzeća,dakle iz pojma koji označava stanje.

Različiti pristupi definisanju rasta i razvoja preduzeća


Tako VITMAN označava rast preduzeća samo kao njegovo okrupnjavanje, kao “proces kojem u svakom trenutku odgovara neka određena veličina,koja se prikazuje kao rezultat ovog procesa”.Kao kriterijum za rast on preporučuje kapacitet produktivnih aparata ili postrojenjsku imovinu koja je neophodna preduzeću,procenjena po dnevnim cenama.

BELINGER pod rastom preduzeća podrazumeva proširenje kapaciteta preduzeća na osnovu povećanih investicija u materijalnu postrojenjsku imovinu.

Ove definicije su više ili manje usmerene na kvantitativne promene i rast preduzeća posmatraju kao izraz”uveličavanja “preduzeća, ne uzimajući u obzir ,na primer,imaterijalna privredna dobra koja su važna za preduzeće –kadrovi,rezultati istraživanja i razvoja ,tržišna pozicija,organizacija preduzeća.

Dakle, postrojenjska imovina kao indicija rasta ne može da obuhvati suštinska stanja stvari koja vode rastu preduzeća i otuda je za industrijska preduzeća kao simptom rasta pogodna samo u ograničenoj meri.


HAKS je ukazao na kvalitativne promene u preduzeću koje pored-ili bez kvantitativnih promena-dovode do rasta preduzeća.Za njega rast preduzeća nije samo kvantitativna pojava.Preduzeće koje želi da se održi na dugi rok,mora se stalno prilagođavati promenama na tržištu:tehnološkim promenama,promenama veličine i strukture tržišta,promenama potreba i promenama okolnosti u društvenom i političkom okruženju.

RAST ZNAČI UVEK I STRUKTURNU PROMENU PREDUZEĆA.

Pritom se ne sme prevideti da su ovi kvantitativni postupci uvek praćeni kvalitativnim promenama i da su kvalitativni faktori ti koji su presudni za krajnji cilj za kvantitativno merljiv uspeh.


FORD I SLOUKAM sugerišu da postoje dva tipa definicija ili merila veličine: one koje se usmeravaju na veličinu organizacije i one koje se usmeravaju na veličinu domena organizacije i/ili sredine u kojoj obavlja svoj zadatak.

Mnoge od definicija ili merila rasta spadaju u dve kategorije: prva,rast je povećanje u samoj veličini firme kada se meri

brojem zaposlenih,neto imovinom,obimom prodaje,fizičkim kapacitetom ili sadašnjom vrednošću produktivnih resursa;i

druga,rast je povećanje u domenu firme kada se meri tržišnim učešćem,veličinom opsluživanog tržišta ili brojem mušterija.

AKOF ističe da većina rukovodilaca danas kada govori o “razvoju preduzeća” o njemu razmišlja kao o ekvivalentu za rast preduzeća.Po njemu rast i razvoj nisu iste stvari.Rast se može dogoditi sa ili bez razvoja ,a razvoj se može dogoditi sa ili bez rasta.

Pojam rasta i razvoja Pojam rasta i razvoja preduzećapreduzeća

Rast je striktno govoreći povećanje u veličini ili broju. Rast preduzeća se, prema tome,odnosi bilo na povećanje u veličini ili na povećanje u nekom merilu performanse kao što su bruto prodaja,učešće na tržištu,broj zaposlenih ili neto prinosi.

Ograničenja za rast preduzeća primarno se nalaze u njegovom okruženju, dok se glavna ograničenja za razvoj nalaze u njemu samom.

Ograničenja za rast ne znače da ne postoje mogućnosti za razvoj.

Razvoj se ostvaruje primenom tržišne orijentacije, proizvodnog programa, tehnologije, finansijske, kadrovske i organizacione strukture preduzeća.


Neki autori smatraju da rast preduzeća znači povećanje njegovog poslovanja unutar postojećih aktivnosti,a razvoj povećanje njegovog poslovanja uvođenjem novih aktivnosti.

Po shvatanju OBRAZA rast i razvoj nisu sinonimi.Rast se obično u praksi ,izražava kvantitativnim indikatorima kao što su: stopa rasta,visina ulaganja sredstava,ostvarena vrednost ili količina proizvodnje,izvoza i slično.Razvoj pak više vodi računa o kvalitativnim komponentama pojava koje govore o širenju proizvodnog programa ili asortimana određenih proizvoda,o stvaranju zaokružene ponude unutar određenih proizvoda ili usluga.

Po TODOROVIĆU :rast odražava povećanje veličine,a razvoj seriju adaptivnih promena da bi se iskoristili efekti okrupnjivanja.


ŠREBEL daje dve definicije: “Rast preduzeća” je fenomen sa kojim je povezan

pojam “okrupnjavanja”preduzeća. Ovo “okrupnjavanje”je rezultat procesa razvoja

preduzeća ,koji se ostvaruje u obliku kvantitativnih i kvalitativnih promena stanja i tokova preduzeća.

Razvoj preduzeća je dakle samo uzrok rasta preduzeća.

Pošto razvoj može da dovede i do stagnacije ili opadanja datog preduzeća,rast je samo mogući rezultat razvoja preduzeća.

Razvoj preduzeća kao proces prilagođavanja

U tržišnim sistemima privređivanja preduzeća svoju egzistenciju obezbeđuju putem prodaje proizvoda i usluga na tržištu, zadovoljavajući na taj način potrebe potrošača, privrede,i društva.

U privredi koja se neprestano razvija,mogućnosti preduzeća su promenjive i na njih utiče veliki broj faktora pre svega promena broja i strukture stanovništva,tehnički napredak, visina i raspodela dohotka itd.

Razvoj preduzeća kao proces prilagođavanja

Ako u budućnosti želi da učestvuje u zadovoljavanju potreba svog tržišta uz ostvarivanje dobiti preduzeće je prisiljeno dase (pasivno) prilagođava takvim promenama u svojoj sredini ili da situaciju u sredini (aktivno) oblikuje sa svoje strane,kroz postavljene ciljeve preduzeća.Reč pasivan se definiše prema ograničavanju uticaja promena iz sredine na preduzeće,a aktivan označava sposobnost preduzeća da se prilagodi promeni u okruženju.

Prilagođavanje preduzećaPrilagođavanje preduzeća Prilagođavanje preduzeća sastoji se u

odlukama i merama koje su usmerene na uspostavljanja sklada između aktivnosti preduzeća kao ponuđača proizvoda i usluga, i njegovog okruženja. Sredina koja je relevantna za neko preduzeće sastoji se iz niza faktora,između ostalih iz: Njegovih tržišta prodaje (postojeći i potencijalni

kupci i konkurenti) Njegovih tržišta nabavke za faktore proizvodnje

i finansijska sredstava

Opstanak preduzećaOpstanak preduzeća Opstanak preduzeća može se

ostvariti samo putem proizvodnje i prodaje proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju potrebe tržišta,pa se glavna pažnja poklanja procesima prilagođavanja koji su orjentisani na prodaju i oblikovanje proizvodnog programa i asortimana prodaje.

Tipovi promenaTipovi promena Pravi se distinkcija između dva tipa promena:

Reverzibilne promene (sezonska kupovina,peridični priliv porudžbina) Kod reverzibilnih (prolaznih, privremenih) promena preduzeće može u nekom kasnijem periodu doći u raniju situaciju putem odgovarajućih prilagođavanja u obrnutom smeru a da pritom ne naruši poslovanje preduzeća i tržišnih uslova koji su neophodni za njegov opstanak.

Ireverzibilne promene (pojava novih tehnologija) Ireverzibilno (nepovratno) prilagođavanje znači da situacija koja je postojala pre ovih promena ne može da se ponovo ostvari prilagođavanjem u obrnutom smeru a da se pritom ne naruši poslovanje preduzeća i tržišnih uslova koji su neophodni za njegov opstanak

Vrste promena u tražnjiVrste promena u tražnji U nastojanju da ove promene što bolje objasni Štrebel pravi razliku

između tri vrste promena u tražnji: Ako se aktivnost prodaje preduzeća zbog kolebanja tražnje periodično

pomera od nekog posla (ili grupe poslova) A na neki drugi posao (ili grupu poslova) B,onda se menjaju samo potrebne količine postojećih proizvoda.Time preduzeće ,s obzirom na njegove mogućnosti prodaje ,nema nikakvog razloga da vrši bilo kakve promene u svom asortimanu prodaje.

Ako zbog strukturnih promena tražnje dođe do trajnog količinskog porasta tražnje oko nekog određenog iznosa onda je preduzeće ako hoće da zadovolji višak tražnje a da ne odustane od dosad postojećih mogućnosti prodaje prisiljeno da ide na proširivanje kapaciteta ili ako raspolaže sa slobodnim kapacitetima za proizvodnju na povećanje stepena ili intenziteta zaposlenosti.

Treći slučaj počiva na pretpostavci da tražnja za određenim proizvodom A neprestano opada, pri čemu se ne očekuje da će u nekom kasnijem periodu doći do njenog ponovnog rasta. Istovremeno se postojeća tražnja za proizvodom A u sve većoj meri prenosi na drugi proizvod B. Takva kretanja tražnje su karakteristična za slučajeve kada zbog novih tehnoloških dostignuća dolazi do supstitucije starog proizvoda sa novim ili poboljšanim proizvodom.

Odlučujući kriterijum procesa rasta preduzeća je nepostojanje mogućnosti povratka prilagođavanja.To posebno dolazi do izražaja kod tehnoloških inovacija.

Razvoj preduzeća Razvoj preduzeća se može, dakle, ostvariti

kroz indukovani i autonomni razvoj. O indukovanom razvoju može se govoriti onda

kada prilagođavanje preduzeća postoji samo kao reakcija preduzeća na tržišne promene.

Autonomni razvoj se ostvaruje onda kad preduzeće ne samo reaguje na promene okruženja, nego i samo izaziva ove promene tj.samo stvara svoje mogućnosti prodaje.To se događa uvek kada preduzeća uvodi inovaciju u svoje poslovanje.

Stepen interakcije između preduzeća i okruženja

Stepen interakcije između preduzeća i okruženja može biti:

Negativan Neutralan i Pozitivan

Negativan stepen interakcije između

preduzeća i okruženja Preduzeće mora da se adaptira

okruženju,inače će propasti.Preduzeće koje propada je kao dinosaurus.Suočeno sa naglim promenama u okruženju i konkurentskimponašanjem ovakvo preduzeće nije sposobno da promoviše svoju strategijsku adaptaciju okruženju.

Neutralan stepen interakcije između

preduzeća i okruženja Oprezna i fleksibilna preduzeća

ponašaju se kao kameleon,ograničavajući se samo na pasivne adaptacije promenama u okruženju.Ovakav način poslovanja dovodi do dugoročnog opstanka preduzeća ali na kraju i do njegove stagnacije.

Pozitivan stepen interakcije između preduzeća i

okruženja Da bi preduzeće opstalo ,raslo i razvijalo se ono treba da prihvati ponašanje koje je slično ponašanju homo sapiensa,tj. da bude reaktivno,adaptivno i inovativno.

Pravac razvoja preduzeća je prevashodno određen njegovim mogućnostima prodaje.Zbog toga je stalno povećanje prodaje,našta ukazuje ANSOF,moguće u dva pravca:ekspanziji i diverzifikaciji.

Do povećanja prodaje može doći kada preduzeće nastoji da što je moguće više iskoristi rezultirajuće promene u tržnji u dosad poznatim područjima primene proizvoda (penetracija tržišta).

Stalno prilagođavanje (razvoj) preduzeća putem stvaranja novih tržišta putem promena u proizvodnom i prodajnom programu (uvođenje novih proizvoda na nova tržišta) Ansof označava kao diverzifikaciju.

Rast kao “uveličavanje” Rast kao poboljšanje pozicije Uspeh razvoja nekog preduzeća je promena pozicije preduzeća kao

ponuđača u okviru određenog vremenskog perioda u odnosu na neku situaciju sa kojom se vrši poređenje.Rezultat razvoja preduzeća može da se sastoji u poboljšanju,pogoršanju ili održavanju ove pozicije.

Pozicija preduzeća se označava kao tržišna pozicija. Tržišnu poziciju karakteriše odnos prema stvarnim i potencijalnim

kupcima i konkurentima,i predstavlja sposobnost preduzeća da sebi privuče sadašnju i buduću tražnju.

Pri izolovanom načinu posmatranja rasta,situacije upoređivanja se definišu pomoću stvarnih stanja u preduzeću,bez uzimanja u obzir razvoja drugih preduzeća.Odavde sledi da apsolutni rast preduzeća predstavlja pozitivnu razliku pozicija preduzeća u dva različita vremenska perioda.

Relativni način posmatranja rasta preduzeća se zasniva napoređenju među preduzećima. O rastu se može govoriti tek onda kada se poboljša relativni položaj preduzeća u odnosu na konkurente.Relativan rast ukazuje na činjenicu da preduzeća,uprkos apsolutnom povećanju njihovog obima poslovanja mogu da nazaduju u njihovim tržišnom položaju.

Pored apsolutnog i relativnog rasta mora se praviti razlika između proporcionalnog i disproporcionalnog rasta.

Proporcionalni rast se kreće paralelno sa odgovarajućim indikatorima,kao što su indikatori koji su tipični za celu privredu ili neku granu.

Disproporcionalni rast je manji ili veći od odgovarajuće osnove za upoređivanje.

Rast i promena veličine preduzeća

Rast preduzeća se često u literaturi izjednačava sa povećanjem veličine preduzeća,pri čemu se u krajnjem slučaju misli na kapacitet.

Po mišljenju Štebela veličina nije nikakav oslonac za budući razvoj preduzeća i on kaže da: “Ne veličina nekog preduzeća,nego njegova dinamika u prilagođavanju na stalno menjajuće potrebe obezbeđuje njegov opstanak”.

Proširivanje kapaciteta je ekonomski besmisleno kada preduzeće ne može da proda ono što će sa tim kapacitetima proizvoditi.Povećanje preduzeća u ovom slučaju dovelo bi do stalnog pogoršanja pozicije i konačno do propasti preduzeća.Ovaj primer pokazuje da se pozitivno menjanje veličine preduzeća ne može izjednačiti sa njegovim rastom.

Razgraničavanje pojmova veličina

preduzeća,kapacitet i zaposlenost Veličina preduzeća se većinom meri sa pomočnim veličinama kao što

su broj zaposlenih ili broj raspoloživih mašina,količinom prerađenih sirovina.Ali sa takvim veličinama ne može se pojmovno definisati veličina preduzeća.Za pojmovno definisanje ovog pojma prikladnije je da se pojam veličina preduzeća raščlani na dve dimenzije:širinu i dubinu preduzeća

Pod širinom preduzeća podrazumeva se širina toka njegovog poslovanja,dok bi dubina preduzeća predstavljala broj faza proizvodnje ili stepen postojeće vertikalne integracije.

Veličina preduzeća se može definisati kao celokupnost ljudskih i materijalnih snaga koje stoje na raspolaganju preduzetniku u nekom trenutku,bez obzira na njihovo korišćenje,i koja pri istom ukupnom obimu može biti uređena jednom više po dubini a drugi put po širini.

Kapacitet može da se definiše kao suma jedinica koja se može proizvesti u nekom razdoblju uz pomoć ljudskih i materijalnih snaga koje stoje na raspolaganju.

Prosek zaposlenosti označava koliko je jedinica proizvodnih sredstava u datom momentu zaposleno

Trajanje zaposlenosti kaže koliko dugo su zaposlene jedinice proizvodnih sredstava radno aktivne.

zaposlenost = prosek zaposlenosti * trajanje zaposlenosti

Stepen zaposlenosti je veličina koja proizilazi iz odnosa stvarnog obima učinka prema raspoloživom kapacitetu preduzeća.

BB- iskoristiva širina preduzeća

BB’-iskorišćena širna preduzeća

BB t-iskoristivo vreme

BB’ K’ K t’-iskorišćeno vreme

K-iskoristivi kapacitet

t’ K’-iskorišćeni kapacitet

t BB * t = kapacitet

odnos iskoristivog i iskorišćenog kapaciteta

1) “moguće” veličine BB * t = max. zaposlenost u dinamičkom smislu

2) efektivne (stvarne) veličine BB’ * t’ = efektivno iskorišćen kapacitet

3) Odnos između mogućih i stvarnih veličina BB’/BB= stepen korišćenja snage

K’/K= stepen zaposlenosti

24

Stepen zaposlenosti

Iz ovoga se može zakljičiti da kapacitet nije samo proizvod iz max.mogućeg proseka zaposlenosti i max. mogućeg trajanja zaposlenosti,nego uz to još i iz intenziteta rada i da su stepen zaposlenosti i stepen korišćenja kapaciteta jednaki samo pod uslovom da je stvoreni intenzitet rada jednak planiranom (potrebnom) intenzitetu rada.Ali,ako se ovaj uslov izostavi onda se moraju prednji odnosi izmeniti na sledeći način:

1) “moguće” veličine BB * t* L = K

2) efektivne veličine BB’ * t’ * L = K’

3) odnosi između mogućih i efektivnih veličina BB’/BB= stepen korišćenja snage

BB’*t’/BB*t= stepen zaposlenosti

BB’*t’*L’/BB*t*L=step. korišćenja kapac.

Stepen zaposlenosti

Mogućnosti za određivanje veličine preduzeća

Veličina preduzeća se može određivati pomoću mogućih učinaka (faktora autputa) i pomoću angažovanih input faktora.Kada je reč o prvom merilu, treba praviti razliku između:

1. tehničko-organizacione radne sposobnosti kao determinante veličine preduzeća

2. količine proizvoda koji se ekonomski mogu prodati kao determinante veličine preduzeća.

Melerovič pravi razliku između tehničke i ekonomske optimalne veličine preduzeća.

Tehnička optimalna veličina preduzeća je pravio oprimum (najviša ekonomičnost) kada ne deluju svi ekonomski faktori (na pr. Tržište)

Ekonomska optimalna veličina preduzeća je realna, koja dolazi u obzir u praksi iako može mnogo da odstupa od pravog optimuma. Ako je tehnički optimum cilj kome preduzeće treba da teži, pošto se tada ostvaruje najveća ekonomičnost, onda je ekonomski optimum realnost koje preduzeće zaista postiže. Otuda ekonomska optimalna veličina uključuje u sebe kako ekonomičnost tako i rentabilnost.

U zavisnosti od strukture tržišta miže da dođe do vrlo značajnih odstupanja između tehničkog i ekonomskog optimuma (sl.1)

T,C

A T

C količina koja se može prodati

B (veličina preduzeća) 27

0

Tehnička i ekonomska veličina preduzeća

Veličina preduzećaVeličina preduzeća Pošto preduzeća uglavnom proizvode i prodaju različite

vrste proizvoda,onda bi trebalo da se određivanje veličine preduzeća vrši odvojeno za svaku vrstu proizvoda ili usluge. Ovaj problem se može rešiti preko vrednosnog izražavanja učinka.

Pored uzimanja u obzir širine proizvodnog programa, treba sgledati i dubinu proizvodnog programa kao detreminantnu veličine predizeća. Izraz za sposobnost ostvarivanja učinka je i dužina trajanja procesa koji se obavlja u preduzeću. Pod tim se podrazumeva raspon između snabdevanja sa proizvodnim dobrima (nabavka spoljnih učinaka) i transformacije učinaka preduzeća u tržišne učinke – što se u proizvodnji označava i kao dubina proizvodnje.

Veličina preduzeća se može odrediti i uz pomoć raspoliživih faktora proizvodnje (imput faktora). Na ovaj način se veličina preduzeća može jasnije izraziti (npr.broj zaposlenih opremljenost sa mašinama zemljište građevinski objekti itd.)

Business

2.pojam i suština rasta i razvoja preduzeća